Voće

Proleće i leto su mnogima omiljena godišnja doba i to ne samo zbog lepog vremena, već i zbog raznog ukusnog voća i povrća poput lubenice, dinje, krastavaca, paradajza, breskvi, nektarina i grožđa, koje je tada u sezoni...

Još jedna nova studija pokazala je da veći unos kalijuma snižava krvni pritisak. Koje namirnice obiluju ovim važnim mineralom? Reč je najpre o bananama, avokadu...

Najlakši način da dobro operete zeleno lisnato povrće i ostalo povrće koje nema koru, kao i jagodičasto i bobičasto voće jeste da ove namirnice potopite u...

Ukoliko se bojite da pranje voća i povrća samo vodom nije dovoljno da se uklone nečistoće i eventualni pesticidi, možete pokušati da sveže namirnice perete rastvorom koji lako možete sami da napravite.

Na osnovu 95 studija u kojima je sveukupno učestvovalo 2 miliona ispitanika, britanski naučnici su došli do konkretnih zaključaka u kojoj meri bi trebalo da jedemo voće i povrće da bismo smanjili šanse za pojavu pojedinih bolesti.

Jedna od najčešćih preporuka koja se može čuti jeste da bi za dobro zdravlje trebalo jesti 5 porcija voća i povrća dnevno. Međutim, britanski naučnici smatraju da bi tu preporuku trebalo duplirati!

Potrudite se da svakodnevno pijete dovoljno tečnosti - bar litar i po dnevno, a i više kada se pojačano znojite, tokom toplijih meseci i prilikom bavljenja fizičkim aktivnostima.

Prema rezultatima nedavno objavljene studije, tinejdžerke koje jedu velike količine voća imaće, zahvaljujući ovoj navici, manji rizik od raka dojke kasnije u životu.

Istraživači sa Harvarda su utvrdili da nam crveno voće (brusnice, borovnice, trešnje, maline, jagode, i sl.) efikasno pomaže da smršamo zahvaljujući visokom sadržaju polifenola koji ubrzavaju metabolizam.

Istraživači sa Univerziteta Harvard želeli su da utvrde koje namirnice su naši saveznici u mršavljenju. Na osnovu anketa velikog broja ispitanika o navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti, istraživači su zaključili da ljudi koji jedu više voća i povrća lakše mršave.

Avokado se može koristiti za pripremu salata - preporučljivo je kombinovati ga sa voćem i povrćem bogatim vitaminom A budući da sadrži zdrave masti koje su telu neophodne da bi se ovaj vitamin apsorbovao.

Oprez kod konzumiranja svežeg voća i povrća naročito je potreban kod ljudi sa osetljivim stomakom i sindromom iritabilnog kolona, koji bi trebalo da ograniče unos nerastvorljivih vlakana, a da jedu više rastvorljivih vlakana.

Sveže i kuvano voće i povrće sadrži vlakna koja su neophodna za normalan rad probavnog trakta. Zašto se onda nekada javljaju smetnje u varenju i nelagodan osećaj u stomaku?

Proleće i leto su mnogima omiljena godišnja doba i to ne samo zbog lepšeg i toplijeg vremena, već i zbog raznog ukusnog voća i povrća koje je tada u sezoni.

Zahvaljujući vodi i vlaknima koje sadrže, krastavci pomažu u prevenciji opstipacije, kao i kamena u bubregu. Ako ste ljubitelj sokova i šejkova od povrća, probajte da omiljenim receptima dodate i krastavac za dodatnu osvežavajuću aromu.

Preporučeni dnevni unos vitamina C za odrasle osobe iznosi 60 mg. Ovim vitaminom je najbogatije povrće kao što su paprike, kuvani paradajz i zeleno lisnato povrće.

Kada temperatura pređe 30 stepeni u hladu treba naročito da obratimo pažnju na ono što pijemo i jedemo, da bismo imali dovoljno energije da dobro funkcionišemo na visokoj temperaturi.

Ako ste tokom praznika malo preterali sa hranom i sada treba da smršate koji kilogram, jaja su prava namirnica za vas. Zahvaljujući visokom sadržaju proteina, jaja nas duže drže sitima tako da je manja verovatnoća da ćemo grickati u toku dana ili da ćemo se prejesti u vreme obroka.

Prema austrijskim naučnicima, petnaest minuta vežbanja više puta u toku dana smanjiće potrebu za jelom kada ste pod stresom ili kada su grickalice, slatkiši i druga hrana koju volite tu pred vama.

Prema studiji istraživača sa Harvarda, osobe koje jedu bar tri porcije jagodičastog voća nedeljno najpre će moći da osete koliko to voće doprinosi njihovom zdravlju.

