Zglob

Prehladu često prate bolovi u zglobovima i mišićima. Posebno kada su u pitanju osobe koje imaju artritis ili kakvu akutnu povredu mišića ili zgloba. Prehlada je praćena često i povišenom telesnom temperaturom a to naši mišići prvi osete, postanu osetljivi i topli.

Zglobne hrskavice su veoma važan deo zgloba i bez njih naše kretanje ne bi bilo moguće i naši zglobovi i same kosti bi trpele veliki pritisak i obimna oštećenja. Zglobne hrskavice nemaju svoj krvotok i hrane se isključivo preko sinovijalne tečnosi koja ih okružuje.

Dejstvom direktne ili indirektne sile naš loko-motorni sistem može razviti i povrede mekih tkiva. U meka tkiva spadaju mišići, tetive, ligamenti, zglobna hrskavica i kapsula, sinovija zgloba i meniskusi.

Nakon pregledanog snimka povređeni se u velikom broju slučajeva mora podvrgnuti redukciji i stabilizaciji prelomljenog segmenta. Redukcija je najčešće manuelna manipulacija kojoj se dislocirani prelomljeni segmen ili segmenti vraćaju u anatomsku poziciju i fiziološki odnos zglobnih površina.

Frakture kosti mogu biti otvorene i zatvorene, tj. one koje nemaju ili imaju i prekid kontinuiteta kože. Otvorena fraktura je daleko komplikovanija za imobilizaciju i lečenje od zatvorene jer je automatski povećan rizik od infekcije mikroorganizmima iz spoljašnje sredine.

Dakle, osetite li bol i ukočenost svojih ruku i stopala odmah posle buđenja, i ukoliko se jave deformiteti falangi prstiju, poput deformacije labudov vrat, rupica za dugme, atrofija mišića ili slabljenje snage mišića i skraćivanje ligamenata same šake treba da se obratite lekaru.

Dijagnostikovati reumatoidni artritis nije jednostavno, to zahteva dosta laboratorijskih nalaza i pregleda od strane lekara opšte prakse, lekara specijaliste fizikalne medicine i reumatologa. Ipak simptom koji može navesti i laika na ovu dijagnozu jeste jutarnja ukočenost koja traje najmanje 30 min.

Povrede ligamenata se veoma ozbiljne povrede i ne treba ih olako shvatati, jer jedan nepravilno lečen povređeni ligament može napraviti mnogo problema kasnije u životu. Prva pomoć uvek svodi na imobilizaciju zgloba, pa i susednog zgloba, terapiju bola, fizikalnu terapiju i rehabilitaciju.

Ligamenti se nalaze oko zglobova jer je njihova osnovna funkcija da zglob čine stabilnijim i efikasnijim. Bez ovih fibroznih veza, ili pak usled slabih i oštećenih ligamenata, može doći do nestabilnosti zgloba čime se direktno narušava funkcija loko-motornog aparata.

Loko-motorni sistem čine pasivni i aktivni delovi. Pasivni delovi su kosti, zglobovi i hrskavice, dok aktivni deo čine mišići. Zglobovi predstavljaju spoj dve kosti, uz prisutstvo ligamenata, zglobnih hrskavica, zglobne kapsule, ponekad masnih tkiva i drugih tela (meniskusi).

Loko-motorni sistem je kontrolisan od strane centralnog nervnog sistema, tj. našeg mozga. Sve komande za voljne pokrete dolaze iz mozga, ali se u njemu obrađuju i informacije koje naši mišići osete na periferiji. Svaki stimulans, hladnoća, toplota, bol, putuju do kore velikog mozga.

Kada je u pitanju zapaljenski reumatizam i bolovi koji su izazvani akutnim zapaljenskim procesom tada Vam možda i neće prijati ledeni oblozi, jer oni mogu kasnije samo pojačati bol. Degenerativne promene više 'traže' toplotu pa će u slučaju bolova u zglobu biti bolje da stavljate tople obloge.

Patologija zgloba se može podeliti na bolove traumatske, zapaljenske i degenerativne prirode. Kakva god da je etiologija, simptomi su podjednako neprijatni. Od simptoma se javlja pre svega jak bol, otok mekih tkiva, pojačavanje bolova kada se zglob pokrene.

Povrede zgloba se nazivaju traume zgloba i mogu se desiti usled nepravilnog treninga, prekomernih težina na treningu, ali kod osoba koje se n ebave sportom se mogu desiti sasvim spontano, usled nemara, saobraćajnih nesreća, padova na ulici ili u kući.

