Kardiovaskularni sistem

Čak i ako nemate običaj da jedete jaja, tokom Uskršnjih praznika svakako imate priliku da isprobate različite ukusne recepte s ovom namirnicom. Postoji više razloga zbog kojih je dobro redovno jesti jaja a jedno istraživanje je ukazalo i na izvesne kardioprotektivne efekte...

Ranija istraživanja već su pokazala da borovnice ublažavaju upalu desni kao i da pomažu u prevenciji demencije i Parkinsonove bolesti, a nedavno se pokazalo da, kada se konzumiraju redovno, borovnice pružaju zaštitu od kardiovaskularnih bolesti...

Nedavna studija ukazala je na još jedan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Naime, nedostatak sna ili san lošeg kvaliteta povećava rizik od ateroskleroze...

Iako sadrže holesterol, jaja bi mogla da budu značajno oružje u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti - ovo je zaključak nedavne studije kineskih i britanskih naučnika koji su ispitivali povezanost između konzumiranja jaja i kardiovaskularnih bolesti, srčanog i moždanog udara.

Plivanje zasigurno predstavlja jedan od omiljenih letnjih sportova koji jača mišiće celog tela i sagoreva mnogo kalorija - za pola sata plivanja umerenim tempom potrošićete 200 do 300 kalorija...

Bademovo ulje je bogato oleinskom kiselinom, mononezasićenom omega-9 masnom kiselinom čije se konzumiranje povezuje sa manjim rizikom od hipertenzije...

Činjenica je da, kada smo umorni, kafa razbuđuje i poboljšava koncentraciju, ali ovaj napitak ipak nosi i neki svoj rizik... Zašto se ne preporučuje da pijemo više od 4 šolje kafe dnevno?

Američko udruženje kardiologa objavilo je studiju u kojoj se naglašava važnost izbalansiranih prehrambenih navika. Zdrava ishrana doprinosi sveukupno zdravijem načinu života i smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i hroničnih oboljenja.

Tahini ili pasta od susama pravi se od mlevenih prepečenih semenki susama i uobičajeno se koristi u grčkoj i turskoj kuhinji. Dve kašike tahinija sadrže oko 180 kalorija.

Brzo gubljenje viška kilograma i potom vraćanje izgubljenih kilograma (tzv. jo-jo efekat) ne samo što trud da se telesna težina smanji čini uzaludnim, već i loše utiče po zdravlje.

Imate li običaj da radite duže od uobičajenih 8 sati i da redovno ostajete do kasno na poslu? Možda je vreme da tu naviku promenite jer su istraživanja pokazala da prekovremeni rad može nepovoljno da se odrazi na zdravlje.

Tikvice sadrže nutrijente koji pomažu u održavanju zdravlja kardiovaskularnog sistema. Najpre je to kalijum koji smanjuje štetne efekte soli na organizam.

Ukoliko svakog dana budete jeli dva do tri kivija, smanjićete rizik od pojačanog neželjenog zgrušavanja krvi, sniziti nivo triglicerida u krvi, i samim tim poboljšati svoje kardiovaskularno zdravlje.

Ananas sadrži bromelain, enzim za koji su istraživanja pokazala da ima antiinflamatorno i antitumorsko dejstvo. Koja je preporučena dnevna doza bromelaina?

Rezultati petogodišnje studije u kojoj je učestvovalo 500.000 odraslih od 30 do 79 godina osobe koje svakodnevno jedu sveže voće mogle bi da imaju manji rizik od nekih kardiovaskularnih događaja.

Iako su rezultati studije o aspirinu kao prevenciji kancera ohrabrujući, treba imati na umu da je aspirin lek koji ipak treba da se uzima pod nadzorom i po savetu lekara.

Dobra vest za osobe koje po preporuci lekara redovno uzimaju aspirin kao prevenciju kardiovaskularnih oboljenja - male doze aspirina svakog dana smanjuju rizik i od raka.

