Vitamin d

Pojedine navike kao i pojedini nutrijenti mogu nam pomoći u odbrani protiv respiratornih infekcija. Za početak, važno je da sprečite eventualni nedostatak vitamina D u organizmu...

Kako se dani skraćuju i postaju hladniji, naš imunitet se nalazi na jačem udaru virusa i bakterija. Kako da očuvate imunitet jakim i sačuvate dobro raspoloženje tokom hladnijih meseci?

Da bi vaše kosti bile i ostale jake, važno je da na vreme povedete računa o unosu nutrijenata koji dokazano doprinose zdravlju kostiju. O kojim nutrijentima je reč?

Prema rezultatima nedavne studije istraživača sa britanskog Univerziteta Šefild, dijetetski suplementi vitamina D mogli bi da ublaže neprijatne simptome sindroma iritabilnog kolona...

Više simptoma može ukazati na nedostatak vitamina D u organizmu, a jedan od njih je i depresija. U više preglednih studija, naučnici su doveli u vezu nedostatak vitamina D sa depresijom, naročito kod starijih osoba...

Adekvatan dnevni unos vitamina D je od ključne važnosti za naše zdravlje i sve više istraživanja ukazuje na ulogu vitamina D u prevenciji raznih bolesti...

Da biste tokom zime ostali u formi naoružajte se vitaminima i mineralima! Koji nutrijenti će vam pomoći da ovu zimu provedete zdravi i dobro raspoloženi?

Prema rezultatima nedavne američke studije, nedostatak vitamina D povećava rizik za pojavu multiple skleroze. Do ovog zaključka američki naučnici su došli na osnovu istraživanja u kojem je učestvovalo čak 800.000 žena iz Finske.

Dnevna preporučena doza za odrasle osobe do 70 godina iznosi 600 IU, dok se posle 70. godine preporučuje nešto veća dnevna doza - 800 IU. Kada je reč o hrani koja sadrži vitamin D, u najbolje izvore spadaju...

Poslednjih godina nedostatak vitamina D se sve češće navodi kao mogući uzrok različitih hroničnih oboljenja. Nedavna studija takođe upozorava da manjak ovog vitamina može bitno da poveća rizik za nastanak Alchajmerove bolesti.

Ukoliko imate običaj da suplemente uzimate uz jutarnju kafu, vreme je da tu naviku promenite. Naime, kofein iz kafe može da umanji sposobnost organizma da apsorbuje...

Američki naučnici su otkrili da se redovno konzumiranje mlečnih proizvoda (kao što su mleko, jogurt i niskomasni sirevi) može povezati sa većom gustinom koštane mase kičme kod starijih osoba koje...

Posle istraživanja koje je ukazalo da nedostatak vitamina D u organizmu može da bude uzrok čestih glavobolja, nedavna studija je pokazala da vitamin D može da smanji učestalost respiratornih infekcija.

Vitamin D je veoma važan vitamin za naše zdravlje - kod dece je neophodan za pravilan rast i razvoj, a kod odraslih je uz kalcijum od ključnog značaja za jake kosti i prevenciju osteoporoze. Takođe se nedavno pokazalo da nedostatak vitamina D može da uzrokuje jedan čest zdravstveni problem.

Jedna studija je pokazala da se dodavanjem sušenih pečuraka u ishranu efikasno povećava nivo vitamina D u organizmu, te da se rezultati mogu porediti sa uzimanjem suplemenata ovog vitamina.

Ukoliko se tokom više meseci koristi uz redovnu terapiju, vitamin D bi, zahvaljujući svom antiinflamatornom i imunomodulatornom dejstvu, mogao efikasno da ublaži respiratorne simptome astme.

Sunce emituje ultraljubičaste zrake koji su nevidljivi golim okom i dele se na tri grupe - UVA, UVB i UVC zrake. Koja je razlika između ove tri grupe ultraljubičastog zračenja?

Naučnici smatraju da bi poboljšanjem nivoa vitamina D u krvi mogao da se smanji rizik od pojave raka. Oni su do ovog zaključka došli na osnovu rezultata studije koja je pokazala da se rizik od razvoja ove bolesti povećava kako nivoi vitamina D u krvi padaju.

Američki istraživači su otkrili da bi merenjem nivoa ukupnog i bioraspoloživog vitamina D mogao da se utvrdi rizik od infarkta, moždanog udara i srčane insuficijencije.

