Fizička aktivnost

Nedavna američka studija pokazala je da bi, ako ste neispavani i imate poteškoće sa koncentracijom, umesto da popijete kafu, bolje bilo da desetak minuta posvetite jednoj fizičkoj aktivnosti...

Reč je o jednom od omiljenih letnjih sportova, koji jača mišiće celog tela i sagoreva mnogo kalorija. Za samo pola sata zahvaljujući ovom sportu možete potrošiti 200 do 300 kalorija...

Bilo da imate običaj da radite vežbe istezanja ujutru kad ustanete, kad dugo sedite tokom dana, ili pre ili posle vežbanja, reč je o dobroj navici budući da ove vežbe zaista poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju šanse za povredu.

Verovatno ste čuli za preporuku Svetske zdravstvene organizacije po kojoj bi svakoga dana trebalo da načinimo 10.000 koraka da bismo ostali u dobroj formi. Ovaj broj koraka bi odgovarao pređenoj putanji od 7,5 km dnevno...

Ukoliko nas muče masne naslage u predelu ruku, stomaka, zadnjice, logično je pomisliti da će nam vežbe za konkretne grupe mišića pomoći da izgubimo višak u ovim delovima tela...

Nedavno istraživanje sprovedeno u 8 evropskih zemalja (Nemačka, Holandija, Engleska, Francuska, Italija, Portugalija, Španija i Finska) pokazalo je da u Evropi ljudi u proseku sede i po 7 i po sati dnevno...

Nedavna studija japanskih naučnika pokazala je da bi žvakanje žvakaće gume moglo da bude jednostavan način da podstaknemo potrošnju kalorija i gubitak viška kilograma.

U ranijim tekstovima govorili smo o ulozi redovne fizičke aktivnosti u cilju održavanja zdravlja kardiovaskularnog sistema i dobrog mentalnog zdravlja. Osim trajanja i učestalosti vežbanja, ono na šta bi još bilo dobro obratiti pažnju jeste i vreme treninga...

Istraživači sa Univerziteta Jejl utvrdili su da osobe koje dosta čitaju, duže i žive. Koliko bi trebalo da čitamo svakog dana da bismo duže i kvalitetnije živeli?

Nedavna studija britanskih naučnika pokazala je da su pozitivni zdravstveni efekti hodanja i vožnje bicikla, čak i u gradovima gde je vazduh bitno zagađen, veći od rizika koji sa sobom nosi udisanje zagađenog vazduha.

U istraživanju u kojem je učestvovalo 300.000 odraslih Amerikanaca utvrđeno je koje dve životne navike u kombinaciji bitno smanjuju rizik od moždanog udara.

Američki istraživači su utvrdili da bi kombinacija dveju navika u velikoj meri mogla da poboljša raspoloženje i ublaži simptome depresije kao što su tuga, umor, hipersenzitivnost, nervoza... O kojim navikama je reč?

Prethodnih godina govorili smo o trikovima koji vam mogu pomoći da istrajete u novogodišnjim odlukama. Ove godine preporučujemo vam da se na listi promena koje želite da ostvarite u Novoj godini obavezno nađu i neke od sledećih odluka...

Na visinu u odraslom dobu u najvećoj meri utiče genetika, zatim pol, pojedini poremećaji (gigantizam, nanizam, Marfanov sindrom, Daunov sindrom), kao i fizička aktivnost i ishrana...

Bavljenje plesom poboljšava ravnotežu kod starijih osoba znatno efikasnije nego uobičajene fizičke vežbe. I to nije sve - ples takođe podstiče aktivnost u delovima mozga zaduženim za pamćenje i učenje.

Rezultati nedavne australijske studije ukazuju na značaj fizičke aktivnosti u borbi protiv anksioznosti i depresije. Da bi došli do ovog zaključka, tim australijskih naučnika koristio je podatke iz studije o zdravlju žitelja norveškog okruga Severni Trendelag...

Nedavna kanadska studija pokazala je da trčanje može da pomogne osobama koje žele da prestanu da puše. Kanadski naučnici su tokom 10 nedelja pratili 168 učesnika programa Run to quit, čiji je cilj...