Da li imate utisak da vremenske prilike bitno utiču na to kako se osećate? Nije u pitanju samo vaš osećaj - i naučnici su potvrdili povezanost pojedinih zdravstvenih tegoba i vremenskih uslova.

Kao što maslinovo ulje ima izuzetno povoljno dejstvo na zdravlje, tako i masline iz kojih se ovo ulje dobija ne zaostaje kada je u pitanju sadržaj aktivnih sastojaka koji doprinose našem zdravlju.

Istraživanja su pokazala da osobe kod kojih je heljda svakodnevno zastupljena u ishrani obično imaju niži nivo LDL holesterola, kao i manje šanse za razvoj hipertenzije.

Zbog velike količine dijetarnih vlakana (8 g u 100 g leblebija), leblebije podstiču funkcije digestivnog trakta. Isto tako, jedna trećina tih vlakana je rastvorljiva a upravo taj tip se povezuje sa pozitivnim dejstvom na kardiovaskularni sistem.

Kesten predstavlja dobar izvor mononezasićenih masnih kiselina poput oleinske kiseline (omega-9) i palmitoleinske kiseline (omega-7), a uz to je bogat i vlaknima.

Visok sadržaj vlakana u čija semenkama pomaže nam da se duže osećamo sitima, smanjuje potrebu za hranom, što može da nam pomogne u borbi sa viškom kilograma.

Ranija istraživanja su pokazala da, zahvaljujući visokom sadržaju fitonutrijenata, brusnice izuzetno povoljno deluju na zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Zahvaljujući visokom sadržaju mononezasićenih masnih kiselina, vitamina E i minerala redovno konzumiranje lešnika može smanjiti rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Koje sve važne nutrijente sadrže ukusni lešnici?

Više studija je pokazalo da se ishrana bogata karotenoidima (kojima šargarepa obiluje) može povezati sa manjim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja.

Ranija istraživanja pokazala su da konzumiranje oraha u okviru uravnotežene ishrane koja se preporučuje za prevenciju kardiovaskularnih oboljenja smanjuje nivo holesterola u krvi.

Stručnjaci smatraju da polifenoli, koje kinoa sadrži, igraju važnu ulogu u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja, karcinoma, osteoporoze i dijabetesa.

Istraživanja su pokazala da opuštajuća muzika poboljšava kardiovaskularno zdravlje i skraćuje vreme oporavka kod pacijenata sa srčanom bolešću. Kako tačno muzika utiče na kardiovaskularni sistem?

Omega-3 masne kiseline imaju mnogostruke uloge u našem organizmu. Dovoljan unos omega-3 je važan za prevenciju mnogobrojnih oboljenja i zdravstvenih stanja.

Nisu sve masti loše za naš organizam - treba samo odabrati zdrave alternative koje regulišu nivoe HDL i LDL holesterola i tako doprinose našem kardiovaskularnom zdravlju!

Naučnici su primetili da pojedine zajednice koje žive na području Polinezije konzumiraju velike količine kokosa: kokos i proizvodi od kokosa čine čak 60% njihovog dnevnog kalorijskog unosa. Kako se ova navika odražava na njihovo zdravlje?

Nedavno istraživanje je pokazalo da nam konzumiranje jela sa ljutom paprikom pomaže duže da živimo, ali to nije jedino povoljno dejstvo ovog začina. Kapsaicin, aktivni sastojak ljute paprike ima značajno antiinflamatorno i analgetsko dejstvo.

Bademi smanjuju rizik od srčanih oboljenja, i njihovo prisustvo u ishrani povezuje se sa poboljšanjem nivoa masnoća u krvi i uopšte unapređenjem zdravlja kardiovaskularnog sistema.

Preporučeni dnevni unos vitamina C za odrasle osobe iznosi 60 mg. Ovim vitaminom je najbogatije povrće kao što su paprike, kuvani paradajz i zeleno lisnato povrće.