Loko-motorni aparat, da bude jasnije, čine sve naše kosti, svi naši zglobovi, mišići, ligamenti, tetive. Ovaj savršeni sistem za kretanje nam omogućava da zauzmemo statične položaje, da održavaju ravnotežu ali i da pokreće naš organizam.

Uz vitamin C, vitamin B1 i mangan ananas sadrži i izuzetno jake materije koje imaju protiv-zapaljensko dejstvo. Ove činjenice čine ananas savršenom namirnicom za sve odobe koje imaju tegobe izazvane degenerativnim ili zapaljenskim artritisom.

Masaža može pomoći svima u jednom trenutku života, bilo da ej to masaža umornih stopala posle celodnevnog pešaćenja ili masaža vrata i glave, ponekada naše telo jednostavno zna da će mu masaža i dodir pomoći.

Izbegavajte tanke i visoke potpetice jer hodanjem uz površinu oslonca koju obezbeđuju visoke potpetice nemam dobro raspoređenu težinu, nepravilna nam je postura, skraćujemo ili povećavamo iskorak.

Razlozi za prekomerno trošenje hrskavice su višestruki, pa se među najvažnije uzroke nastanka osteoartritisa, pored urođenih deformacija zglobova, ubrajaju prekomerna telesna težina.

Artritis je postala boljka sadašnjice. Bolovi se prvo javljaju samo na početku fizičke aktivnosti kao početni, odnosno kod izlaganja većim opterećenjima da bi kasnije ti bolovi počeli da se javljaju i u miru, tj. kada zglob nije opterećen nikakvim teretom ili pritiskom.

Višnje su voćke koje imaju snažno protiv-zapaljensko dejstvo, jedno od najsnažnijih u prirodi. Koncentracija vitamina C, vitamina E, fitonutrijenata i antioksidativnih materija je dobro izbalansirana i sjajna prevenciju ali i lečenje velikog broja oboljenja i simptoma.

Imate li bolove u zglobovima ili kičmenom stubu? Verovatno ne znate da te tegobe mogu biti umanjene ukoliko u toku dana unesete samo 8 čaša čiste, nemineralne vode. Upravo tako. Naši zglobovi i međupršljenski prostori direktno zavise od količine vode u organizmu.

Koleno, uprkos ligamentnom aparatu koje ga obezbeđuje, je ipak osetljiv zglob. Ukoliko koleni zglob ne funkcioniše pravilno i bez bola onda će se to odraziti na kompletnu šemu hoda ali i psihički aspekt čovekovog života.

Pokreti koje skijanje zahteva od Vas se lome upravo u kolenu, u zglobu koji čine butna kost i kost podkolenice. Zglob osiguravaju i patela ili čašica i tri grupe ligamenata koje čine jedan od najbitnijih ligamentnih aparata u našem organizmu. Ligamenti su upravo ti koji najčešće stradaju.

Pripazite na telesnu težinu. Vaš koleni zglob raduje se svakoj redukciji telesne mase.Izbegavajte nošenje teških tereta, posebno uzbrdo ili uz i niz stepenice stepenicama. Rasteretite svoj zglob koliko god je to moguće, izbegavanjem hodanja po stepenicama ili korištenjem štapa.

Redovitim kretanjem poboljšava se ishrana zglobne hrskavice, a učvršćuju se mišići koji okružuju i učvršćuju zglob. Preporučuje se svakodnevno vežbanje, što predstavlja osnovni trening za rasterećivanje zglobova, jer kod artroze vredi načelo: više kretanja, uz manje opterećivanje zglobova.

Ukoliko u porodici imamo nekoga ko pati od artritisa onda znamo da treba da preduzmemo par mera kako bismo sprečili da naši zglobovi obole od ove hronične bolesti. Treba pokušati smanjiti prekomernu telesnu težinu, jer zglobovi moraju nositi svaki dodatni kilogram.

Ukoliko želite da svoje zdravlje držite pod kontrolom i da utičete na prevenciju raznih oboljenja koja se javljaju tokom zimskog perioda onda morate pre svega voditi računa da se preko zime ne ugojite. Kilogram do dva je podnošljivo ali sve preko te brojke može u velikoj meri ugroziti zdravlje.

Joga je jedna od retkih fizičkih aktivnosti koju mogu da praktikuju svi, bez obzira na godine, pol ili fizičke sposobnosti. Joga je odličan izbor za osobe koje u porodici imaju pozitivnu anamnezu kada su u pitanju degenerativni artritis, srčana oboljenja ili depresija.