So

Ishrana igra važnu ulogu u prevenciji i lečenju hipertenzije. Istraživanja su pokazala da je u ove svrhe najbolje jesti hranu siromašnu natrijumom tj. solju, a bogatu kalcijumom, magnezijumom i kalijumom.

Imajući u vidu da hipertenzija predstavlja faktor rizika za razna kardiovaskularna oboljenja, može se činiti da je nizak krvni pritisak zapravo dobra stvar. Hipotenzija, međutim, može biti uzrok neprijatnih simptoma kao što su manjak energije, pospanost, umor, itd.

Prema rezultatima nedavne američke studije, nedostatak vitamina D povećava rizik za pojavu multiple skleroze. Do ovog zaključka američki naučnici su došli na osnovu istraživanja u kojem je učestvovalo čak 800.000 žena iz Finske.

Uvreženo je mišljenje da slana hrana povećava žeđ. Međutim, nedavno istraživanje sprovedeno tokom simulacije misije na Mars ukazalo je na nešto drukčiji efekat soli...

Prema pojedinim izvorima, roze himalajska so sadrži i do 84 minerala, među kojima su natrijum, kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, fosfor, bakar, jod, selen, cink, itd.

Natrijum je važan esencijalni oligoelement koji uglavnom dobijamo kroz unos soli. Natrijum igra važnu ulogu u kontrakciji i relaksaciji mišića, održavanju ravnoteže tečnosti u telu i prevenciji dehidratacije.

Roze himalajska so je vrsta kamene soli koja se dobija iz rudnika soli u Pakistanu, u podnožju Himalaja. Smatra se jednom od najčistijih vrsta soli i pripisuju joj se mnogi povojlni zdravstveni efekti.

Ukoliko ste pod stresom, a muče vas probavne smetnje, povedite najpre računa o grickalicama - često ih jedemo kada smo nervozni a one nam ne donose mnogo hranljivih materija i vlakana, dok istovremeno obiluju mastima, solju ili šećerom.

Ukoliko se ne leči, upala desni (gingivitis) može da preraste u paradontozu. Da bi se ovo izbeglo, bitno je da se na vreme posavetujemo sa stomatologom i pridržavamo se dobijenih saveta i terapije. Postoje i prirodna rešenja koja donekle mogu ublažiti upalu desni i umanjiti njihovo krvarenje.

Pomenuta kanadska studija naišla je na mnoge kritike i svakako je potrebno još ispitivanja da bi se njeni navodi proverili. A šta su dosadašnja istraživanja pokazala kada je u pitanju povišen unos soli?

Kanadski naučnici tvrde i da su trenutne preporuke za dnevni unos soli suviše niske. Da podsetimo, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, naš dnevni unos soli ne bi trebalo da bude veći od 1 kafene kašičice (5 grama) soli.

Ranija istraživanja su preveliki dnevni unos soli povezivala sa povišenim krvnim pritiskom i većim rizikom od srčanih problema. Međutim, nedavno istraživanje je sugerisalo da i nizak dnevni unos soli može negativno da utiče na zdravlje.

Osim što sadrži veliku količinu soli, čips obiluje i mastima. Ukoliko često jedete čips i druge grickalice, unosite znatno više masti nego što ste mislili.

Ukoliko često jedete slane grickalice, trebalo bi da imate u vidu koliko soli unosite svakog dana. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje oko 5 grama soli dnevno, ali pojedine osobe unose i nekoliko puta više od te količine.

Australijski naučnici su se zapitali zašto ljudi, kad jednom počnu, ne mogu da prestanu da grickaju čips. Utvrdili su da je to zbog jednog sastojka koji nije tako dobar po zdravlje. O kom sastojku je reč?

Osobe koje žele da unose manje kalorija dnevno i da poboljšaju rezultate dijete, trebalo bi da piju više vode. Ovo je zaključak nedavnog istraživanja američkih naučnika.

