Maline

Prema studiji istraživača sa Harvarda, osobe koje jedu bar tri porcije jagodičastog voća nedeljno najpre će moći da osete koliko to voće doprinosi njihovom zdravlju.

Iako ne treba slepo verovati svim savetima koje dobijete od nutricioniste, ipak je dobro držati se nekih pravila, posebno kada su u pitanju namirnice koje sadrže šećere u sebi. Tako je i sa malinama.

Iako je vreme pokušalo da uništi prelepe plodove leta, mogli smo naći kod lokalnog prodavca i jagode i maline, borovnice uskoro. Najnežnije voće je svakako malina. Maline su bobičasto voće koje spada u grupu voća u koju spadaju i borovnice, kupine i jagode.

Slatko malo i nežno crveno bobičavo voće koje mami mirisom i ukusom a sadrži veliku količinu vitamina C u sebi jeste svakako malina. Na osnovu poslenjih istraživanja, upravo su maline te koje svojim fitonutrijentima, tačnije ketonom reosminom koji sadrži, u velikoj meri može prevenirati gojaznost.

Maline, kupine, jagode, borovnice, aronija ili ribizle, svo bobičavo voće je bogato antioksidansom antocianinom koji čuva naše moždane ćelije I poboljšava kognitivne sposobnosti. Zato kada Vam se nešto gricka neka to budu maline, jagode ili kupine, jer ih je lepo grickati i zaleđene.

Sastav maline otkriva pravo bogatstvo vitamina i minerala. U malinama se nalazi mangan, vitamin K, dijetarna vlakna, voda, folati, omega 3 masne kiseline, bakar, vitamin E i kalijum. Pojedite 150g malina i obezbedićete sebi dovoljno vitamina da ovo prelazno doba provedete bez prehlade.

Jedite maline ukoliko imate anemiju. U malinama se nalazi mangan, vitamin K, dijetarna vlakna, voda, folati, omega 3 masne kiseline, bakar, vitamin E i kalijum. Maline unosite svakodnevno dok traje njihova sezona, posebno ako pokušavate da zatrudnite ili ste trudni.

Maline nemojte puno držati u vodi niit ih prati pod mlazom jake vode. Plod maline je neobično delikatan, punog ukusa i ono što je možda najvaznija karakteristika maline je da ih ne možemo puno pojesti. Maline brzo daju osećaj sitosti zbog sastava minerala. Maline sadrže i dijetarna vlakna

Maline su bobičavo voće i spada u grupu voća u koju spadaju i borovbine, kupine, jagode. Sveže maline sadrže čak 50% više antioksidantnih materija i vitamina od kivija. U malinama se nalazi velika količina vitamina C, mangana, kalijuma, vitamina E.

Konačno je leto donelo na naše pijace i u naše omiljene piljarnice jedan od najslađih i vitaminima najbogatijih plodova-maline. Maline rastu u obliku grma i danas se najveći procenat maline namenski gaji i proizvodi. Srbija je upravo zemlja koja u velikoj meri proizvodi i u ceo svet izvozi malinu.

S obzirom na količinu minerala i masnih kiselina koje se nalaze u svakoj od koštunjavih voćki, potpuno je svejedno za koju ćemo se vrstu odlučiti. Odličan početak dana je bogat obrok od mleka, musli pahuljica sa koštunjavim voćem i malinama ili borovnicama ili bananama.

Maline sadrže čak 50% više antioksidantnih materija i vitamina od kivija. U malinama se nalazi velika količina vitamina C, mangana, kalijuma, vitamina E koji svi zajedno imaju dlagotvorno dejstvo na sve organe. Pojedite 150g malina dnevno i eto zime bez prehlade i gripa.

Supstanca koja maline čini posebnim je specifična elagična kiselina. U pitanju je jedna od aminokiselina iz grupe fitonutrijenata koji pripada taninima i direktno je odgovorna za antioksidativno dejstvo koje maline imaju.

U130 grama malina nalazi se više od 50% dnevnih potreba za vitaminom C. U malinama se pored ovog veoma bitnog vitamina nalaze i mangan, vitamin K, dijetarna vlakna, voda, folati, omega 3 masne kiseline, bakar, vitamin E i kalijum.

Slaki mali osetljivi plodovi žbuna maline su podjednako popularni u svim delovima sveta. Maline su članice pororide bobičavog voća u koje spadaju i jagode, kupine, brusnice i ribizle. Maline uvek imaju prepoznatljiv sladak, blago kiselkast ukus koji retko ko ne voli da oseti.