šetnja

Verovatno ste čuli za preporuku Svetske zdravstvene organizacije po kojoj bi svakoga dana trebalo da načinimo 10.000 koraka da bismo ostali u dobroj formi. Ovaj broj koraka bi odgovarao pređenoj putanji od 7,5 km dnevno...

Nedavno istraživanje sprovedeno u 8 evropskih zemalja (Nemačka, Holandija, Engleska, Francuska, Italija, Portugalija, Španija i Finska) pokazalo je da u Evropi ljudi u proseku sede i po 7 i po sati dnevno...

Brojna istraživanja ukazala su na povoljno dejstvo redovne šetnje na zdravlje - hodanje poboljšava raspoloženje i toleranciju na stres, pomaže u borbi protiv viška kilograma i povoljno utiče na moždano zdravlje. Nedavna studija pokazala je i da hodanje može da nam produži život!

Nedavna studija britanskih naučnika pokazala je da su pozitivni zdravstveni efekti hodanja i vožnje bicikla, čak i u gradovima gde je vazduh bitno zagađen, veći od rizika koji sa sobom nosi udisanje zagađenog vazduha.

Osobe koje svakodnevno koriste bicikl kao prevozno sredstvo imaju manji rizik od smrti usled bolesti kao što su kardiovaskularna oboljenja i karcinom nego osobe koje koriste druge, neaktivne načine prevoza.

Nedavna studija američkih istraživača pokazala je da menjanje brzine hoda tokom šetnje može da nam pomogne da sagorimo 20% više kalorija nego kada hodamo ujednačenom brzinom.

Prema rezultatima nedavne australijske studije više kretanja, pa čak i samo stajanja, umesto sedenja povoljno utiče na naše kardiovaskularno zdravlje i metabolizam.

Koliko je kretanje važno po naše zdravlje potvrdila je i britanska studija koja je pokazala da osobe koje na posao idu biciklom ili peške ne samo da su bolje raspoložene, već i imaju niži indeks telesne mase.

Kada je reč o pozitivnim efektima šetnje, i škotski naučnici su utvrdili da hodanje povoljno deluje na raspoloženje, slično kao bavljenje intenzivnim fizičkim aktivnostima.

Prema istraživanju koje su sproveli studenti univerziteta Stenford šetnje po prirodi mogu da doprinesu našem mentalnom zdravlju i da smanje rizik od mentalnih oboljenja.

Dani praznika nipošto nisu izgovor samo za dobro jelo i izležavanje posebno kada je napolju prava prolećna atmosfera. Potrudite se da što više vremena provodite na svežem vazduhu naročito posle obroka.

Da bismo ponovo ojačali naš imuni sistemi i da bismo sprečili sezonski poremećaj raspoloženja koji se javlja u zimskom periodu, bilo bi dobro da unosimo više omega-3 masnih kiselina.

Naravno da je najbolje odvojiti u toku dana sat vremena za sebe i otići u brzu šetnju, možda povesti prijateljicu ili prijatelja sa sobom, ili prošetati sa svojim ljubimcem. Ukoliko to nije moguće, onda uvek možete naći odgovarajući prostor za vežbanje u kom na tred-mil traci.

Zvanične preporuke lekara i profesora fizičke kulture koji se bave treningom ljudi nikada ne mogu da se prihvate zdravo za gotovo. Svako od nas ima drugačije potrebe, ali uglavnom se u toku nedelje preporučuje bar 150 minuta brze šetnje. Ovakav rezultat je moguće lako postići.

Da li ste znali da u toku jednog dana, u proseku, osoba napravi oko 3000 koraka. Danas postoje načini da čak i precizno izmerite broj koraka koje napravite u toku dana, broj koraka možete meriti uz pomoć savremenih aparata, pedometara koje možete nositi sa sobom.

Kda želite da promenite nešto u svom režimu ishrane, vodite računa da u toku jedne nedelje ne izgubite više od 1 kilogram telesne mase. U početku ćete verovatno gubiti veliku količinu kilograma, ali to je u većini slučajeva samo voda, dok kasnije gubljenje kilograma postane nešto postepenije.

Svako od nas ima omiljenu fizičku aktivnost, trčanje, vožnja bicikla, plivanje, neki timski sport. Ali jedina aktivnost koju svi mi obavljamo tokom jednog dana, hteli ili ne jeste šetnja. Bilo da šetamo do posla ili kao vid rekreacije, šetnja je jednostavno aktivnost kojoj naše telo samo teži.

Savremeni način života veliki deo populacije vezuje za dugotrajno sedenje, ali to ne znači da svi ljudi koji rade takve poslove treba da prihvate svoj posao kao najveću brzinu kretanja tokom dana. Šetnja po užinu, plaćanje računa ili ragledanje izloga je fizička aktivnost koja treba da uđe u rutinu.

Nikad više nego tokom zime našem organizmu nije potrebno kretanje, pa makar i blaga šetnja oko kuće ili gradskog kvarta pojačaće cirkulaciju, stimulisati disajne organe i stimulisati srčani rad.

Ukoliko to nije moguće, ili vremenske prilike nisu baš najbolje, onda uvek možete naći odgovarajući prostor za vežbanje u kom na tred-mil traci možete jako precizno meriti sve determinante hoda.

Hod je savršena motorička usklađenost gornjih i donjih ekstremiteta, aktivnost koja pokreće sve mišiće i stimuliše cirkulaciju. Gojaznim osobama se preporučuje brza šetnja ukoliko žele da oslabe, jer je ovo najbezbolniji trening.

Svaka osoba ima specifične potrebe i motivaciju, ali uglavnom se u toku nedelje preporučuje bar 150 minuta brze šetnje. Ovakav rezltat je moguće lako postići. Pešačite do posla ili bar siđite par stanica ranije i šetajte do posla ili u povratku kući.

U toku jednog dana, u proseku, čovek napravi oko 3000 koraka. Broj koraka naravno možete meriti uz pomoć savremenih aparata, pedometara koje možete nositi sa sobom pa ćete uvek biti sigurni u to koliko ste koraka napravili u toku dana.

Upravo tako, zanimljiva brojka od 10 000 koraka u toku jednog dana se pokazala kao odlična prevencija mnogih oboljenja. Istraživanja su pokazala da ako u toku jednog dana napravite ovaj broj koraka, bilo u laganoj šetnji ili brzom treningu u velikoj meri možete produžiti svoj život.