Kako možete najbolje da smanjite količinu soli u svojoj ishrani? Za početak, sklonite slanik sa stola i nemojte dosoljavati već spremljena jela. Takođe, tokom same pripreme izbegavajte da više puta dodajete so.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije dnevno bi trebalo da unosimo oko 2 grama soli. Preterani unos soli povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, a stručnjaci smatraju da bi ova navika mogla da poveća i rizik za pojavu raka.

Argentinski naučnici su prošle godine utvrdili kako povećan unos soli utiče na napredovanje multiple skleroze. Pored soli bi trebalo ograničiti konzumiranje još jedne namirnice.

Prva stvar koju treba da učinite kada je reč o ishrani kod hipertenzije jeste da smanjite so na minimum. Obratite pažnju koliko solite jela, nikako ne dosoljavajte, i čitajte sastav na prehrambenim proizvodima. Jedite dosta voća i povrća, a izbegavajte masnu hranu, bogatu holesterolom.

Jedan od prvih simptoma koji će povređeni mišić pokazati jeste bol, bolan grč i zamor ili nemogućnost ostvarivanja kontrakcije. Grčevi su nevoljne reakcije mišića koje nastaju kada se u mišiću nakupi velika količina mlečne kiseline i usled gubitka soli.

Kada su u pitanju namirnice u kojima se nalazi solidna količina joda to su pre svega morske i biljke i životinje. Jod ćemo naći u školjkama i mesu riba koje vole velike morske dubine, tune, jastog, haringa ali i škampi i školjke. Joda takođe ima u morskoj travi i algama., bundevi, susamu.

Belo brašno, kuhinjska so i beli šećer su tri bitna faktora u patologiji raznih metaboličkih oboljenja, uz nedovoljno unošenje svežeg i kuvanog povrća i nedovoljan unos vode mogu dovesti do dijabetesa, gojaznosti, usporenog rada metabolizma, poremečaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Bilo da je u pitanju instant supa koju možete spremiti za 5 minuta ili kakva domaća supa, potrudite se da pojedete bar jedan tanjir supe dnevno. Mešavina elektrolita u supi će osvežiti Vaš organizam koji će tečnost i so gubiti putem znoja.

Krastavci sadrže veoma malo kalorija, nimalo holesterola, masnoća i soli. Sastoje se u najvećem procentu od vode i izvanredan su diuretik, jer sadrže i veliki rpocenat vlakana a veoma malo kalorija i samo 1g proteina u 100g svežeg krastavca.

So se, pored primene u ishrani, često koristi i kao sredstvo za čišćenje. So u kombinaciji sa vodom i terpentinom je odlična za uklanjanje žutih mrlja na kadi u kupatilu. So treba da sipate u svoje kuhinjske slivnike, kako biste sprečili zagušenje odvoda ali i eliminisali neprijatne mirise.

Dokazano je da ukoliko konzumiramo preveliku količinu soli u dužem vremenskom periodu možemo doprineti razvoju hipertenzije. Ali ukoliko so kao začin koristite u normalnim i preporučenim dozama, onda ne treba da se plašite da ćete imati problema sa hipertenzijom.

So koristimo tokom kuvanja hrane, iz praktičnih razloga jer će dodavanjem soli u vodu u kojoj se kuva testenina sprečiti njeno slepljivanje, ili će pomoći da se ljuska krompira lakše oljušti ukoliko u vodu u kojoj kuvamo krompir stavimo malo soli.

Još tokom davnog kamenog doba ljudi su otkrili kako to sve so može biti u službi ljudi i na koje sve načine može poboljšati kvalitet života. Ovaj slani beli mineral je bio toliko bitan kroz istoriju da su se i ratovi vodili zbog njega. So je nekada čak bila sredstvo plaćanja ili robne razmene.

Svi znamo da je so najbitniji začin koji postoji i koji našem organizmu treba za normalno funkcionisanje. So je veoma bitna za naš organizam ali je so i element od kog je naše telo sačinjeno. Bez soli naš organizam ne bi mogao da opstane, so je deo svih proseca i tkiva ljudskog organizma.