žitarice

Nedavno istraživanje švedskih naučnika, pokazalo je da bismo uključivanjem ječma u ishranu mogli da smanjimo rizik od dijabetesa i snizimo nivoe šećera u krvi.

Pirinač je bogat ugljenim hidratima tako da predstavlja odličan izvor energije za telo i pomaže u normalnom funkcionisanju mozga. U 100 g kuvanog belog pirinča ima 130 kalorija.

Kada identifikujete koja vas hrana ili piće deblja, potrebno je da obratite pažnju na njihov dnevni unos. Nikako nemojte tražiti brzo rešenje tako što ćete početi da preskačete obroke.

Naše dnevne potrebe za selenom iznose 55 mcg za odrasle, 60-70 mcg za trudnice i žene koje doje i 20-40 mcg za decu u zavisnosti od uzrasta. Ovim važnim mineralom najbogatiji su brazilski orasi - samo jedan brazilski orah obezbeđuje 70-90 mcg selena!

Vitamin D je taj koji naš imunitet drži na zavidnom nivou i ne dozvoljava da nas lako napadnu virusi i bakterije pa zato kroz hranu treba da unosimo ovaj vitamin. U toku dana je potrebno uneti oko 1000 internacionalnih jedinica ovog vitamina, a to možemo učiniti konzumiranjem žitarica punog zrna.

Jagode sadrže veliku količinu vode koja je samo dodatno moćno sredstvo za borbu protiv opstipacije, suve kože, ispucalih noktiju ili oštećene kose. U jednoj porciji jagoda, u oko 150 gr ovog voća nalazi se preko 100% dnevnih potreba za vitaminom C.

Doručak treba da bude najvažniji obrok u toku dana. Veoma je bitno kakvim namirnicama započinjete dan. Najčešće to bude kakav obrok koji sadrži peciva ili hleb ili žitarice pa neka to budupametni ugljeni hidrati. Ugljeni hidrati su ti koji će nam dati energiju vrlo brzo.

Aflatoksin je vrsta mikotoksina koga proizvode gljivice iz roda Aspergillus. U pitanju je jedan od najpoznatijih mikotoksina, koji je zbog svoje toksičnosti i jakog kancerogenog efekta predmet velikog broja ispitivanja. Štetni efekti aflatoksina na organizam zavisi od više faktora...

Veliki je broj ljudi koji misli da kukuruz zapravo i nije nešto preterano zdrava namirnica, ali je u pitanju žitarica koja sadrži veliki broj fitonutrijenata. Ove materije, po nekim od najnovijih istraživanja, stimulišu stvaranje dobrih bakterija u tankom crevu.

Jedna od namirnica koja se koristi na svakom kontinentu, svakoj državi, je svakako pirinač. Pirinač je veoma korisna i zdrava žitarica koja pripada porodici Rosacea biljaka, i u pitanju je jednogodišnja biljka koja potiče iz Afrike i Azije. Pirinač se koristi za ljudsku ishranu, pre svega.

Jesen i zima su godišnja doba koja ne donose mnogo Sunca sa sobom pa je sasvim logično da će i naš organizam sintetisati tj. stvara manje vitamina D. Kako bi nadoknadili ovaj izuzetno bitan vitamin od velike važnosti za pravilno funkcionisanje skoro svakog dela našeg organizma.

Gluten je izraz koji nije potekao iz nauke nego iz prehrambene industrije i u pitanju je proizvod koji je skup više materija i proteina koji se dobija u procesu proizvodnje proizvoda od žitarica, pšenice naravno u najvećem procentu ali to nikako ne znači da se gluten ne može stvoriti i od ovasa npr.

U toku dana je potrebno uneti oko 1000 internacionalnih jedinica ovog vitamina a to delom možemo učiniti konzumiranjem žitarica punog zrna, mleka i masne ribe. Pošnite dan ukusnim žitaricama i mlekom, a za savršen ručak sebi spremite šarana ili lososa.

Nije potrebno biti nutricionista već naučiti da je samo 5 osnovnih vrsta namirnica potrebno našem organizmu. To su voće, povrće, žitarice, ulja i proteini. Neka omiljeno voće i povrće bude uvek u Vašim jelima, žitarice punog zrna neka menjaju beli pšenični hleb.

Karijes je bakterijama izazvano propadanje tkiva zuba, jer bakterije izazivaju demineralizaciju tkiva koje čini zube, a svako tkivo u našem organizmu, pa tako i kosti i zubi kao najčvršća tkiva, su podložna bakterijskim infekcijama.

