Masti

Nikada nije kasno da povedemo računa o zdravlju jetre, budući da ovaj organ počinje da se regeneriše već posle nekoliko dana adekvatne ishrane i izbegavanja stvari koje loše utiču na jetru.

Neki od glavnih saveta kada pokušavate da izgubite višak kilograma jesu da izbegavate razne grickalice između obroka, da izbacite (ili bar ograničite) slatkiše i masniju hranu, kao i da u ishranu uključite namirnice koje zahvaljujući pojedinim sastojcima ubrzavaju metabolizam...

Ukoliko već neko vreme pokušavate da ograničite unos masne hrane, ali vam nikako ne polazi za rukom, možda će vam današnji tekst pomoći da istrajete u toj odluci...

Nedavno smo govorili o tome kako cimet pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi. Međutim, pokazalo se da cimet može da pomogne i u kontroli nivoa lipida u krvi.

Preporučujemo vam da tokom dana u više navrata popijete hladan ili topao čaj sa limunom, ili prirodnu limunadu, jer ćete na taj način podstaći varenje masti i proteina.

Ukoliko ste pod stresom, a muče vas probavne smetnje, povedite najpre računa o grickalicama - često ih jedemo kada smo nervozni a one nam ne donose mnogo hranljivih materija i vlakana, dok istovremeno obiluju mastima, solju ili šećerom.

Prema rezultatima nedavne američke studije, muškarci čija je ishrana bogata mastima imaju veće šanse da se tokom dana osećaju pospano, da se žale na loš san, kao i da pate od apneje u snu.

Osim što sadrži veliku količinu soli, čips obiluje i mastima. Ukoliko često jedete čips i druge grickalice, unosite znatno više masti nego što ste mislili.

Osobe koje žele da unose manje kalorija dnevno i da poboljšaju rezultate dijete, trebalo bi da piju više vode. Ovo je zaključak nedavnog istraživanja američkih naučnika.

Stručnjaci smatraju da bi izbalansirana ishrana bogata voćem i povrćem, i integralnim žitaricama koje obiluju biljnim vlaknima mogla da smanji rizik od pojave kamena u žučnoj kesi.

Američki naučnici su utvrdili da ishrana bogata šećerima i mastima nepovoljno deluje na mozak i ubrzava opadanje misaonih funkcija. Ovakva ishrana utiče čak i na kratkoročno i dugoročno pamćenje.

Istraživači sa Univerziteta Kolumbija želeli su da utvrde kako ishrana utiče na kvalitet sna i koji nutrijenti nam pomažu da se dobro naspavamo tokom noći.

Iako je smanjenje unosa masti prvi korak kada želimo da izgubimo koji kilogram viška, američki naučnici su utvrdili da ishrana siromašna mastima ne doprinosi bitnije gubitku viška kilograma.

Poznato je da su orašasti plodovi inače korisni za zdravlje kardiovaskularnog sistema, a ovo je slučaj i sa pinjolima. Kojim nutrijentima su bogati pinjoli?

Osim ako ste intolerantni na laktozu ili alergični na proteine mleka, ne bi trebalo potpuno da isključite mlečne proizvode iz ishrane. Koliko često treba da jedemo mlečne proizvode?

Prva stvar koju treba da učinite kada je reč o ishrani kod hipertenzije jeste da smanjite so na minimum. Obratite pažnju koliko solite jela, nikako ne dosoljavajte, i čitajte sastav na prehrambenim proizvodima. Jedite dosta voća i povrća, a izbegavajte masnu hranu, bogatu holesterolom.

Krastavci sadrže veoma malo kalorija, nimalo holesterola, masnoća i soli. Ne sadrže veliku količinu vitamina i minerala pa se ne može smatrati da su doovljni tokom dana za sve potrebe naše organizma, ali svakako mogu poboljšati nivo minerala poput cinka, selena, mangana, gvožđa i kalijuma.

