Proteini

Da bismo ujutru obezbedili telu dovoljno energije, važno je da pojedemo adekvatan doručak. Ukoliko želite da smršate, naročito obratite pažnju na to da...

Ukoliko nikako ne uspevate da nadoknadite manjak energije odmorom i spavanjem, vreme je za promene i usvajanje nekih novih životnih navika. Danas sa vama delimo savete koji će vam pomoći kod umora.

U poslednje vreme, sve više se govori o dodacima ishrani sa kolagenom. Kolagen održava našu kožu mladalačkom i zategnutom, dok istovremeno podržava i zdravlje digestivnog trakta, mišića, kostiju i hrskavice...

Ukoliko se ujutru budite umorni, verovatno često posežete za kafom da biste se razbudili i započeli dan. Međutim, da bi kafa zadržala svoj razbuđujući efekat postepeno je potrebno piti sve veće doze. Kako započeti dan na zdraviji način?

Genetika i nega utiču u velikoj meri na izgled kose, ali je jedan od važnijih faktora za zdravu kosu isto tako i izbalansirana ishrana. Koji nutrijenti i koje namirnice doprinose lepšem i zdravijem izgledu kose?

Veći unos proteina može nam pomoći ukoliko želimo da izgradimo mišiće, izgubimo koje kilo viška i uopšte da budemo sitiji posle obroka. Ranija istraživanja pokazala su da ishrana bogata proteinima pomaže u regulaciji nivoa triglicerida i ukupnog holesterola u krvi...

Sledeći put kada osetite glad između obroka, umesto grickalica i drugih slanih ili slatkih kaloričnih užina, opredelite se za bademe. Bademi obiluju proteinima koji su neophodni za izgradnju i održavanje mišića, dok istovremeno...

Modrice predstavljaju kožne promene koje nastaju najčešće usled mehaničke traume. Tom prilikom dolazi do oštećenja sitnih krvnih sudova ispod kože usled čega krv ostaje zarobljena ispod površine kože. Može li se ishranom ubrzati zaceljivanje modrice?

Kada govorimo o zdravim namirnicama, sigurno ćete pre pomisliti na voće, povrće, orašaste plodove, nego na želatin. Želatin se dobija kuvanjem životinjskih kostiju, hrskavice i kože da bi se izdvojio kolagen...

Da bi smanjile rizik od gubitka mišićne mase i padova, starije osobe bi trebalo da povećaju dnevni unos proteina. Većina starijih osoba proteine jede samo za jedan obrok, ali da bi se očuvala dobra fizička forma i tonus mišića proteine bi trebalo jesti u okviru svakog obroka.

Redovan unos biljnih proteina koji se nalaze u proizvodima od soje, mahunarkama i integralnim žitaricama smanjuje rizik od rane menopauze. Rana menopauza, koja nastupa pre 45. godine, pogađa 10% žena...

Brojne studije naglašavaju značaj doručka, ali i moguće posledice usled preskakanja ovog obroka. Koje namirnice će vam pomoći da zdravo i energično započnete dan?

Ukoliko ste iz ishrane isključili sve namirnice životinjskog porekla, trebalo bi da jedete više namirnica bogatih proteinima, budući da biljne proteine telo ne može da iskoristi podjednako efikasno kao životinjske.

Ukoliko želite da povećate unos proteina da biste npr. podstakli mršavljenje ili povećali mišićnu masu, obratite pažnju na namirnice o kojima govorimo danas...

Proteini imaju izuzetno važnu ulogu u organizmu - izgrađuju sve ćelije i učestvuju u svim procesima u organizmu, pa tako i u proizvodnji hormona i antitela...

Ukoliko ste ljubitelj kuhinja sa Dalekog istoka, verovatno ste imali priliku da probate jela u čiji sastav ulaze i morske alge. Ako još niste probali ovu vrstu jela, današnji tekstovi imaju za cilj da ilustruju zašto bi ovaj sastojak trebalo redovno da se nađe u vašoj ishrani.

Da bi kosa bila zdrava, osim redovnog pranja i eventualne dodatne nege u vidu balzama, maski i tretmana protiv opadanja kose, kao i masaže kože glave, važnu ulogu igra i naša ishrana.

Papaja sadrži enzim papain koji olakšava proces varenja, naročito kada je u pitanju varenje proteina. Ovo tropsko voće takođe je bogato vlaknima i vodom tako da sprečava opstipaciju.

