Kosti

Ne čekajte pozne godine da počnete da brinete o koštanom zdravlju tj. da aktivno radite na prevenciji osteoporoze, bolesti koja dovodi do smanjenja gustine kostiju.

Da bi vaše kosti bile i ostale jake, važno je da na vreme povedete računa o unosu nutrijenata koji dokazano doprinose zdravlju kostiju. O kojim nutrijentima je reč?

Kada govorimo o zdravim namirnicama, sigurno ćete pre pomisliti na voće, povrće, orašaste plodove, nego na želatin. Želatin se dobija kuvanjem životinjskih kostiju, hrskavice i kože da bi se izdvojio kolagen...

Još jedan razlog da redovno pijete crni ili zeleni čaj: jedna međunarodna studija pokazala je da bi konzumiranje tri šolje čaja dnevno moglo da spreči pojavu osteoporoze.

Preliminarni rezultati jedne britanske studije pokazali su da bi ishrana bogata proteinima i izoflavonima kojim obiluje soja mogla da smanji rizik od osteoporoze kod žena u menopauzi.

U ranijim tekstovima govorili smo o važnosti dva minerala - kalcijuma i fosfora - za zdravlje kostiju. Međutim, manjak još jednog minerala može povećati rizik od osteoporoze.

Mangan je mineral neophodan za normalno formiranje kostiju i vezivnog tkiva, za regularno funkcionisanje nervnog i reproduktivnog sistema. Zašto je još važan ovaj mineral?

Naučnici su dugo bili zainteresovani za efekte karija (naročito kurkume) na zdravlje kostiju i prevenciju osteoporoze. Iako je potrebno još ispitivanja na ljudima, laboratorijski testovi na životinjama dali su obećavajuće rezultate.

Mleko i mlečni proizvodi najčešće predstavljaju naš glavni izvor kalcijuma, minerala važnog u svim životnim dobima, naročito za zdravlje kostiju, ali i za naš celokupni organizam.

Vitamin D je jedan od četiri liposolubilna vitamina koji postoje u prirodi. Ostali vitamini koji su rastvorljivi u mastima su vitamini A, E i K. Opšte je poznato da je vitamin D neophodan za pravilan rast i razvoj kostiju.

Zglobne hrskavice su veoma važan deo zgloba i bez njih naše kretanje ne bi bilo moguće i naši zglobovi i same kosti bi trpele veliki pritisak i obimna oštećenja. Zglobne hrskavice nemaju svoj krvotok i hrane se isključivo preko sinovijalne tečnosi koja ih okružuje.

Naše kosti čvrstima čini jedinstvena ravnoteža između dve rste koštanih ćelija, osteoblasta i osteoklasta. Osteoblasti stvaraju a osteoklasti razaraju koštano tkivo, i ukoliko dođe do poremećaja ove ravnoteže u korist osteoklasta tada dolaži do osteoporoze.

Znate li da preko 90% pripadnica lepšeg pola oseti neku vrstu tegobe barem jednom u mesec dana, a poreklom su od steroidnih hormona? Estrogeni su grupa steroidnih hemijskih jedinjenja ili hormona koji, na neki način, vladaju ženskim telom.

Ukoliko ste našli fizičku aktivnost koja Vam se svidja ali tek počinjete sa njom, treba da znate da za sve treba vremena i strpljenja. Ako je to trčanje, prvi dan trčite 100 metara, sledeci 200, treći dan 300 metar i svaki dan dodajite po 100 metara više.

Naravno da je najbolje odvojiti u toku dana sat vremena za sebe i otići u brzu šetnju, možda povesti prijateljicu ili prijatelja sa sobom, ili prošetati sa svojim ljubimcem. Ukoliko to nije moguće, onda uvek možete naći odgovarajući prostor za vežbanje u kom na tred-mil traci.

Pasulj je namirnica koju naravno treba da izbegavaju sve osobe koje su na nisko proteinskim dijetama. Osobe sa osteoporozom ili bubrežnom insuficijencijom ne smeju da unose neograničene količine proteina.

Cink je jedan od nutrijenata koje treba u većoj količini da unosimo ukoliko imamo prelom kosti, ukoliko smo u toku perioda zarastanja kostiju, jer cink utiče na mineralizaciju kostiju sintezom belančevina. Samim tim cink je ključan faktor za zarastanje i površinskih i dubokih rana.

Naši zglobovi ne bi mogli funkcionisati adekvatno bez ligamenata. Ligamenti su jake, fibrozne veze koje se nalaze između dve kosti, dok su tetive fibrozni delovi mišića kojima se mišić pripaja za kost. Obično se nalaze koncentrisani oko zgloba.