Masti kojima je avokado bogat su nezasićene masti, i to mononezasićene masti. Za pravilnu ishranu čoveka, u toku dana je potrebno pojesti i određenu količinu masti, pa zato treba uvek birati dobre masti, Masti koje se nalaze u avokadu su upravo takve.

Znate li kako izgleda tradicionalni doručak u Engleskoj? Obavezan deo doručka je pasulj. Pasulj se nalazi u grupi namirnica koje imaju izuzetno nizak glukozni nivo, naspram npr. ugljenih hidrata iz testenine ili hleba. Proteini se u organizmu zadržavaju čak duplo više vremena.

Jetra je još jedan od organa koji stvara sokove za varenje. Jetra stvara žuč, sok koji se čuva u žučnoj kesi kada nije potrebna da vari hranu. Kada se hrana nađe u želudcu ili našim crevima tada se žuč izlučuje kroz žučni kanal i stimuliše varenje u tankom crevu.

Sam limun se satoji od oko 57% jestive stvari, 40% čini kora dok oko 3% otpada na koštice. Koštice nisu jestivi deo limuna, kora se koristi kao aromatični dodatak i začin slanim i slatkim jelima jer sadrži esencijalna ulja, masti i prepoznatljivu aromu i miris.

Prisutstvo vitamina C poboljšava i stimuliše varenje hrane, pomaže brže izbacivanje krajnjih produkata metabolizma i obavezna je stavka na spisku svih dijetetskih programa ishrane jer je odlično započeti dan čašom tople vode u koju smo izcedili sok od limuna.

U manje od 100 g sirovog ljubičastog kupusa se nalazi 3 g vlakana, što je oko 10% preporučene dnevne količine za jednu odraslu osobu. Vlaknasta hrana reguliše nivo holesterola i obezbeđuje nesmetan protok krvi kroz naše vene i arterije.

Nova godina i Božić su u našoj zemlji obično prilika da se počastimo specijalitetima koje ne jedemo tako često. Ali to ne znači da treba da opteretimo naš organizam do te mere da naš imuni sistem ne može da funkcioniše pravilno. Jedite omiljene specijalitete, ali umereno.

Kokosovo mleko sadrži i laurinsku kiselinu, masnu kiselinu, koja ima značajnu ulogu u održavanju našeg imunog odgovora na visokom nivou. Laurinska kiselina kada se nalazi u našem organizmu direktno aktivira supstancu pod nazivom monolaurin koja uništava viruse i bakterije.

Sitna zrva pirinča možda deluju nebitno ali su zapravo veoma dobar izvor vitamina i minerala. Pirinač je odličan izvor vitamina E, B1, B2 i vitamina B6, a od minerala sadrži natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, kalijum, kalcijum i jod.

Grupa oboljenja koja se nalaze na prvom mestu po učestalosti u našoj zemlji je upravo kardiovaskularana oboljenja koja obuhvataju i mlade ljude, ljude srednjih godina tako da je veoma mali broj ljudi koji sa 65 godina starosti nema neku od terapija za srčani mišić.

Tuna je uz losos jedna od riba koja sadrži najkvalitetniju kombinaciju omega 3 masnih kiselina. Dovoljno je da pojedete samo 130 gr tunjevine u toku dana i da unesete i preko 50% dnevnih potreba za vitaminom D. Namirnica poput tunjevine će Vašem organizmu poboljšavati kognitivne sposobnosti.

Vitamini B kompleksa su svi podjednako važni za naš organizam. Ovi vitamine naš organizam ne može deponovati u sebi pa ih je potrebno unositi putem hrane ili suplimenata. Nedostatak vitamina B se može manifestovati poremećajem metabolizma proteina, ugljenih hidrata i masti.

Pistaći sadrže vitamin E, karotene i polifenole koji se bore protiv slobodnih radikala i štite naše ćelije od oštećenja. Jedno od jedinjenja koje se nalaze u pistaćima, gama tokoferol kog ima čak 23g u 100g pistaća, uz vitamin E se uspešno bori protiv oštećenja ćelija našeg najvećeg organa, kože.

