Prijava na doktor.rs mailing listu
Pratite nas redovno putem newslettera.

Sva vremena su u UTC + 2 sata




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 55 Posta ]  Idi na stranicu 1, 2, 3, 4  Sledeća
Autoru Poruka
 Tema posta: Seksualno prenosive bolesti
PostPoslato: Sub Okt 04, 2008 12:14 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Sve polno prenosive bolesti (dalje SPB) i urogenitalne infekcije prenose se polnim kontaktom, što nije jedini put zaraze.

Najčešći uzročnici "modernih" polnih bolesti su virusi, najopasnija bakterijska infekcija je klamidija, a "klasične" su u porastu.
Jako česte (u žena i 40 puta češće) su uroinfekcije i bolesti koje nisu isključivo polne - trihomonijaza, genitalna kandidijaza, bakterijske vaginoze i vaginitisi, stidna ušljivost i svrab.

Godišnje se u svetu registruje oko 500 miliona novih slučajeva polnih infekcija. Najvažnije komplikacije su ženska i muška neplodnost, kasni pobačaji i prevremeni porodjaji te prenos na potomstvo.

Prevencija se temelji na edukaciji mladih pre ulaska u polni život, otkrivanju kliconoša, brzoj dijagnostici i učinkovitoj terapiji, pronalaženju i lečenju svih polnih partnera zaražene osobe i preventivnim vakcinisanjem postojećim vakcinama. Lečenje često podrazumeva terapiju za nekoliko osoba, a osobito pažljivo treba lečiti trudnice zbog mogućnosti prenosa na dete.


Najčešće infekcije urogenitalnog sastava u oba pola

bakterijske - infekcije urotrakta (najčešće E. coli),
vaginoze (najčešće Gardnerella vaginalis),
cervicitisi i upale male karlice u žena te balanopostitis, epididimitis i prostatitis u muškaraca (najčešće Chlamydia, Gonorrhea, Syphilis)
virusne - HPV, HSV, HIV
gljivične - kandidijaza
protozoarne - trihomonijaza


Najčešći uzročnici bolesti koje se prenose polnim putem


virusi

* Humani Papilloma virusi
* Hepatitis B i A virusi
* Herpes simplex virusi tip 1 i 2
* Human Immunodeficiency virus

bakterije

* Chlamydia trachomatis
* Ureaplasma urealyticum
* Mycoplasma hominis
* Neisseria gonorrhoeae
* Treponema pallidum
* Haemophilus ducreyi
protozoe
* Trichomonas vaginalis
gljive
* Candida albicans



HPV INFEKCIJA - genitalna viroza


Infekcija humanim papiloma virusima (HPV) najčešća je polno prenosiva bolest, ali većinom izlječiva i benigna. Virus se ne prenosi krvlju nego penetrativnim genitalnim kontaktom sluznice i kože kroz mikrotraumatske lezije.
Polni kontakti bez penetracije (oralno-genitalni, manualno-genitalni i vanjski genitalno-genitalni) moguć su, ali ređi način prenosa. Inkubacija traje šest nedelja do godine dana.
HPV infekcije tipovima niskog rizika retko se mogu prenijeti s majke na dete.
Nauchno je dokazana povezanost trajne HPV infekcije i karcinoma cerviksa. Taj drugi najčešći karcinom u žena može se sprečiti ranom dijagnostikom (Papa test + HPV test).


Rizični faktori za nastanak infekcije u žena su:

* veći broj partnera - rizik raste sa svakim novim za 15 posto
* rana dob prvoga polnog odnosa - 16 godina i manje
* ako je partner u prošlosti često manjao partnere ili je promiskuitetan
* pušenje cigareta
* hormonalna kontracepcija
* veći broj porođaja
* imunosupresija
* ako postoji kronična upala uz neku drugu polnu bolest
* ako je majka HPV inficirane osobe uzimala diethylstilbestrol
* ako osoba ne odlazi na redovite ginekološke kontrole
* poremećaji prehrane i stroge dijete
* ako partner nije obrezan.


Dijagnostika - Klinički pregled, uzimanje obriska celija kože i sluznice u oba pola.
Klinička slika - Kožni i genitalni HPV tipovi uzrokuju dobroćudne i zloćudne promene, neke vidljive mikroskopom (intraepitelne neoplazije), a druge golim okom (kožne bradavice i kondilomi), ali i kondilome u mokraćnom mehuru, crevu, usnoj šupljini, na oku ili nosu, HPV pozitivne karcinome regije glave i vrata te anogenitalnih sluznica.
Najčešći tipovi visokog rizika (16, 18, 31 i 33) dijagnostikovani su u gotovo 100 posto svih slučajeva invazivnih karcinoma. Najčešći tipovi niskog rizika (6 i 11) uzrokuju benigne tvorbe - kondilome (bradavice) i blage abnormalnosti u celijama.
Bradavice su mekane, vlažne, ružičaste ili sive izrasline koje rastu u nakupinama poput karfiola. Mogu biti i u nivou kože (ravni kondilomi).
Većina je infekcija bez simptoma i prolaznog toka. U nekih osoba se primiri i može se reaktivirati nakon mnogo godina. U 10 posto inficiranih žena nakon dve, tri godine nastupa trajna infekcija, uz rizik razvoja prekanceroze višeg stupnja.
Srećom, više od 90 posto žena s HPV infekcijom nikad ne razvije kancerozu.

Lečenje - Metode odstranjivanja su krioterapija, elektrokauterizacija, hirurška ekscizija, laser i imunoterapija. Treba ukloniti stres i sprečiti reinfekciju od partnera. Kod HPV infekcije vrata maternice najvažnija je redovita ginekološka kontrola. Ovisno o nalazu, planira se daljnje lečenje. U očekivanju cjepiva, HPV infekcija se može kontrolisati snižavanjem stupnja infektivnosti oboljele osobe lečenjem i smanjenjem broja polnih partnera.


GENITALNI HERPES - potraga za vakcinom pri kraju?

Uzrokuju ga tip 1 (poznat i kao uzročnik groznice nosa i usana) i tip 2 humanog herpes simplex virusa (HSV).
Glavni je uzrok pojave genitalnih ulceracija u mlade polno aktivne populacije i česta koinfekcija u HIV pozitivnih osoba. U rizične skupine spadaju prostitutke (prevalencija 60-90 posto) i homoseksualni muškarci (prevalencija 80-95 posto).
Oko 80 posto inficiranih su kliconoše bez simptoma, u 20 posto inficiranih česti su recidivi, a 60 posto ima blagu, atipičnu bolest.
Stručnjaci procenjuju da je 50 posto ljudi u svetu zaraženo jednim ili oba tipa.

Klinička slika - Nakon infekcije kože i/ili sluznice, virus kroz ranicu ulazi u nervne završetke i putuje do korena kichmene moždine, gdje je doživotno miran ili se povremeno aktivira u stanjima pojačana stresa, fizičkog napora, izlaganja suncu, imunodeficita, postojanja drugih bolesti, neodgovarajuće prehrane.
Kod recidiva virus "putuje" istim putem natrag i izbija u području kožne inervacije istoga ili susednoga nervnog završetka kroz koji je i ušao (dva, šest, pa i deset puta godišnje).

Kod prve infekcije simptomi nastupe za dva do deset dana i traju dva, tri nedelje. Na mestu izbijanja promena koža i sluznica svrbe ili peku, nastanu bolovi u nogama, kichmenoj moždini, stražnjici, regiji spolovila i rektuma te peckanje kod mokrenja.
Kožni mehurići za nekoliko dana pucaju, stvaraju zamućenja i krastice. Mogući su isedak iz vagine, osjećaj pritiska u trbuhu, povišena temperatura te povećanje i bolnost limfnih čvorova u preponama. Ranice zarastu za oko dva nedelje. Simptomi kod recidiva su blaži i kraće traju.
Većina inficiranih nakon primoinfekcije neće više imati simptome, niti posumnjati da su kliconoše, što je razlog za oprez jer su potencijalno zarazni svim budućim partnerima. U zaražene trudnice aktivna infekcija se tokom poroda može preneti na novorođenče, uz rizik od upale pluća, sepse i smrti deteta.

Dijagnostika - Dokaz virusne DNA metodom PCR, dok je provera statusa antitela od sekundarne vrednosti jer ih većina ljudi ima.

Lečenje - Osobe sa simptomima treba lečiti. Lekovima (aciklovir, valaciklovir, famciklovir) se može smanjiti težina i trajanje bolesti te broj recidiva. U osoba koje imaju šest i više recidiva godišnje, supresivna terapija smanjuje rizik od prenosa za 75 posto.
Vakcina kompanije GSK pokazalo je relativno visoku zaštitu od infekcije (74 posto), dobru imunogeničnost i slabu neželjenu reaktivnost kod žena čiji partneri imaju genitalni herpes, ali je potpuno nedelotvorno kod muškaraca.
U međuvremenu, osnovna prevencija ostaje apstinencija tokom klinički aktivne bolesti, pranje ruku i zaštita barijernim sredstvima. Virus ne prolazi kroz latex kondome, ali kondom ne pokriva celo područje genitalnih organa, pa stoga nije potpuno sigurna zaštita.



