San

Nedavna studija australijskih naučnika ukazala je da bi jedan vitamin B-kompleksa mogao da nam pomogne da bolje upamtimo ono što smo sanjali tokom noći...

Ukoliko uveče često brinete o brojnim obavezama koje vas čekaju narednog dana i imate poteškoće da zaspite, jedan jednostavan trik može vam pomoći da se noćas dobro naspavate...

Ako uveče često imate problema da zaspite ili se ujutru budite umorni, povedite račune o tome šta jedete, naročito u drugoj polovini dana - moguće je da vas neke konkretne namirnice sprečavaju da se dobro naspavate.

Veliki je broj ljudi koji piju kafu upravo da bi se razbudili. Međutim, ako pametno iskombinujete kafu i dremku, moći ćete brzo da povratite energiju tokom dana.

Koliko često vam se desilo da pustite jednu epizodu serije, ali da se od ekrana odvojite tek posle četiri-pet, pa čak i više epizoda. Tim istraživača s Univerziteta u Levenu proučavao je upravo kako maratonsko gledanje serija utiče na san i zdravlje uopšte...

Učenje tokom spavanja ipak nije mit! Naime, nedavna studija francuskih naučnika pokazala je da mozak može da pamti informacije tokom pojedinih faza sna.

Rezultati nedavne britanske studije pokazali su da osobe koje noću spavaju duže od 9 sati, češće imaju noćne more nego drugi. Koje objašnjenje se krije iza ovog zaključka?

Japanski naučnici su utvrdili da žene koje noću imaju običaj da spavaju manje od šest sati spadaju u grupu sa povećanim rizikom od raka dojke. Do ovoga zaključka naučnici su došli analizom podataka više od 20.000 žena koji su prikupljani tokom 8 godina...

Nedavno istraživanje je pokazalo da, kada radimo noću, telo ima manju sposobnost da popravi svakodnevna oštećenja ćelijske DNK. Pomenuta DNK oštećenja mogu doprineti pojavi karcinoma i drugih bolesti...

Život u prometnim ulicama nepovoljno utiče na zdravlje, time što povećava rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa. Naučnici smatraju da su dva mehanizma odgovorna za negativni uticaj buke na zdravlje...

Brazilski naučnici smatraju da kod zdravstvenih tegoba kao što su menstrualni grčevi, artritis, lumbago i fibromialgija lekari treba da uzmu u obzir međuzavisnost bolova, nivoa vitamina D i kvaliteta spavanja.

Stroge dijete i nedovoljan unos hrane uopšte može da dovede do problema sa spavanjem, dok, s druge strane, nedostatak sna na duge staze može da utiče na povećanje telesne težine i pojavu insulinske rezistencije...

Nedavno istraživanje sprovedeno na životinjama pokazalo je da hroničan nedostatak sna povećava osetljivost na bol, kao i da bi kofein i odmor u tom slučaju mogli da pomognu više nego lekovi protiv bolova.

Rooibos čaj je napitak koji svakodnevno možete piti da biste obezbedili organizmu mnoštvo antioksidansa koji usporavaju proces starenja i štite telesne ćelije od štetnog dejstva slobodnih radikala.

Ukoliko vas sutradan čeka zahtevan dan i posebno vam je važno da se dobro naspavate, verujemo da će vam neki od narednih trikova biti od pomoći. Za početak prestanite sa konzumiranjem napitaka bogatih...

Ukoliko ste primetili da vas kasno uveče često uhvati glad ili pak nervoza i imate potrebu za hranom iako ste već večerali, mogli biste da odredite vreme posle kojeg nikako nećete jesti.

Nedavna američka studija pokazala je da dremanje ima posebno povoljne zdravstvene efekte na starije osobe. Naime, posle 65. godine, jedan sat popodnevne dremke poboljšava pamćenje i druge kognitivne funkcije.

Poznato je da je spavanje izuzetno važno za dobro zdravlje, ali šta nam je činiti kada san jednostavno ne dolazi na oči? Mogu li pojedine namirnice da nam pomognu kod nesanice?

Rezultati nedavne američke studije pokazali su da osobe koje imaju poremećen ritam spavanja imaju i veće šanse da obole od bolesti jetre koje mogu dovesti i do karcinoma.

Nedavna američka studija pokazala je da svakodnevno jutarnje merenje težine može da pomogne u održavanju zdrave telesne težine, naročito posle dijete.

