Hrana

Kad primetite da ste više dana za redom umorniji nego inače, trebalo bi što pre da reagujete i potrudite se da: ranije idete na spavanje i da noću spavate bar 7 sati, da redovno vežbate i da praktikujete tehnike relaksacije. Šta bismo još mogli da učinimo da bismo bili manje umorni?

Alergija na hranu pokreće povećanje broja imunoglobulina u krvi, i to IgE antitela. Ova antitela se bore protiv proteina iz hrane na koju je organizam alergičan dok to nije slućaj kod intolerancija. Intolerancija se može podeliti na osnovu mehanizma kojim nastaje.

Test intolerancije na hranu ili nealergijski test svodi se na određivanje hiperosetljivosti organizma na određene proteine u hrani koju jedemo. Alergija na hranu je ipak drugačiji proces.

Koje to simptome nije dobro da osetite ukoliko ste na dijeti? Kada se promeni režim ishrane neminovno je da i organizam promeni način funkcionisanja, dok se navikava na smanjenje količine energije. Energiju u toku dana dobijamo u vidu kalorija koje se nalaze u hrani koju jedemo.

Doručak treba da bude najvažniji obrok u toku dana. Veoma je bitno kakvim namirnicama započinjete dan. Najčešće to bude kakav obrok koji sadrži peciva ili hleb ili žitarice pa neka to budupametni ugljeni hidrati. Ugljeni hidrati su ti koji će nam dati energiju vrlo brzo.

Želudac je organ sa složenom funkcijom. Na prvom mestu, sva hrana ili tečnost koju pojedemo se čuva u želudcu, tako što se mišići želudca opuste da prime hranu. Druga funkcija je mešanje hrane i tečnosti u želudcu, mešanje sa enzimima i sokovima digestivnih organa.

Mučnine se mogu ublažiti ukoliko se samo malo više posvetim svom organizmu tokom trudnoće. Veoma je bitno da porcije jednog obroka koji jedemo nisu velike ali nije dobro ni da gladijemo. Progesteron je hormon odgovoran za usporavanje varenja hrane i zato je najbolje jesti često a u malim količinama.

Ako ne želimo da uskraćujemo sebi hranu i da gladujemo jer naše telo treba hranu i energiju, ali veoma je bitno dobro i pametno odabrati namirnice kojima ćemo se hraniti. Asparagus je povrće kog možete pojesti u neograničenim količinama, bogato je folatima i izuzetno zanimljivo za grickanje.

Ako ste dobili spisak namirnica od svog nutricioniste velika je verovatnoća da ste zbunjeni i da ne razumete kako treba kombinovati namirnice u toku jednog dana. O tome ne treba puno razmišljati, već polako uvodite različite namirnice i pronađite kombinaciju koja će Vama najviše prijati.

Stigao nam je opet sneg i skoro pa je neizbežno tokom hladnih dana osećati veću potrebu za hranom, posebno takozvanom jakom hranom, tj. bogatom proteinima. Zima, led i hladni snežni omotač menjaju našu šemu hoda pa se samim tim više i zamaramo kada boravimo napolju.

Na naše sve organe u velikoj meri utiče hemijski sastav namirnica koje unesemo putem hrane i napitaka. Na primer, ukoliko je naša ishrana bogata prostim šećerima, naša telesna masa će se brzo umnožavati i naša žlezde sa unutrašnjim lučenjem će biti opterećenja stvaranjem velike količine insulina.

Sve što pojedemo ili popijemo u toku dana utiče na naš organizam a pre svega na naš digestivni i imuni sistem. Svaka promena dijetarnog režima ishrane će u prvih 7 dana biti pravi šok za naš organizam, koliko god se zdravo i raznovrsno hranili inače.

Danas kada je prehrambena industrija dovela sve procese obrade hrane do savršenstva, ljudi se sve više vraćaju organiski gajenim namirnicama, koje nisu tretirane hemikalijama tokom razvoja, koje nisu sušene ili preražene tako da im je dodat veliki broj aditiva i konzervansa.

Kukuruz je, poput drugih žitarica, veoma bogat dijetetskim vlaknima. Kukuruz stimuliše i sam proces varenja ali i pokrete creva i ubrzava izbacivanje krajnih produkata metabolizma hrane. Zrna kukuruza će prevenirati i pojavu hemoroida i opstipacije.