Na osnovu prethodno navedenih rezultata, španski istraživači naglašavaju da osobe koje se nalaze na visokoproteinskom dijetetskom režimu treba da to čine u dogovoru sa lekarom.

Španski naučnici na Univerzitetu u Granadi sproveli su dvanaestonedeljni eksperiment da bi utvrdili posledice visokoproteinske dijete. Ovaj vid ishrane najviše ugrožava zdravlje bubrega.

Dijete koje favorizuju visok unos proteina poput Atkinsove dijete povećavaju rizik od nastanka bubrežnih oboljenja. Naime, španski naučnici su zaključili da mnogo proteina u ishrani može da poveća izglede za pojavu kamena u bubregu.

Kineski naučnici nisu mogli sa sigurnošću da izdvoje konkretne razloge zašto proteini smanjuju rizik od moždanog udara, ali veruju da je to delimično zbog toga što oni utiču na snižavanje krvnog pritiska.

Prethodno pomenuta studija imala je za cilj da utvrdi postoji li veza između dnevnog unosa proteina i rizika od moždanog udara. Da bi ovo proverili, kineski istraživači su analizirali rezultate 7 relevantnih studija u kojima je učestvovalo preko 250.000 ispitanika.

Nezdrava ishrana predstavlja bitan faktor rizika za nastanak moždanog udara. Hrana bogata zasićenim mastima može da dovede do taloženja naslaga na zidovima krvnih sudova i razvoja ateroskleroze.

Da bi naše kosti i mišići bili jaki, neophodno je da kroz ishranu unosimo dovoljno proteina. Ljudi generalno unose dovoljno proteina, ali se i naše potrebe za ovim hranljivim materijama menjaju sa godinama.

Proteini su glavni gradivni elementi ćelija ljudskog tela. Njihova glavna uloga je da izgrađuju i obnavljaju tkiva našeg tela. Proteini su nam posbno potrebni tokom perioda rasta, kao i tokom oporavka posle povrede ili operacije.

Uz ugljene hidrate i masti, proteini spadaju u osnovne hranljive materije koje se nalaze u hrani i koje su od ključne važnosti za ljudsko telo. Proteini se sastoje iz aminokiselina, organskih jedinjenja kojih u prirodi ima više stotina, od kojih je našem organizmu potrebno samo 22.

Ukoliko ste juče proslavili Uskrs, ovih dana će tvrdo kuvana jaja verovatno biti češće na vašoj trpezi nego obično. Jaja ne samo što sadrže obilje vitamina i minerala, već predstavljaju i odličan izvor proteina.

Semenke suncokreta su idealne zdrave grickalice koje brzo utoljuju glad, dok organizmu istovremeno obezbeđuju mnoštvo vitamina, minerala i esencijalnih masnih kiselina.

Ukoliko vam mleko stvara probleme sa varenjem ili izbegavate mlečne proizvode iz nekog drugog razloga, verovatno ste probali sojino ili neka druga biljna mleka. Ukoliko još niste, evo nekoliko razloga zbog kojih bi to trebalo da učinite.

Istraživanja su pokazala da kikiriki i puter od kikirikija smanjuju potrebu za visokokaloričnom hranom i na taj način smanjuju broj kalorija koje unesemo tokom dana.

Iako je mnogi svrstavaju u žitarice, heljda je zapravo zeljasta biljka srodna sa rabarbarom. Seme heljde predstavlja seme ploda, i zbog njegovog visokog sadržaja kompleksnih ugljenih hidrata, heljda se svrstava u takozvane pseudožitarice.

Kao što je važna za naše opšte zdravlje, ishrana bitno utiče na izgled i zdravlje kose. Da bi vaša kosa bila jaka i da biste sprečili njeno opadanje, na vašoj trpezi bi obavezno trebalo da se nađe hrana bogata proteinima i pojedinim mineralima.

Čija semenke vode poreklo iz Centralne i Južne Amerike gde su kroz istoriju predstavljale važnu namirnicu za Asteke i Maje, a danas se u velikoj meri koriste u Argentini i Peruu.

Tofu je niskokalorična namirnica koja ne sadrži gluten, ni holesterol, a predstavlja izvrstan izvor brojnih minerala, kao i vitamina koji pripadaju B-grupi.