Lavandu možete koristiti za pripremu čaja, tinktura i kupki. Čaj potpomaže opuštanje i zdrav san, a istovremeno podstiče i iskašljavanje. Kako se pravi čaj, a kako tinktura od lavande?

Danas govorimo o apneji u snu - poremećaj spavanja kojeg karakteriše prekid disanja tokom sna, u više ili manje navrata, i predstavlja ozbiljan problem naročito zato što ga nije uvek lako dijagnostikovati.

Činjenica da dolazi hladnije vreme ne znači da treba da jedemo više masnije hrane. Da bi se organizam lakše prilagodio na promenu sezona jedite više voća i povrća, mahunarki i integralnih žitarica.

Promene u računanju vremena odvijaju se dva puta godišnje - u martu i u oktobru. U nedelju, 30. oktobra preći ćemo na zimsko računanje vremena i tom prilikom ćemo dobiti jedan, dodatni sat sna.

Ukoliko uveče imate problema da zaspite, trebalo bi da tokom dana jedete namirnice bogate sastojcima kao što su triptofan i melatonin koji podstiču zdrav i miran san.

Povezanost između depresije i sna je kompleksna: kao što depresija može izazvati poremećaje sna, tako i nesanica i san lošeg kvaliteta mogu dovesti do pojave depresivnih poremećaja.

Pojedini stručnjaci smatraju da, ako neko mora da spava duže od 8 sati da bi normalno funkcionisao, postoji mogućnost da ta osoba ne spava dobro (npr. često se budi noću).

Kvalitetan san je od ključne važnosti za naše zdravlje. Da bismo se oporavili i odmorili tokom noći, smanjili rizik od raznih hroničnih oboljenja, neophodno je da dovoljno spavamo. Međutim, šta se dešava kada neko mnogo spava?

Ukoliko znate da ste skloni paralizi u snu, potrebno je da napravite neke izmene u životnim navikama da biste smanjili šanse za ovu neprijatnu pojavu.

Stručnjaci ne znaju pravi uzrok paralize sna, ali su britanski istraživači nedavno došli do zaključka da je paraliza sna stvar genetike i da su za ovu pojavu zaslužne određene varijante gena PER2.

Da li vam se nekad dogodilo da se tokom noći probudite i imate utisak da ne možete da se pomerite tj. da ste paralisani? O kom fenomenu je reč i zašto se on javlja?

Ukoliko se vaše dete ujutru teško budi, ako je pospano tokom dana ili je mrzovoljno više dana zaredom, moguće je da ima problem sa spavanjem. Za početak se potrudite da vaše dete ide na spavanje uvek u isto vreme.

Da bi otkrili kako manjak sna u detinjstvu utiče na mentalno zdravlje u odraslom dobu, američki istraživači su radili sa 50 dobrovoljaca, uzrasta od 7 do 11 godina. Oni su otkrili da su, posle samo dve loše prospavane noći, deca razdražljivija, nemirnija i lošije koncentrisana.

Za dobro fizičko i mentalno zdravlje, od ključne važnosti je da dovoljno spavamo. Manjak sna se kod dece, kao i odraslih, može povezati sa većim rizikom od viška kilograma i gojaznosti.

Iako je svetlo lekovito kod sezonskog afektivnog poremećaja (zimske depresije), tokom noći ono zapravo škodi. Naime, noću bi limbički sistem u mozgu trebalo da se uspori.

Naučnici još ne mogu da objasne zašto odsustvo mraka utiče na metabolizam, ali povezanost između izloženosti svetlu, cirkadijalnog ritma i metabolizma svakako postoji.

Nova britanska studija pokazala je da ukoliko soba u kojoj spavate tokom noći nije dovoljno mračna, to može da poremeti metabolizam i da poveća rizik od gojaznosti.

Singapurski istraživači utvrdili su da kod ljudi starijih od 55 godina koji nedovoljno spavaju dolazi do ubrzanog starenja mozga. Koliko nam je sna zaista neophodno za optimalno funkcionisanje mozga?

Ukoliko tokom noći želite dobro da se naspavate, trebalo bi da uveče izbegavate alkohol, bilo da je reč o čaši vina uz večeru ili nekoliko alkoholnih pića tokom večernjih izlazaka.

O uticaju meseca na zdravlje dosta se govorilo, posebno kada je san u pitanju. Neki ljudi se žale da zbog punog meseca ne mogu da zaspe - da li je reč o običnom izgovoru ili pak o realnom problemu?

Da biste skratili trajanje simptoma džetlega, važno je da što pre pokušate da se prilagodite na novu vremensku zonu. Čak i ako ste pospani, nemojte spavati tokom dana.