Nakon obavljenog jednog dela varenja hrane, hrana i vodeni sadržaj se iz želudca pomera u dvanaestopalačno crevo ili duodenum. Duodenum je na srpski jezik preveden idealno, jer je u pitanju organ koji je zaista dug dvanaest palaca. Dvanaestopalačno cvero je početni deo tankog creva.

Kada hrana dospe u želudac na nju deluje 6 enzima. To su pepsin, gastrična amilaza i lipaza, renin, i gelatinaza. Pepsin je možda enzim za koji najviše ljudi zna jer je on glavni želudačni enzim koji za glavnu ulogu ima razaranje proteina na sitnije peptidne fragmente.

Sledeća grupa sokova za varenje hrane dolaze iz žlezda koje oblažu sam želudac i proizvode želudačnu kiselinu, enzime i proteine koji vare hranu. Pitate se kako to da ovolika količina enzima i kiseline biti u želudcu a da ga ne oštete? Za to je zaslužan mukozni omotač unutrašnjeg sloja želudca.

Verovatno je svima poznato da sam proces varenja počinje još u ustima. Kada žvaćemo hranu automatski aktiviramo pljuvačne žlezde koje su i pomoćni organi za varenje jer pljuvačka je jedan od sokova koji pomažu i stimulišu varenje hrane. Pljuvačka sadrži enzime koji pre svega rastvaraju skrob.

Našim digestivnivnim sistemom, može se reći, dominira želudac koji ima tri glavne uloge. Na prvom mestu je sva hrana ili tečnost koju pojedemo se čuva u želudcu, tako što se mišići želudca opuste da prime hranu koju unosimo u njega.

Svaki organ digestivnog trakta je specifično građen i sadrži sloj glatkih mišića koji omogućavaju da se organi pokreću, grče i opuštaju i na taj način ustinjavaju, mešaju, pomeraju i vare hranu. Svaki pokret mišićnog sloja organa digestivnog trakta ubrzava proces pretvaranja hrane u tečni sadržaj.

Započinjemo seriju Vesti o zdravlju digestivnog trakta. Digestivni trakt ili sistem čine usna duplja, jednjak, želudac, dvanaestopalačno cvevo, tanko crevo, debelo crevo i anus. Sa druge strane organi koji svojim funkcijama učestvuju u radu digestivnog sistema su pankreas, žuč i jetra.

Kojom će se brzinom variti hrana zavisi pre svega od toga koje je temperature sadržaj koji jedemo, od zamora mišića samog želudca, od količine sokova i enzima, od količine vode u želudcu. Ugljeni hidrati, na primer, se najkraće zadržavaju u želudcu, dok se proteini zadržavaju nešto duže.

U manje od 100 g sirovog ljubičastog kupusa se nalazi 3 g vlakana, što je oko 10% preporučene dnevne količine za jednu odraslu osobu. Vlaknasta hrana reguliše nivo holesterola i obezbeđuje nesmetan protok krvi kroz naše vene i arterije.

Šta će Vaše dete pre izabrati, čokoladu ili boraniju? Deca pre svega vole da jedu ono što nije baš zdravo, na prvom mestu jer mu se takva hrana obično brani, a sa druge strane, slatkiši su uvek ukusniji od barenog povrća. Ali, roditelj je taj koji postavlja pravila i stvara navike kod svog deteta.

Doručkuj sam, ručak podeli sa prijateljen a večeru daj neprijatelju. Nije daleko od istine ova stara izreka jer naš organizam najveću količinu kalorija traži u jutarnjim časovima kada se dan započinje i kada nam trena energija za obavljanje svih dnevnih aktivnosti.

Jesenji hladni dani nas uvedu u posebno raspoloženje pa hteli ili ne smanjimo količinu fizičke aktivnosti u toku dana, a samim tim i potrošnju kalorija i vode. Nedostatak vode u organizmu može dovesti do hroničnog stanja dehidriranosti, poremećaja metabolizma hrane i samog procesa varenja hrane.

Jesen i zima su godišnja doba koja ne donose mnogo Sunca sa sobom pa je sasvim logično da će i naš organizam sintetisati tj. stvara manje vitamina D. Kako bi nadoknadili ovaj izuzetno bitan vitamin od velike važnosti za pravilno funkcionisanje skoro svakog dela našeg organizma.

