Napetost

Kofein je stimulans koji se nalazi u velikom broju napitaka - od kafe i čaja, preko gaziranih napitaka, do energetskih pića. Dnevni unos kofeina ne bi trebalo da pređe 400 mg, dok je ova granica niža za trudnice i iznosi 200 mg...

Predmenstrualni sindrom ne mora biti neminovnost - pojedine izmene u ishrani mogu držati neprijatne simptome pod kontrolom. Za početak, opšta preporuka je da se ograniče namirnice bogate solju, kao i šećerom, a preporučuje se i kontrola konzumiranja kofeinskih i alkoholnih pića...

Brojne naučne studije potvrdile su da eterična ulja zaista povoljno deluju na zdravlje. Ukoliko ste pod stresom, nervozni ste ili zabrinuti, mogu vam pomoći eterična ulja kao što su...

Čaj od kamilice najčešće koristimo kod digestivnih tegoba, iritacije očiju ili pak u cilju opuštanja, kada smo pod stresom. Međutim, ovo nisu jedini pozitivni efekti ove lekovite biljke...

U ranijim tekstovima pisali smo o blagotvornom dejstvu kamilice na zdravlje. Ova biljka naime pomaže kod bolova u stomaku i napetosti, dok isto tako može da pomogne kod simptoma predmenstrualnog sindroma i menstrualnih bolova...

U ranijim tekstovima govorili smo o blagotvornim efektima redovnog konzumiranja kurkume i efikasnosti ovog začina u ublažavanju mnogobrojnih zdravstvenih tegoba. Danas govorimo o tome kako kurkuma utiče na mentalno zdravlje...

Da li ste primetili da se sve odjednom umiri čim počne da pada sneg i formira se tanki beli prekrivač. Tim britanskih istraživača odlučio je da istraži zašto nas smiruje pogled na snežni pejzaž.

Američki istraživači su utvrdili da bi kombinacija dveju navika u velikoj meri mogla da poboljša raspoloženje i ublaži simptome depresije kao što su tuga, umor, hipersenzitivnost, nervoza... O kojim navikama je reč?

Čaj od kamilice se tradicionalno koristi za ublažavanje različitih zdravstvenih tegoba, a delotvornost ovog napitka potvrđena je i u brojnim naučnim istraživanjima...

Ukoliko spremate ispite ili se nalazite usred napornog perioda na poslu, gledajte da 2 do 3 puta dnevno pijete čaj od matičnjaka. Matičnjak će vam pomoći da izađete na kraj sa stresom i napetošću, dok će istovremeno...

Matičnjak je lekovita biljka poznata po svom antistres dejstvu. Matičnjak pomaže kod uznemirenosti i napetosti, a takođe umiruje i glavobolju, naročito ukoliko je ona uzrokovana stresom.

Kofein blokira dejstvo adenozina, hemikalije u mozgu koja izaziva umor i pospanost. Kofein istovremeno podstiče lučenje adrenalina koji povećava nivo energije i aktivira takozvanu "bori se ili beži" reakciju

Stručnjaci su tek nedavno počeli da se interesuju za fenomen predmenstrualnog sindroma, da traže njegove uzroke kao i načine da se on ublaži u cilju poboljšanja života žena koje pate od PMS-a.

U infracrvenim (infrared) saunama posebni grejači emituju infracrevnu svetlost koju koža apsorbuje i, kao posledica, dolazi do njenog zagrevanja. Telo se oslobađa toksina, dok se pod dejstvom toplote napeti mišići opuštaju.

U stresnim situacijama disanje i puls se ubrzavaju i može se desiti i da dišemo isprekidano ili da zadržavamo dah. U takvim okolnostima neophodno je da obratimo pažnju na pravilno disanje.

Hrana koju jedemo može bitno da utiče na to kako naš nervni sistem funkcioniše i koliko se opušteno, ili pak, napeto osećamo u toku dana. Koje su to namirnice koje nam pomažu da bolje reagujemo na stres?

Ulje eukaliptusa ne samo da pomaže kod zapušenog nosa i umora, već i dezinfikuje vazduh. Da biste osvežili vazduh u prostoriji stavite lišće eukaliptusa ili nekoliko kapi eteričnog ulja u ključalu vodu - mirisna para će brzo osvežiti ambijent.

Za ublažavanje aerofagije važno je ne samo šta jedemo, već i kako jedemo. Jedite i pijte polako, nikako u žurbi. Izdvojte dovoljno vremena za obrok, čak i ako hoćete samo da popijete čašu vode.

Aerofagija je poremećaj kod kojeg dolazi do nesvesnog, preteranog gutanja vazduha, najčešće tokom jela i pića. Simptomi koji prate aerofagiju su nadutost stomaka, osećaj težine u želucu i kod malih obroka, otežano disanje.

Još jedan miris koji poboljšava raspoloženje jeste miris limuna. Japanski istraživači su utvrdili da miris limuna pomaže osobama koje pate od depresije.

Osim što pomaže kod digestivnih tegoba, bosiljak povoljno deluje i na respiratorni trakt. Bosiljak ublažava kašalj i bolove u grlu. Kod ovakvih tegoba, najbolje je u toku dana piti topao čaj od bosiljka, ili bar ispirati grlo njime.

Posmatranje mora, jezera ili reka mogao bi da bude jednostavan i prirodan način borbe protiv svakodnevnog stresa i napetosti, anksioznosti i depresije.

Aktivni sastojci koje matičnjak sadrži deluju opuštajuće na mišiće, kao i na nervni sistem uopšte. Različita istraživanja pokazala su da matičnjak pomaže kod tegoba kao što su uznemirenost, nesanica, i dr.

Kao i miris lavande, ruzmarina, kamilice i ruže, i miris ulja čajnog drveta može vam pomoći da ublažite umor i napetost. Ulje za masažu sa čajevcem moglo bi da pomogne i u ublažavanju bolova u leđima.

Brojne naučne studije potvrdile su da eterična ulja zaista povoljno deluju na zdravlje. Primera radi, elektroencefalografijom (EEG) utvrđeno je kako miris eteričnog ulja lavande deluje na mozak.

Rooibos čaj sadrži cink i alfa-hidroksi kiseline koje podržavaju zdravlje kože i ublažavaju probleme sa aknama i bubuljicama. Zahvaljujući alfa-hidroksi kiselinama i visokom sadržaju antioksidansa koji usporavaju starenje ćelija kože, redovno konzumiranje rooibos čaja pozitivno utiče na izgled kože.

Lešnici predstavljaju odličan izvor magnezijuma - u 100 g lešnika ima 163 mg ovog minerala (46% preporučene dnevne doze). Ovim mineralom su bogate i semenke bundeve i susama, bademi i mahunarke.

Slušanje omiljene muzike izazive lučenje dopamina u mozgu, neurotransmitera koji poboljšava raspoloženje i izaziva osećaj zadovoljstva. Istraživanja su pokazala i da nas dinamična muzika pisana u duru uveseljava, dok melodije sporijeg tempa, pisane u molu, mogu da izazovu osećanje tuge.

Smeh povećava nivo endorfina, neurotransmitera koji popravljaju naše raspoloženje i deluju poput analgetika. Ovi prirodni lekovi protiv bolova mogu da pomognu kod bolova različitih uzroka.

Više naučnih studija je utvrdilo da u proseku 97% žena i 68% muškaraca često imaju potrebu za određenom hranom, kao i da se u stresnim situacijama ili periodima lošeg raspoloženja, naročito povećava žudnja za slatkišima.