Biljke

Nedavna naučna studija pokazala je da osobe koje žive u okolini bogatoj zelenilom obično duže žive. Da bi došli do ovog zaključka, američki istraživači su najpre pratili zdravstveno stanje 100.000 žena tokom 8 godina (od 2000. do 2008. godine).

Period cvetanja drveća i biljki i rađanja plodova zna biti problematičan za osobe sklone alergijama. Najčešći uzrok prolećnih alergija jeste polen. Polen je alergen na koji će reagovati alergijskom reakcijom više od 80% svetske populacije barem jednom u svom životu.

Naravno da nam nisu dostupne sve lekovite biljke na ovom svetu, ali barem one koje rastu na našem podneblju bi trebalo da koristimo. Broj lekovitih biljaka koje rastu na prostoru naše države je veliki i fitomedicina se bavi njihovim hemijskim i lekovitim svojstvima.

Kada smo okruženi velikim brojem farmaceutskih lekova i sintetički spravljenih preparata, vrlo je lako zaboraviti najbolji način da svom organizmu pomognemo kada je bolestan, ali još bitnije, da sprečimo nastanak oboljenja. Prevencija je uvek naše najbolje oružje u borbi protiv mikroorganizama.

IZnate li da se u suvim začinskim biljkama nalazi veliki procenat upravo ovog minerala? Upravo tako, dodajte svakom jelu koje pravite malo mirođiju, origano, nanu, peršun, bosiljak i povećaćete procenat ukupnog dnevnog unosa kalcijuma.

Znate li da i sušene začinske biljke sadrže kalcijum? Upravo tako, u bosiljku, majoranu, origanu, nani, žalfiji, ruzmarinu, peršunu se nalaze lepe količine kalcijuma, pa ukoliko volite začinske biljke, ovo je razlog više da ih koristite svakodnevno.

Iako postoji nauka koja se danas bavi biiljkama najveći broj podataka koje ljudi imaju o lekovitom bilju prenošeno sa kolena na koleno. Lekovite biljke sadrže veliki broj sastojaka koji mogu stimulisati procese u ljudskom organizmu i na taj način pomoći izlečenju ili umanjenju simptoma oboljenja.

U proleće se, kao što svi i znamo, budi cela priroda koja je tokom perioda zima bila uspavana i skrivena ispod snega, a sa prvim zracima Sunca biljke počinju novi ciklus u svom životu. Ove promene u prirodi u velikoj meri utiču i na ljudski organizam.

U periodu proleća najveća količina polena koji deluju kao alergeni na nas dolazi sa drveća. U proleće cveta najveći deo biljaka, bor, platan, hrast, breza, javor, dud, orah. Može se desiti da ste u isto vreme alergični na više polena i da se te alergije tj. osetljivosti menjaju iz godine u godinu.

Najbolji način da prevenirate alergijske kijavice jeste da pronađete razlog, tj. da otkrijete tačno šta izaziva alergijsku kijavicu kod Vas kako bi taj uzrok eliminisali ili bar pokušali manje da budete izloženi nejmu. Izbegavajte odlazak u rpirodu u periodu cvetanja biljki koje izazivaju kijavicu.

Iz daleke Indije nam je stigla biljka pod imenom Calendula officinalis ili neven. Neobična i veselo narandžasta cvetna biljka koja ima mnogo lekovitih svojstava pa i nije neobično što se koristi za spravljanje lekovitih preparata ali i u velikom broju narodnih običaja širom celog sveta.

Lekovito bilje iybegavajte ukoliko dojite bebu, ukoliko ste osoba starija od 70 godina ili imate manje od 16 godina. Dejstvo lekovitog preparata je podjednako ozbiljno kao dejstvo nekog leka koji kao terapiju dobijemo od lekara i farmaceuta u apoteci.

Neko lekovito bilje sadrži snažne fitonutrijente i sastojke koji mogu biti i opasni po naše zdravlje. Lekovite preparate morate zato uvek kupovati kod proverenih kompanija, vodite uvek računa da su preparati koje kupujete testirani i da imaju aktuelan rok trajanja.

Ukoliko imate želju da počnete sa lečenjem svoje bolesti ili simptoma lekovitim biljem, ipak treba da se posavetujete sa svojim lekarom. Pre svega je potrebno da znate u potpunosti koju dijagnozu imate i kakve sve komplikacije može Vaše primatno zdravstveno stanje da izazove.

U povrću i voću uvek možemo naći saveznika ukoliko je naš cilj da budemo zdravi. Neki od fitonutrijenata koji se nalaze u njima su terpenoidi u koje spadaju koenzim Q10, i vitamin A, zatim fitosteroli, flavonoidi koji biljkama daju pigment a imaju izrazito antioksidantno dejstvo.

Precizne laboratorijske, biohemijske i fiziološke analize su izdvojile nekolicinu biljnih nutrijenata iz povrća koje je najčešće dostupno ljudima širom sveta i na taj način znatno olakšale ljudima da izaberu prave namirnice.

U poslednjih par godina, istraživanja su pokazala da je mleko dobijeno od krava koje su hranjene organski gajenim biljkama, kakve danas možemo naći po otvorenim livadama i poljanama, bogatije omega 3 masnim kiselinama.

Celer, i koren i lisnati zeleni deo sveže biljke, se koristi da se stimuliše apetit, odličan je u formi sveže salate ili kao zdrava grickalica posle noći provedene u provodu. Ipak, celer se ne preporučuje trudnicama i osobama sa hroničnim ili opstruktivnim oboljenjima bubrega.

Celer je biljka koja raste sa malo pažnje ali ćemo uvek prepoznati svetlo zelene listove i karakterističanu aromu. Zapravo koren celera ima opojan, mnogim ljudima čak neprijatan miris, jer sadrži terpene, eterična ulja koja imaju drezak i jak miris.