Kada idete u nedeljnu kupovinu, svoju korpu napunite zelenim algama, klicama pšenice, keljom, spanaćem, zeljem i blitvom. Zeleno povrće je izuzeztno zdravo i bogato hlorofilom koji direktno utiče na ubrzan rad našeg digestivnog trakta.

Period jeseni i zime nije samo poznat po niskim temepraturama u našoj zemlji, več i po velikom broju slavlja i praznika kada se obično ne jede baš tako zdrava hrana. Zato pre ovih praznika, ali i posle njih, preduzmite nešto što će Vašem organizmu prijati.

Začini mogu da ubrzaju varenje u velikoj meri tako da kombinovanjem svojih omiljenih začina možete ubrzati metabolizam koliko i kada Vi to želite. Kajen, beli luk, cimet, đumbir, crni biber i kari, to su začini koji če najpre izazvati pojačanu cirkulaciju u Vašem želudcu i ubrzati metabolizam hrane.

Putovanje helikopterom ili avionom nije ništa prijatnije od putovanja brodom. U oba slučaja se osobama sa osetljivim stomakom preporučuje da pola sata pre puta popiju antiemetik ili blagi sedativ. Slušajte muziku tokom putovanja, izbegavajte jaku hranu i veliku količinu tečnosti pre puta.

Verovatno je svako od nas nekada imao problem sa pojačanim gasovima u crevima izazvanih namirnicama koju ste pojeli. Povećan akoličina gasova u ljudskom sistemu za varenje nije nimalo prijatno stanje i može biti čak i bolno i često se javi u kombinaciji sa opstipacijom ili dijarejom.

Hrana koja povećava rizik od ovakve alaergije je riba, školjke, mleko, jaja, pšenica, soja, slatkiši i kikiriki. Ukoliko sumnjate da imate alergiju na neku od namirnica, to možete utvrditi samo posebnim režimom ishrane i praćenjem reakcija organizma.

Ipak se u većini slučajeva alergija na hranu javi kao zakasnela reakcija. Čak preko 60% svetske populacije ima neki vid ovakve alergije koji se za zakašnjenjem javi usled nemogućnosti našeg imunog sistema da odmah odredi na koju od namirnica je preosetljiv.

Razlikuje se nekoliko vrsta preosetljivosti na hranu, reakcije koje se javljaju odmah po uzimanju neke namirnice, simptomi koji se jave kasnije, glutenska i laktozna netolerancija. Namirnice koje će najpre izazvati trenutnu alergijsku reakciju su jaja, kikiriki, jagode, školjke i riba.

Ananas sadrži preko 100% dnevnih potreba našeg organizma za vitaminom C i jedan je od najbogatijih izvora ovog vitamina. Vitamin C se u našem organizmu ne može nataložiti p akoristiti kasnije, jer je u pitanju vitamin koji je rastvorljiv u vodi.

Ukoliko ne unosimo dovoljnu količinu joda ni naša štitna žlezda neće u punoj meri kontrolisati metaboličke procese već će metabolizam biti usporen, pre svega će biti usporen proces trošenja energije tj. kalorija iz hrane. Jod će isto tako pomoći sintezu kalcijuma i njegovu resorpciju.

Trovanje hranom ili pićem će doveti do pojave udruženih simptoma, koji su u uvek isti. Javlja se mučnina, povraćanje, dijareja, povišena temperatura, bolovi i grčevi u želudcu. Ovi simptomi se obično jave u periodu od 24 do 48 sati od konzumiranja hrane ili pića koji su u sebi sadržali patogen.

Putem žitarica unosimo proteine, dijetarna vlakna, materije koje su odlične za naša creva i varenje. Jedan obrok sa žitaricama dnevno će obezbediti nesmetanu pasažu creva i ubrzavaće izbacivanje krajnjih produkata metabolizma hrane.

Maslinovo ulje nije hidrogenizovano ulje ili trans masna supstanca. Trans masti se nalaze u mnogim biljkama i koncentracija im se čak i povećava preradom osnovne materije a zovu se drugačije i loše masti jer je dokazano negativno dejstvo na kardiovaskularni sistem, jetru, proces varenja hrane.

Alergiju mogu izazvati i jednostavne namirnice poput voća, povrća, jaja, meso, mleko i mlečni proizvodi, čokolada I proizvodi od pšenice. Alergije se kod ljudi javljaju u razlicitim oblicima, u vidu alergijske kijavice, rinitisa, ekcema ili koprivnjače pa sve do pojave astme.