Poslednjih godina sve više se govori o različitim režimima ishrane koji pomažu u prevenciji bolesti i omogućuju ljudima duže da žive. Jedan od takvih režima jeste i uobičajena ishrana stanovnika ostrva Okinava, čiji stanovnici su poznati po dugovečnosti.

Naučnici su utvrdili da čak ni redovno vežbanje ne može da poništi negativne efekte višesatnog sedenja tokom dana. Vežbanje je svakako preporučljivo, ali ono najčešće traje jedan sat dnevno, tako da je važno da i tokom ostatka dana budemo aktivni.

Ranija istraživanja su ukazala na potencijalne prednosti vlasnika pasa kada je zdravlje u pitanju. Naime, pas kao kućni ljubimac pozitivno deluje na krvni pritisak (snižava ga) i smanjuje nivoe stresa kako kod odraslih tako i kod dece. Nedavno istraživanje pokazalo je i...

Prema rezultatima nedavnog istraživanja, više kretanja, pa čak i samo stajanja, umesto sedenja povoljno utiče na kardiovaskularno zdravlje i metabolizam.

Telu nije uvek lako da podnese visoke temperature i visok procenat vlažnosti vazduha. Po toplom vremenu se zato ne preporučuju napornije fizičke aktivnosti, osim ako ih praktikujete tokom najhladnijeg dela dana.

Još jedno nedavno istraživanje ukazalo je na značaj fizičke aktivnosti - naime, visok nivo fizičke aktivnosti usporava starenje ćelija i pomaže nam da duže ostanemo mladi i vitalni...

Američko udruženje kardiologa nedavno je ukazalo na poseban značaj redovne fizičke aktivnosti za oporavak starijih srčanih bolesnika. Kardiolozi naglašavaju da posle srčanog udara...

Neposredno posle intenzivnih treninga, telo je podložnije infekcijama. Što je fizička aktivnost napornija, to je imunom sistemu potrebno više vremena da bi se oporavio i vratio u uobičajen režim.

Brojna naučna istraživanja potvrdila su da umerena fizička aktivnost povoljno utiče na zdravlje tako što smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i nekih oblika karcinoma. Međutim, kako tačno naporni treninzi utiču na imunitet?

Nedavna studija pokazala je da depresija može bitno da oteža procese razmišljanja i rešavanja problema. Ovu bolest karakteriše opšte usporavanje organizma i često se javlja i intenzivan umor, promene u apetitu, problemi sa snom, otežana koncentracija.

Koleno je važan zglob koji se naročito mnogo "troši". Čak i tokom obične šetnje, kolena trpe tri do četiri puta veće opterećenje od naše telesne težine. Čašica kolena upravo ima ulogu da poput poluge raspoređuje opterećenje koje koleno trpi.

Naučnici su utvrdili u kojoj meri bavljenje fizičkim aktivnostima štiti žene od pojave raka dojke - redovno vežbanje smanjuje rizik od ove bolesti za 20% do 40%.

Još jedan razlog da tokom hladnijih dana ne prestanete sa vežbanjem: prema rezultatima nedavne američke studije, redovno bavljenje raznovrsnim fizičkim aktivnostima skraćuje trajanje kijavice.

Nedavna studija je pokazala da 20 minuta umerene fizičke aktivnosti (kao što je npr. hodanje) svakog dana stimuliše imuni sistem i deluje antiinflamatorno kod pacijenata koji pate od hroničnih bolesti kao što su artritis i fibromialgija.

Američki naučnici su utvrdili da vežbanje može pomoći kod problema sa nesanicom. Vežbe takođe mogu biti bolje rešenje nego lekovi, budući da su oni kod starijih osoba često odgovorni za gubitak pamćenja ili padove.

Dosadašnje studije su pokazale da vežbanje ujutru, na gladan stomak, ubrzava sagorevanje masti i na taj način podstiče mršavljenje. A šta se dešava ukoliko nam više odgovara da vežbamo uveče?

Nedavna belgijsko-nemačka studija ispitivala je terapeutski efekat muzike i otkrila da mišići troše manje energije ukoliko tokom fizičkih napora slušamo muziku.

Kao što i redovno vežbanje i meditacija mogu da pomognu kod visokog krvnog pritiska, pokazalo se i da svakodnevno bavljenje jogom blagotvorno deluje na hipertenziju.