Možda i najvažniji element koji pistaći sadrže jeste oleinska kiselina. Redovan unos ove kisleine će smanjivati nivo ukupnog ali pre svega lošeg holesterola (LDL holesterol) a u isto vreme će s epodizati nivo dobrog holesterola (HDL holesterol).

Životne navike su dovele skoro do epidemije oboljenja koja nastaju usled dijetetskog režima ishrane koji sadrži mnogo loših masti i visoku koncentraciju proteina a nedovoljno omega 3 masnih kiselina. Možda baš danas treba da unesete promene u svoj život i da jedete ribu svaki drugi dan u nedelji.

Visokokalorična hrana puna prostih šećera će rezultovati povećanjem količine masnog tkiva, a masno tkivo koje čuva naše unutrašnje organe će se pretvarati u solidne masne naslage najpre taložiti u predelu abdomena, bokova, karlice i butina kod žena.

Oleinska kiselina je jedna od zdravih masti koje se nalaze i u maslinovom ulju, stearinska kiselina je zasićena masnoća koja snižava nivo holesterola dok je palmitinska kiselina ta koja povećava rizik od nastanka oboljenja srca.

Gvožđe koje se nalazi u mesu jagnjeta se lako vari i bilo da ste osoba muškog ili ženskog roda, ukoliko imate anemiju jagnjetina je pravi izbor za Vas. Jagnjetina sadrži i nezasićene masti što je odličan podatak jer te masti se preporučuju u okviru medieranske dijete.

Doručak, po mnogima najvažniji obrok u toku dana, treba da pojedete do 9h ujutru. Doručak treba da sadrži ili kombinaciju masti i šećera, ili masti i ugljenih hidrata. Šećeri će Vam dati veliku količinu energije i brzo Vas razbuditi a to je veoma bitno na početku dana.

Bez obzira na visoku kaloričnu vrednost male količine badema, bademi zapravo mogu da pomognu tokom procesa redukcije telesne težine. U bademima nalaze dobre masnoće koje stimulišu stvaranje dobrog holesterola, tako da kada jedemo badem imamo u želudcu kvalitetan osećaj sitosti a bez mnogo masti.

Leto je mnogima sinonim za dugo priželjkivani odmor i druženja sa prijateljima uz roštilj, ledena pića i sladoled – i to naročito u vreme letnjih vrućina. Ipak, dobro društvo, vrućina ili, pak, nedostatak vremena ne bi trebalo da nam budu izgovor za lošije izbore kada su hrana i piće u pitanju.

Žitarice sadrže proteine, minerale, dijetarna vlakna, mali procenat masti, vitamine i enzime koji olakšavaju varenje. Vitamini koji dominiraju su naravno vitamini B kompleksa koji izuzetno pogoduju našim nervima.

Nemojte jesti puno pred spavanje. Nije isto pojesti neki slatkiš ili visoko kaloričan obrok tokom dana i uveče pred spavanje. Ako pred san pojedemo nešto slično 'pomoćićemo' našem metabolizmu da uspori razgradnju kalorija i da poveća deponovanje masti sve vreme dok spavamo.

Današnji stil života uz nedovoljno kretanje, lošu ishranu, a posebno povišen unos šećera dodatno stimuliše razvoj celulita kod žena. Hrana bogata šećerima izaziva nagli skok insulina koji podstiče stvaranje masnog tkiva.

Nije strašno ukoliko prekršite svoje redovne navike u ishrani, to se neće u velikoj meri odraziti na zdravlje organizma, ali nezdrava, tzv. brza hrana, pržena i puna nezdravih masti u dužem vremenskom periodu može doprineti pojavi mnogih oboljenja.

Prvomajski uranak nam se opet približio a sa njim i preterano uživanje u hrani i piću. Holesterol i trigliceridi su najčešće pominjane masnoće našoj krvi. U pitanju su dve skoro potpuno različite vrste masti koje imaju podjednako veoma važne uloge za pravilno funkcionisanje našeg organizma.