Vitamin C je esencijalni nutrijent kojeg naše telo ne može samo da sintetiše, već je neophodno da ga u dovoljnoj količini unosimo kroz hranu i suplemente.

Nova studija danskih istraživača pokazala je da se visoke koncentracije vitamina C u krvi povezuju sa manjim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja i rane smrti.

Pomenuta britanska studija utvrdila je da osobe koje su svakodnevno izložene buci većoj od 60 decibela imaju za 4% veći rizik od moždanog udara nego osobe koje borave u mirnom okruženju.

Postoji li povezanost između nivoa buke kojoj smo svakodnevno izloženi i rizika od moždanog udara? Kolika jačina buke povećava rizik od moždanog udara?

Zašto je magnezijum važan za naš kardiovaskularni sistem? Koje bolesti se mogu sprečiti dovoljnim unosom ovog minerala, a koji problemi se javljaju usled njegovog manjka?

Jagode sadrže antocijanine, flavonoide koji mogu da umanje rizik od srčanog udara, kao i kvercetin kome se pripisuju značajna antiinflamatorna svojstva.

U našim tekstovima preporučujemo vam da namirnice kao što su povrće i voće, integralne žitarice i morska riba budu što zastupljenije u vašoj ishrani, a danas govorimo o kombinacijama tih namirnica koje udruženo imaju još jači efekat po zdravlje!

Crveni grejpfrut sadrži sjajnu kombinaciju vitamina C, kalijuma, likopena, holina i vlakana, a svi ovi sastojci doprinose zdravlju kardiovaskularnog sistema.

Prema jednoj naučnoj studiji kućni ljubimci povoljno utiču na kardiovaskularno zdravlje. Da li vlasnici kućnih ljubimaca žive zdravije nego drugi ljudi?

Manjak magnezijuma povećava rizik od zapaljenja u organizmu, naročito kada je u pitanju kardiovaskularni sistem. Ukoliko je u telu nivo magnezijuma nizak, smanjuje se i metabolizam lipida i povećava se krvni pritisak što nepovoljno deluje na arterije i može da izazove aterosklerozu.

Koštunjavo voće bogato je masnim kiselinama, mineralima, vlaknima i antioksidansima. Bademi, pistaći, orasi, lešnici - najviše se preporučuju u sirovom obliku (nikako prženi, usoljeni, ušećereni), jer tako zadržavaju najviše korisnih materija.

Preporučuje se da dnevno pojedete najmanje 5 porcija voća i povrća, naročito ukoliko imate srčanih problema. Voće i povrće se pokazalo kao zaštitni faktor po kardiovaskularni sistem (i to pre svega borovnice, pomorandže, papaja, zatim brokoli, spanać i paradajz).

Glavni izvor hidroksitirozola jeste zelena maslina i maslinovo ulje. Isto tako, i belo vino može da bude dobar izvor hidroksitirozola, ali treba znati da nisu sva vina jednako bogata ovim antioksidansom - istraživanja su pokazala da su to najpre vina iz Francuske, Italije i Nemačke.

Kada vam sledeći put neko kaže da je crno vino zdravije od belog znajte da to nije sasvim tačno. Naučnici su sproveli istraživanje tokom kojeg su utvrdili da se u evropskim belim vinima nalazi antioksidans hidroksitirozol koji nije ništa manje moćan nego resveratrol koji je prisutan u crnom vinu.

Istraživanja su pokazala da ako u toku jednog dana napravite ovaj broj koraka, bilo u laganoj šetnji ili brzom treningu u velikoj meri možete produžiti svoj život, smanjiti rizike od degenerativnih oboljenja loko-motornog aparata, kardio-vaskularnih oboljenja i psihičkih oboljenja.

Zvanične preporuke lekara i profesora fizičke kulture koji se bave treningom ljudi nikada ne mogu da se prihvate zdravo za gotovo. Svako od nas ima drugačije potrebe, ali uglavnom se u toku nedelje preporučuje bar 150 minuta brze šetnje. Ovakav rezultat je moguće lako postići.