Preliminarni rezultati jedne britanske studije pokazali su da bi ishrana bogata proteinima i izoflavonima kojim obiluje soja mogla da smanji rizik od osteoporoze kod žena u menopauzi.

Uključivanjem kinoe u bezglutensku ishranu količina nutrijenata se bitno povećava - veći je unos proteina, gvožđa, kalcijuma, vitamina B-kompleksa i vlakana.

Koliko proteina treba da sadrži doručak da bismo sprečili nakupljanje masnih naslaga, povećali sitost i manje žudeli za masnom i slatkom hranom tokom dana?

Doručak je zaista najvažniji obrok u toku dana, što su potvrdila i naučna istraživanja. Međutim, naučnici su želeli da utvrde i kako različiti tipovi doručka utiču na naše navike u ishrani tokom ostatka dana.

Bitno je usvojiti nekoliko jednostavnih pravila o ishrani koja će nam pomoći da tokom dana izbegnemo veće oscilacije u energiji. Najpre je važno da ne preskačemo obroke.

Uskrs je vreme kada većina nas jaja jede češće nego inače. Jaja ne samo što sadrže obilje vitamina i minerala, već predstavljaju i odličan izvor proteina.

U 160 g heljdinog brašna nalazi se preko 30% dnevnih potreba prosečnog odraslog organizma za manganom, oko 25% potreba za triptofanom i magnezijumom. Heljda pored proteina, sadrži i visok procenat dijetetskih vlakana koja na naš gastrointestinalni trakt ima samo pozitivna dejstva.

Znate li kako izgleda tradicionalni doručak u Engleskoj? Obavezan deo doručka je pasulj. Pasulj se nalazi u grupi namirnica koje imaju izuzetno nizak glukozni nivo, naspram npr. ugljenih hidrata iz testenine ili hleba. Proteini se u organizmu zadržavaju čak duplo više vremena.

Stigao nam je opet sneg i skoro pa je neizbežno tokom hladnih dana osećati veću potrebu za hranom, posebno takozvanom jakom hranom, tj. bogatom proteinima. Zima, led i hladni snežni omotač menjaju našu šemu hoda pa se samim tim više i zamaramo kada boravimo napolju.

Žuta boja je boja koju najčešće povezujemo sa kukuruzom, ali postoje i crveni, plavi, roze, ljubičasti ili crni kukuruz. Bez obzira koja mu je boja kukuruz sadrži mnoštvo vitamina i minerala. Pre svega sadrži vitamine B5 i B3, zatim vitamin C, a od minerala magnezijum, fosfor, gvožđe, kalijum..

Pankreas je takođe jedan od organa koji spadaju u organe za varenje jer stvara pankreasnu lipazu, amilazu, tripsin, karboksipeptidazu, steapsin, fosfolipazu, himotripsin i nukleazu. Ovi enzimi vare i razlažu proteine, ugljene hidrate, trigliceride, fosfolipide.

Prvi i najčešći razlog dugog zadržavanja vode u organizmu je ishrana bogata solima. Natrijumova so nalazi i u supama iz kesice, umacima i prelivima za salate, žitaricama i skoro svakom komercijalnom slatkišu.

Semenke susama koje vrlo često možemo naći na pecivima ili u komercijalnim proizvodima nastaju u malim čaurama visoke jednogodišnje biljke. Biljka se gaji pretežno zbog semena i to u najvećoj meri u Kini i Indiji i od davnina se koristi u ljudskoj ishrani.

Svi znamo koliko je važno da smo zdravi, a posebno tokom hladnog zimskog perioda kada je dodatna gnjavaža odlazak kod lekara. Naše zdravlje će biti netaknuto samo uz ishranu bogatu vitaminima, mineralima, vlaknima i proteinima.

Sitna zrva pirinča možda deluju nebitno ali su zapravo veoma dobar izvor vitamina i minerala. Pirinač je odličan izvor vitamina E, B1, B2 i vitamina B6, a od minerala sadrži natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, kalijum, kalcijum i jod.

Kinoa je lagana za varenje a pošto je u pitanju žitarica punog zrna sadrži vlakna, kalijum, kalcijum, cink i proteine. U kinoa semenkama se nalazi oko 100mg kalcijuma u samo oko 80g kuvanog proizvoda.