Raznovrsna ishrana, bogata vitaminima i mineralima pomaže vam da vaš nivo energije tokom dana bude stabilan. Magnezijum je jedan od minerala čiji čak i mali nedostatak odmah utiče na to kako se osećate.

Preporučuje se da dnevno pojedete najmanje 5 porcija voća i povrća, naročito ukoliko imate srčanih problema. Voće i povrće se pokazalo kao zaštitni faktor po kardiovaskularni sistem (i to pre svega borovnice, pomorandže, papaja, zatim brokoli, spanać i paradajz).

Znamo već da je voće i povrće dobro za naše sveukupno zdravlje. Međutim, zbog visokog sadržaja vitamina, minerala i vlakana, voće i povrće naročito povoljno deluje kod srčanih oboljenja.

Još jedan koristan zaključak američkih studija o unosu voća i šećernoj bolesti jeste da nas određeno voće više štiti od dijabetesa! Kao najbolje voće za prevenciju pokazale su se borovnice, grožđe, šljive, jabuke, kruške, grejpfrut i banane.

Drugi zaključak do kog su istraživači sa Harvarda došli je da je rizik od dijabetesa tipa 2 manji ukoliko jedemo više voća! Ovaj tip dijabetesa obično se javlja posle 40. godine kod ljudi čija je ishrana često sadržala suviše šećera i masti i koji su fizički slabo aktivni.

Istraživači sa Harvarda želeli su da utvrde kakav je odnos između redovnog konzumiranja voća i rizika od dijabetesa. Na osnovu tri velike studije sprovedene u Sjedinjenim Američkim Državama utvrđeno je, verovali ili ne, da se ljudi koji jedu više voća urednije hrane i sveukupno žive zdravije.

Kada identifikujete koja vas hrana ili piće deblja, potrebno je da obratite pažnju na njihov dnevni unos. Nikako nemojte tražiti brzo rešenje tako što ćete početi da preskačete obroke.

Mnogi od nas jednostavno zaborave da piju vodu u toku dana, ili pijemo druge napitke poput kafe i sokova. Neka osnovna preporuka je da se unosi 6 do 8 čaša tečnosti dnevno. Naravno, ukoliko smo fizički aktivni ili se više znojimo, ta količina treba da bude veća.

Kajsije sadrže gvožđe i vitamin C, a u takvoj kombinaciji se pretvara u savršenu namirnicu za sve ljude koji imaju gvožđanu anemiju. Iako je kajsije danas moguće naći i kupiti u radnji tokom cele godine, konzervirane u soku bez dodatnog šećera, kajsije je opet mnogo bolje jesti kada im je sezona.

Svoj dijetarni način ishrane u velikoj ćete meri poboljšati ukoliko povećate dnevni unos voća. Naravno da nije svako voće idealno za svakodnevnu upotrebu, posebno ne u neograničenim količinama, ali mi smo tu da Vam kažemo koje su to voćke koje možete jesti bez bojazni.

Još su moreplovci ovaj neobićan zeleni dar prirode preneli u Evropu i upoznali naš kontinent sa limetom. Limeta sadrži u sebi minerale poput kalijuma, kalcijuma i fosfora, a dominantan sastojak je svakako vitamin C.

Rajski citrus ili Citrus paradisi je voće koje je svima poznato pre kao grejpfrut. Grejpfrut je sočna ali kisela i gorka voćka koja pripada porodici citrusa, kojoj pripadaju i limun, limeta i narandža. Grejp je jedna od voćki koja je prirodno najbogatiji izvor vitamina C.

Kivi je danas voće koje razlikuje preko 300 variteta i jedno je od najkultivisanijih voćki, ali sa puno razloga, kivi je simpatično voće koje u sebi krije pravo bogatstvo vitamina i minerala.

Voće i povrće Vam može pomoći da lakše podnesete vrele letnje dane koji su nam stigli. Ali ne svako povrće i voće. Treba birati biljke koje sadrže malu količinu šećera i skroba, malo kalorija, a u isto vreme da sadrže mnogo vode, vitamina i minerala. Prvo voće na spisku osvežavajućih je limun.

Avokado je voće koje se nalazi na listi namirnica sa najvećim procentom antioksidantnih materija i dobri ulja. Avokado je jedan od najzdravijih proizvoda prirode i u mnogo naučnih ispitivanja se pokazao kao namirnica jedinstvenog sastava.

Voda je naravno najzdravije piće, to svi dobro znamo, ali kako bi izbegli monotoniju i kako bi promenili ukus vode to učinite kombinovanjem voćnih sokova ili čaja sa vodom. Nemojte piti gazirana pića ili alkoholne napitke, jer samo jedna čaša moće sadržati više od 100 kalorija.