Ako letite avionom tokom noći, najbolji način da smanjite problem džetlega bio bi da tokom leta odspavate. Umor i glavobolja više će mučiti osobe koje tokom dugog avionskog leta nisu uspele da zaspe.

Koji su glavni simptomi džetlega i kada su oni najizraženiji? Možemo li nešto da učinimo da bismo ublažili neprijatne simptome koji prate promenu više vremenskih zona usled putovanja avionom?

Jedan od načina da pomognete svom organizmu u borbi protiv stresa jeste uravnotežena i raznovrsna ishrana bogata magnezijumom i vitaminima B-kompleksa.

Trešnje i višnje prirodno sadrže melatonin koji deluje kao antioksidans (ublažava zapaljenja u organizmu i umanjuje oksidativni stres), dok istovremeno poboljšava kvalitet sna i oporavak organizma tokom noći.

Verovali ili ne, kafa nije uvek podjednako efikasno oružje protiv pospanosti - posle tri loše prospavane noći, ovaj napitak gubi svoje razbuđujuće dejstvo.

Crna čokolada ne samo što vraća energiju, već i poboljšava raspoloženje. Sadrži teobromin i magnezijum, koji stimulišu i regulišu funkcionisanje nervnog sistema.

Američki naučnici sa Univerziteta u Mičigenu su uz pomoć mobilne aplikacije uspeli da sakupe podatke o različitim navikama spavanja koje su zastupljene kod određenih naroda.

Prema rezultatima nedavne američke studije, muškarci čija je ishrana bogata mastima imaju veće šanse da se tokom dana osećaju pospano, da se žale na loš san, kao i da pate od apneje u snu.

Ako imate poteškoće da zaspite prve noći kada negde otputujete ili jednostavno kada spavate na nekom novom mestu, znajte da postoji naučno objašnjenje za ovaj problem.

Nedavno istraživanje finskih naučnika pokazalo je da nedostatak sna može da poveća nivo "lošeg" (LDL) holesterola, kao i da smanji nivo "dobro" (HDL) holesterola u krvi.

Američki naučnici sproveli su istraživanje u kojem su utvrdili da ljudi koji ostaju budni do kasno u noć obično imaju manju motivaciju da redovno vežbaju.

Ukoliko se sportom bavite u večernjim časovima, postoji mogućnost da će vas ta aktivnost razbuditi, te da kasnije nećete moći lako da zaspite. Koji sportovi najviše razbuđuju?

Sigurno ste čuli za ideju da ne treba buditi osobu koja mesečari. Može li se nekako naškoditi mesečaru ako ga probudite tokom epizode somnabulizma (mesečarenja)?

Ako vam je teško da se budite rano ujutru, znajte da to nije samo stvar navike i vaspitanja, već i genetike. Geni su ti koji određuju da li smo više jutarnji tip osobe ili smo, pak, "noćna ptica".

Činjenica je da nam dobar san pomaže u sređivanju sećanja i donošenju odluka, ali je prošlogodišnja britanska studija pokazala da spavanje isto tako ne pomaže da zaboravimo stresne ili traumatične događaje.

Sigurno ste više puta čuli da je dobro pustiti da neka odluka "prenoći". U ovom dobronamernom savetu ima istine - posle dobro prospavane noći organizam je odmoran što omogućuje mozgu da optimalno funkcioniše.

U pomenutoj studiji koja je pokazala da 7 do 8 sati sna i redovno vežbanje smanjuju rizik od moždanog udara, naučnici su takođe utvrdili da odrasle osobe koje redovno spavaju više od 8 sati imaju znatno veći rizik od šloga.

U istraživanju u kojem je učestvovalo 300.000 odraslih Amerikanaca utvrđeno je koje dve životne navike u kombinaciji bitno smanjuju rizik od moždanog udara.

Verovatno deluje logično, ali je sada i naučno potvrđeno - adolescenti koji ranije idu na spavanje ostvaruju bolje rezultate u školi. Kada je idealno vreme za odlazak na spavanje?

Povoljno dejstvo većeg unosa vlakana na zdravlje ne završava se na prevenciji plućnih bolesti. Ranija istraživanja su pokazala da vlakna pomažu i u prevenciji dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja.

Američko istraživanje o uticaju korišćenja društvenih mreža na san kod mladih odraslih pokazalo je kako svakodnevno višečasovno korišćenje društvenih mreža utiče na šanse za razvoj poremećaja sna.

