Kivi

Kivi sadrži vitamine B-kompleksa među kojima je i folna kiselina (vitamin B9). Folna kiselina je neophodna za pravilan razvoj fetusa i njen dovoljan unos tokom trudnoće je od ključne važnosti za zdravlje ploda.

Samo jedan kivi srednje veličine dovoljan je da podmirimo 117% dnevnih potreba za vitaminom C. Ovo južno voće idealno će upotpuniti naš doručak ili nas osvežiti između obroka.

Kivi je danas voće koje razlikuje preko 300 variteta i jedno je od najkultivisanijih voćki, ali sa puno razloga, kivi je simpatično voće koje u sebi krije pravo bogatstvo vitamina i minerala.

Jedan kivi sadrži veću količinu vitamina C od jedne narandže. Kivi sadrži čak 230% , preko dva puta dnevnih potreba organizma za ovim viaminom. Ovo nam dovoljno govori o moći kivija, koji na prvi pogled i ne deluje tako privlačno, priznaćete. Kivi sadrži folnu kiselinu i vitamin E.

Verovali ili ne, prvi naziv za ovo neobično voće je bilo kinesko grožđe ili sunčana breskva, a tek od pre par desetina godina se koristi naziv koji su ovom voću dali domorodci sa Novog Zelanda. Naziv voćki neobične, čupavo dlakave kore su nazvali po ptici.

Askorbinska kiselina ili poznatija kao vitamin C nas leči od prehlade, snaži naš imunitet, snižava visok krvni pritisak, prevenira i pomaže lečenje kancera, znatno ubrzava proces oporavka nakon infarkta miokarda. Vitamin C ćemo naći u citrusima, jagodama, kupusu, karfiolu i lisnatom zelenom povrću.

Maline sadrže čak 50% više antioksidantnih materija i vitamina od kivija. U malinama se nalazi velika količina vitamina C, mangana, kalijuma, vitamina E koji svi zajedno imaju dlagotvorno dejstvo na sve organe. Pojedite 150g malina dnevno i eto zime bez prehlade i gripa.

Sledeći vitamin koji je bitan u prevenciji ali i lečenju aterosklerotičnih promena i kardiovaskularnih oboljenja je vitamin C. Askorbinska kiselina, bilo sintetički dobijena ili iz namirnica koje jedemo je najobgovorniji vitamin za imuni odgovor i čuvar je naših krvnih sudova.