Neka Vaše oči nauče da gledaju hranu na pravi način kako bi kasnije ukusom bilo upotpunjeno uživanje ali i nutritivno zadovoljstvo organizma. Naučite da prepoznate zdravu voćku koja liči upravo na voćku kakve se sećamo iz detinjstva a ne voće koje liči na voće iz reklama i magazina.

Visoka koncentracija masti u hrani se ne može lako svariti i naša jetra se ne može lako izboriti sa masnom hranom, tako da se masnoće talože i stvaraju kamenje u unutršnjim organima, kamenje koje je jako teško ukloniti i koje stvara velike probleme i bolove.

Želite li da imate lepu, čistu i zdravu kožu? Onda ograničite unos hrane sa visokim procentom masti. Hrana bogata mastima stvara osećaj sitosti pa nećemo unositi dovoljno povrća i voća uz obrok koji sadrži masne namirnice. Naš organizam tada neće dobiti dovoljnu količinu vitamina i minerala.

Današnji stil života uz nedovoljno kretanje, lošu ishranu, a posebno povišen unos šećera dodatno stimuliše razvoj celulita kod žena. Hrana bogata šećerima izaziva nagli skok insulina koji podstiče stvaranje masnog tkiva.

Praznik je dan kada svi sebi samo oduška, ali ipak treba da mislite na svoje zdravlje i tokom tog dana.Pojedite malo masniju i kaloričniju hranu, ali je dobro kombinujte sa drugim namirnicama. Ukoliko jedete meso, nemojte jesti hleb, već kao prilog pojedite svežu zelenu salatu.

Visoko kalorična hrana, ukoliko postane Vaša svakodnevica, na prvom mestu povećava telesnu masu i vodi uvek ka patološkoj gojaznosti. Prekomerna telesna masa može dovesti do visokog krvnog pritiska, srčanih oboljenja, može dovesti do pojave šećerne bolesti, psihičkih problema i depresije.

Da li ste već napravili planove za predstojeći praznik? Da li je deo tog plana i spremanje hrane? Da li ste u plan uključili i fizičku aktivnost? Ponekad nije ni toliko bitno šta ćemo pojesti u toku jednog posebnog dana ukoliko to dobro izbalansiramo sa adekvatnom fizičkom aktivnošću.

Alergeni su supstance koje izazivaju alergijske reakcije, polen, životinjska dlaka, duvanski dim, razne namirnice, hemijska sredstva, aditivi hrani, začini, konzervansi. Alergiju mogu izazvati i jednostavne namirnice poput voća, povrća, jaja, meso, mleko i mlečni proizvodi, čokolada.

Alergije se kod ljudi javljaju u različitim oblicima, u vidu alergijske kijavice, rinitisa, ekcema ili koprivnjače pa sve do pojave astme i opstruktivnih stanja pluća i samog procesa disanja. Alergija predstavlja reakciju našeg organizma na jednu ili više materija na koje je oseljiv.

Tokom perioda posta glavna ideja je pročišćenje organizma, oslobađanje uspavane energije, oslobađanje od toksina sakupljenih unošenjem teške i kalorične hrane, izazvano nepravilnom ishranom i stresnim načinom života.

Post je pre svega duhovna privilegija a kada je u pitanju nutricionizam post nas ograničava samo u broju namirnica koje možemo koristiti u ishrani. Post je isto tako prilika da u ishranu uključimo povrće, voća, ribu i proizvoda od soje, žitarica punog zrna i toplih napitaka.

Veliki broj minerala se nalazi u neobičnom morskom plodu, lignji. Lignje su životinje iz porodice mekušaca koja u sebi sadrži toliko hranjivih i dobrih materija da je dovoljno pojesti samo 85g lignji da obezbedimo većinu dnevnih potreba za bakrom, selenom, cinkom.

Biljka od koje nastaje jedan od omiljenih slatkih proizvoda, čokolada, kakao biljka vodi poreklo sa prostora Afrike, Azije, Južne i Centrale Amerike i ova neobična biljka uspeva samo u vlažnim toplim klimatskim uslovima a raste najbolje pod senkom kakvog drugog drveta.

"Ono si što jedeš" ili "Reci mi šta jedeš i rećiću ti ko si" su dve izreke koje vode poreklo iz Francuske i daleko 1826 kada su bile upotrebljene u knjizi "Fiziologija ukusa i meditacije transcedentne gastronomije". Naš organizam funkcioniše dobro ukoliko u njega unosimo dobru hranu.