Rezultati nedavne studije pokazali su da se kod osoba koje pate od sindroma iritabilnog kolona češće može javiti nedostatak vitamina D. Postavlja se pitanje: može li uzimanje suplemenata sa vitaminom D ublažiti simptome iritabilnog kolona?

Jeste li primetili da ste bolje raspoloženi kad napolju sija sunce? Sunčevi zraci omogućavaju našem telu da sintetiše vitamin D. Više naučnih studija ukazalo je na povezanost nedostatka vitamina D sa većom učestalošću poremećaja raspoloženja.

Španski naučnici su utvrdili da bi mlečni proizvodi mogli da pomognu u prevenciji hipertenzije. Naučnici smatraju da je za ovaj povoljni zdravstveni efekat zaslužan kalcijum.

Kozje mleko sadrži isto toliko minerala kao i kravlje mleko, ali je bogatije vitaminima B-kompleksa. Sadrži vitamin B1 značajan za nervni i mišićni sistem, zatim B2 i B5, koji podstiču zdravlje naše kože, kose i noktiju.

Nedavno istraživanje braitanskih naučnika pokazalo je da uzimanje dodataka ishrani sa vitaminom D poboljšava fizičku izdržljivost, snižava nivo kortizola u krvi i smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Svežije vreme tokom septembra najavljivalo je kraj leta i neminovni početak jeseni. Međutim, smena godišnjih doba neretko se negativno odražava na naš organizam - možemo li ove promene preduprediti?

Nedostatak vitamina D može se javiti usled slabe zastupljenosti ovog vitamina u ishrani. Najviše prehrambenih izvora vitamina D je životinjskog porekla tako da su osobe koje se pridržavaju vegetarijanske ili veganske ishrane podložnije nedostatku ovog vitamina.

U poslednje vreme dosta naučnih istraživanja bavi se upravo nedostatkom vitamina D i povećanim rizikom za pojavu raznih zdravstvenih oboljenja poput osteoporoze, srčanih oboljenja i astme.

Može li prisustvo pojedinih namirnica u ishrani pomoći u ublažavanju simptoma multiple skleroze? Stručnjaci najpre preporučuju ishranu bogatu vlaknima i siromašnu masnoćama.

Do nedostatka vitamina D može da dođe usled nedovoljne izloženosti sunčevoj svetlosti, slabog unošenja kroz ishranu tokom dužeg perioda, kao i zbog problema sa bubrezima ili sa digestivnim traktom.

Da biste organizmu obezbedili dovoljno vitamina D preporučuje se kratkotrajno izlaganje suncu u toku dana (najviše nekoliko minuta ako ne koristite losione sa UV faktorom).

Vitamin D je jedan od četiri liposolubilna vitamina koji postoje u prirodi. Ostali vitamini koji su rastvorljivi u mastima su vitamini A, E i K. Opšte je poznato da je vitamin D neophodan za pravilan rast i razvoj kostiju.

Osim nedovoljnog unosa kalcijuma, uzroci hipokalcemije mogu biti i velike doze magnezijuma, manjak vitamina D, dugoročna upotreba laksativa, ishrana sa dosta proteina i/ili soli.

Ako se utvrdi nedostatak kalcijuma, preporučuje se uzimanje dijetetskih suplemenata koji sadrže ovaj mineral. Suplemente bi trebalo uzimati sa hranom radi bolje apsorpcije i da bi se ublažili moguća nepoželjna dejstva.

Da bi telo apsorbovalo kalcijum neophodna mu je dovoljna količina vitamina D. Ukoliko ne unosite dovoljno vitamina D, veći je rizik od smanjenja mineralne gustine kostiju i od preloma.

Vitamin D je taj koji naš imunitet drži na zavidnom nivou i ne dozvoljava da nas lako napadnu virusi i bakterije pa zato kroz hranu treba da unosimo ovaj vitamin. U toku dana je potrebno uneti oko 1000 internacionalnih jedinica ovog vitamina, a to možemo učiniti konzumiranjem žitarica punog zrna.

U pinjolama se nalazi vitamin A ali i vitamin C i vitamin D. Vitamin C će našem imunom sistemu biti odlična pomoć, posebno kada su u pitanju borba protiv patogenih mikroorganizama sa kojima se neminovno i svakodnevno srećemo.

Nivo vitamina D u našem organizmu prevenira hronična oboljenja kao što su osteoporoza, dijabetes, oboljenja kardiovaskularnog sistema, prevencija kancera, zaštita naših kostiju, zuba i kose, smanjenje rizika od nastanka infekcija.