AKUTNA HIV INFEKCIJA

Prema UNAIDS-o pandemiji AIDS-a za 2004., u svetu živi više od 45 miliona ljudi zaraženih HIV-om.
Brzina kojom se virus umnožava i velika sposobnost mutacije glavni su razlozi što svetska epidemija ne jenjava.
Od 30-ak vrsta vakcina, na čijem pronalasku rade nauchniciširom sveta, nijedno se nije pokazalo uspešnim.

Akutna HIV infekcija prolazna je simptomatska bolest, koja često ostaje neprepoznata, a javlja se 2-4 nedelje nakon zaraze virusom. Znakovi i simptomi često su nespecifični, najčešće uz temperaturu, upalu ždrela, osip, povećanje limfnih čvorova i glavobolju.
Mogući su i simptomi zahvaćenosti bilo kojeg organskog sastava.
Čest je nalaz smanjenog broja leukocita, trombocita i poremećaj jetrenih transaminaza.
Od velike je važnosti ciljana anamneza te potvrda dijagnoze akutne infekcije određivanjem prisustva virusnih markera u krvi.
Od trenutka zaraze, osoba postaje doživotni nositelj virusa i izvor zaraze.

Vreme od infekcije do pojave prvih antitela najčešće je jedan do tri meseca, ređe do šest. Stanje infekcije HIV-om bez simptoma može potrajati sedam do deset godina do pojave simptoma AIDS-a, od kojih su najčešći gubitak telesne težine više od 10 posto od normalne, temperatura viša od 38°C koja traje više od mesec dana, dugotrajan i neobjašnjiv proliv, gljivična infekcija usne šupljine i recidivi herpesa.
Moguće su promene na perifernom i centralnom nervnom sastavu.
Krvne pretrage pokazuju smanjen broj svih vrsta krvnih celija i povišene imunoglobuline. Nastaju infekcije s uzročnicima koji u imunološki zdravih ljudi inače ne izazivaju bolest.

Najčešći putevi zaraze su polni odnos s HIV pozitivnom osobom (vaginalni, analni, oralni), zaražena krv ili krvni derivati, zaraženi pribor (intravenski narkomani) i vertikalni prenos (s inficirane majke na dete).

U velikoj opasnosti od zaraze HIV-om su osobe rizičnog ponašanja koje ne koriste kondom pri polnom kontaktu i često menjaju partnere, imaju veze "za jednu noć", spolni odnos pod uticajem alkohola ili droge, koriste zajednički narkomanski pribor, kao i zdravstveni delatnici bez zaštite (naočale, rukavice) koji dolaze u dodir s krvlju i sekretima.

Zaraženi muškarac lakše zarazi ženu nego zaražena žena muškarca.

Sa savremenom, visoko aktivnom antiretrovirusnom terapijom počinje se najčešće kad broj CD4 T limfocita padne ispod 300 u mm3 krvi. Cilj je lečenja produziti fazu HIV infekcije u kojoj još nema simptoma i vreme preživljenja.

Terapija ima ozbiljnih nuspojava, a osnovni je nedostatak razvijanje otpornosti virusa, kad prestaje njihova učinkovitost.



KLAMIDIJSKA INFEKCIJA - tiha bolest opasnih posledica

Najčešća polna bolest koja uzrokuje 50 posto svih nespecifičnih upala mokraćne cevi i više od 50 posto svih epididimitisa u muškaraca.

Serotipovi L1, 2 i 3 uzrokuju lymphogranuloma venereum, a serotipovi A, B, B1 i C trahom, koji je uz kataraktu i glaukom najčešći uzrok slepoće u svetu.

U svetu se godišnje registruje oko 90 milijuna, a u Europi oko 10 miliona novih slučajeva, od čega 600.000 upala jajovoda, a 120.000 završi sterilitetom.

Zato je Svetska banka proglasila klamidiju ekonomski najvažnijom spolnom bolesti nakon HIV-a.

Infekcija se naziva tihom jer 50 posto muškaraca i 70 posto žena nema simpoma, pa nisu svesni da su izvor zaraze. Klamidija se prenosi svim načinima polnog opshtenja i sa zaražene majke na dete, a i inkubacija je prosečno 7-21 dan.

Simptomi u žena su iscedak, peckanje, slabije krvarenje izvan menstrualnog ciklusa, bol u maloj karlici i kod mokrenja.
U muškaraca se javlja učestalo mokrenje, uz žarenje i pečenje pri mokrenju u mokraćnoj cevi i spolovilu, vodenast, prozirni isedak iz mokraćne cevi te bol u testisima i prostati.

Važno ju je prepoznati i lečiti zbog opasnih posledica: u muškaraca sterilitet i hronični prostatitis, a u žena upala organa male karlice, neplodnost i izvanmaternične trudnoće.

Terapija je antibiotska, ali ne daje uvek dobre rezultate zbog neredovita uzimanja leka, prekidanja terapije, nelečenja svih zaraženih partnera i nepridržavanja uputa o zaštiti i apstinenciji za vreme i nakon lečenja još sedam dana. Vakcina je prvoj fazi kliničkih ispitivanja, a osobito će biti korisno u prevenciji neplodnosti.

Test na klamidiju prema CDC preporukama trebaju napraviti jednom godišnje sve polno aktivne žene mlađe od 25 godina; spolno aktivne žene starije od 25 godina ako imaju novog partnera u poslednja tri meseca ili neredovito koriste kondom; trudnice u prvom trimestru (kod rizičnih trudnoća ponoviti test u trećem trimestru) i pre svake intrauterine manipulacije te ponoviti test tri, četiri meseca nakon lečenja.

Kontrolno testiranje trebaju nakon terapije obaviti oba partnera, muškarci najranije nakon mesec dana, a žene mesec dana nakon prve menstruacije posle terapije.


GONOREJA - polna bolest iz starog zaveta

Gonoreja se može uspešno lečiti, ali je zbog promiskuiteta opstala vekovima. Dok se u svetu godišnje registruje do 300 miliona novih slučajeva, u nas je sve ređa, kao i u većini europskih zemalja.

Muškaraci obolijevaju tri do pet puta više od žena.

Uzročnik se prenosi sekretima, svim vrstama polnih odnosa i sa zaražene majke na dete.

Nakon inkubacije od jednog do 14 dana, u 90 posto zaraženih muškaraca razvije se upala mokraćne cevi, semenika i prostate, uz gnojni iscedak i bol kod mokrenja, odnosno svrbež rektuma, isedak i bol kod defekacije kod analne infekcije.
U žena se javlja uretritis, cervicitis i upala u maloj karlici, uz bol pri mokrenju, žut ili krvav isedak, krvarenje između ciklusa i bol u trbuhu. Visok je i rizik od neplodnosti, ektopičnih trudnoća, Bartholinitisa i apscesa, konjuktivitisa, perihepatitisa i diseminirane infekcije.
Kod zaraze oralne sluznice moguća je grlobolja.
Moguće su i upale oka, ždrela i rektuma.

Dijagnostika - Metoda izbora je PCR dokaz bakterijske DNA iz obriska, a mikroskopski pregled preparata bojenog po Gramu važan je za brzu orijentaciju. Kultura bakterije radi se kao potvrda dijagnoze postavljene mikroskopom.

Terapija je antibiotska. Lečiti se moraju oba partnera, a do izlečenja suzdržavati se od polnih odnosa ili koristiti kondom.


SIFILIS - veliki imitator

Uzročnik sifilisa je bakterija Treponema pallidum, koja izvan ljudskog organizma brzo ugine jer je izuzetno osetljiva.
Otkrićem antibiotika, nakon II. svetskog rata broj slučajeva se smanjuje, pa je u Europi krajem 20. veka gotovo iskorenjen, ali poslednjih godina doživljava "renesansu".

Treponema ulazi kroz oštećenu kožu i sluznice tokom polnog kontakta. Dovoljan je već poljubac.

Nakon inkubacije od tri nedelje, na mestu infekcije nastaje primarna lezija - papula čije se dno raspada i nastaje bezbolna ranica (ulcus durum), koja spontano nestane za mesec dana.

Sekundarni sifilis nastaje nakon rasapa bakterije krvlju i limfom u tkiva i organe. Nastaje osip na koži i sluznici usne šupljine, a makule su jako zarazne i pune bakterija.
Povećane su i tonzile.

Od opshtih simptoma javlja se povišena temperatura, umor, glavobolja, bolovi u kostima, mišićima i zglobovima. Tercijarni sifilis nastaje nakon tri do pet godina kod nelečene infekcije.
Javljaju se promene na koži (čvorovi i veće, dublje tvorbe), promene na krvnim žilama, srcu, kostima i nervnom sastavu.
Prenosom s majke na dete moguć je sifilis konatalis.