Kalcijum pomaže stvaranju zuba i kostiju, u pravilnom formiranju istih, kalcijum reguliše mišićne kontrakcije pa i sam rad srca, kalcijum isto tako prevenira pojavu krvnih ugrušaka i tromba. Kalcijum je mineral koji pomaže snižavanju krvnog pritiska, štiti nas od raka debelog creva i raka dojke.

Kalcijum je neophodan za pravilno razvijanje kostiju ali i za održavanje čvrstoće kostiju kasnije u životu. Ako želimo da naše kosti budu uvek jake treba kalcijum da unosimo tokom celog života u određenoj meri, dnevne potrebe za kalcijumom se menjaju, pa tako deci do 12 meseci traba 250mg po danu.

Kravlje mleko je oduvek bilo poznato kao namirnica kojom smo svi kao deca zadovoljavali potrebe za kalcijumom, ali danas istraživanja govore drugačije, kalcijum treba unositi putem drugih namirnica jer sa godinama naša sposobnost varenja kravljeg mleka postaje sve lošija.

Prvi na spisku vitaminske aybuke je vitamin A. Vitamin A ili retinol je vitamin rastvorljiv u masti a ne u vodi i ovaj vitamin igra bitnu ulogu u rastu i razvoju naših kostiju i organa čula vida. Vitamin A pomaže našem imunom sistemu da se bori protiv infekcija i čini našu kožu sjajnom i zdravom.

U zečetini se nalaze cink, bakar i gvožđe. Bakar je zadužen za rast i razvoj ćelija, i bitno je unositi ga putem hrane jer ovaj mineral naš organizam ne porizvodi. Cink, sa druge strane, poboljšava absorpciju kalcijuma i podiže naše odbrambene snage.

Kalcijum u naš organizam dolazi iz hrane koju jedemo, kao i većina minerala, zato je veoma bitno znati koje su to namirnice koje sadrže kalcijum i kojoj količini kako bi se naš dijetarni režim ishrane korigovao ukoliko se kao glavni uzrok nekog oboljenja pokaže manjak ovog minerala.

Tokom letnjih vrućina je posebno dobro u svoj jelovnik uvrstiti i patlidžan jer uz dovoljnu količinu vode naša kosa, nokti i koža će biti zdravi i sjajni. Voda i vitamini koji se nalaze u patlidžanu će usporiti starenje naših ćelija i poboljšati kvalitet kose i kože.

Osobe koje su pušači treba da znaju da je veoma dobro da jedu kajsije. U najvećem se procentu nalazi vitamin A koji štiti naše ćelije tako što ubrzava izbacivanke toksina i slobodnih radikala iz organizma. Ovaj će vitamin čuvati naše oči, stimulisati rast i srastanje prelomljenih kostiju.

Možda se sećate da ste u detinjstvu morali ad jedete boraniju a niste je preterano voleli. U zelenoj boraniji se nalaze vitamini, minerali, dijetarna vlakna, vrlo malo proteina, nimalo masti a što se tiče kalorija, u 100g barene boranije se nalazi samo jedna kalorija.

Bananu treba uvrstiti u svakodnevnu užinu uz drugo voće, jer ćete na taj način prevenirati makularnu degeneraciju i zaštititi svoje oči. Banane sadrže fitonutrijente koji se ponašaju kao probiotik. stimulišu i olakšavaju varenje. Banane čuvaju i naše kosti i zglobove.

Lignje su izvor riboflavina ili vitamina B2. Vitamin B2 je vitamin za koji se tokom godina pokazalo da veoma utiče na pojavu migrenskih glavobolja. Migrene su neprijatne i bole glavobolje koje su uvek praćene niskim nivoom vitamina B2 .

Ljudsko telo je neobičan i skoro savršen sistem koštanih poluga koje pokreću mišići. Bez kostiju svakako da naše kretanje ne bi bilo moguće ali posebno ne bez mišićnog tkiva koje čini 42% od ukupne telesne mase kod muškaraca i 36% kod žena.

Celer je i vrsta povrća koja se preporučuje svim osobama koje imaju problema sa gustinom kostiju, prelomima, osteoporozim, osteocistama. Celer je odličan izvor silikona i natrijuma koji se nalaze u osnovi građe ljudskih kostiju. Naše kosti imaju 23% natrijuma, a toliko natrijuma sadrži i celer.

Skelet većinom čine duge kosti, kod svake duge kosti razlikuju se centralna osovina, dijafiza i dva proširena okrajka, epifize, koje su sa dijafizom povezani pomoću metafiza, a u središnjem delu dijafize nalazi se centralna šupljina u kojoj je smestena koštana srž.

Bakar je element koji se preporučuje osobama obolelim od reumatoidnog artritisa, jer smanjuje otoke i bolove. Bakar je deo procesa koji deluje protiv-zapaljenski, učestvuje u oksidativnim procesima i ulazi u građu kolagenih vlakana koja daju čvrstinu krvnim sudovima, kostima i zglobovima.