Konkretan uzrok tenzionih glavobolja nije poznat, ali stručnjaci smatraju da se one javljaju usled kontrakcija mišića lica, vrata i kože glave, najverovatnije usled jakih emocija, stresa i napetosti.

Nedavna švedsko-švajcarska studija pokazala je da bi redovna fizička aktivnost mogla da nas zaštiti od neželjenih efekata stresa, kao i da osobe koje redovno vežbaju imaju manje faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Za ublažavanje aerofagije važno je ne samo šta jedemo, već i kako jedemo. Jedite i pijte polako, nikako u žurbi. Izdvojte dovoljno vremena za obrok, čak i ako hoćete samo da popijete čašu vode.

Iako joga ne spada u fizičke aktivnosti koje se uz redukovani režim ishrane preporučuju kada želimo da smršamo, ova veština može da nam pomogne da "neosetno" izgubimo višak kilograma.

Više istraživanja potvrdilo je pozitivne efekte praktikovanja joge po zdravlje. Pokazalo se da osobe koje redovno vežbaju jogu imaju manji rizik od hipertenzije i srčanih oboljenja.

Pozitivna osećanja i raspoloženja kontinuirano nas štite od različitih kardiovaskularnih, ali i drugih oboljenja. Naučnici smatraju da je razlog za to činjenica da su optimističnije osobe sklonije vežbanju i zdravijoj ishrani.

Prema rezultatima pomenute studije, rizik od srčane aritmije kod žena može da se smanji do 10% praktikovanjem brzog hodanja ili laganom vožnjom bicikla. Koliko često treba da praktikujemo ove aktivnosti?

Sve je više istraživanja koja potvrđuju pozitivan efekat fizičkih aktivnosti na misaone funkcije ljudi. Jedna prošlogodišnja studija je tako pokazala da redovno vežbanje povećava dostupnost kiseonika u delovima mozga koji su zaduženi za mišljenje, pamćenje i učenje.

Proteini su glavni gradivni elementi ćelija ljudskog tela. Njihova glavna uloga je da izgrađuju i obnavljaju tkiva našeg tela. Proteini su nam posbno potrebni tokom perioda rasta, kao i tokom oporavka posle povrede ili operacije.

Nova studija britanskih naučnika pokazala je da su pozitivni zdravstveni efekti hodanja i vožnje bicikla, čak i u gradovima gde je vazduh bitno zagađen, veći od rizika koji sa sobom nosi udisanje zagađenog vazduha.

Fizički aktivni učesnici u eksperimentu bi pri istim merenjima u istom trenutku počeli da osećaju bol, ali su mogli duže da ga podnesu nego ispitanici koji se nisu bavili sportom.

Tokom šest nedelja 12 ispitanika je triput nedeljno tokom 30 minuta vozila sobni bicikl, dok je ostalih 12 učesnika nastavilo da živi kao i inače. Pre eksperimenta, istraživači su testirali osnovnu toleranciju na bol.

Ranija istraživanja su već pokazala da vežbanje pomaže kod tegoba kao što su migrena i bolovi u leđima, dok je posebna australijska studija potvrdila povezanost između fizičke aktivnosti i osetljivosti na bol.

Nedavna studija španskih naučnika otkrila je da trčanje pomaže u očuvanju gustine koštane mase kod starijih osoba oba pola. Da bi došli do ovog zaključka, naučnici su pratili 120 dobrovoljaca koji su se spremali za maraton i 80 dobrovoljaca koji su se spremali za polumaraton.

Istraživači sa Univerziteta Djuk želeli su da utvrde efikasnost redovnog vežbanja u lečenju depresije, u poređenju sa terapijom antidepresivom sertralinom.

Ukoliko se sportom bavite u večernjim časovima, postoji mogućnost da će vas ta aktivnost razbuditi, te da kasnije nećete moći lako da zaspite. Koji sportovi najviše razbuđuju?

Aktivnosti kao što su joga i tai-či mogle bi da pomognu kod problema sa glavoboljom. Ove aktivnosti kombinuju vežbe istezanja, disanja i meditacije i pomažu vam da odagnate stres.