Sve je više društvenih mreža, i sve je više njihovih korisnika. Procenjuje se da 90% mladih odraslih osoba od 18 do 29 godina koristi bar neki oblik društvenih mreža.

Istraživači sa Univerziteta Kolumbija želeli su da utvrde kako ishrana utiče na kvalitet sna i koji nutrijenti nam pomažu da se dobro naspavamo tokom noći.

Tokom prethodnih godina različita istraživanja su upozoravala da televizija decu čini hiperaktivnom, pa čak i depresivnom i gojaznom. Prema nedavnoj studiji američkih naučnika, vreme koje deca provode gledajući televiziju proporcionalno smanjuje dužinu sna.

Ukoliko sticajem okolnosti ne možete da promenite naviku korišćenja računara, pametnih telefona i tableta pre spavanja, a primetili ste da noću ne spavate tako dobro, onda bi sledeći saveti mogli da vam budu od pomoći.

Ako pred spavanje koristite uređaje koji emituju plavu svetlost, ta navika bi mogla negativno da se odrazi na kvalitet vašeg sna. Međutim, u jednom istraživanju, plava svetlost se pokazala kao izuzetno korisna.

Američki naučnici napominju da bi uveče trebalo ograničiti upotrebu kompjutera, pametnih telefona i tableta budući da njihovo korišćenje nekoliko sati pre spavanja produžava vreme koje nam je potrebno da zaspimo.

Rezultati nedavne studije američkih istraživača pokazala je da je kvalitet sna podjednako važan za dobro raspoloženje kao i dovoljan broj odspavanih sati.

Američki istraživači upozoravaju na činjenicu da mnogi tinejdžeri ostaju budni do kasno u noć dopisujući se preko telefona ili kompjutera, te na taj način nedovoljno spavaju tokom noći.

Rezultati nedavne studije pokazali su da navika kasnog odlaženja na spavanje tokom radnih dana povećava rizik od prekomerne telesne težine kod tinejdžera.

Nedavna studija utvrdila je jednostavan način koji bi mogao da nam pomogne da duže živimo i budemo zdraviji. Ako bismo svakog dana sat vremena tokom kojeg bismo sedeli zamenili hodanjem, smanjili bismo rizik od prerane smrti.

Često pišemo o pozitivnom dejstvu redovnog vežbanja na razne aspekte našeg zdravlja. Redovna fizička aktivnost takođe može da ublaži i posledice procesa starenja.

Nedostatak sna ne samo da negativno utiče na koncentraciju i povećava mogućnost za pojavu glavobolje, već može da predstavlja i razlog zbog kojeg se gojite.

Ukoliko se ujutru budite sa glavoboljom moguće je da imate poremećaj sna. Glavobolja se često javlja usled premalo ili previše sna. Uspevate li da tokom noći odspavate preporučenih 7-8 sati?

Da li nikako ne možete da započnete dan bez jutarnje doze kofeina? Da li tokom dana jednostavno morate da pijete kafu da biste ostali koncentrisani na ono što radite? Uzrok vaše potrebe za kofeinom može biti vrlo jednostavan.

Pedijatri procenjuju da 10% dece školskog uzrasta i 27% adolescenata povremeno imaju glavobolje. Uzroci glavobolja često mogu biti i krajnje jednostavni.

Pažljiva nega i zaštita kože lica može u određenoj meri odložiti pojavu bora, ali je bitno da posvetimo pažnju i nezi kože iznutra, tj. da se uravnoteženo hranimo, redovno vežbamo i dovoljno spavamo.

Proces starenja je oduvek fascinirao naučnike koji su želeli da identifikuju "krivce" za brže starenje organizma, kao i nutrijente koji bi mogli da ovaj proces uspore.

Ako ste navikli da kasno ležete i rano ustajete, logično je da ne uspevate noću da se naspavate. Danas smo videli da ova navika može da utiče i na našu liniju.

Naučna istraživanja su pokazala da nedostatak sna dovodi do promena u nivou hormona koji regulišu apetit i osećaj sitosti i da zato više jedemo kada nedovoljno spavamo.

Američki naučnici ispitali su kako se naš apetit menja kada ne spavamo dovoljno. Rezultati studije pokazali su koliko se u proseku povećava naš dnevni kalorijski unos kada smo neispavani.

Proces pamćenja i "skladištenja" novih iskustava kao sećanja oduvek je bio fascinantan naučnicima. Nova studija otkriva kako nam san olakšava pamćenje novih informacija.