Ako ste dobili spisak namirnica od svog nutricioniste velika je verovatnoća da ste zbunjeni i da ne razumete kako treba kombinovati namirnice u toku jednog dana. O tome ne treba puno razmišljati, već polako uvodite različite namirnice i pronađite kombinaciju koja će Vama najviše prijati.

Sam limun se satoji od oko 57% jestive stvari, 40% čini kora dok oko 3% otpada na koštice. Koštice nisu jestivi deo limuna, kora se koristi kao aromatični dodatak i začin slanim i slatkim jelima jer sadrži esencijalna ulja, masti i prepoznatljivu aromu i miris.

Limun i limeta su kisele i osvežavajuće voćke koje stimulišu oslobađanje enzima za varenje hrane i ubrzavaju izbacivanje toksina iz organizma, putem mokraće. Započnite jutro čašom vode u koju ste izcedili sok jednog svežeg limuna i ubrzažete metabolizam.

Verovali ili ne, prvi naziv za ovo neobično voće je bilo kinesko grožđe ili sunčana breskva, a tek od pre par desetina godina se koristi naziv koji su ovom voću dali domorodci sa Novog Zelanda. Naziv voćki neobične, čupavo dlakave kore su nazvali po ptici.

Šta će Vaše dete pre izabrati, čokoladu ili boraniju? Deca pre svega vole da jedu ono što nije baš zdravo, na prvom mestu jer mu se takva hrana obično brani, a sa druge strane, slatkiši su uvek ukusniji od barenog povrća. Ali, roditelj je taj koji postavlja pravila i stvara navike kod svog deteta.

Kako svaki napitak nije podjednako zdrav po naš organizam tako je i sa povrćem i voćem. Nemojte kombinovati testeninu sa skrobnim povrćem, tj. krompirom. Dupli unos ugljenih hidrata će samo doprineti naglom skoku nivoa glukoze u organizmu. Isto tako, nemojte preterivati sa količinama povrća i voća.

Na osnovu novih nutricionističkih istraživanja, pokazalo se je u toku jednog dana potrebno imati 5 obroka, i to u okviru svakog od njih po porciju voća ili povrća. Pet zdravih obroka treba da budu odličan izvor energije Vašem telu, posebno ako između obroka napravite pauzu od 2,5 do 3 sata.

Mnogo smo puta pisali i nutritivnim vrednostima raznih namirnica, mlečnih proizvoda, povrća i voća, žitarica ili koštunjavog voća, ali koliko zapravo znate o dijetarnim vlaknima? Zbog čega je potrebno da ih unosimo u velikoj količini da bi naš gasto-intestinalni sistem funkcionisao pravilno?

Kalcijum možete naći i u bademima, soji i proizvodima od soje, u belancetu, narandžama, u krompiru, brokoliju i crnoj i beloj repi. Kalcijuma ipak najviše ima u tamno zelenim lisnatim biljkama, u kelju, blitvi, mladom luku, praziluku. Kalcijum možemo uneti i konzumiranjem brazilskih oraha.

Jesen i zima su godišnja doba koja ne donose mnogo Sunca sa sobom pa je sasvim logično da će i naš organizam sintetisati tj. stvara manje vitamina D. Kako bi nadoknadili ovaj izuzetno bitan vitamin od velike važnosti za pravilno funkcionisanje skoro svakog dela našeg organizma.

Gasovi se u našem organizmu stvore usled fermentacije hrane, stvaranja velike količine gljivica i bakterija, a u namirnice koje najčešće izazivaju takvo vrenje spadaju pasulj, kupus, grašak, gazirana pića, luk, kafa i sveže voće i povrće. Najveće tegobe prave kombinacije skroba i belančevina i voća.

Predivno slatko voće koje ne raste an našim prostorima ali ga u velikim količinama možemo naći u prodavnicama i na pijacama jeste banana. Banane spadaju u tropsko voće, i razlikuju se tri osnovne vrst banana od kojih nisu sve tri jestive.

Voće i povrće je izvor vitamina C, B1, B12, vitamina E, A. Svi ovi vitamini su najbolji kada se jedu sveži, tj. kada se voće i povrće termički obrađuje, bilo da je u pitanju kuvanje ili prženje. Redovan unos vitamina A, B i C čini naš imuni sistem potpuno spremnim za borbu protiv mikroorganizama.