Suncokretove semenke, riža, pšenica i ovas su biljke koje su bogate selenom. Žitarice je najbolje jesti za doručak, pirinčane ili ovsene pahuljice možete i kuvati u malo mleka ili ih jednostavno preliti toplim mlekom i pojesti čim se ustanete i najkasnije do 9h ujutru.

Treba da izberemo žitarice koje će nam doneti osećaj sitosti i imato pozitivne efekte po naše zdravlje. Tako su žitarice koje ne sadrže gluten ili ga nikada ne stvaraju tapioka, kukuruz, heljda, kinoa, proso za ljudsku ishranu i neke vrste integralnog ili crnog pirinča.

Danas je skoro pa nemoguće kupiti proizvod u prodavnici koji ne sadrži gluten, a izbor proizvoda bez glutena je u našoj zemlji je ograničen i ne baš pristupačan. Gluten je protein koji se nalazi u belim žitaricama ali se i kao aditiv dodaje velikom broju proizvoda, radi poboljšanja ukusa.

Žitarice sadrže proteine, minerale, dijetarna vlakna, mali procenat masti, vitamine i enzime koji olakšavaju varenje. Vitamini koji dominiraju su naravno vitamini B kompleksa koji izuzetno pogoduju našim nervima.

Žitarice, posebno ovas, smanjiju količinu i ukupnog holesterola ali pre svega čak LDL ili lošim holesterolom. Upravo ovaj holesterol može stvoriti velike probleme u našem organizmu ukoliko se u dužem vremenskom periodu nalazi u povišenim količinama.

Putem žitarica unosimo proteine, dijetarna vlakna, materije koje su odlične za naša creva i varenje. Jedan obrok sa žitaricama dnevno će obezbediti nesmetanu pasažu creva i ubrzavaće izbacivanje krajnjih produkata metabolizma hrane.

Žitarice, posebno one celog zrna, su se pokazale kao veoma pozitivno efektne po zdravlje i žena i muškaraca ali i dece. Naučite svoju decu da pametno i zdravo započnu svoj dan, jednim kompletnim obrokom, a to ćete ih najbolje naučiti ukoliko i sami tako doručkujete.

Veliki broj studija i istraživanja se poslednjih decenija bavi žitaricama. Cereralije ili dehidrirane žitarice mogu biti napravljenje od najrazličitijih žitarica. Najčešće su to pšenica, ovas, raž, pirinač ali kod nas su najzastupljenije one od kukuruza ili kornfleks.

Banane imaju mogućnost da umire uznemiren stomak i da unutrašnjost želudca zaštite od oštećenja, pre svega ulcera. Zbog svega ovoga je odlično započeti dan napitkom od mleka, banane i žitarica. Ovakav obrok će umiriti želidačnu kiselinu i stvoriti osećaj sitosti.

Post je pre svega duhovna privilegija a kada je u pitanju nutricionizam post nas ograničava samo u broju namirnica koje možemo koristiti u ishrani. Post je isto tako prilika da u ishranu uključimo povrće, voća, ribu i proizvoda od soje, žitarica punog zrna i toplih napitaka.

Naše raspoloženje u velikoj meri zavisi od nivoa serotonina u krvi, a nivo serotonina se može povisiti određenim namirnicama. Ukoliko želite dozu sreće pojedite obrok sa mlekom i žitaricama. Ovako unosite veliku kolićinu vlakana i vitamina D koji u velikoj meri mogu poboljšati Vaše raspoloženje.

Kafa nije najbolje rešenje za problem slabe koncentracije, već uživajte u proleću tako što ćete pojesti svežu salatu sa spanaćem. U spanaću se nalaze folna kiselina, folati i gvožđe koji povećavaju nivo homocisteina u krvi, koji štiti naše krvne sudove, posebno one koji salju krv u mozak.

Kada se pomene period posta, obično se pomisli na bezlična jednostavna jela bez puno ukusa. Međutim to ne mora da bude tako. Post nas ograničava samo u broju namirnica koje možemo koristiti u ishrani, ali to ne znači da jela koja pravimo moraju da budu bezukusna.

Čak su i kokice zdrave i dobre za naš organizam. Osim što su jako ukusne i prijatne za žvakanje kokice zadovoljavaju potrebu za žitaricama punog zrna.