Raspoloženje

Zimska depresija se javlja usled nedostatka sunčeve svetlosti tokom hladnijeg dela godine, što remeti unutrašnji sat tela i može nepovoljno da utiče na raspoloženje...

Ukoliko želite da napravite sprej za osvežavanje prostorije koji će u isto vreme pozitivno delovati na raspoloženje i koncentraciju, današnji recepti su idealni za vas!

Kako se dani skraćuju i postaju hladniji, naš imunitet se nalazi na jačem udaru virusa i bakterija. Kako da očuvate imunitet jakim i sačuvate dobro raspoloženje tokom hladnijih meseci?

Osim što povoljno utiču na zdravlje creva i varenje, istraživanja su pokazala da probiotske bakterije pozitivno deluju i na mentalno zdravlje. Pojedini sojevi su više proučavani u ovom smislu, pre svega genusa Lactobacillus i Bifidobacterium.

Serotonin je neurotransmiter koji reguliše raspoloženje i utiče na to da se osećamo dobro i zadovoljno. Međutim, u slučaju nedostatka serotonina dolazi do neprijatnih simptoma kao što su poremećaji sna, zabrinutost, loše raspoloženje, povećan ili smanjen apetit...

Holin je esencijalni nutrijent koji se često ubraja u vitamine B-kompleksa. Neophodan je za normalan razvoj mozga, mišićnu pokretljivost, a utiče i na funkcionisanje jetre...

Sve je više istraživanja koja ukazuju na ulogu vitamina D u prevenciji raznih bolesti. Pojedine grupe ljudi su pod većim rizikom od nedostatka ovog vitamina: starije osobe, zatim ljudi koji ne provode dovoljno vremena napolju ili žive u oblastima koje nemaju mnogo sunčanih dana...

Britanski naučnici su nedavno, na osnovu istraživanja u kojem je učestvovalo 13 600 ispitanika, utvrdili da osobe koje redovno jedu čokoladu sa najmanje 70% kakao delova imaju manji rizik za razvoj depresije.

Kafa ne samo što predstavlja jedan od najpopularnijih napitaka na svetu, već za mnoge ljude predstavlja i jedan od glavnih izvora važnih antioksidansa u ishrani...

Vitamin B6 ili piridoksin je hidrosolubilan vitamin iz B-grupe. Neophodan je za proizvodnju crvenih i belih krvnih zrnaca, a nizak nivo ovog vitamina u organizmu dovodi do pada imuniteta. Zašto je još važan ovaj vitamin?

Ukoliko vam treba nešto protiv stresa, lošeg raspoloženja ili umora, ili pak protiv virusa koji samo čekaju hladnije dane, aromaterapija možda ima rešenje za vas. Ključna pitanja koja se postavljaju jesu - koja eterična ulja pomažu kod kojih problema, i kako je najbolje koristiti ih?

Dodaci ishrani sa probioticima mogu da pomognu kod problema sa varenjem, nadutošću, dijarejom i opstipacijom. Istraživanja su takođe pokazala da probiotici doprinose boljem mentalnom zdravlju, jakom imunitetu...

Više simptoma može ukazati na nedostatak vitamina D u organizmu, a jedan od njih je i depresija. U više preglednih studija, naučnici su doveli u vezu nedostatak vitamina D sa depresijom, naročito kod starijih osoba...

Ranija istraživanja pokazala su da mediteranska ishrana tj. režim ishrane bogat povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima, morskom ribom i maslinovim uljem, pomaže u prevenciji srčanog udara, usporava starenje mozga i poboljšava raspoloženje.

Sve je više istraživanja koja ukazuju na pozitivne zdravstvene efekte redovnog konzumiranja oraha. Ovo koštunjavo voće obiluje omega-3 masnim kiselinama i antioksidansima koji doprinose kardiovaskularnom zdravlju, povoljno deluju na raspoloženje i pomažu u prevenciji više tipova karcinoma...