Dijagnoza se postavlja pretragama krvi i likvora i mikroskopiranjem u tamnom polju te direktnim dokazom uzročnika PCR metodom. Lek izbora je penicilin. Lečenog bolesnika treba još neko vreme laboratorijski pratiti zbog moguće reaktivacije bolesti.



VIRUSNI HEPATITIS B i A - polno prenosive bolesti

Hepatitis B je 100 puta zarazniji od AIDS-a!

Oko 350 miliona ljudi u svetu hronični su kliconoše virusa hepatitisa B (HBV), a od komplikacija hronične infekcije (ciroza i hepatocelularni karcinom), godišnje u svetu umire oko pola milijuna ljudi.

Virus se prenosi polnim putem, krvlju i telesnim tekućinama, a moguć je i prenos s majke na dete.
Osim kroz ozleđenu sluznicu i kožu (polni odnos, tetovaža, piercing), infekcija može nastati preko sluznice oka, nosa, usne šupljine i rektuma.

Najčešće završi izlečenjem uz ostanak trajnog imuniteta.

Prvi simptomi javljaju se 1-6 meseci nakon zaraze - umor, svrbež, žutica, mučnina, gubitak apetita i mršavljenje.

Dijagnoza se postavlja nalazom markera (antigena i protutjela) i dokazom virusne DNA u krvi 7-14 dana nakon infekcije.

Cilj lečenja je sprečiti umnožavanje virusa, cirozu i karcinom. Kod akutne bolesti terapija je simptomatska, a hronični hepatitis leči se antivirusnim lekovima (interferon, lamivudin, adefovir-dipivoxil).

Vakcinom koja sadrži pročišćeni HBs antigen u nas se obvezno vakcinishu deca te partneri i članovi uže porodice hroničnih kliconoša.

Partner se treba zaštititi kondomom najmanje dva, tri meseca nakon vakcinisanja.
Trudnice su obvezne testirati se na HBsAg, a deca pozitivnih majki se vakcinishu nakon rođenja.

Hepatitis A takođe je prenosiva bolest u slučaju oralno-analnog puta. Vakcina postoji od 1995.

Obe vrste hepatitisa češće su u homoseksualaca.

Hepatitis C retko se prenosi polnim putem, ali su bolesnici s hepatitisom C skloniji zarazama virusom hepatitisa A ili B.

Ne postoji vakcina za hepatitis C.



RETKE KLASIČNE SPOLNE BOLESTI

Vrlo retke su Ulcus molle (Haemophilus ducreyi),
Lymphogranuloma venereum (podtipovi L1, L2 i L3. C. trahomatis) i Donovanoza (Donovania granulomatosis).

Trihomonijaza je naziv za infekciju genitalne sluznice koju uzrokuje Trichomonas vaginalis.
Prenosi se polnim i nespolnim putem (u bazenima, zajedničkim kupaonicama), a moguć je i prenos s majke na dete.
Češće obolevaju žene, kod koji se javlja jak svrbež i obilan, neugodan iscedak.
U muškaraca se karaakterishe smetnjama mokrenja.

Leči se metronidazolom.


POLNE BOLESTI U ŠIREM SMISLU


Vaginoze i vaginitisi - Upale vagine izazivaju brojni uzročnici, najčešće Gardnerella vaginalis i Candida albicans.

Površna upala nastane zbog manjka zaštitnih bakterija lactobacila.

Razvoju upale pogoduje manjak zaštitnih bakterija lactobacila, loše higijenske navike, ali i agresivna higijena te neki lekovi i stanja (trudnoća, dijabetes, menopauza).

Gardnerela i kandida mogu u muškarca uzrokovati upalu glavića i prepucija.

Terapija je antibiotska i protivgljivična.

Infekcije urogenitalnog trakta - Infekcije mokraćnog sastava mogu biti simptomatske, asimptomatske, akutne, rekurentne, hronične, komplikovane i nekomplikovane.

Najčešći su uzročnici E. Coli, Enterococcus spp., Streptococcus spp., P. mirabilis, K. pneumoniae, M. morgani, P. aeruginosa, Staphylococcus aureus, C. albicans i drugi.

Lečiti treba sve simptomatske uroinfekcije.

Infekcije mikoplazmama - Micoplasma genitalium i Ureaplasma urealyticum uzrokuju nespecifične urogenitalne infekcije.

Simptomi su isedak, svrbež, peckanje i osetljivost, bol i nelagoda.

Novorođenče se može prolazno inficirati tokom prolaska kroz zaraženi porođajni kanal majke.
U dijagnostici se koristi PCR metoda.
Terapija je antibiotska.

Stidna ušljivost - Leči se primenom živinog precipitata ili lindana.

Svrab - Uzročnik je parazit Sarcoptes scabiei, koji je u koži aktivan noću, pa se javlja nesnosan svrbež.
Može se preneti i rubljem.
Terapija je lindan.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Nov 17, 2008 12:06 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
U Srbiji ne postoje zvanične statistike o broju stanovnika zaraženih polnim bolestima, dok je npr. u Americi procenjeno da 65 miliona ljudi boluje od polno prenosivih bolesti. Ako napravimo uslovnu, proporcionalnu analogiju sa SAD, možemo dobiti delimičan uvid koliko su polne bolesti rasprostranjene u Srbiji. Naime, s obzirom da u Americi živi oko 305 miliona ljudi u ovom trenutku, lako zaključujemo da je procentualno 21.3% Amerikanaca (ali mnogo veći procenat seksualno aktivne populacije!) oboleo od neke polno prenosive bolesti. S obzirom da popis stanovništva iz 2002. godine pokazuje da Srbija broji oko 7.5 miliona stanovnika, onda ako pretpostavimo da je u Srbiji zaražen isti procenat stanovništva, dakle 21.3% (što naravno ne mora da bude istina) dolazimo do moguće brojke od oko 1.6 miliona zaraženih polnim bolestima u Srbiji.

Kada uzmemo u obzir navode domaćih stručnjaka, koji prijavljuju naglu ekspanziju “modernih” polnih bolesti u Srbiji poslednjih godina, pri čemu prvo mesto zauzimaju kondilomi (genitalne bradavice), a zatim hlamidija, nije teško poverovati da kada su polno prenosive bolesti u pitanju, procentualno verovatno ne zaostajemo previše za vodećom svetskom silom. Najvećem riziku su izloženi mladi između 16 i 26 godina, pre svega zbog češćeg menjanja seksualnog partnera, ali i zbog češće upotrebe droge i alkohola, koji utiču i na smanjenje opreznosti pred seksualni odnos.

Postoji mnogo tipova seksualno prenosivih bolesti i virusa.

Hlamidija, Kondilomi (Polne Bradavice, Genitalne Bradavice), Genitalni Herpes, Urinarna Infekcija (Infekcija Urinarnog Trakta, Infekcija Mokraćnih Kanala), Šuga (Sarcoptes Scabies), Stidne Vaši (Pediculosis Pubis, Picajzle), Gonoreja (Triper), Sifilis, Sida (Aids) i Hepatitis A, B, C.

Ako želite da znate koji simptomi su pokazatelj polne bolesti ili polne infekcije, napravili smo kratku ali prilično efikasnu Listu koju možete proveriti, pre nego što posetite vašeg doktora ili kliniku. Dakle, evo liste na kojoj se nalazi spisak najčešćih simptoma polnih bolesti:

* • Imate li pojačanu sekreciju neprijatnog mirisa iz vaših genitalija?
* • Imate li osip ili svrab u genitalnom predelu?
* • Da li imate bilo kakve otoke, bradavice ili plikove u pubičnom regionu ili u blizini analnog otvora?
* • Da li ste primetili neuobičajen-neprijatan miris u predelu genitalija?
* • Da li ste primetili čudan plik ili otvorenu ranu u blizini genitalija?
* • Imate li bol tokom seksualnog odnosa?
* • Imate li krvarenje prilikom seksualnog odnosa?
* • Da li imate bol u stomaku?
* • Da li ste primetili ikakvu neuobičajenu ili neobjašnjivu natečenost?
* • Da li je vaša mokraća tamna ili ima neprijatan, čudan miris?
* • Da li imate osećaj pečenja prilikom mokrenja?

Ako imate bilo koji od navedenih simptoma, odmah se obratite vašem doktoru. Većina polnih bolesti je izlečiva, i to jako brzo ako se sa lečenjem počne blagovremeno. Dakle vreme je bitan faktor, ne čekajte ni sekunda. Čak i najopasnije bolesti mogu se uspešno lečiti ako se sa lečenjem počne na vreme, kako se stanje ne bi pogoršalo.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Nov 17, 2008 12:07 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Prvi i najvažniji korak je poseta doktoru. Bolesti kao što su hlamidija i gonoreja (triper) mogu biti uspešno izlečene korišćenjem različitih antibiotika. S druge strane, mikroorganizmi koji su izazivači Genitalnih Bradavica (HPV), ili Herpesa (HSV), ostaju prisutni u organizmu pojedinca, ali se mogu kontrolisati, u čemu pomažu različiti lekovi i medicinski preparati.

