Voće, povrće i koštunjavi plodovi su bogati kalcijumom

Kalcijum možete naći i u bademima, soji i proizvodima od soje, u belancetu, narandžama, u krompiru, brokoliju i crnoj i beloj repi. Kalcijuma ipak najviše ima u tamno zelenim lisnatim biljkama, u kelju, blitvi, mladom luku, praziluku. Kalcijum možemo uneti i konzumiranjem brazilskih oraha.

Kalcijuma ima i u drugim namirnica osim mleka

IZnate li da se u suvim začinskim biljkama nalazi veliki procenat upravo ovog minerala? Upravo tako, dodajte svakom jelu koje pravite malo mirođiju, origano, nanu, peršun, bosiljak i povećaćete procenat ukupnog dnevnog unosa kalcijuma.

Mleko i mlečni proizvodi, riznice kalcijuma

Mleko i mlečni proizvodi, jogurt, sirevi i kefir su naravno prvi na spisku kada su u pitanju namirnice koej sadrže kalcijum. U samo jednoj šolji nemasnog mleka, ili nemasnog jogurta se nalazi preko 450 mg, dok su od sireva na prvom mestu rikota i mocarela, koji 120g sadrže preko 300 mg kalcijuma.

Zbog čega je kalcijum toliko bitan?

Kalcijum pomaže stvaranju zuba i kostiju, u pravilnom formiranju istih, kalcijum reguliše mišićne kontrakcije pa i sam rad srca, kalcijum isto tako prevenira pojavu krvnih ugrušaka i tromba. Kalcijum je mineral koji pomaže snižavanju krvnog pritiska, štiti nas od raka debelog creva i raka dojke.

Količina kalcijuma potreba organizmu se menja kako odrastamo

Kalcijum je neophodan za pravilno razvijanje kostiju ali i za održavanje čvrstoće kostiju kasnije u životu. Ako želimo da naše kosti budu uvek jake treba kalcijum da unosimo tokom celog života u određenoj meri, dnevne potrebe za kalcijumom se menjaju, pa tako deci do 12 meseci traba 250mg po danu.

Gde se sve u prirodi nalazi vitamin K

Kada su u pitanju namirnice bogate vitaminom K, to su pre svega kupus, prokelj, kiseli krastavci, zeleno tamno lisnato povrće, dakle spanać, zelje, zelena salata, blitva. Vitamin K se nalazi i u asparagusu, sušenim biljkama poput bosiljka, ruzmarina ili peršuna, Ima ga i u suvim šljivama.

Unosite vitamin K u obliku suplimenata ili povrća

S obzirom da se ovaj vitamin rastvorljiv u masti ne taloži u jetri za kasniju upotrebu, potrebno ga je konstantno unositi, svakodnevno putem hrane. Pošto nema podataka da vitamin K može biti štetan po nas, možete uneti u toku dana i 1 mg vitamina, bilo u obliku suplimenta ili izborom namirnica.

Vitamin K se drugačije naziva i koagulirajući vitamin

Drugi fragment vitamina K, MK4 koji naš organizam sintetiše, ukoliko ga nema u dovoljnoj količini može izazvati prelome kosti, postmenstrualnu osteoporozu, Parkinsonovu bolest, povećati rizik od nastanka srčanog udara, ciroze jetre i anoreksije.

Vitamin K je zapravo grupa vitamina

Grupu vitamina nazvanih vitamin K je otkrio danski naučnik Henrik Dam još davne 1929. godine. Vitamin K čine zapravo dva različita vitamina, od kojih jedan naš organizam može da sintetiše i drugi koji naš organizam ne sintetiše pa ga je potrebno unositi putem hrane ili suplimenata.

Često zapostavljen a veoma bitan vitamin

Vitamin o kome se malo govori a od vitalne je važnosti za naš organizam je vitamin K. Bez prisutstva vitamina K naš organizam ne bi mogao da obavlja funkciju zgrušavanja krvi pa i zarastanja rana ali bi i naše kosti bile lošijeg kvaliteta i lako bi se lomile.