Vitamin D je jedan od vitamina koje naš organizam sam može da proizvodi, to je svima već dobro poznato, ali kako? Vitamin D se i naziva vitamin Sunca jer njegova sinteza se stimuliše i započinje delovanjem sunčevih zraka na ljudsku kožu.

Tuna je uz losos jedna od riba koja sadrži najkvalitetniju kombinaciju omega 3 masnih kiselina. Dovoljno je da pojedete samo 130 gr tunjevine u toku dana i da unesete i preko 50% dnevnih potreba za vitaminom D. Namirnica poput tunjevine će Vašem organizmu poboljšavati kognitivne sposobnosti.

Losos je savršena namirnica jer se može jesti i bez kuvanja ili pečenja, dovoljno je tnko iseći filete lososa, posuti ih sa malo soli i mešavinom sirćeta i ulja i spremno je za jelo. Ako ovako pojedete samo 140 g lososa unećete čak 90% dnevnih potreba za vitaminom D.

Jesen i zima su godišnja doba koja ne donose mnogo Sunca sa sobom pa je sasvim logično da će i naš organizam sintetisati tj. stvara manje vitamina D. Kako bi nadoknadili ovaj izuzetno bitan vitamin od velike važnosti za pravilno funkcionisanje skoro svakog dela našeg organizma.

Vitamin D ili kalciferol je vitamin rastvprljiv u masti i on direkto utiče na metabolizam i absorpciju kalcijuma i fosfora. Normalni nivoi vitamina D će prevenirati oboljenja našeg loko-motornog sistema a pre svega kostiju, prevenirati oboljenja arterija i smanjiti rizik od malgnih oboljenja.

Jednostavnim krvnim analizama možete utvrditi da li imate smanjen nivo vitamina D a zatim sa svojim lekarom se posavetujte o tome kako najefikasnije taj nivo dovesti u normalnu. Vitamin D se nalazi u kokošijim jajima, sardinama, tunjevini i lososu. Vitamin D možete unositi i u vidu tableta.

Svi pacijenti kojima se dijagnostikuje makularna degeneracija oka, pokazalo se da imaju veoma niske vrednosti vitamina D u organizmu. Nekada se manjak vitamina D u organizmu poveživao samo sa narodima koji zive na severu planete i koji nemaju mnogo sunčanih dana, ali danas to nije pravilo.

Vitamin D je vitamin koji se pre svega vezuje za absorpciju kalcijuma, što dovodi do jakih kostiju, ali ovaj vitamin ima mnogo veće moći i efekte po ljudski organizam. Vitamin D, na osnovu poslednjih istraživanja, u velikom meri prevenira nastanak makularne degeneracije oka.

Naše raspoloženje u velikoj meri zavisi od nivoa serotonina u krvi, a nivo serotonina se može povisiti određenim namirnicama. Ukoliko želite dozu sreće pojedite obrok sa mlekom i žitaricama. Ovako unosite veliku kolićinu vlakana i vitamina D koji u velikoj meri mogu poboljšati Vaše raspoloženje.

Svinjsko meso sadrži dosta B12 vitamina, u 100g se nalazi čak 70% dnevnih potreba za ovim vitaminom i oko 30% dnevnih potreba za ciknom. Gvožđe, cink, proteini, vitamin B12 i vitamin D koji se nalaze u svinjskom mesu se mnogo lakše vare i apsorbuju u krv, u odnosu an neke druge namirnice.

Ukoliko u lečenju preloma kosti kombinujete imobilizaciju i fizikalne procedure onda je odlično primeniti impulsno magnetno polje koje može da se primenjuje kod preloma kostiju odmah nakon stavljanja gipsane imobilizacije.

Sve dok traje zimski period i dok god Sunce ne može da izazove stvaranje dovoljno vitamina D u organizmu, treba da uzimate hranu koja sadrži ovaj vitamin ili stimuliše nejgovu sintezu. Ukoliko ni to nije dovoljno, uz savet sa lekarom, tokom zime uzimajte suplemente.

Ljudski organizam se tokom zime menja, drugačije funkcioniše, usporava metabolizam, čuva masne naslage jer provodimo mnogo više vremena u zatvorenim prostorijama. Zima izaziva snanjivanje količine vitamina D u organizmu.

Kravlje mleko isto tako sadrži jod koji je jedan od hemijskih elemenata koji utiče na normalno funkcionisanje štitne žlezde, jedne od najbitnijih žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Losos je riba koja je zasigurno najbogatiji prirodni izvor vitamina D. U manje od 50gr lososa se nalazi i do 100 internacionalnih jedinica vitamina D.