Uzročnici AIDS (Side), ili Hepatitisa, mogu biti samo delimično kontrolisani. Ako je kod vas dijagnostikovan HIV AIDS ili Hepatitis, neophodno je da pratite savete doktora, uzimate lekove i pridržavate se propisane terapije, tačno kako je navedeno u uputsvima. U mnogim slučajevima, posebne Grupe Za Podršku, koje postoje i kod nas u Srbiji, mogu puno pomoći obolelima u razmeni iskustava, pitanja i osećanja, koja su potpuno normalna za osobu sa takvom dijagnozom.

Kada posetite doktora, budite iskreni i recite mu sve što vas muči, kako bi doktor bio u stanju da vam pomogne maksimalno i obrati pažnju na sve ono što osećate. Odlazak na testiranje da utvrdite da li ste zaraženi nekom od polnih bolesti, može biti opterećujuć, zato budite brzi u toj odluci i iskreni prema lekaru, jer je to apsolutno samo u vašem interesu i za vaše dobro. Kada se pojavite kod vašeg lekara, on će vas verovatno upitati zašto mislite da ste zaraženi. Možda će vam uzeti uzorak urina ili krvi za testiranje, možda će vas pregledati kako bi utvrdio da nemate oteklina ili plikova, kao i osipa, možda čak dobijete da uradite PAPA test, a možda bude i potrebe da vam doktor pogleda i anus (analni otvor). U većini slučajeva, doktor će imati prilično sigurnu predstavu o tome koja je bolest u pitanju i pre nego što rezultati budu gotovi, dok za pojedine bolesti, pogotovo kada je u pitanju AIDS (SIDA) ili Hepatitis, mogu biti potrebne nedelje pre nego što dobijete rezulate vaših testova, a mogu biti potrebni i dodatni testovi, pre nego što vaša dijagnoza bude potpuna.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Nov 17, 2008 12:08 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Kondilomi (Polne bradavice, Genitalne bradavice) su bolest koju uzrokuje HPV virus, tj. Humani Papilloma Virus. HPV virus je uzročnik raka grlića materice kod žene i odmah po otkrivanju virusa treba početi lečenje. Sam hpv virus ima više od 100 varijacija i ne izaziva svaka varijacija polne bradavice, ali najrasprostranjenije vrste uglavnom izazivaju. Svega 4 vrste virusa izazivaju rak grlića materice, a više od 30 prouzrukuju pojavu genitalnih bradavica.
Prenošenje kondiloma

Humani Papiloma Virus (HPV) se najčešće prenosi putem polnog odnosa, bilo da je u pitanju regularan seks, bilo da je oralni ili analni seks. Međutim kondilomi se prenose i direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom.

Polne bradavice je jako lako dobiti čak iako koristite kondom za zaštitu. Skoro je nemoguće biti bezbedan od ove bolesti, s obzirom da vaš partner može biti prenosnik virusa, čak i ako na sebi nema vidljivih simptoma. Dovoljan je samo dodir sa zaraženom kožom ili kontakt preko telesnih tečnosti prilikom seksa da biste se zarazili. Ovo je razlog zašto Kondilomi postaju svetska epidemija.
Statistike

Ova bolest jako brzo postaje polno prenosiva bolest broj 1 u svetu po broju zaraženih. U skladu sa statistikama koje daju američki centri za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC), najmanje 20 miliona ljudi u Americi je zaraženo sa HPV virusom. Najrasprostranjenije vrste HPV virusa imaju za posledicu ili kondilome ili opasnost od raka grlića materice. Procene su da je oko 80% seksualno aktivne populacije zaraženo nekom vrstom ovog virusa.

U Hrvatskoj se procenjuje da je ovim virusom zaraženo 60% seksualno aktivnih žena, od toga najviše uzrasta između 20 i 24 godine, dok kod žena starijih od 40 godina broj zaraženih opada.

U Srbiji za sada nažalost nemamo pouzdane statistike, ali je za očekivati da ne odstupamo previše od ovih zemalja.
Kondilomi Simptomi

Simptomi kondiloma su uglavnom male roze tačkice ili narasli plikovi ili jedan plik (šiljasti kondilomi), koji izgledaju kao male bradavice. Mogu izgledati i kao crvene, roze i bele fleke na koži u genitalnom predelu i to su tzv. ravni kondilomi, koji su u ravni koži i ispoljavaju se promenom boje tkiva.

Simptomi hpv infekcije mogu izostati dosta dugo, ponekad i godinama, ali u većini slučajeva ćete u naredna tri meseca nakon seksualnog kontakta sa obolelom osobom primetiti simptome.

Kondilome se obično razvijaju iz HPV virusa onda kada je organizam najslabiji, kao kada ste bolesni ili kada spavate nedovoljno i nekvalitetno. Zdrava ishrana i trening su vrlo važni faktori u sprečavanju pojavljivanja kondiloma.

Simptomi kada je HPV infekcija prisutna su dakle obično primetniji kod muškaraca nego kod žena, budući da su bradavice vidljivije na penisu i oko korena penisa, nego li u okolini vagine. Žene mogu da prođu bez vidljivijih simptoma, ali ako se zaraze, postoji povećana mogućnost za rak grlića materice, budući da je zaraženost HPV virusom neophodan preduslov za ovu bolest.

I kod muškaraca i kod žena javljaju se u okolini anusa (analnog otvora).
Simptomi kondiloma kod muškarca

Muškarci su često samo prenosioci, a kada se simptomi pojave, javljaju se kao bradavice na penisu, odnosno osip na penisu, crvene, roze tačke i tačkice oko baze (korena) penisa, na kožici, glaviću i u okolini, kao i unutar analnog otvora (anusa).
Simptomi kondiloma kod žene

Kod žena su simptomi isti kao kod muškaraca, samo se javljaju mnogo češće. Polne Bradavice se kod žena mogu pronaći u vidu tačkica i plikova spolja, u predelu vagine, kao i u unutrašnjosti vagine, unutar usmina (malih i velikih usana). Mali plikovi se mogu pojaviti i dublje unutar vagine, zbog čega je PAPA test neophodan za žene svih uzrasta kako bi se izbegle moguće komplikacije, koje mogu nastati ako se bolest ne leči adekvatno.
Kondilomi: Dijagnoza i Lečenje

Testiranje s vremena na vreme pomaže mnogo u pravovremenom otkrivanju virusa i sprečavanju komplikacija, koje uključuju širenje raka (kancera), komplikacije u trudnoći i ostale; u najekstremnijim slučajevima smrt.

Obavezno se prvo obratite doktoru čim primetite bilo koji od simptoma. Doktori mogu lako da dijagnostikuju HPV virus, ili vizuelno ili dajući vam da uradite PAPA test (Papanikolau test) u potrazi za polnim bradavicama ili ćelijama kancera. Ako nema vidljivih bradavica, postoje testovi DNK koji se mogu izvršiti kako bi se utvrdilo da li imate Humani Papilloma Virus i koju vrstu.

Uklanjanje kondiloma se radi dosta uspešno, ali ne postoji lek koji će zauvek odstraniti HPV virus iz organizma. Lečenje kondiloma, tj. skidanje kondiloma, je prilično jednostavno i postoji nekoliko načina:

* • smrzavanje (krioterapija)
* • spaljivanje kondiloma (elektrokoagulacija)
* • tečni preparati na bazi podofilina
* • ubrizgavanjem interferona koji stvara imunost na virus u kondilome
* • lasersko uklanjanje kondiloma
* • hirurškim putem

Postoji relativno nova vakcina pod imenom Gardasil koja je u Srbiji u upotrebi od polovine 2007 godine. Vakcina pomaže u prevenciji 4 vrste HPV virusa koji su potencijalni prouzrokovači raka grlića materice (cerviksa). Od ove 4 vrste virusa, 2 vrste virusa izazivaju 70% raka grlića materice, a sa preostale 2 ukupno 90% slučajeva. Namenjen je za devojčice i devojke uzrasta od 9 do 26 godina. Vakcina ima za svrhu imunizaciju od kondiloma i raka, ali lekari upozoravaju da vakcina nije dovoljna, već da devojke i dalje treba da barem jednom u godinu dana rade Papanikolau test.

U međuvremenu ova akcija je dobila i konkurenta, vakcinu Cervarix koja ima sličnu namenu, ali je namenjen ženama od 10 do 45 godina.