Stručnjaci smatraju da bi 50% slučajeva kolorektalnog karcinoma moglo da se spreči kombinacijom životnih navika koje se odnose na ishranu, nivo fizičke aktivnosti i održavanje zdrave telesne težine.

Osim što su brojna istraživanja dokazala da redovno vežbanje ublažava simptome kod blage i umerene depresije, nedavna studija je pokazala da fizička aktivnost ima još jedan povoljan efekat na zdravlje osoba koje pate od depresije.

Analizom rezultata 23 studije u kojima je učestvovalo oko 31.000 ljudi, australijski istraživači su zaključili da je vežbanje najbolji način prevencije bolova u leđima.

Posle obroka preporučljivo je da se krećete, da šetate, jer ćete na taj način ubrzati eliminaciju masti i toksina, i istovremeno ubrzati varenje i umanjiti nadutost.

Koji sportovi se naročito preporučuju osobama koje često pate od bolova u leđima? Pre nego što počnete da se bavite novim fizičkim aktivnostima konsultujte se sa vašim lekarom.

Bilo da vas bole leđa ili ne, trebalo bi da usvojite neke svakodnevne navike da biste pomogli sebi i predupredili bolove u leđima. Za početak - redovno se krećite.

U rezultatima ankete u kojoj su učestvovali roditelji dece od 6 do 11 godina kao omiljene sportske aktivnosti izdvojili su se grupni sportovi, plivanje i vožnja bicikla.

Američki naučnici smatraju da bi bavljenje sportskim aktivnostima još od detinjstva moglo povoljno da se odrazi na zdravlje i telesnu težinu i u odraslom dobu.

Da li se vaše dete u slobodno vreme bavi nekim sportskim aktivnostima? Rezultati ankete u kojoj je učestvovalo preko 1000 roditelja pokazali su kako na raspoloženje i koncentraciju deteta utiče redovno bavljenje sportom.

Prema rezultatima nedavne studije kanadskih istraživača, 30 minuta vežbanja svakog dana moglo bi da pomogne u ublažavanju simptoma astme kod odraslih osoba.

Često pišemo o pozitivnom dejstvu redovnog vežbanja na razne aspekte našeg zdravlja. Redovna fizička aktivnost takođe može da ublaži i posledice procesa starenja.

Kako redovno bavljenje fizičkom aktivnošću u periodu od 13. do 19. godine može da utiče na zdravlje u starijem dobu? Kako nam vežbanje pomaže da duže živimo?

Prema rezultatima nedavne australijske studije više kretanja, pa čak i samo stajanja, umesto sedenja povoljno utiče na naše kardiovaskularno zdravlje i metabolizam.

Američki istraživači nedavno su objavili rezultate studije koja je ispitivala kako redovno vežbanje tokom adolescencije kod žena utiče na rizik od raka i smrti uopšte.

Pažljiva nega i zaštita kože lica može u određenoj meri odložiti pojavu bora, ali je bitno da posvetimo pažnju i nezi kože iznutra, tj. da se uravnoteženo hranimo, redovno vežbamo i dovoljno spavamo.

Našem telu nije uvek lako da podnese visoke temperature i visok procenat vlažnosti vazduha. Po toplom vremenu se zato ne preporučuju napornije fizičke aktivnosti, osim ako ih praktikujete tokom najhladnijeg dela dana.

Koliko je kretanje važno po naše zdravlje potvrdila je i britanska studija koja je pokazala da osobe koje na posao idu biciklom ili peške ne samo da su bolje raspoložene, već i imaju niži indeks telesne mase.

Kada je reč o pozitivnim efektima šetnje, i škotski naučnici su utvrdili da hodanje povoljno deluje na raspoloženje, slično kao bavljenje intenzivnim fizičkim aktivnostima.

Prema istraživanju koje su sproveli studenti univerziteta Stenford šetnje po prirodi mogu da doprinesu našem mentalnom zdravlju i da smanje rizik od mentalnih oboljenja.

Da li nedostatak sna utiče na rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja? U kojoj tačno meri poremećaji sna povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara?

Dok se pojedini sportovi poput plivanja, hodanja i vožnje bicikla naročito preporučuju kao prevencija bolova u leđima, sportove koji opterećuju leđa i podrazumevaju uvijanje kičmenog stuba treba izbegavati.