Vitamin B12 igra važnu ulogu u stvaranju DNK i eritrocita, kao i u normalnom funkcionisanju nervnog sistema. Nedostatak ovog vitamina je relativno čest, naročito kod starijih, kod vegana i kod osoba koje dugoročno uzimaju antacide...

Rezultati nedavne australijske studije ukazuju na značaj fizičke aktivnosti u borbi protiv anksioznosti i depresije. Da bi došli do ovog zaključka, tim australijskih naučnika koristio je podatke iz studije o zdravlju žitelja norveškog okruga Severni Trendelag...

Internet nasilje predstavlja ozbiljan društveni problem, i prema nedavnoj britanskoj studiji pogađa svaku drugu mladu osobu! Na kojim društvenim mrežama su napadi najučestaliji?

Usled nedostatka joda može se javiti hipotireoza (nedovoljno lučenje hormona tiroidne žlezde), koju karakterišu simptomi kao što su umor, loše pamćenje, neraspoloženje.

Nedavno istraživanje je pokazalo da se prilikom crtkanja i žvrljanja dok nešto drugo radimo (npr. dok razgovaramo telefonom, slušamo neko usmeno izlaganje, i sl.) aktivira oblast u mozgu zadužena za osećaj zadovoljstva.

Simptomi PMS-a mogu se olakšati i pravilnom ishranom. Jedite više voća i povrća, kao i namirnice bogate kalcijumom, magnezijumom i vitaminom B6 koji pomaže u održavanju hormonskog balansa.

Bademovo ulje je bogato oleinskom kiselinom, mononezasićenom omega-9 masnom kiselinom čije se konzumiranje povezuje sa manjim rizikom od hipertenzije...

Čaj od kantariona se već vekovima koristi kao prirodno rešenje kod lošeg raspoloženja i blagih oblika depresije. Smatra se da kantarion isto tako pomaže kod sezonskog afektivnog poremećaja...

Nedostaci vitamina B1, B5, B6, B9 i B12 mogu biti uzrok umora, depresije i anemije, a vitamini B-kompleksa uopšte važni su za prevenciju poremećaja centralnog nervnog sistema, poremećaja raspoloženja i demencije.

Pojedine vrste namirnica posebno dobro utiču na zdravlje nervnog sistema, dobro pamćenje, kao i stabilno raspoloženje. Potrudite se da češće jedete...

Nedavna studija pokazala je da depresija može bitno da oteža procese razmišljanja i rešavanja problema. Ovu bolest karakteriše opšte usporavanje organizma i često se javlja i intenzivan umor, promene u apetitu, problemi sa snom, otežana koncentracija.

Hrana koju jedemo može bitno da utiče na to kako naš nervni sistem funkcioniše i koliko se opušteno, ili pak, napeto osećamo u toku dana. Koje su to namirnice koje nam pomažu da bolje reagujemo na stres?

Lešnici su bogati vitaminima B1, B2, B3, B5, B6 i B9. Vitamini B-kompleksa su potrebni za nesmetano funkcionisanje organizma, a naročito doprinose zdravlju nervnog sistema.

Mediteranska ishrana takođe pomaže u prevenciji osteoporoze i smanjuje rizik od frakture kuka za 20%. Isto tako se pokazalo da mediteranski režim ishrane povoljno utiče na raspoloženje.

Kao glavni simptomi depresije najčešće se navode mentalni simptomi kao što su osećanje tuge, beznadežnosti, bezvoljnosti i uznemirenosti. Međutim, depresiju često prate i fizički simptomi kao što su bolovi, migrena, problemi sa stomakom.

Ukoliko uveče ne možete da zaspite med bi mogao da vam bude od pomoći. Blagi biljni čaj sa medom podstaći će lučenje serotonina, koji se potom pretvara u melatonin.