Gluten je izraz koji nije potekao iz nauke nego iz prehrambene industrije i u pitanju je proizvod koji je skup više materija i proteina koji se dobija u procesu proizvodnje proizvoda od žitarica, pšenice naravno u najvećem procentu ali to nikako ne znači da se gluten ne može stvoriti i od ovasa npr.

Vitamini B kompleksa su svi podjednako važni za naš organizam. Ovi vitamine naš organizam ne može deponovati u sebi pa ih je potrebno unositi putem hrane ili suplimenata. Nedostatak vitamina B se može manifestovati poremećajem metabolizma proteina, ugljenih hidrata i masti.

Zečetina je najpoznatija po svom visokom sadržaju proteina. U samo 80 grama zečetine se nalazi čak 28g proteina, mnogo više, skoro duplo više nego u istoj količini piletine ili svinjetine. Zečetina je izuzetno bogat izvor gvožđa, u istoj količini se nalazi 4 mg gvožđa.

Vrsta mesa koja se nažalost jako malo proizvodi i koristi na našim prostorima jeste zečetina. Meso zeca je poznato pre svega po izuzetno malim količinama masti, holesterola i kalorija, a u pitanju je meso sa velikim procentom proteina.

Kada se već utvrdi postojanje insuficijencije funkcije bubrega, svakodnevni život se mora promeniti, počevši od ishrane, ritma spavanja i fizičkih aktivnosti. Najbitniji faktori su kontrolisanje krvnog pritiska, redovne kontrole kod svog nefrologa i drastična promena režima ishrane.

Nije potrebno biti nutricionista već naučiti da je samo 5 osnovnih vrsta namirnica potrebno našem organizmu. To su voće, povrće, žitarice, ulja i proteini. Neka omiljeno voće i povrće bude uvek u Vašim jelima, žitarice punog zrna neka menjaju beli pšenični hleb.

Većeru pojedite do 18 časova i nemojte grickati posle toga. Večera je laganiji obrok od ručka i treba pre svega sadržati hranu bogatu proteinima. Grilovano meso i sveža salata, ili pečena riba i kuvano povrće je odlična kombinacija.

Doručak, po mnogima najvažniji obrok u toku dana, treba da pojedete do 9h ujutru. Doručak treba da sadrži ili kombinaciju masti i šećera, ili masti i ugljenih hidrata. Šećeri će Vam dati veliku količinu energije i brzo Vas razbuditi a to je veoma bitno na početku dana.

Svinjsko meso je verovatno najrasprostranjenija vrsta mesa u celom svetu, koriste ga sve kulture, na svim kontinentima i to zbog mnogo razloga. Svinjsko meso je prirodno manje slano meso a veoma je bogato dobrim proteinima. Svinjetina je puna izuzetno kvalitetnih proteina, minerala i vitamina.

Adekvatnom ishranom, uz savet sa svojim reumatologom i nutricionistom, možete redukovati telesnu težinu i na taj način dodatno umanjiti tegobe izazvane gihtom. Na prvom mestu je voda. Morate unositi velike količine tečnosti, pre svega vode, prirodne, negazirane vode.

Nutritivne vrednosti variraju od vrste do vrste ali uglavnom je sastav sličan, u najvećem procentu pirinač sadrži uvek ugljene hidrate, zatim vodu, proteine, dijetarna vlakna, i veoma malu količinu masti i šećera. U toku dana, svi lekari preporučuju da se pojede barem 100g pirinča.

U žumancetu se nalazu velika količina proteina, visokog kvaliteta proteina. Kokošija jaja, isto tako obezbeđuju, solidne količine vitamina i minerala među kojima su vitamin A, folna kiselina, vitamin B6, vitamina B12, gvožđa, fosfora, kalijuma i kalcijuma.

Lignje su bogate proteinima, kompleksom proteina koji su inače veoma bitni za veći kvalitet našeg organizma. Proteini su veoma bitni za zdravo funkcionisanje svih naših sistema. Sa unosom preporučene doze proteina održavamo našu kožu, nokte i mišiće u najboljoj formi.

Ukoliko ste ljubitelj jabuka, pokušajte da usvojite da barem u jednoj užini tokom dana jedete kombinaciju jabuka i putera od kikirikija. U ovom spoju voća i putera od kikirikija je kombinacija ugljenih hidrata, proteina i dobrih masnoća koji će Vam dati dovoljno energije za par sati u toku dana.