Ako su leđa vaša slaba tačka i s vremena na vreme patite od bolova u ovoj regiji sigurno ste često dobijali savet da treba da vežbate i da ojačate leđa? Ali kad već imate osetljiva leđa, kojim sportom treba da se bavite?

Redovno spremanje kuće pozitivno utiče na raspoloženje i na sveukupno zdravlje ljudi svih godina. A nedavno je i jedna američka studija pokazala da ova aktivnost naročito pomaže starijim osobama da ostanu dobrog fizičkog i psihičkog zdravlja.

Prema istraživanju škotskih istraživača, čišćenje kuće ili spremanje stana može da ima isti efekat na organizam kao bilo koja druga fizička aktivnost.

Redovno vežbanje pomaže nam da steknemo bolju fizičku kondiciju i bolju toleranciju na stres, kao i da preveniramo pojedine bolesti poput osteoporoze, bolova u leđima i gojaznosti.

Redovna fizička aktivnost bi mogla da smanji potrebu za jelom između obroka, slatkišima, i to naročito za čokoladom. Vežbanje nam pomaže da se osećamo bolje, raspoloženije i aktivnije.

Svako od nas se svakodnevno susreće sa različitim stresnim situacijama, ali ne reagujemo svi isto na njih. Obratite pažnju na ishranu u stresnim periodoma - pokušajte da ne preterujete sa jelom.

Različiti su uzroci visokog krvnog pritiska. Ako nije u pitanju sekundarna hipertenzija, lečenju se, pored eventualne terapije koju bi prepisao vaš lekar, najčešće pristupa promenama u načinu života.

Drugi zaključak do kog su istraživači sa Harvarda došli je da je rizik od dijabetesa tipa 2 manji ukoliko jedemo više voća! Ovaj tip dijabetesa obično se javlja posle 40. godine kod ljudi čija je ishrana često sadržala suviše šećera i masti i koji su fizički slabo aktivni.

Istraživači sa Harvarda želeli su da utvrde kakav je odnos između redovnog konzumiranja voća i rizika od dijabetesa. Na osnovu tri velike studije sprovedene u Sjedinjenim Američkim Državama utvrđeno je, verovali ili ne, da se ljudi koji jedu više voća urednije hrane i sveukupno žive zdravije.

Autori studija ipak dodaju da je potrebno još detaljnijih istraživanja da bi se utvrdilo koliko dugo i kojom brzinom treba hodati da bi šetnja imala povoljan efekat na ublažavanje depresije.

Unosom kvalitetnih i zdravih namirnica primetićete da manje žudite za hranom i pićem koji vas goje. Sledeći korak biće da kontrolišete količinu tj. već dobro poznati savet - jedite manje ali češće.

Da, kofein zaista ubrzava metabolizam i pomaže nam da smršamo, a to su dokazala i naučna istraživanja! Posle unosa kofeina, tokom naredna tri sata, metabolizam se ubrzava, dolazi do termogenog efekta i povećava se oksidacija lipida.

Lečenje osteoporoze je dugotrajno, tj. trajaće do kraja života. Prevencija ipak najbolji način da se borimo protiv ove bolesti 21. veka. Posebno ukoliko imate pozitivnu genetsku predispoziciju od svoje pune seksualne zrelosti treba da usvojite navike koje će umanjiti rizike za nastanak osteoporoze.

Ukoliko vodimo neaktivan život, ili zbog kakve povrede ili oboljenja smo primorani da duže vremenske periode provedimo ležići ili sedeći, trebamo biti svesni da ćemo ozbiljno ugroziti cirkulaciju i samim tim zadržavati nepotrebnu vodu u organizmu.

Ligamenti se veoma često povrede usled nepravilno doziranog treninga snage ili nedovoljno zagrejavih mišića i tetiva i ligamenata pred kakvu napornu fizičku aktivnost. Najčešće stradaju ukršteni ligamenti zgloba kolena, pa zatim ligamenti koji obezbeđuju skočni zglob, ligamenti ramena, lakta i šake.

