Povrede ligmenata se leče i hirurškim putem

Povrede ligamenata se veoma ozbiljne povrede i ne treba ih olako shvatati, jer jedan nepravilno lečen povređeni ligament može napraviti mnogo problema kasnije u životu. Prva pomoć uvek svodi na imobilizaciju zgloba, pa i susednog zgloba, terapiju bola, fizikalnu terapiju i rehabilitaciju.

Uvek je bolje sprečiti nego lečiti

Ligamenti se veoma često povrede usled nepravilno doziranog treninga snage ili nedovoljno zagrejavih mišića i tetiva i ligamenata pred kakvu napornu fizičku aktivnost. Najčešće stradaju ukršteni ligamenti zgloba kolena, pa zatim ligamenti koji obezbeđuju skočni zglob, ligamenti ramena, lakta i šake.

Kako se najčešće oštete ligamenti?

Ligamenti su sačinjeni od fibroznog vezivnog tkiva i sadrže odreženu količinu elastičnosti, ali kada dođe do povrede i delovanja sile koja prekorači tu koičinu elastičnosti, onda dolazi do povrede ligamenta. Najčešći mehanizam nastanka je delovanje prekomerne sile na zglob tj. traumatska povreda.

Rameni zglob je najnestabilniji zglob našeg lokomotornog sistema

Ligamenti se nalaze oko zglobova jer je njihova osnovna funkcija da zglob čine stabilnijim i efikasnijim. Bez ovih fibroznih veza, ili pak usled slabih i oštećenih ligamenata, može doći do nestabilnosti zgloba čime se direktno narušava funkcija loko-motornog aparata.

Ligamenti su jake veze koje spajaju kosti

Naši zglobovi ne bi mogli funkcionisati adekvatno bez ligamenata. Ligamenti su jake, fibrozne veze koje se nalaze između dve kosti, dok su tetive fibrozni delovi mišića kojima se mišić pripaja za kost. Obično se nalaze koncentrisani oko zgloba.

Traumatske povrede i zglobovi nisu najbolji prijatelji

Naše zglobove od povrede štite ligamenti, mišići i tetive. Jaki mišići i snažne tetive i još snažniji ligamenti će sprečiti da se desi trauma zgloba. Traumatske povrede samih zglobova su retke, jer je potrebno delovanje velike sile da bi to takve povrede došlo.

Loko-motorni aparat je ograničen anatomskim barijerama

Naši zglobovi su većinom kuglasti zglobovi, tj. omogućavaju pokretanje koštanih poluga u pravcu fleksije i ekstenzije, abdukcije i addukcije i rotacije. Ove pokrete kontrolišu i regulišu i zglobna kapsula, zglobne veze, ligamenti i same anatomske barijere.

Pasivni i aktivni delovi čine loko-motorni sistem

Loko-motorni sistem čine pasivni i aktivni delovi. Pasivni delovi su kosti, zglobovi i hrskavice, dok aktivni deo čine mišići. Zglobovi predstavljaju spoj dve kosti, uz prisutstvo ligamenata, zglobnih hrskavica, zglobne kapsule, ponekad masnih tkiva i drugih tela (meniskusi).

Loko-motorni sistem ima za pogon najmoćniji organ - mozak!

Loko-motorni sistem je kontrolisan od strane centralnog nervnog sistema, tj. našeg mozga. Sve komande za voljne pokrete dolaze iz mozga, ali se u njemu obrađuju i informacije koje naši mišići osete na periferiji. Svaki stimulans, hladnoća, toplota, bol, putuju do kore velikog mozga.

Loko-motorni sistem nas pokreće kroz život

Loko-motorni sistem ili loko-motorni aparat je kompleksna udružena grupa naših organa koji nam omogućavaju jednu od najbitnijih fukncija u životu-kretanje. Loko-motorni aparat čine naše kosti, mišići, zglobovi, tetive, ligamenti, nervi ali i druga meka tkiva koja ulaze u sastav zglobova.