Nutritivne vrednosti variraju od vrste do vrste ali uglavnom je sastav sličan, u najvećem procentu pirinač sadrži uvek ugljene hidrate, zatim vodu, proteine, dijetarna vlakna, i veoma malu količinu masti i šećera. U toku dana, svi lekari preporučuju da se pojede barem 100g pirinča.

Kokošija jaja se koriste u celom svetu podjednako, bez obzira na kulturu ili navike u ishrani. Unutar ljuske jajeta nalazi se solidna količina proteina i masti, veoma malo ugljenih hidrata i 0% dijetetskih vlakana. Jaje srednje veličine sadrži oko 80 kalorija.

Oko 50% kalorija koje unosite tokom jednog dana treba da je iz ugljenih hidrata i to se uvek trudite da su to integralna testa, tamni pirinač. Oko 20% kalorija treba da je poreklom od masti a ostalih 30% uzimajte iz belančevina.

Biljke sadrže dijetetska vlakna, masti, proteine, vodu, vitamine i minerale ali i fitonutrijente (fito-biljka). Fitonutrijenti imaju samo pozitivno dejstvo na ljudsko organizam posebno kada su u pitanju prevencija malignih oboljenja i visokog pritiska ali i ostalih kardiovaskularnih oboljenja.

Jasno nam je da različiti delovi svinjskog mesa sadrže različite procente masti u sebi, pa tako najmanje masti sadrži krtina mesa, samo 6% ili 6g u 100g mesa. U svinjskom se mesu nalazi i mala količina zaštitne n3 masne kiseline, nalazi se veći broj nezasićenih nego zasićenih kiselina.

Nemojte jesti puno pred spavanje. Naravno da je pre svega bitno koliko kalorija unesemo tokom jela ali je isto tako bitno kada jedemo. Ako pred san pojedemo nešto slično pomoćičemo našem metabolizmu da uspori razgradnju kalorija i da poveća deponovanje masti sve vreme dok spavamo.

Poslednja istraživanja koja nam stižu iz sveta su pokazala da se konzumiranjem flavonoida znatno smanjuje verovatnoća od nastanka srčanih oboljenja pa i srčanog udara. Kakao sprečava taloženje masnih naslaga na zidovima krvnih sudova.

Bademi sadrže veliku količinu masti koje ako se konzumiraju svakodnevno, u preporučenim dozama, mogu i do 45% smanjiti rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja i znatno umanjiti količinu LDL holesterola.

Šljiva je koštunjava voćka tj. plod drveta prunus domestica. Ovoj porodici biljaka pripadaju i kajsija, višnja, trešnja, dzanarika, badem i breskva. U našoj zemlji je šljiva veoma popularno voće, ali koliko zapravo znate o ovom slatkom voću?

Dovoljno je da pojedete samo 10 šljiva u toku dana i zadovoljićete potpuno potrebe za vitaminom C, vitaminom A, dijetetskim vlaknima i kalijumom. U 150g šljiva ima oko 80 kalorija, vrlo malo masti, oko 2g proteina i oko 20g voćnog šećera.

A 100 g limuna sadrži: 0d 30 do 60 kalorija, oko 90g vode, 0,6g masti, 150mg kalijuma, 11g kalcijuma, 28mg magnezijuma, 51mg vitamina C. Poboljšava varenje, pomaže brže izbacivanje krajnjih produkata metabolizma i obavezna je stavka na spisku svih dijetetskih programa ishrane.

Dinje sadrže puno vitamina C koji sprečava nastanak oboljenja. Ali isto tako je idealna sa sve osobe koje žele da smanje telesnu masu. Ona je namirnica sa dovoljnom količine natrijuma, pri tom ne sadrži masti i holesterol, bogata je vodom i u jednoj velikoj činiji dinje ima samo oko 60 kalorija.