Gazirana pića

Iako aerofagija nije ozbiljna bolest, može prilično da utiče na kvalitet našeg života. Zato bi trebalo da se pridržavamo nekoliko saveta u vezi sa ishranom da bismo smanjili verovatnoću gutanja vazduha tokom obroka.

Da li često posežete za hladnim gaziranim napicima kada ste žedni ili želite da se rashladite na visokim temperaturama? Prema nedavnoj američkoj studiji, to nije najpametnija ideja, a evo i zašto...

Osobe koje svakodnevno piju razne napitke bogate šećerom tokom vremena akumuliraju više visceralnih masnih naslaga. Visceralno masno tkivo nalazi se duboko u trbušnoj duplji, između važnih unutrašnjih organa.

Britansko udruženje Action on Sugar koje se zalaže za smanjenje sadržaja šećera u prehrambenim proizvodima ukazalo je na razlike u količini šećera koju sadrže najpopularnija gazirana pića u zavisnosti od zemlje u kojoj se prodaju.

Proces starenja je oduvek fascinirao naučnike koji su želeli da identifikuju "krivce" za brže starenje organizma, kao i nutrijente koji bi mogli da ovaj proces uspore.

Gasovi se u našem organizmu stvore usled fermentacije hrane, stvaranja velike količine gljivica i bakterija, a u namirnice koje najčešće izazivaju takvo vrenje spadaju pasulj, kupus, grašak, gazirana pića, luk, kafa i sveže voće i povrće. Najveće tegobe prave kombinacije skroba i belančevina i voća.

Ukoliko imate problem sa nadutošću onda morate izbegavati brokoli, karfiol, prokelj, patlidžan, belu i crnu ljutu repu, crni i beli luk ali i kupus. Izbegavajte proizvode poput senga, kečapa i gazirane napitke.