Suština ove dijete nije besomučno brojanje kalorija nego nas uči da treba da jedem osve namirnice, povrće, voče, meso, proizvode od skroba, mlečne proizvode, ribu, tečnost, osim gaziranih pića, ali ukoliko ih konzumiramo u strogo određeno vreme u toku jednog dana.

U jednoj kajsiji se nalazi 12% dnevnih potreba ljudskog organizma za vitaminom A i upola toliko vitamina C. U kajsiji se nalazi i kalijum, dijetetska vlakna, triptofani, beta karoteni, voćni šećeri, voda i samo 17 kalorija.

Voće koje je jedan od prvih sigurnih znakova da je stiglo pravo leto u naše krajeve je svakako kajsija. Drvo kajsije je prelepo drvo, drvo koje cveta prelepim mirisnim ružičasto-belim cvetom a plod koji daje u periodu jula i avgusta je jedan od najslađih plodova na našoj planeti.

Maline su bobičavo voće i spada u grupu voća u koju spadaju i borovbine, kupine, jagode. Sveže maline sadrže čak 50% više antioksidantnih materija i vitamina od kivija. U malinama se nalazi velika količina vitamina C, mangana, kalijuma, vitamina E.

Ne morate kupovati voćni jogurt u prodavnici, već ga vrlo lako možete sami napraviti. Kombinujte omiljeno voće sa svežim jogurtom, birajte jogurt sa manje mlečne masnoće. U jogurtu se nalaze dobre bakterije, koje će stimulisati varenje i pokrete creva, prevenirati bilo kakvu letnju infekciju creva.

Postavite sebi nedeljni cilj, skupite novac koji bi inaće dali za cigarete i na kraju nedelje izvedite prijateljicu ili prijatelja na kafu, ručak ili omiljeni kolač. Pijte dosta vode i limunade tokom leta.

Sveže voće u svakom obliku je savršena užina ili dodatak doručku ili večeri u periodu letnjih vrućina. Voćem se možete zasititi a u isto vreme i pomoći svom imunom sistemu da se izbori sa potencionalnim letnjih infekcijama.

Kada dođe leto mnogi od nas požele da izgube par kilograma koji su se skupili tokom perioda zime, i naravno svi želimo da to postignemo na najefikasniji i najzdraviji način. Leto je, srećom, godišnje doba koje obiluje voćem i povrćem.

Često se desi da pojedemo voćku koja je izgledala savršeno a ukusom nikako ne zadovolji naša očekivanja. Zato birajte da voće i povrće koje kupujete i volite da jedete kupujete na pijaci, kod ljudi za koje znate da prodaju svoje proizvode, biljke koje su sami gajili.

Nemojte dozvoliti da nečija iskustva utiču na Vas u toj meri da kupite na namirnice koje ne volite da jedete. Treba da probate svaku vrstu voća i povrća kako bi znali šta je to što prija Vašem čulu ukusa i mirisa i koje to namirnice treba ubuduće da se nađu na Vašem spisku.

S obzirom da nema magične mašine koja analizira hranu za sada se moramo koristiti trikovima koje smo naučili još od svojih majki i baka. Ukoliko ste prvi put na pijaci nije loše da posmatrate iskusnije domaćice koje kupuju povrće i voće, mlečne proizvode i jaja kod svojih prodavaca.

Neka Vaše oči nauče da gledaju hranu na pravi način kako bi kasnije ukusom bilo upotpunjeno uživanje ali i nutritivno zadovoljstvo organizma. Naučite da prepoznate zdravu voćku koja liči upravo na voćku kakve se sećamo iz detinjstva a ne voće koje liči na voće iz reklama i magazina.

Imate li slab imunitet i spavate loše? Sve ovo se može bitno promeniti samo ukoliko na pravi način iskoristite proleće i sve ono što Sunce i priroda može da Vam pruži u tom peirodu. Konačno možete da jedete sveže voće i povrće a ne zamrznuto i ono koje je genetski modifikovano.

Alergeni su supstance koje izazivaju alergijske reakcije, polen, životinjska dlaka, duvanski dim, razne namirnice, hemijska sredstva, aditivi hrani, začini, konzervansi. Alergiju mogu izazvati i jednostavne namirnice poput voća, povrća, jaja, meso, mleko i mlečni proizvodi, čokolada.

Većina ljudi misli da će postom uspeti da izgubi višak kilograma, ali to nije istina. Posna hrana nije nikako hrana koja sadrži niske vrednosti kalorija. Trudite se da jedete povrće i voće puno vlaknima i vodom, a sa manjom količinom šećera. Jedite svežu ribu, kuvanu ili pečenu u rerni.