Slušanje omiljene muzike izazive lučenje dopamina u mozgu, neurotransmitera koji povoljno deluje na raspoloženje i izaziva osećaj zadovoljstva. Muzika isto tako može da poboljša pamćenje kod pacijenata u početnom stadijumu demencije.

Povezanost između depresije i sna je kompleksna: kao što depresija može izazvati poremećaje sna, tako i nesanica i san lošeg kvaliteta mogu dovesti do pojave depresivnih poremećaja.

Da bi mozak dobro funkcionisao, potrebno je da unosimo dovoljno proteina. Meso, jaja, mlečni proizvodi i mahunarke predstavljaju odlične izvore proteina.

Nedavna australijska studija pokazala je kako redovno praktikovanje joge utiče na nivo stresa i raspoloženje. U dvomesečnom istraživanju je učestvovalo 116 žena koje su pre studije bile pod umerenim ili visokim nivoom stresa u trajanju od bar mesec dana.

Iako je svetlo lekovito kod sezonskog afektivnog poremećaja (zimske depresije), tokom noći ono zapravo škodi. Naime, noću bi limbički sistem u mozgu trebalo da se uspori.

Crna čokolada ne samo što vraća energiju, već i poboljšava raspoloženje. Sadrži teobromin i magnezijum, koji stimulišu i regulišu funkcionisanje nervnog sistema.

Još jedan miris koji poboljšava raspoloženje jeste miris limuna. Japanski istraživači su utvrdili da miris limuna pomaže osobama koje pate od depresije.

Posmatranje mora, jezera ili reka mogao bi da bude jednostavan i prirodan način borbe protiv svakodnevnog stresa i napetosti, anksioznosti i depresije.

Stres nas iscrpljuje i psihički i fizički, i čak i nizak intenzitet stresa, ali koji je konstantno prisutan, nepovoljno utiče na naše zdravlje. Za svakoga je važno da pronađe vid relaksacije koji mu najviše odgovara.

Danas smo pisali o namirnicama koje povoljno utiču na raspoloženje, a sada ćemo pomenuti i neke sa suprotnim efektom. Koje tri namirnice su u pitanju?

Jeste li primetili da ste bolje raspoloženi kad napolju sija sunce? Sunčevi zraci omogućavaju našem telu da sintetiše vitamin D. Više naučnih studija ukazalo je na povezanost nedostatka vitamina D sa većom učestalošću poremećaja raspoloženja.

Studija iz 2013. potvrdila je da manje količine crne čokolade svakog dana umanjuju napetost i poboljšavaju raspoloženje. Koje još namirnice povoljno deluju na raspoloženje?

Američki istraživači su utvrdili da bi kombinacija dveju navika u velikoj meri mogla da poboljša raspoloženje i ublaži simptome depresije kao što su tuga, umor, hipersenzitivnost, nervoza... O kojim navikama je reč?

Da li ste primetili da se osećate nervozno ili razdražljivo kada napolju duva jak vetar? Da li imate utisak da vetar čak utiče na vaš nivo energije? Niste sami - i naučnici su primetili povezanost između vetra i pojedinih zdravstvenih tegoba.

Poslednjih godina se sve više govori i o negativnom uticaju društvenih mreža na raspoloženje. Jedno prošlogodišnje istraživanje upravo je pokazalo kako preterano korišćenje Fejsbuka može da dovede do pojave simptoma depresije.

Da li depresija češće pogađa osobe koje imaju običaj da popiju jedno do dva alkoholna pića dnevno ili ljude koji uopšte ne piju alkohol? Nedavno sprovedena anketa bavila se upravo ovim pitanjem.

Brojne studije su ispitivale kako muzika doprinosi mentalnom zdravlju. Jedna studija iz 2011. godine pokazala je kako slušanje omiljene muzike utiče na simptome depresije.

Iako se prilikom slušanja tužne muzike kod većine učesnika u studiji finskih istraživača javljalo istinsko osećanje tuge, slušaoci su sam doživljaj okarakterisali kao prijatan.