U svakom slučaju, ukoliko razmišljate o vakcinisanju, obavezno se prethodno obratite vašem lekaru za savet.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Nov 17, 2008 12:08 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Hlamidija je polna bolest, odnosno polno prenosiva bolest, jedna od onih od koje ljudi danas najčešće obolevaju. Reklo bi se da kod nas ova bolest drži jaku drugu poziciju, dok prvo mesto drže kondilomi iliti human papillomavirus, poznat i kao genitalne bradavice, dok npr. u Americi (gde godišnje oko 2.8 miliona ljudi oboli od hlamidije) Hlamidija drži prvo mesto po broju obolelih. Uzročnik Hlamidije je bakterija Chlamydia trachomatis. Ova bolest je poznata kao i kao tiha polna bolest, jer su simptomi skoro neprimetni.

Način prenošenja

Hlamidija se prenosi seksualnim kontaktom sa obolelom osobom, uključujući sam seksualni snošaj, analni seks i oralni seks. Kada se ne leči, Hlamidija može trajno da ošteti polne organe i da dovede do steriliteta i kod žena i kod muškaraca.

Hlamidija kod žene može inficirati cerviks i urinarni trakt, a takođe može da uzrokuje i zapaljenje karlice kada dospe u kanale materice (uterine tube).

Sa druge strane, hlamidija kod muškarca može da inficira urinarni trakt i epididimis (deo muškog genitalnog trakta koji sprovodi spermu od testisa do semevoda) uzrokujući epididimitis (upala semevoda, tj. semenih kanalića), otekline ili zapaljenje testisa, kao i bolovi u testisima.

SVAKO treba da se testira najmanje jednom godišnje, obzirom da simptomi hlamidije mogu da budu jedva primetni.
Hlamidija simptomi

Dakle, možete se zapitati koji su to simptomi koji pokazuju da je u pitanju Hlamidija. Ako praktikujete seks nezaštićeni kondomom, a niste u striktno monogamnoj vezi, možda već imate hlamidiju i treba da proverite ove najčešće simptome. Simptomi mogu da toliko blagi, skoro pa neprimetni, ali trebalo bi da se pokažu nakon jedne do tri nedelje nakon seksa sa zaraženom osobom, ako ste se zarazili.
Najčešći simptomi Hlamidije kod Žene:

* • Peckanje pri mokrenju tj. prilikom mokrenja.
* • Pojacan vaginalni sekret.
* • Bol u donjem delu leđa.
* • Neuobičajen bol prilikom seksa.
* • Vaginalno krvarenje izmedju ciklusa (menstruacija).

Najčešći simptomi Hlamidije kod Muškaraca:

* • Peckanje pri mokrenju tj. peckanje prilikom mokrenja.
* • Sekrecija iz penisa (iscedak).
* • Upaljeni ili natečeni testisi, bolovi u testisima.
* • Ponekad neugodan svrab oko glavića na penisu.

Hlamidija – Terapija, Lečenje i Dijagnoza

Iako možda i sami možete da posumnjate da su u pitanju simptomi hlamidije, ova bolest može biti pravilno dijagnostikovana jedino od strane vašeg doktora, a to zahteva test na hlamidiju u laboratoriji, na osnovu uzoraka sa vašeg penisa ili vagine, ili možda uzorka mokraće. Ako vaš doktor posumnja na hlamidiju, verovatno će vam propisati odgovarajuću terapiju pre nego što rezultati testova budu gotovi, kako vam se stanje ne bi pogoršalo i kako ne biste vi sami nekoga zarazili.

Lečenje Hlamidije je prilično jednostavno, jer je u pitanju polna bolest koja se može lečiti upotrebom antibiotika kao što je sumamed (zithromax) ili doksiciklin. Prilikom primanja terapije, obolela osoba mora privremeno prestati sa seksualnim odnosima, obzirom da je i dalje zarazna i da može zaraziti svog partnera ili partnere, koji onda opet mogu zaraziti nju.

Ne mogu se svi antibiotici koristiti za lecenje hlamidije. Zato, ako je kupovina leka preko interneta jedna od opcija, preporučujemo vam da izaberete uglednu kompaniju i da se prethodno dobro raspitate i proverite da li se antibiotik koji kupujete uspešno primenjuje za lečenje Hlamidije. Kada započnete propisanu terapiju, pratite uputstva doslovce i vodite računa da je sprovedete do kraja. Ni slučajno nemojte prekidati uzimanje lekova samo zato što su simptomi nestali, već budite dosledni i sprovedite terapiju do kraja – u suprotnom, nećete se izlečiti od Hlamidije, već će se bolest vratiti.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Nov 17, 2008 12:10 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Gonoreja ili Triper, koja se ponekad meša sa hlamidijom, zapravo nije polna bolest, tj. Polno prenosiva bolest, već polna infekcija, polno prenosiva infekcija. Uzrokuje je bakterija Neisseria gonorrhoeae koja živi u polnim organima, uključujući i uretru i reproduktivni trakt (tracks) i kod muškarca i kod žene.
Statistike

Gonoreja ima jako velik procenat novih infekcija. U Americi statistike beleže skoro million novih infekcija ovom bolešću svake godine. Najviše su pogođeni mlađi odrasli i tinejdžeri, zbog povećanog promiskuiteta, tj. čestog menjanja seksualnih partnera.
Način prenošenja

Kao i većina polnih bolesti i polnih infekcija, prenosi se putem seksualnog kontakta, tj. polnog odnosa. U obzir dolazi kontakt sa penisom, vaginom, anusom (analnim otvorom), pa čak i ustima i grlom. Vrlo lako se prenosi od jedne osobe drugoj, što je razlog zašto triper ima tako visok procenat novozaraženih. Nažalost, nove varijacije bakterije koja izaziva triper postaju teže za lečenje, budući da se adaptiraju i postaju imune na antibiotike.
Triper Simptomi

Simptomi su generalno blagi ili skoro neprimetni. Kada postoje simptomi, oni se obično javljaju između 5 i 30 dana nakon odnosa sa zaraženom osobom i malo se razlikuju kod mušaraca i kod žene. S obzirom da bakterija tripera prebiva u seksualnim organima i u grlu, ovo su glavna mesta na kojima se javljaju simptomi gonoreje tj. tripera.

Simptomi tripera kod muškarca su:

* • Osećaj pečenja prilikom mokrenja.
* • Žućkasti sekret, iscedak, tečnost iz penisa.
* • Bolni ili otečeni testisi.
* • Bol u grlu.

Simptomi gonoreje tj. tripera kod žene su:

* • Osećaj pečenja prilikom uriniranja, mokrenja.
* • Žućkasti sekret ili iscedak iz vagine.
* • Krvarenje vagine.
* • Bolna velika nužda.

Simptomi tripera u području anusa su isti i kod muškarca i kod žene:

* • Svrab i osećaj pečenja
* • Žućkasti sekret.
* • Krvarenje.

Triper Dijagnoza Tretman i Lečenje

Dijagnozu polne infekcije triper, može pravilno postaviti jedino lekar. Ukoliko imate bilo koje simptome gonoreje, potražite pomoć odmah. Slike simptoma koje možete naći i preko interneta vam neće pomoći da sami postavite dijagnozu. Vaš doktor mora uzeti uzorke sa inficirane oblasti (vaše grlo, vagina ili penis, anus) i odneti ih u laboratoriju na testiranje. Uradite ovo odmah, iako ovaj pregled može biti pomalo nelagodan, pogotovo za muškarce, u slučaju da bude potrebno da daju bris iz penisa.

Lečenje gonoreje je uglavnom prilično jednostavno. Nakon testiranja, vaš doktor će vam prepisati antibiotik koji će nakon izvesnog vremena učiniti da se organizam očisti od infekcije. Gonoreja je ranijih godina lakše lečena nego sada, s obzirom da je bakterija počela da se prilagođava i postala otpornija na dejstvo određenih antibiotika. Pre nego počnete da uzimate lekove, pažljivo pročitajte uputstvo i ispratite ga do kraja i u potpunosti precizno.

Imajte u vidu da kada jednom preležite triper, to ne znači da ste ga jednom zauvek preležali. Triper možete lako dobiti ponovo ako dođete u kontakt sa zaraženom osobom, a drugi put lečenje tripera je teže nego prvi put.

Zašto je lečenje gonoreje obavezno?

Ako se gonoreja ne leči, kod žene se može razviti bolest upale karlice, koju ima više od jednog miliona Amerikanki danas, iako ne znaju da je imaju i iako nemaju nikakve simptome. Opet pričamo o Amerikanci zato što za njih imamo statistike, a za nas nemamo. Ukoliko simptomi postoje, to su bol u stomaku i temperatura sa drhtavicom (groznica). Ukoliko se ne leči, ova bolest može oštetiti kanale materice (uterine tube), a posledica može da bude sterilitet.

Kod muškaraca, ova bolest može izazvati epididimis. Ovo je bolna bolest, usled koje testisi otiču, a posledica može da bude sterilnost, tj. neplodnost.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Nov 17, 2008 12:10 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Genitalni Herpes je polna bolest koju uzrokuje virus Herpes Simplex Virus tipa 2. Postoje dva različita tipa virusa, jedan koji pogađa region oko usta (HSV-1) i drugi koji se uglavnom javlja na genitalijama (HSV-2).