Virus napada odbrambene snage, imuni sistem organizma i slabe ga do te mere da organizam postaje podložan svim infekcijama. Javljaju se groznica, kaliranje telesne mase, umor, dijareja, problemi sa gutanjem hrane, bol u grlu. Sve infekcije zahtevaju lečenje.

Na temperaturu utiču i količina fizičke aktivnosti, godišnje doba, doba dana, ritam spavanja i menstrualni ciklus kada su u pitanju osobe ženskog pola. Telesna temperatura može biti povišena i biti simptom velikog broja oboljenja.

Perutanje i masna kosa i koža glave mogu biti simptom raznih oboljenja, loše ishrane ali najčešće samo posledica lošegog postupanja sa kosom. Folikuli iz kojih izlaze vlasi naše kose mogu biti u jako lošem stanju ukoliko pijemo određene lekove ili ne unosimo dovoljnu kolišinu vitamina putem hrane.

Vočne zimske kolačiće pravite od 100g marmelade po izboru, dodajte 100 fruktoze i 2 belanca, dodajte 250g mlevenih badema ili lešnika i od ovog testa pravite oblike koje želite i pecite na podmazanom plehu. Kada su gotovi premažite ih marmeladom od koje ste pravili i same kolačiće.

Test intolerancije na hranu se radi jednostavnim vađenjem krvi, rezultati testa se čekaju par dana i onda na osnovu analiza lekar će Vam dati spisak namirnica i ritam kojim treha da ih jedete. Nakon testa doćiće do eliminisanja sastojaka i namirnica koje u našem organizmu stvaraju intoleranciju.

Prvi simptomi se mogu javiti i posle samo 30 minuta od unošenja nekih namirnica u organizam ili se ti simptomi mogu javiti tek posle 48 sati. Neki od njih su crvenilo kože, ekcem, urtikarija, astma, sinuzitis.

Intolerancija na hranu je povećana osetljivost na neke namirnice ili neke hemijske elemente nekih namirnica i nealergijskog je karaktera. Nije u pitanju alergija na namirnice već osetljivost organizma na određene namirnice ili pak aditive u njima.

Dokazano je da ukoliko konzumiramo preveliku količinu soli u dužem vremenskom periodu možemo doprineti razvoju hipertenzije. Ali ukoliko so kao začin koristite u normalnim i preporučenim dozama, onda ne treba da se plašite da ćete imati problema sa hipertenzijom.

Svaka zima u našoj zemlji je period kada se bez izuzetka svali veliki broj praznika i slava. Naravno sve se to čini uz velike količine masne hrane koja zapravo i ne mora biti toliko nezdrava ukoliko naučimo kako da kombinujemo namirnice i šta se sve nalazi u hrani koju jedemo.

Sve masti koji naš organizam treba da sadrži mogu se ili uneti u organizam putem hrane ili se same stvaraju u organizmu. Holesterol i trigliceridi se, an primer, najalze najviše u hrani životinjskog porekla i zasićenim mastima.

Nemojte pokušavati da ispravite povređeni deo tela, ukoliko usled preloma dođe do promene anatomskih delova ekstremiteta. Ovo se radi samo u slučaju kada je ugrožena cirkulacija. Nemojte pokušavati sa testiranjem funkcije povređenih delova tela niti davati povređenom hranu ili tečnost.

Sve dok traje zimski period i dok god Sunce ne može da izazove stvaranje dovoljno vitamina D u organizmu, treba da uzimate hranu koja sadrži ovaj vitamin ili stimuliše nejgovu sintezu. Ukoliko ni to nije dovoljno, uz savet sa lekarom, tokom zime uzimajte suplemente.

U cilju prevencije gripa, prehlada, infekcija kojima naš organizam može biti izložen tokom perioda zima, potrudite se da se u Vašem jelovniku nađu povrće i voće koje je aktuelno, tj sezonsko, jer je uvek bolje i zdravije jesti sezonske plodove nego npr. letnje voćke.

Najnovija istraživajnja su pokazala da kukuruz stimuliše stvaranje dobrih bakterija u tankom crevu i da se dobar deo ovog povrća zatim pretvara u kratke lance masnih kiselina koje su dodatna prevencija od malignih promena unutar tankog i debelog creva.