Već decenijama stručnjaci ne uspevaju da se usaglase po pitanju toga kako tužna muzika utiče na raspoloženje slušalaca. Studija finskih istraživača iz 2012. godine pokušala je da konačno obezbedi odgovor na ovo pitanje, kao i da ga potkrepi konkretnim dokazima.

Da li se vaše dete u slobodno vreme bavi nekim sportskim aktivnostima? Rezultati ankete u kojoj je učestvovalo preko 1000 roditelja pokazali su kako na raspoloženje i koncentraciju deteta utiče redovno bavljenje sportom.

Rezultati nedavne studije američkih istraživača pokazala je da je kvalitet sna podjednako važan za dobro raspoloženje kao i dovoljan broj odspavanih sati.

Ranija istraživanja su pokazala da vlasnici kućnih ljubimaca imaju niži krvni pritisak, da su smireniji i boljeg raspoloženja, a nedavno su švedski istraživači uočili i povezanost između prisustva kućnog ljubimca i smanjenog rizika od astme.

Svežije vreme tokom septembra najavljivalo je kraj leta i neminovni početak jeseni. Međutim, smena godišnjih doba neretko se negativno odražava na naš organizam - možemo li ove promene preduprediti?

Prema rezultatima nedavne studije britanskih istraživača, sreća je zarazna! Druženje sa prijateljima i članovima porodice koji su obično veseli i dobro raspoloženi može da pomogne osobama koje se oporavljaju od depresije.

Koliko je kretanje važno po naše zdravlje potvrdila je i britanska studija koja je pokazala da osobe koje na posao idu biciklom ili peške ne samo da su bolje raspoložene, već i imaju niži indeks telesne mase.

Kada je reč o pozitivnim efektima šetnje, i škotski naučnici su utvrdili da hodanje povoljno deluje na raspoloženje, slično kao bavljenje intenzivnim fizičkim aktivnostima.

Prema istraživanju koje su sproveli studenti univerziteta Stenford šetnje po prirodi mogu da doprinesu našem mentalnom zdravlju i da smanje rizik od mentalnih oboljenja.

Redovno spremanje kuće pozitivno utiče na raspoloženje i na sveukupno zdravlje ljudi svih godina. A nedavno je i jedna američka studija pokazala da ova aktivnost naročito pomaže starijim osobama da ostanu dobrog fizičkog i psihičkog zdravlja.

Prema istraživanju škotskih istraživača, čišćenje kuće ili spremanje stana može da ima isti efekat na organizam kao bilo koja druga fizička aktivnost.

Zašto se bolje i smirenije osećamo kada pojedemo bananu? Koji sastojak u ovom voću poboljšava raspoloženje? Postoji li veza između redovnog konzumiranja banana i dobre koncentracije?

Banane ne samo što predstavljaju idealnu užinu tokom dana koja sadrži razne vitamine i minerale, nego i pomažu u prevenciji brojnih stanja i oboljenja ako ih redovno jedemo.

Kućni ljubimci ne samo što nam pomažu da se opustimo i razveselimo kada smo pod stresom, već mogu pomoći i osobama koje se leče i oporavljaju od ozbiljnijih poremećaja raspoloženja kao što je depresija.

Brojne naučne studije potvrdile su da kućni ljubimci blagotvorno deluju na naše raspoloženje i fizičko zdravlje. Čak i kad samo posmatramo psa ili mačke, pa čak i ribice u akvarijumu, u telu se dešavaju fiziološke promene.

Redovna fizička aktivnost bi mogla da smanji potrebu za jelom između obroka, slatkišima, i to naročito za čokoladom. Vežbanje nam pomaže da se osećamo bolje, raspoloženije i aktivnije.