Nemojte dozvoliti da Vas kiša spreči da počnete sa nekim novim hobijem. Pronađite aktivan i zanimljiv hobi koji će Vam ulepšati hladne i kišne dane. Neka to bude bilijar, pikado, počnite odlaziti na časove plesa ili kakve borilačke veštine.

Kada se već utvrdi postojanje insuficijencije funkcije bubrega, svakodnevni život se mora promeniti, počevši od ishrane, ritma spavanja i fizičkih aktivnosti. Najbitniji faktori su kontrolisanje krvnog pritiska, redovne kontrole kod svog nefrologa i drastična promena režima ishrane.

Kako bi obezbedili sebi kvalitetan san trudite se da pre spavanja ne jedete začinjenu hranu sa visokim procentom masnoće ili šečera. Šećer i masnoće koje unesemo putem hrane će se metabolisati tokom spavanja i mogu dovesti do opterećenja unutrašnjih organa i velikih promena u nivou šećera u krvi.

Meteorolozi za vikend koji nam dolazi obećavaju lepo vreme, stoga posvetite sebi ovaj vikend i bavite se omiljenim fizičkim aktivnostima. Redovno vežbanje, redovna fizička aktivnost će Vam pomoći da regulišete telesnu masu, bilo da je održite ili da je redukujete.

Artritis je postala boljka sadašnjice. Bolovi se prvo javljaju samo na početku fizičke aktivnosti kao početni, odnosno kod izlaganja većim opterećenjima da bi kasnije ti bolovi počeli da se javljaju i u miru, tj. kada zglob nije opterećen nikakvim teretom ili pritiskom.

Savremeni način života veliki deo populacije vezuje za dugotrajno sedenje, ali to ne znači da svi ljudi koji rade takve poslove treba da prihvate svoj posao kao najveću brzinu kretanja tokom dana. Šetnja po užinu, plaćanje računa ili ragledanje izloga je fizička aktivnost koja treba da uđe u rutinu.

Dovoljno je da u toku dana provedete 2h u brzoj šetnji ili kombinaciji plivanja i vožnji bicikla da se u dovoljnoj meri ubrza cirkulacija krvi i limfe u donjim ekstremitetima. Trudite se da imate kvalitetan i redovan ritam spavanja jer te dobar san pola zdravlja.

Ne postoji magični trik koji u kratkom vremenskom periodu može rešiti problem sa celulitom ali redovna fizička aktivnost, limfna drenaža, ishrana bogata vlaknima i vodom i balans seksualnih hormona je za sada najbolje rešenje.

Da li ste već napravili planove za predstojeći praznik? Da li je deo tog plana i spremanje hrane? Da li ste u plan uključili i fizičku aktivnost? Ponekad nije ni toliko bitno šta ćemo pojesti u toku jednog posebnog dana ukoliko to dobro izbalansiramo sa adekvatnom fizičkom aktivnošću.

Koju ćete fizičku aktivnost izabrati za sebe činite na osnovu svog opšteg zdravstvenog stanja, svojih potreba, intresovanja i afiniteta. Dovoljno je da pola sata provedete u brzoj šetnji, voćnji bicikla, igranju tenisa ili kakvog timskog sporta.

Ukoliko svakodnevno odvojimo barem 30 minuta za neku fizićku aktivnost koju inače u toku radnog dana ne radimo, onda ćemo u velikoj meri prevenirati nastanak kardiovaskularnih oboljenja, šećerne bolesti, gojaznosti, pojave degenerativnog reumatizma.

Redovno i pravilno fizičko angažovanje celog organizma, balansirana snaga mišića leđa, ramenog pojasa, vrata, ruku i nogu doprineće pravilnom stavu tela i smanjiti faktore za nastanak bilo kog bolnog sindroma kičme. Bbavite se rekreativno fizičkom aktivnošću koja Vam najviše prija.

Ljudi koji žive u gradovima imaju manju telesnu masu od onih koji žive u predgrađu a razlog je šetnja. Šetnja po užinu ili ručak, plaćanje računa ili ragledanje izloga, svejedno je u pitanju fizička aktivnost koja polako ulazu u svakodnevnu rutinu tj. nemate osećaj da vežbate.

