Srčana oboljenja

Nedavno istraživanje ukazalo je na značajno protektivno dejstvo flavonoida. Naime, naučnici su utvrdili da hrana bogata ovim antioksidansima kao što su voće, povrće, zeleni i crni čaj, kafa i crna čokolada može da smanji rizik od karcinoma i srčanih bolesti.

Kalijum je važan mineral koji u telu funkcioniše kao elektrolit i pomaže u regulaciji tečnosti u organizmu, učestvuje u slanju nervnih signala i regulaciji mišićnih kontrakcija.

Brojne studije su pokazale da dugotrajno sedenje može da poveća rizik od gojaznosti, srčanih bolesti, pa čak i rane smrti. Pod dugotrajnim sedenjem podrazumeva se sedenje tokom 8 do 12 sati i više dnevno.

Keleraba predstavlja dobar izvor antioksidansa, među kojima je vitamin C, moćni antioksidantni vitamin koji jača imunitet i učestvuje u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja.

Nedavna studija britanskih naučnika ukazala je na važnu ulogu usamljenosti i društvene izolovanosti kada je u pitanju razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Iako ih nazivamo orasima, indijski orasi zapravo ne spadaju u orašaste plodove, već je reč o semenkama zimzelenog drveta Anacardium occidentale. Mogu se jesti sirovi i pečeni, i sve češće se koriste za pravljenje biljnih mleka, kremastih sosova, slanih i slatkih jela.

Prema studiji koju su sproveli istraživači sa australijskog Univerziteta Monaš, manja količina mlečnih proizvoda svakog dana dovoljna je da se smanji rizik od srčanih oboljenja.

Kakao i čokolada sadrže polifenole koji bi mogli da pomognu u održavanju moždanog zdravlja i u prevenciji neurodegenerativnih poremećaja koji se mogu javiti u starosti.

Jagode sadrže antocijanine, flavonoide koji mogu da umanje rizik od srčanog udara, kao i kvercetin kome se pripisuju značajna antiinflamatorna svojstva.

Dani praznika nipošto nisu izgovor samo za dobro jelo i izležavanje posebno kada je napolju prava prolećna atmosfera. Potrudite se da što više vremena provodite na svežem vazduhu naročito posle obroka.

Preporučuje se da dnevno pojedete najmanje 5 porcija voća i povrća, naročito ukoliko imate srčanih problema. Voće i povrće se pokazalo kao zaštitni faktor po kardiovaskularni sistem (i to pre svega borovnice, pomorandže, papaja, zatim brokoli, spanać i paradajz).

Znamo već da je voće i povrće dobro za naše sveukupno zdravlje. Međutim, zbog visokog sadržaja vitamina, minerala i vlakana, voće i povrće naročito povoljno deluje kod srčanih oboljenja.

Prema studiji švedskih istraživača sa univerziteta grada Umeo, objavljenoj u specijalizovanom časopisu Public Health Nutrition, vrlo je važno da ujutru pojedemo uravnotežen, obilan i hranljiv doručak da ne bismo razvili metabolički sindrom.

Prema ranijim studijama, nedostatak sna povećava rizik od srčanih oboljenja i psiholoških problema, a slabi i imunitet. Prema rečima doktora Majkla Brusa, ukoliko osećate probleme zbog nedovoljno sna, najbolje bi bilo da u toku dana nakratko odspavate, ali nikako više od 90 minuta.

Kelj bi trebalo da se nađe na Vašoj trpezi jer je odličan diuretik, reguliše krvni pritisak, ima snažno protiv-zapaljensko dejstvo što znači da kelj deluje preventivno kada su u pitanju oboljenja srca i krvnih sudova.

Na osnovu istraživanja u Tajvanu, ljudi koju su redovno odlazili kod stomatologa na profesionalno čišćenje zuba su imali čak 24% manje verovatnoće da obole od kardiovaskularnih oboljenja. Rizik od srčanog udara se smanjio za 13% u odnosu na ljude koji svog stomatologa nisu nikada posećivali.

Visoko kalorična hrana, ukoliko postane Vaša svakodnevica, na prvom mestu povećava telesnu masu i vodi uvek ka patološkoj gojaznosti. Prekomerna telesna masa može dovesti do visokog krvnog pritiska, srčanih oboljenja, može dovesti do pojave šećerne bolesti, psihičkih problema i depresije.

Grejpfrut deluje kao prava injekcija energije i vitamina i ima snažno oksidativno dejstvo. Vitamin C direktno utiče na smanjenje simptoma gripa i prehlada, pomaže smirivanju ili potpunom eliminisanju simptoma kod osoba sa artritisom, astmom, raznim zapaljenskim oboljenjima.