Više naučnih studija je utvrdilo da u proseku 97% žena i 68% muškaraca često imaju potrebu za određenom hranom, kao i da se u stresnim situacijama ili periodima lošeg raspoloženja, naročito povećava žudnja za slatkišima.

Sada kada znamo koji nutrijenti su bitni za naše mentalno zdravlje, postavlja se pitanje koje bi namirnice trebalo češće jesti da bi ishranom popunile zalihe ovih hranljivih materija. Integralni pirinač i ovsene pahuljice, paprike, brokoli odlični su izvori vitamina B1, B3, B5, B6 i selena.

Koji vitamini i minerali su važni za pravilno funkcionisanje nervnog sistema? Vitamin B1 poboljšava koncentraciju, B3 pomaže u borbi protiv depresije i stresa, vitamini B5, B6 i B12 igraju važnu ulogu kod pamćenja. Nedostatak vitamina B6 i vitamina C može da dovede do depresije.

Možda ste već primetili da vam se raspoloženje popravi kada pojedete čokoladu. Razlog tome je što sadrži magnezijum, mineral poznat po svom anti-stres dejstvu. Magnezijum umiruje nerve, pomaže vam u borbi protiv stresa i povoljno utiče na vaše raspoloženje.

Smeh smanjuje nivo kortizola i adrenalina, hormona koji se oslobađaju kada smo pod stresom, i povećava broj ćelija imunog sistema i time jača našu otpornost na različite bolesti.

Način spremanja namirnica koje koristimo u našoj ishrani podjednako bitno kao i sam izbor namirnica. Ukoliko vodimo računa o kombinovanju jaja sa drugim namirnicama možemo u velikoj meri uticati na poboljšanje raspoloženja, intelektualnih sposobnosti, pažnju pa čak i seksualnu želju.

Naše raspoloženje u velikoj meri zavisi od nivoa serotonina u krvi, a nivo serotonina se može povisiti određenim namirnicama. Ukoliko želite dozu sreće pojedite obrok sa mlekom i žitaricama. Ovako unosite veliku kolićinu vlakana i vitamina D koji u velikoj meri mogu poboljšati Vaše raspoloženje.

Svako od nas ima izgradjen ukus i voli određene namirnice, slana jela ili pak slatka, čokoladu, sladoled, kafu ili svežu ukusnu salatu sa mladim sirom, ali koje su to namirnice koje zaista u sebi sadrže elemente koji poboljšavaju naše raspoloženje.

Pacijenti kojima se dijagnostikuje depresivni poremećaj su hronično loše raspoloženi, tužni, bezvoljni i pojačano umorni. Depresija se takođe manifestuje ravnodušnošću, bezidejnošću, apatijom, gubitkom životne radosti, ali i u nekim slučajevima pojačanom napetošću, nemirom i razdra-žljivošću.

Osoba koja prolazi kroz jaku depresiju može doživeti ekstremne promene raspoloženja ili čak želju za potpunim povlačenjem iz svakodnevice i spoljašnjeg sveta. U ovom fazi osećaj bespomoćnosti može postati tako intenzivan da je najbolji izbor obraćanje stručnom licu.

Depresija nije izmišljena bolest, nije lenjost ili nekoliko dana kada se osećate tužni ili loše zbog privremenih problema u životu. Ona nije PMS ili stres. Depresiju najlakše i najobjektivnije možemo nazvati bolešću osećaja.

Vrlo je bitno da slušate svoje telo i um svakodnevno. Bitno je da vodite računa o svom zdravlju i da znate kada treba da se obratite lekaru. Ovaj tekst će pomoći svima da prepoznaju par bitnih simptoma i da svi naučimo kada je pravi trenutak da se obratimo lekaru.

Sećate li se kada ste se poslednji put baš slatko nasmejali? Ili bili u društvu ljudi koji su se otvoreno smejali? Ako se ne sećate ili pak mislite da se to retko dešava u Vašem životu onda je vreme da nešto promenite.