Niske temperature, sneg, snažni i hladan vetar veoma lako mogu obeshrabriti svakoga ko želi da se bavi nekim sportom napolju. Ipak, više nego ikada, zimi je potrebno da se bavimo nekim sportom. Odaberite neki od zimskih sportova, pešačenje po snegu, skijanje, sankanje, ili veoma popularno klizanje.

Pronađite pravu kombinaciju fizičke aktivnosti, motivacije, podrške prijatelja i porodice, jelovnika i sebi ćete obezbediti zdrav život. Unosite preporučene količine vitamina i minerala, jedite 5 manjih obroka dnevno i Vaš organizam će biti beskrajno zahvalan.

Jedan od saveta koji se uvek daje osobama koje žele da smršaju i posvete se svom režimu ishrane je svakako taj da treba da vodite dnevnik ishrane. Ukoliko zapisujete svaki dan šta ste jeli i kako ste se osećali pre ćete uvideti koej su to namirnice koje zadovoljavaju potrebe organizma za energijom.

Ukoliko neko od Vaših prijatelja takođe želi da počne sa plivanjem to je odlična vest i za Vas. Plivanje u društvu neke drage osobe može imati samo povoljne efekte na Vaš trening. Trudite se da redovno idete na plivanje, barem jednom nedeljno, posebno tokom perioda zime.

Ukoliko je plivanje fizička aktivnost kojom ste izabrali da se bavite ili bar rekreativno zanimate tokom zimskog perioda, bitno je da treninge polako pojačavate. U početku neka to bude 10 do 15 minuta aktivnog plivanja, a zatim svaki sledeći put povećavajte vreme aktivnog plivanja.

Ako nikada niste odlazili na javne bazene, pre nego to učinite treba da se spremite. Pošto je plivanje zahtevna fizička aktivnost, obratite se svom lekaru opšte prakse, uradite osnovnu krvu analizu, vaginalni bris kod ginekologa. Upišite školu za početnike plivače ukoliko ne znate da plivate.

Od kada se sportskim aktivnostima i ljudskim telom bave savremene nauke i profesionalci, plivanje i sportovi u vodi, profesionalni ili rekreativni se nalaze na prvom mestu liste najzdravijih fizičkih aktivnosti.

Redovitim kretanjem poboljšava se ishrana zglobne hrskavice, a učvršćuju se mišići koji okružuju i učvršćuju zglob. Preporučuje se svakodnevno vežbanje, što predstavlja osnovni trening za rasterećivanje zglobova, jer kod artroze vredi načelo: više kretanja, uz manje opterećivanje zglobova.

U poslednjih desetak godina primečen je povećan broj mladih sa artritisom. Bolovi se prvo javljaju samo na početku fizičke aktivnosti kao početni, inicijalni bolovi, odnosno kod izlaganja većim opterećenjima.

Ako niste aktivan sportista onda pronađite sport ili aktivnost koja će Vam biti dovoljno zanimljiva i koja će Vas stimulisati da izađete iz kuće i provedete vreme fizički aktivni. Ako pak niste ljubitelj aktivnosti na snegu onda se naravno svojim fizičkim zdravljem možete baviti u sali za vežbanje.

S obzirom da je najveći procenat glavobolja vaskularne prirode, osnovna prevencija jeste regulisanje krvnog kritiska. Ukoliko patite od aritmija, hipertenzije ili visokog krvnog pritiska, potrebno je da budete na odgovarajućoj terapiji.

Hod je savršena motorička usklađenost gornjih i donjih ekstremiteta, aktivnost koja pokreće sve mišiće i stimuliše cirkulaciju. Gojaznim osobama se preporučuje brza šetnja ukoliko žele da oslabe, jer je ovo najbezbolniji trening.

Ukoliko se posvetite jogi a imate neki zdravstveni problem, obavezno pre prvog časa se posavetujte sa svojim lekarom ili fizioterapeutom, kako bi dobili savete o tome koje položaje i pokrete treba da izbegavate.

Joga je jedna od retkih fizičkih aktivnosti koju mogu da praktikuju svi, bez obzira na godine, pol ili fizičke sposobnosti. Joga je odličan izbor za osobe koje u porodici imaju pozitivnu anamnezu kada su u pitanju degenerativni artritis, srčana oboljenja ili depresija.