HSV-1 se u suštini javlja kao groznica (mali crveni plikovi) koju ljudi dobijaju na usnama i ustima i nema razloga da bude tretiran kao polna bolest, s obzirom da se može preneti na mnogo načina, a ne samo seksualnim odnosom.

Izbijanje genitalnog herpesa (virus HSV-2) kreće pojavom grupe plikova na penisu i oko korena penisa, unutar i okolo vagine, ili unutar i okolo anusa. Prvo pojavljivanje herpesa je obično i najgore, traje nedeljama dok plikovi na kraju ne popucaju, ispuste gnoj, i počnu da zarastaju. Naredna pojavljivanja su obično manje bolna i rane zarastaju brže.
Statistike

Što se statistika tiče, od 1970. godine do danas zaraženost genitalnim herpesom je porasla za 30% u Sjedinjenim Američkim Državama (za koje imamo statistike), pa je za očekivati da je i u ostalim delovima sveta u porastu. Danas je Genitalni Herpes u Americi prilično raširena polna bolest, 1 od 4 žene i 1 od 5 muškaraca su zaraženi herpesom u SADu.
Način prenošenja

Genitalni Herpes se prenosi seksualnim kontaktom, što ga čini polno prenosivom bolešću. Plikovi ne moraju da budu vidljivi kod zaražene osobe (tj. prisutni) da biste se zarazili. Dakle, ne možete da budete sigurni da li je vaš seksualni partner zaražen. Virus se prenosi dodirom kože zdrave osobe sa kožom zaražene osobe prilikom polnog odnosa. Herpes infekcija se dakle ne prenosi putem telesnih tečnosti koje se luče prilikom seksa, tako da kondomi nisu od velike pomoći. Sve ovo otežava kontrolu nad virusom, pa je lako zaraziti se.
Genitalni Herpes - Simptomi

Simptomi genitalnog herpesa su vrlo primetni, ukoliko su prisutni na telu zaraženog. HSV-2 izaziva plikove u genitalnom regionu i kod muškaraca i kod žena, u periodu od 3 nedelje do 3 meseca nakon seksualnog kontakta sa zaraženom osobom. Plikovi se prvo pojavljuju u vidu malih nabreknuća, rastu u ispunjene plikove i na kraju prskaju ispuštajući gnoj.
Kako izgledaju plikovi koji su posledica herpesa?

Ukoliko ste ikada videli groznicu na nečijim usnama, plikovi koji se javljaju u genitalnom regionu su prilično slični, što ima smisla, s obzirom da je u pitanju zaraženost drugom vrstom istog virusa. Plikovi mogu biti veliki ili mali, može biti samo jedan plik, a može ih biti mnogo koji su zajedno grupisani. Ostali simptomi umerenih oblika genitalnog herpesa uključuju:

* • Groznicu (Drhtavicu, Povišenu temperaturu)
* • Natekle žlezde.
* • Plikovi i nabreknuća.
* • Upala grla.

Herpes: Dijagnoza, Terapija i Lečenje
Dijagnoza

Pravilnu dijagnozu može postaviti jedino doktor. Uglavnom je običan pregled kod doktora dovoljan da se postavi dijagnoza. Ukoliko u vreme vaše posete doktoru nema vidljivih simptoma, doktor vam može uzeti uzorak sa dela kože koji bi trebao da bude inficiran, ukoliko ste zaraženi virusom herpesa i testirati ga u laboratoriji. Postoje i testovi krvi koji se mogu uraditi, ali su oni obično manje pouzdani i retko se koriste, s obzirom da je običan (vizuelni) pregled kod doktora najjednostavniji, ali i najtačniji metod.
Terapija

Postoje preparati koji se koriste u borbi sa virusom Herpesa i drže ga pod kontrolom sprečavajući rasplamsavanje ove bolesti u budućnosti. Neki od najpopularnijih preparata u borbi protiv herpesa su: Aciklovir, Famvir, Valtrex i Zovirax. Nijedan od ovih preparata ne može da dovede do potpunog odstranjivanja virusa iz organizma, ali će smanjiti njegov uticaj, osnaživanjem organizma. Neke studije dokazuju da se na ovnaj način smanjuje i rizik od prenošenja herpesa na vašeg partnera.
Lečenje

Postoje procedure kojima se ova bolest može prilično uspešno lečiti, bez obzira da li je HSV-1 ili HSV-2 u pitanju. Virus zauvek ostaje u telu obolelog, ali se uz odgovarajuće terapije, javljanja herpesa, tj. njegovih simptoma mogu učiniti značajno ređim.

Dakle, za osobe inficirane Herpesom, zdrava ishrana i odgovarajući trening će biti jako važni za kvalitetniji život, budući da utiču na jačanje imuno sistema organizma, koji pomaže u potiskivanju virusa. Što je organizam u boljoj kondiciji, to će buduća javljanja herpesa biti ređa.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Nov 17, 2008 12:11 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
HIV, humani imunodeficijentni virus ili virus humane imunodeficijencije, je virus koji izaziva bolest AIDS (Acquired Immune Deficiency Syndrome), kod nas poznatije pod imenom SIDA (kod nas akronim za Sindrom Stečenog Imunološkog Deficita) . Bolest Sida napada čovekov imuni sistem, čineći nemogućom odbranu organizma od bilo koje druge infekcije, tako da ljudi oboleli od SIDE obično ne umiru od nje, već od najobičnije prehlade ili upale pluća.

Veruje se da je bolest poreklom iz Afrike neposredno nakon što je Beatrice H. Hahn, M.D., sa Univerziteta Alabama u Birmingemu objavila svoj rad u kome ustanovljava šimpanze iz Zapadne Afrike kao nosioce vrlo sličnog virusa SIV (Simian Imunotropic Virus). Kada se uzme u obzir i jako veliki procenat obolelih od Side u ovoj oblasti, cela ova pretpostavka ima još više smisla.
Statistike

Od ove bolesti trenutno boluje desetine miliona ljudi širom sveta i postala je epidemija svetskog kalibra, a pogotovo u zemljama trećeg sveta. Procenjuje se da je u Americi od osamdesetih godina do danas zaraženo oko milion ljudi. Najviše su pogođene zajednice u kojima žive Afroamerikanci i Amerikanci španskog porekla.
Način prenošenja - Kako se prenosi SIDA?

HIV infekcija se prenosi razmenom telesnih tečnosti kao što su krv ili sperma. Ljudi koji su nisu zaštićeni (kondomom!) prilikom seksualnog odnosa ili koriste istu iglu prilikom ušpricavanja bilo čega u organizam, imaju najveće šanse da se zaraze. Tečnosti kao što su suze, mokraća (urin) ili pljuvačka takođe sadrže virus, ali u mnogo manjim količinama i teško se prenosi putem njih, ali treba biti obazriv.

HIV/AIDS je ekstremno opasna bolest i svi koji su često seksualno aktivni, a ne koriste kondom, ili su koristili istu iglu za injekciju sa nekim iz bilo kog razloga – trebaju da se testiraju.
AIDS SIDA : Simptomi side?

Postoji vrlo malo ranih simptoma Side i nemoguće je brzo reći da li je neko zaražen ovim virusom. U početku, 2 do 4 nedelje nakon što ste inficirani ovim virusom, javljaju se prvi simptomi side koji podsećaju na simptome gripa:

* • iznurenost
* • glavobolje
* • mučnina (gađenje)
* • proliv (dijareja)
* • vrtoglavica

Kao i otečeni limfni čvorići, s obzirom da je to mesto gde HIV Virus traži svoje utočište uporedo sa sveopštom borbom koju organizam započinje protiv njega. Zatim, kao da je sve rešeno, može da se desi da u narednim godinama ne primetite nijedan AIDS simptom. Kasniji simptomi aids uključuju:

* • Beličasta boja (bledilo) jezika ili usta
* • Nadraženost vagine koja se povlači i vraća s vremena na vreme
* • Ubrzani gubitak kilaže (brz gubitak više od 5 kilograma)
* • Proliv (dijareja)
* • Modrice (lako stvaranje modrica)
* • Tamno crvene izrasline na koži ili unutar usta

Kao i osipi na koži. Svi ovde navedeni simptomi aidsa javljaju se i kao posledica mnogih drugih infekcija, tako da ako primetite bilo koji od njih, nemojte odmah donositi prerane zaključke, već idite na testiranje. To će ukloniti vaše strahove i učiniti svet bezbednijim.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Nov 17, 2008 12:11 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Hepatitis B spada u kategoriju bolesti koje uzrokuju zapaljenje jetre. Može imati akutni oblik, koji traje manje od 6 meseci i nakon tog perioda prolazi, ili hronični oblik, koji traje duže od 6 meseci.