Pre ili tokom oblačenja opreme koju ste odabrali za skijanje treba da uslede vežbe istezanja i zagrevanja. Ukoliko svaki svog mišić i zglob istegnete i zagrejete onda ćete u velikoj meri smanjiti rizik od nastanka povrede. Najveći pažnju posvetite mišićima nogu i zglobu kolena.

Ukoliko ste ikada obavili pregled kod nutricioniste i posavetovali se u vezi sa ishranom primetili ste da su voće i povrće uvek dozvoljeni u skoro neograničenim količinama. To svakako zavisi od opšteg zdravstvenog stanja jedinke, oboljenja ili stanja koja zahtevaju poseban režim ishrane.

Biljke sadrže dijetetska vlakna, masti, proteine, vodu, vitamine i minerale ali i fitonutrijente (fito-biljka). Fitonutrijenti imaju samo pozitivno dejstvo na ljudsko organizam posebno kada su u pitanju prevencija malignih oboljenja i visokog pritiska ali i ostalih kardiovaskularnih oboljenja.

Svinjsko meso sadrži dosta B12 vitamina, u 100g se nalazi čak 70% dnevnih potreba za ovim vitaminom i oko 30% dnevnih potreba za ciknom. Gvožđe, cink, proteini, vitamin B12 i vitamin D koji se nalaze u svinjskom mesu se mnogo lakše vare i apsorbuju u krv, u odnosu an neke druge namirnice.

Svinjetina je prirodno manje slano meso a veoma bogat izvor veoma kvalitetnih proteina. U svinjskom mesu se isto tako nalaze vitamini i minerali koji su potrebni našem organizmu. Neki od minerala koje svinjasko meso sadrži su gvožđe, cink, neki od vitamina B kompleksa, selen i fosfor.

Nadutost se obično i javlja posle obroka koji je sadržao testeninu, žitarice, rižu i druge žitarice. Smanjite količine ovih namirnica u korist proteina koji su u svakom slučaju hranjiviji i daju nam više energije.

Kikiriki je odličan izvor vitamina E, niacina ili vitamina B3 i folata, proteina i mangana. Ali kikiriki sadrži i resveratrol, fenolni antioksidans koji se nalazi i u crnom grožđu i crnom vinu pa će konzumiranje kikirikija, ali i crnog vina, izazvati čuveni Francuski paradoks.

Kikiriki se vrlo često se smatra nezdravom grickalicom, ali zapravo nije tako. U samo 50g ovog neobičnog povrća nalazi se tolika količina mangana da možemo na ovaj način zadovoljiti čak trećinu dnevnih potreba za ovim hemijskim elementom.

Susam koji najčešće koristimo u ishrani je zapravo semeni deo biljke susama. Biljka koja nam dolazi iz tropske Azije, ali se sada gaji podjednako u svim delovima sveta, u svojoj čauri krije veliki broj semenki koje imaju prepoznatljiv ukus i bogate su proteinima i vitaminima.

Redovan unos tunjevine u 41% slučajeva može smanjiti rizik od srčanog udara. Odlično izbalansirana mešavina masnih kiselina i proteina ojačavaju srčani mišić, snižavaju nivo triglicerida u krvi i naravno kao krajnji efekat ojačava srčani mišić i osposobljava ga za efikasniji rad.

U porciji tunjevine za odraslu osobu, u oko 250g, nalazi se više od 50% dnevnih potreba za jodom, nalazi se i vitamin B2, B12, triptofan, fosfor, moliblen, cink, vitamin B5, kalijum, proteine i vrlo malo kalorija.

Ako ste na dijeti to ne mora da znači da smete da pijete energetske napitke tokom treninga, jer takva pića sadrže veliku količinu proteina, šećera i elektrolita koji Vam nisu potrebni. Dovoljno je da pre treninga pojedete bananu i tokom treninga pijete vodu.

Spanać sadrži bakar, fosfor, cink, vitamin B3, omega 3 masne kiseline, selen i proteine, naravno veće količine u svežem obliku nego u termični obrađenom. A u 200g spanaća ima samo 41 kalorija.

Dovoljno je da pojedete samo 10 šljiva u toku dana i zadovoljićete potpuno potrebe za vitaminom C, vitaminom A, dijetetskim vlaknima i kalijumom. U 150g šljiva ima oko 80 kalorija, vrlo malo masti, oko 2g proteina i oko 20g voćnog šećera.