Sigurno ste primetili da se posle nepredviđeno duge dremke osećate umorno i dezorijentisano, kao kada se tokom noći naglo probudite iz sna. Koliko dugo bi onda trebalo da traje popodnevna dremka da bi se ovo stanje izbeglo?

Prema rezultatima studije istraživača sa Harvarda, popodnevna dremka može imati pozitivan efekat i na kardiovaskularno zdravlje. Koji su mogući razlozi za ove nalaze?

Imate li običaj da odremate posle posla, u toku popodneva? Naučna istraživanja su pokazala da kratka dremka od oko 20-30 minuta poboljšava naše raspoloženje, koncentraciju i efikasnost u radu.

Prošle nedelje smo pisali o hrani koja podstiče sintezu melatonina u organizmu i pomaže nam da bolje spavamo. Višnje prirodno sadrže melatonin, koji osim što poboljšava kvalitet sna, poseduje i antioksidantno dejstvo.

Somnabulizam ili mesečarenje je poremećaj sna kojeg karakterišu složene i automatske radnje koje osoba izvodi u fazi dubokog sna, najčešće tokom prva dva sata pošto je zaspala.

Hrana bogata triptofanom i serotoninom podstiče sintezu melatonina i na taj način poboljšavaju kvalitet sna. Koje namirnice konkretno podstiču lučenje melatonina u organizmu?

Posle prelaska na letnje računanje vremena, moguće je da ćete biti umorni i pospani u toku dana, posebno ako inače nedovoljno spavate i ako uveče imate običaj da konzumirate alkohol i napitke koji sadrže kofein.

Noćna mora se definiše i kao neprijatan san, san koji može izazvati snažnu emotivnu reakciju u našem mozgu, poput osećaja nervoze, straha, očaja i tuge. Ovakav san je pun neprijatnih događaja, kombinacija opasnih i brzih realnih scena, ali najčešće je u pitanju san u kom dominira osećaj bola.

Noćne more su poremećaj sna, u strućnoj literature su u grupi parasomnija, poremećaja spavanja koji se karakteriše brzim pokretanjem oka tokom sna (REM faza sna-Rapid Eye Movement), ali do dana današnjeg stručnjaci nisu utvrdili konkretan razlog ovog poremećaja spavanja.

Imate stalan posao i uvek isti raspored u toku dana? Pijačni dan je vikendom, ručak i obaveze oko dece su Vaša svakodnevna briga? Ako je tako, onda za svoj odmor birajte mesto gde ćete sve te aktivnosti svesti na minimum. Izaberite destinaciju koja će Vam pre svega obezbediti dovoljno sna.

Kako bi obezbedili sebi kvalitetan san trudite se da pre spavanja ne jedete začinjenu hranu sa visokim procentom masnoće ili šečera. Šećer i masnoće koje unesemo putem hrane će se metabolisati tokom spavanja i mogu dovesti do opterećenja unutrašnjih organa i velikih promena u nivou šećera u krvi.

San i spavanje mogu poremetiti brojni faktori. Povišena telesna temperatura može izazvati somnabulacije, poremećaj sadržaja sna, tj. noćne more. Infekcije, opstipacija, prejedanje pred san, određeni lekovi ali i psihološke tegobe mogu dovesti do poremeća u spavanju.

Spavanje ima četiri faze, fazu uspavljivanja, koja traje oko 10 minuta, a zatim 3 faze dubokog sna. Bitno je znati da za pravi san je potrebno preko 90 minuta, tj. tek nakon 45 minuta od početka spavanja pa sve to 90 minuta naš mozak ulazi u tzv. paradoksalno spavanje.

Po osnovnoj definiciji, spavanje je stanje redukovane svest.. Tokom spavanja dolazi do niza fizioloških promena unutar našeg organizma, pre svega nervnog sistema. Dolazi do promene ritma srčanog rada, do promene u krvnom pritisku, menja se i temperatura tela kao i disanje.

Ukoliko želite svom nervnom sistemu ali i celom organizmu da obezbedite najbolje uslove za funkcionisanje onda se potrudite da imate redovne cikluse sna. Dobra doza sna za odraslu osobu je između 7 i 9 sati u toku jednom dana tj. 24 sata. Redovan i kvalitetan san vredi koliko i zdrav način ishrane.

Ako želite da smanjite hrkanje i probleme sa disanjem tokom sna onda se potrudite da, ukoliko imate prehladu, sinuzitis ili kakvu alergiju koja opstruiše Vaše disajne puteve onda je bitno raditi na tome da se simptomi prehlade što pre otklone.