Genetika

Zašto neko potpuno osedi već u dvadesetim godinama, a neko i u četrdesetim ima minimalno sedih dlaka? U najvećoj meri, kada ćemo dobiti sede vlasi zavisi od genetike, međutim, nedavno istraživanje je potvrdilo i ulogu stresa u ovom procesu...

Na visinu u odraslom dobu u najvećoj meri utiče genetika, zatim pol, pojedini poremećaji (gigantizam, nanizam, Marfanov sindrom, Daunov sindrom), kao i fizička aktivnost i ishrana...

Naučnici su do sada smatrali da spoljašnji faktori utiču na imunitet u većoj meri nego geni, ali je nedavno istraživanje pokazalo da je stvarna situacija nešto drugačija.

Pored genetskih faktora, za budućnost i dobrobit dece bitni su i faktori okoline. Tokom oplodnje, jajna ćelija i spermatozoid prenose embrionu mnoštvo gena na čije stanje utiču godine starosti roditelja, ali i neki drugi faktori.

Američki naučnici su utvrdili da bi konzumiranje ove namirnice jednom nedeljno bitno moglo da smanji rizik od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije.

Ako vam je teško da se budite rano ujutru, znajte da to nije samo stvar navike i vaspitanja, već i genetike. Geni su ti koji određuju da li smo više jutarnji tip osobe ili smo, pak, "noćna ptica".

Somnabulizam je, prema rezultatima naučnih istraživanja, nasledan poremećaj. Naime, ako jedan od roditelja pati ili je patio od somnabulizma, dete ima triput veći rizik da razvije ovaj poremećaj sna od dece čiji roditelji nikad nisu imali ovaj problem.

Prilikom testiranja efikasnosti novih lekova učesnici u ispitivanju su podeljeni u dve grupe - prva grupa dobija supstancu koja se ispituje, a druga placebo, i pritom niko od ispitanika ne zna u kojoj grupi se nalazi.

Da bi utvrdili efekte meditacije na mozak, naučnici su pomoću magnetne rezonance uporedili stanja osoba koje meditiraju i onih koji nemaju taj običaj.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature, način na koji starimo zavisi ne samo od našeg načina života - od ishrane, fizičke aktivnosti, stresa, okoline u kojoj živimo itd., već i od gena koje dobijamo od naših majki.

Iako je svako ljudsko biće jedinka za sebe, i imamo različite genetske, anatomske ili pk patološke predispozicije, krvni pritisak treba biti uvek u granicama normale, tj 120 sa 80. Maksimalni pritisak na arterije treba biti do 120 a tokom dijastole do 80.

Boja tena tj. količina melanina koju imamo je genetski predisponirana osobina, ali bez obzira na to što imate tamniji ten i što Vaša koža dobro reaguje na izloženost Suncu tokom perioda leta treba da koristite kreme sa zaštitnim faktorom ukoliko boravite na otvorenom duži vremenski period.

Naučnici su došli do podataka koji govore o tome da geni ometaju proizvodnju vitamina D koji je bitan za apsorpciju kalcijuma. Isto tako postoje neka oboljenja koja će pre dovesti naše kosti u stadijum osteoporoze kao što su dijabetes, oboljenja štitne žlezde.

Elastične i preuske čarape, uske podvezice ili tesna odeća, uz visoke potpetice, tanka odeća tokom perioda zime, sve su faktori koji slabe cirkulaciju i limfnu drenažu, što dodatno pogoršava stanje. Pušenje smanjuje dovod kiseonika i time se usporava metabolizam.

Zanimljivo je da je 2010. godine kao rezultat saradnje 85 naučnika, u Italiji, dešifrovan ceo genom jabuke (Golden Delicious) utvrdivši da se jabuka sastoji od 57 000 gena, što je impozantno s obzirom da ljudi imaju samo 30 000.