Naučnici konstantno ispituju sva povoljna dejstva ovog jednostavnog voća, i tvrde da u velikoj meri smanjuju rizik od nastanka raka debelog creva, prostate i pluća. Upravo zbog velike količine vitamina C koji sadrži jabuka povoljno deluje i na osobe sa srčanim oboljenjima, povišenim holesterolom.

Osobe koje boluju od dijabetesa treba da znaju koje su to namirnice. Namirnice sa visokim glikemičkim indexom su lubenica, grožđe, cvekla, pirinač, musli, integralni krekeri, beli hleb. Dok su namirnice sa niskim indexom soja, zeleno povrće, puter, kikiriki, riba, sir, ječam i voćni šećeri.

Sasvim je jasno da ćemo u periodu zime trošiti veći broj kalorija ukoliko smo fizički aktivni napolju pa zato moramo voditi računa o namirnicama koje unosimo. Tople supe, variva, meso, kuvano povrće i voće, sirevi i mlečni proizvodi su uvek odličan izbor za sve fizičke izazove u periodu zime.

Ukoliko ste ikada obavili pregled kod nutricioniste i posavetovali se u vezi sa ishranom primetili ste da su voće i povrće uvek dozvoljeni u skoro neograničenim količinama. To svakako zavisi od opšteg zdravstvenog stanja jedinke, oboljenja ili stanja koja zahtevaju poseban režim ishrane.

Biljke sadrže dijetetska vlakna, masti, proteine, vodu, vitamine i minerale ali i fitonutrijente (fito-biljka). Fitonutrijenti imaju samo pozitivno dejstvo na ljudsko organizam posebno kada su u pitanju prevencija malignih oboljenja i visokog pritiska ali i ostalih kardiovaskularnih oboljenja.

Precizne laboratorijske, biohemijske i fiziološke analize su izdvojile nekolicinu biljnih nutrijenata iz povrća koje je najčešće dostupno ljudima širom sveta i na taj način znatno olakšale ljudima da izaberu prave namirnice.

Povrće i voće su namirnice koje našem organizmu donose samo dobro, to je u mnogim istraživanjima i dokazano ali mi želimo da Vas podsetimo an neke činjenice zbog kojih povrće i voće treba da zavolite još više. U povrću i voću možemo naći sasvim dovoljno hranjivih materija dobrih za naše zdravlje.

Dokazano je da ukoliko konzumiramo preveliku količinu soli u dužem vremenskom periodu možemo doprineti razvoju hipertenzije. Ali ukoliko so kao začin koristite u normalnim i preporučenim dozama, onda ne treba da se plašite da ćete imati problema sa hipertenzijom.

Konzumiranjem koštunjavog voća smanjićete rizik od nastanka kardiovasklarnih oboljenja, stvaranja krvnih ugrušaka, prevenirate i tromboflebitis, aterosklerotične promene na krvnim sudovima. Sve ovo rezultuje i smanjenjem rizika od nastanka srčanog udara ili infarkta miokarda ali i moždanog udara.

Virusi i bakterije i ostali mikroorganizmi koji mogu izazvati kakvo oboljenje u ljudkom organizmu, tokom perioda zime dobijaju veće mogučnosti da upravo to i urade. Naš imuni sistem biva ugrožen nedostatkom unosa svežeg voća i povrća, pre svega vitamina C.

Ukoliko svoj organizam lišite kalorija ali i zadovoljstva ukusa to nije dobro i nećete smršati brzo. Jedite povrće i voće koje volite, jedite meso koje volite, ali naravno u dozvoljenim količinama.

U cilju prevencije gripa, prehlada, infekcija kojima naš organizam može biti izložen tokom perioda zima, potrudite se da se u Vašem jelovniku nađu povrće i voće koje je aktuelno, tj sezonsko, jer je uvek bolje i zdravije jesti sezonske plodove nego npr. letnje voćke.

Zimsko Sunce nije toliko darežljivo kao letnje, a sa druge strane mnogo manje vremena provodimo napolju kada je vreme malo oštrije prema nama. Zbog ovoga naš organizam stvara manju količinu vitamina koji su nam potrebni za normalno funkcionisanje pa to moramo zameniti pravilnom ishranom.

U cilju da što pre postignemo željene efekte dijete vrlo često pravimo greške u odabiru namirnica. Prva greška koju većina ljudi pravi je izbacivanje voća jer ono sadrži šećere. Voće sadrži šećere ali vrstu šećera koji su prirodni i ne utiču na povećanje nivoa šećera u krvi kao veštački proizvodi.

Naučnici konstantno ispituju sva povoljna dejstva ovog jednostavnog voća, i tvrde da u velikoj meri smanjuju rizik od nastanka raka debelog creva, prostate i pluća.