Hepatitis B je uzrokovan jednom od vrsta virusa Hepatitisa, kojih ima puno, a procene su da je više od 3% svetske populacije zaraženo bar jednom od vrsta, većina bez svesnog znanja o tome. Virus može biti miran u organizmu decenijama, bez ikakvih vidljivih fizičkih simptoma.

Hepatitis spada u polne infekcije, iako se često stavlja u kategoriju polne bolesti (polno prenosive bolesti), s obzirom da se često prenosi polnim odnosom.
Prenošenje hepatitisa B

* • Polni odnos
* • Korišćenje istih igala (u rizičnu grupu spadaju korisnici opojnih droga, osobe koje su primale transfuziju krvi pre 1994. godine, osobe na kontinuiranoj dijalizi, osobe sa tetovažom i drugim vidovima ulepšavanja tela)
* • Rođenjem i dojenjem novoređenčeta, ukoliko je majka zaražena.

Kod odraslih koji se zaraze virusom, telo će u više od 85% slučajeva uspeti da proizvede odgovarajuća antitela za borbu protiv virusa i da se odbrani. Ovaj procenat je nešto niži za mlađe osobe i opada sa godinama.
Hepatitis B Simptomi

Simptomi hepatitisa B se razlikuju u zavisnosti od toga da li se radi o akutnom ili hroničnom obliku Hepatitisa B.

Akutni simptomi su:

* • loše zdravlje (osećate se loše, ali ne dovoljno da biste mogli da tvrdite da ste bolesni)
* • Gubitak apetita
* • Muka, odvratnost, gađenje
* • povraćanje
* • bolovi u telu
* • blaga groznica (viša temperatura sa drhtavicom)
* • tamnija mokraća
* • žutica

Ukoliko bolest pređe u hroničan oblik, jetra počinje da pati od stalnih upala, što ako se ne leči, može da dovede do ciroze jetre. Uglavnom se bolest može držati pod kontrolom, ali se u jako malom procentu slučajeva dešava i fatalan ishod.
Hepatitis Dijagnoza Tretman i Lečenje

Zaraženost bilo kojom vrstom hepatitisa se može utvrditi testom krvi. Ako su rezultati testa na Hepatitis pozitivni, vaš doktor će identifikovati tip virusa i propisati vam odgovarajuću terapiju. Ponekad se zahteva biopsija jetre kako bi se ustanovilo koliko je opasan stepen bolesti.

Za oporavak i čišćenje organizma od akutne forme Hepatitisa B je pre svega potrebno mnogo odmaranja i mnogo unete tečnosti.

Ukoliko imate hroničnu formu hepatitisa, vaš doktor će vam takođe prepisati odgovarajuću terapiju. Uz malo sreće, kombinovani napori medicine će uroditi plodom, čišćenjem organizma od virusa ili pak velikim usporavanjem delovanja virusa u vašem organizmu.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Nov 17, 2008 12:12 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Hepatitis C spada u grupu infektivnih bolesti i pogađa jetru. Ovde ga pominjemo jer se može preneti i putem polnog odnosa, iako je to manje verovatna opcija. Uzrokuje ga HCV virus.

Akutni Hepatitis C zapravo se odnosi na prvih 6 meseci infekcije HCV virusom, dok se hronični Hepatitis C, odnosi na slučaj kada virus preživi u ljudskom organizmu duže od 6 meseci. Virus može biti miran u organizmu decenijama, bez ikakvih vidljivih fizičkih simptoma.
Statistike

Statistike kažu da širom sveta postoji mnogo varijacija virusa Hepatitisa, kojima je zaraženo preko 3% svetskog stanovništva, većina bez svesnog znanja o tome. Od toga, procene su da je između 150 i 200 miliona svetske populacije zaraženo baš virusom Hepatitisa C (HCV virusom).
Virus Hepatitisa C - Prenošenje

Hepatitis C se prenosi jedino putem krvi. Dakle, u kontakt sa inficiranom krvlju druge osobe se može doći:

* • Korišćenje istih igala (u rizičnu grupu spadaju korisnici opojnih droga, osobe koje su primale transfuziju krvi pre 1994. godine, osobe na kontinuiranoj dijalizi, osobe sa tetovažom i drugim vidovima ulepšavanja tela)
* • Rođenjem (od strane HCV inficirane majke)
* • Retko i polnim odnosom (najčešće ukoliko je partner zaražen i još nekom polnom bolešću, kao npr. SIDA, što čini krvni kontakt verovatnijim)

Hepatitis C Simptomi
Akutni Hepatitis C tj. Akutna Faza Bolesti

U akutnoj fazi bolesti (prvih 6 meseci infekcije), kod 60 do 70% ljudi ne postoje nikakvi simptomi. Akutni hepatitis C se često pogrešno dijagnostikuje kao grip, budući da su im simptomi vrlo slični. Ukoliko se simptomi hepatitisa ipak pojave, to su:

* • Smanjeni apetit
* • iscrpljenost
* • bol u stomaku
* • svrab
* • žutica
* • blaga groznica (viša temperatura sa drhtavicom)
* • tamnija mokraća

Hronični Hepatitis C tj. Hronična Faza Bolesti

Hronični oblik hepatitisa C, se klinički govoreći, najčešće otkriva slučajno – s obzirom da mogu proći godine bez ikakvog simptoma. Obično se značajniji simptomi pojavljuju tek sa značajnijim oštećenjem jetre. Hepatitis C je bolest koja pored jetre pogađa veliki broj organa tako da su sistemi kada se pojave vrlo raznovrsni:

* • iscrpljenost
* • značajniji gubitak težine
* • simptomi gripa
* • bol u mišićima
* • bol u zglobovima
* • povremena drhtavica sa blago povišenom temperaturom
* • svrab
* • poremećaji spavanja
* • bol u stomaku (posebno u gornjem desnom delu)
* • promene apetita
* • gađenje, muka, odvratnost
* • proliv
* • slabije varenje
* • kognitivne promene
* • depresija
* • glavobolja
* • promene raspoloženja

Vremenom, jetra sve više pati od upala, što je onemogućava da funkcioniše efikasno. Ukoliko se ne leči, ova vrsta virusa može da dovede do bolesti kao što su rak jetre, oštećenje jetre (fibroza) i značajno oštećenje jetre (ciroza jetre).
Hepatitis Dijagnoza, Tretman i Lečenje
Preventiva

Ne postoji vakcina protiv hepatitisa C koja može da spreči dobijanje virusa hepatitisa. Postoje samo mere opreza.

Test krvi je jednostavan i najpouzdaniji metod za utvrdjivanje da li imate Hepatitis. Ako su rezultati testa na Hepatitis pozitivni, vaš doktor će identifikovati tip virusa i propisati vam odgovarajuću terapiju. Ponekad je potrebna biopsija jetre kako bi se ustanovilo koliko je opasan stepen bolesti.

Kao što smo rekli, hepatitis C se retko otkriva u prvih 6 meseci (akutna faza), a ukoliko se ipak otkrije, lečenje hepatitisa se obično ne pokušava u prvih 6 meseci, već se ostavi organizmu da pokuša da se sam izbori sa virusom. Jedino ukoliko se radi o virusu genotipa 1, studije pokazuju da su terapija akutnog hepatitisa daje odlične rezultate.

Ukoliko imate hronični hepatitis C, vaš doktor će vam prepisati odgovarajuću terapiju.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Nov 17, 2008 12:12 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Urinarne infekcije (infekcije urinarnog trakta, infekcije mokraćnih puteva) ne spada u polne bolesti iako je u mnogo slučajeva polni odnos bitan faktor u razvijanju bolesti. Kao što ime kaže, u pitanju je infekcija urinarnog trakta, koji čine bubrezi, mokraćni kanali, bešika i uretra.

Urinarna infekcija nastaje na sledeći način: bubrezi pročišćavaju krv od viška tečnosti i raznih otpadaka, koji se zatim prenose do bešike putem mokraćnih kanala, a zatim se izbacuju napolje iz organizma putem uretre.

Generalno, do urinarne infekcije dolazi nakon što bakterija uđe kroz uretru i počne da se razmnožava u bešiki, nakon čega urin (mokraća) postaje inficiran. Kada nema infekcije, urin je sterilan i u njemu nema bakterija.
Prenošenje urinarne infekcije

Evo šta sve povećava šansu da bakterija uđe u urinarni trakt:

* • Polni odnos (preko uretre)
* • Nečistoća organizma i toaleta
* • Uzdržavanje od mokrenja
* • Uvećana prostata (kod muškarca)
* • Infekcija nekom od polnih bolesti, kao što su Hlamidija ili Gonoreja

Statistike

Statistike kažu da je infekcija mokraćnih puteva prilično zastupljena, tj. da će više od polovine žena imati ovu infekciju. Urinarna infekcija kod žena je nešto verovatnija nego kod muškaraca, jer žene imaju kraću uretru, te je veća mogućnost ulaska bakterije u uretru prilikom polnog odnosa preko penisa.
Urinarna Infekcija Simptomi

Simptomi urinarne infekcije mogu biti blagi, ukoliko se zdravstveno stanje ne pogorša i bolest proširi. Ipak, kada je u pitanju infekcija urinarnog trakta, simptomi su uglavnom prisutni u većini slučajeva, i to su:

* • Češće mokrenje
* • Blago peckanje pri mokrenju
* • Bol u bešiki
* • Blago povišena temperatura

Urinarna infekcija, Dijagnoza, Terapija i Lečenje

Na sreću, dijagnoza i lečenje urinarne infekcije, spadaju u jednostavnije.

