Anemija je ipak najčešći uzrok hroničnog umora

Ipak je najčešći medicinski uzrok hroničnog umora anemija, i to pre svega nedostatak hemoglobina i gvožđa u organizmu. Ovakva anemija obuhvata oko 20% muškaraca i preko 40%, kod ženskog dela populacije je češća zbog postojanja fizioloških mesečnih krvarenja tokom menstrualnog ciklusa.

Oboljenje štitaste žlezde može biti razlog hroničnog umora

Hroničan zamor i manjak energije za svakodnevne aktivnosti može uzrokovati i smanjena funkcija štitaste ili tiroidne žlezde. Smanjena funkcija štitaste žlezde znači i smanjena količina tiroksina, hormona koji je neophodan za normalno funkcionisanje našeg organizma.

Jedan od osnovnih simptoma šećerne bolesti je umor

Pored infekcija, stanje koje stvara zamor i pospanost je i šećerna bolest. Ukoliko ste hronično umorni i uz to kalirate mnogo kada je u pitanju telesna masa, onda je je pravo vreme da se javite svom izabranom lekaru i uradite neophodne analize.

Infekcije disajnih organa nas čine pospanim

Rinitis, gnojna angina grla, bronhitis, kašalj, kijavica, ili samo curenje iz nosa, svako oboljenje će izazvati burnu reakciju našeg imuniteta i belih krvnih zrnaca. Ova borba će nas učiniti pospanim i imaćemo manje snage nego obično.

Mikroorganizmi su krivi za to što se osećate umorno

Da li ste primetili da ste u zimskom periodu umorni? Da se brže zamarate? To nije nimalo neobičan simptom u periodu zime, jer smo tada u mnogo većoj meri podložni velikom broju infekcija. Skoro da svako oboljenje, a posebno akutna infekcija organizma, izaziva umor.

Neka magični broj od danas u Vašem životu bude broj 5

Ručak pojedite do 14h, kombinujte omiljeno meso, grilovano ili kuvano i bogatu salatu kao prilog. Sledeća užina će Vam se tražiti oko 16h, tada popijte solju mleka ili pojedite 100g sveže kelerabe ili šargarepe kao grickalicu. Večeru pojedite do 19h, opet kombinujte proteine i vlakna.

Naučite svoj organizam na 5 obroka dnevno

Nateži deo svakog dijetarnog režima ishrane jeste navikavanje na redukovane porcije hrane. Obrok treba obogatiti svežim povrćem i voćem ali ne u neograničenoj količini. Bitno je uobročiti se, navići se na 5 obroka dnevno, od toga dva obroka su užine, svi obroci treba da su sa razmakom od 3 sata.

Vodite računa kako kombinujete namirnice

Kako svaki napitak nije podjednako zdrav po naš organizam tako je i sa povrćem i voćem. Nemojte kombinovati testeninu sa skrobnim povrćem, tj. krompirom. Dupli unos ugljenih hidrata će samo doprineti naglom skoku nivoa glukoze u organizmu. Isto tako, nemojte preterivati sa količinama povrća i voća.

Doručak učinite zanimljivijim povrćem ili voćem

Poznato je da telo iziskuje najveću količinu energije kada se probudimo i kada započinjemo dan, jer je nakon sna naš želudac prazan i normalno je da osećamo glad. Doručak treba biti jedan od najvažnijih obroka, a no što stručnjaci preporučuju jeste sledeće: doručak treba da sadrži voće ili povrće.

Neka broj 5 postane Vaš omiljeni broj

Na osnovu novih nutricionističkih istraživanja, pokazalo se je u toku jednog dana potrebno imati 5 obroka, i to u okviru svakog od njih po porciju voća ili povrća. Pet zdravih obroka treba da budu odličan izvor energije Vašem telu, posebno ako između obroka napravite pauzu od 2,5 do 3 sata.