Namirnice koje treba da unosite, shodno Vašim potrebama, oboljenju, predispozicijama, alergijama, treba da budu pažljivo izabrane. Zato se trudite da svom lekaru i nutricionisti kažete za sve alergije, da napomenete oboljenja posebno oboljenja kardio-vaskularnog sistem, bubrega i nervnog sistema.

Kada se završi leto i prestanemo da jedemo sveže povrće i voće u obimu u kom smo to činili dok su pijace bile pune i šarene, tada moramo duplo više pažnje posvetiti svom imunitetu.

Čokolada sadrži flavonoide i to vrstu flavonoida koji se mogu samo naći u zrnima kakaoa, nema ih u drugim biljkama i proizvodima. Crna čokolada, koja sadrži 70% kakao udela, snižava krvni pritisak i nivo lošeg holesterola u krvi i na taj način prevenira oboljenja kardio-vaskularnog sistema.

Ananas sadrži preko 100% dnevnih potreba našeg organizma za vitaminom C i jedan je od najbogatijih izvora ovog vitamina. Vitamin C se u našem organizmu ne može nataložiti p akoristiti kasnije, jer je u pitanju vitamin koji je rastvorljiv u vodi.

Danas razlikujemo preko 7000 vrsta kultivisanog i jestivog paradajza, i svako od nas verovatno ima omiljenu vrstu. Iako poreklom iz Amerike, paradajz se danas u nejvećem obimu proizvodi u Kini, čak 40 miliona tona samo prošle godine.

Jasno nam je da različiti delovi svinjskog mesa sadrže različite procente masti u sebi, pa tako najmanje masti sadrži krtina mesa, samo 6% ili 6g u 100g mesa. U svinjskom se mesu nalazi i mala količina zaštitne n3 masne kiseline, nalazi se veći broj nezasićenih nego zasićenih kiselina.

Bananu treba uvrstiti u svakodnevnu užinu uz drugo voće, jer ćete na taj način prevenirati makularnu degeneraciju i zaštititi svoje oči. Banane sadrže fitonutrijente koji se ponašaju kao probiotik. stimulišu i olakšavaju varenje. Banane čuvaju i naše kosti i zglobove.

Maslinovo ulje nije hidrogenizovano ulje ili trans masna supstanca. Trans masti se nalaze u mnogim biljkama i koncentracija im se čak i povećava preradom osnovne materije a zovu se drugačije i loše masti jer je dokazano negativno dejstvo na kardiovaskularni sistem, jetru, proces varenja hrane.

U kakao prahu se nalazi veliki broj gitofenola koji imaju direktno dejstvo na kardiovaskularni sistem. Zrna kakaoa sadrže magnezijum, koji utiče na samu snagu srčanog mišića i njegovo funkcionisanje što smanjuje verovatnoću od nastanka oboljenja srca i srčanog udara.

Ukoliko svakodnevno unesemo oko 100g ovasa možemo smanjiti nivo holesterola i do 2% i umanjiti rizike od oboljenja kardiovaskularnog sistema. U istraživanju u kom su učestvovali ljudi sa povišenim holesterolom a konzumirali su ovas svakodnevno u periodu od 2 meseca, smanjili su holesterol za 14%.

Zeleni čaj utiče na povećanje nivoa dobrog holesterola pa kao rezultat dolazi do povećanog metabolizma i smanjenja telesne mase, što doprinosi smanjenom opterećenju kardiovaskularnog sistema i boljoj fizičkoj kondiciji. Sa smanjenjem masti i holesterola smanjuje se rizik od nastanka ateroskleroze.

Orasi imaju najveći uticaj u ljudskom organizmu upravo na karidovaskularni sistem. Takozvana vaskularna reakcija se dešava svaki put kada u organizam unesemo orahe i sve hranljive materije koje se nalaze u njima. Orasi deluju protiv-zapaljenski a sadrže i materije koje ubrzavaju cirkulaciju.