Ukoliko primetite simptome infekcije, obavezno se obratite doktoru. Ukoliko doktor zaključi da je u pitanju urinarna infekcija verovatno će vam prepisati antibiotike. Možda će za potvrdu dijagnozu biti potreban i uzorak urina. Jako je bitno da uputstva za lečenje urinarne infekcije, kao i propisanu terapiju sprovedete dosledno do kraja, čak iako su se simptomi infekcije u međuvremenu povukli.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Nov 17, 2008 12:14 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Syphilis ( sifilis )
Izaziva ga bakterija Treponema pallidum.

Simptomi kod muškaraca i žena

Ranice: bezbolne ranice na genitalnim organima (ili u ustima ili na anusu), koje često prati otok regionalnih limfnih čvorova, koji su tvrdi ali bezbolni. Ružičaste pege na koži ili ploče u ustima ili na genitalijama u drugom stadijumu oboljenja. Ove ranice često se ne primećuju – u tom slučaju dijagnoza se može postaviti samo uzimanjem krvi.

Primarni stadiјum: Posle tri nedelje, koliko traјe period inkubaciјe, od zaraženja јavlja se bezbolan čir koјi se naziva tvrdi šankr. Obično se јavlja na genitaliјama ili blizu mesta prodora bakteriјe. Ubrzo se јavljaјu promene na okolnim limfnim žlezdama koјe oteknu, ali su bezbolne.

Sekundarni stadiјum: Ovaј stadiјum se јavlja između јedne nedelje i šest meseci, kada počinje sekundarni razvoј.Na koži јavljaјu ospe, naјpre ružičaste, zatim tamno crvene i mrke, posle koјih dolaze čvorići, a onda sve to iščezne.

Latentni stadiјum: Nakon nekoliko godina, obično 6-10, počinje terciјarni stadiјum. U ovoј fazi ne postoјe vidljivi znaci bolesti,
Kasni stadiјum: U ovoј fazi već postoјi neka od sledećih bolesti: ozbiljno srčano oboljenje, slepilo, progresivna paraliza, čak i mentalni poremećaјi. U ovoј fazi sifilis niјe prenosiv.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza se postavlja uzimanjem uzorka u predelu ranice pre započinjanja lečenja i uzimanjem krvi. Leči se antibioticima. Ne lečenje, odnosno neadekvatno lečenje uzimanjem nedovoljnih doza antibiotika "na svoju ruku" dovodi do ozbiljnih komplikacija, posebno na nervnom i kardiovaskularnom sistemu i više godina nakon infekcije.


Sifilis se može dobiti seksualnim putem ili putem dodira sa nekim ko јe inficiran. Širi se preko otvorenih rana i osipa koјe sadrže bakteriјe koјe mogu proći kroz mukozne membrane genitaliјa, usta ili anusa kao i drugih delova tela na koјima јe koža povređena. Za razliku od drugih zaraznih bolesti, sifilis ne stvara traјni imunitet pa јe moguće zaraziti se njime ponovo. Treba imati u vidu da korišćenje kondoma smanjuјe rizik od zaraze ali ne štiti od njega u potpunosti.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Nov 17, 2008 12:16 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Genitalna kandidijaza



Gljivično oboljenje kože, sluznice i unutrašnjih organa koje izaziva Candida albicans.
Simptomi
Muškarci: crvenilo glavića, beličaste naslage, upala izvodnog mokraćnog kanala, bolno mokrenje. Upalni proces može napredovati ushodno i oštetiti bubrege.

Žene: otok i crvenilo usmina i vagine, sirasta vaginalna sekrecija, intenzivno pečenje, svrab.

Genitalna kandidijaza kože i sluznica se prepoznaje po kliničkoj slici. Nalaz kandide u bolesničkom materijalu se mora kritički proceniti jer je kandida čovekov saprofit.

U lečenju se koriste antiseptička sredstva i rastvor nistatina.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Nov 17, 2008 12:17 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Trihomonijaza


Šta je trihomonijaza i kako se prenosi?

Polno prenosiva bolest izazvana parazitom Trichomonas vaginalis. Pored seksualnog kontakta bolest se može preneti upotrebom zajedničkog rublja i peškira. Parazit je neotporan u spoljašnjoj sredini i suvim uslovima, pa se osoba ne može zaraziti preko dasaka u javnim toaletima, kao ni u saunama i bazenima.
Koji su simptomi trihomonijaze?

Muškarci: simptomi se vrlo retko javljaju pa oboleli muškarci bez kliničkih manifestacija u neznanju prenose bolest na svoju partnerku. Moguća je pojava svraba.

Žene: vaginalni svrab i peckanje, pojačani vaginalni sekret žućkaste ili zelenkaste boje vrlo neprijatnog mirisa, bolno mokrenje.

Dijagnoza i lečenje trihomonijaze?

Dijagnoza se postavlja uzimanjem sekreta.

Lečenje se vrši metronidazolom, obavezno oba partnera, da se infekcija ne bi ponovo pojavila.
Kako da se zastitiš ?

-koristi kondom, čak i ako tvoj partner izgleda zdravo, jer infekcija može biti asimptomatska

-svrab i peckanje u predelu genitalija nek ti budu znak da se obavezno javiš lekaru jer ovi simptomi mogu biti posledica i nekog pretumorskog stanja ili tumora.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Nov 17, 2008 12:17 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Genitalni kondilomi (condylomata acuminata, genitalne bradavice )



Šta su to genitalni kondilomi i kako se prenose?

To je infektivno oboljenje kože izazvano HPV (Human Papilloma Virus). HPV tipova ima preko 70, a za neke tipove je potvrđeno da su u vezi sa pojavom premalignih i malignih promena grlića materice.

Bolest je najčešća kod mladih između 18 i 25 godina. Po nekim studijama rađenim u SAD gde su ispitanice bile srednjoškolke, skoro 50 % je bilo HPV + a oko 2 % je imalo vidljive promene u vidu bradavica.

Najčešći put prenosa bolesti je seksualni, međutim HPV infekcija se može dobiti kontaktom »koža-na-kožu« (auto i heteroinokulacija) , sa bilo kojeg inficiranog dela kože (predeo genitalija ili analnog otvora ).

Kondom, stoga, NIJE SIGURNA ZAŠTITA od šiljatih bradavica.
Koji su simptomi genitalnih kondiloma?

Vrlo često infekcija nema izražene kliničke simptome. Od primoinfekcije do pojave prvih simptoma može proći i godinu dana.

Početne promene su u vidu malih, bledožutih bradavica koje se zatim izdužuju i dobijaju zašiljen izgled. Ako se nalaze između dve površine koje se taru, postaju pljosnate i liče na petlovu krestu.

Muškarci: kondilomi se nalaze na glansu penisa, prepucijumu ili oko analnog otvora. Promene su suve, hrapave, boje mesa i grupisane u grozdove. Ukoliko se ne leče brzo se šire i izazivaju svrab.

Žene: bradavičaste izrasline usmina, vagine i grlića materice. U početku pojedinačno raspoređene, svetlo crvene boje i zašiljene na vrhu. Kasnije ukoliko se blagovremeni ne Započne terapija, namnože se tako da stvore »ploču«.

Čest simptom je i vaginalno krvarenje nakon seksualnog odnosa, vaginalni sekret i svrab.
Dijagnoza i lečenje genitalnih kondiloma ?

Infekcija se otkriva pregledom, a potvrđuje kolposkopijom.

Odstranjivanje se vrši operativnim putem .
Šta ako se ne leči ?

Zapušteni slučajevi kondiloma imaju visok rizik za pojavu raka grlića materice.
Kako da se zaštitiš ?

Faktori rizika za pojavu genitalnih kondiloma su :

- više seksualnih partnera

- rana seksualna aktivnost

- pad imuniteta

- starost

- stres

- cigarete

Najlakši način da se izbegne ova i sve druge PPB jeste veza sa jednim, provereno zdravim partnerom.

I još jednom : KONDOM TE NE MOŽE ZAŠTITITI OD HPV INFEKCIJE .

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 55 Posta ]  Idi na stranicu 1, 2, 3, 4  Sledeća


Sva vremena su u UTC + 2 sata


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 8 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
 
Besplatno preuzmite doktor.rs aplikaciju za Vaš Android uređaj!
Ili skenirajte QR kôd sa vašim Android uređajem za najbrže preuzimanje: