Jedite bademe i kada ste na dijeti

Bez obzira na visoku kaloričnu vrednost male količine badema, bademi zapravo mogu da pomognu tokom procesa redukcije telesne težine. U bademima nalaze dobre masnoće koje stimulišu stvaranje dobrog holesterola, tako da kada jedemo badem imamo u želudcu kvalitetan osećaj sitosti a bez mnogo masti.

Bademi preveniraju srčana oboljenja

Samo jedna šaka badema sadrži 99 mg magnezijuma i 257 mg kalijuma. Jedite bademe ako patite od osteoporoze, anemije ili imate degenerativne promene na zglobovima. Magnezijum opušta spazam krvnih sudova i omogućava nesmetanu cirkulaciju krvi.

Dnevne potrebe za vitaminom E se mogu zadovoljiti sirovim bademima

Kada je u pitanju preporučena dnevna količina badema to je oko 25g kada je i pitanju odrasla osoba. U toj maloj količini ovog koštunjavog voća se nalazi oko 50% dnevnih potreba za vitaminom E i manganom. Isto tako sadrži i magnezijum, triptofan, bakar, fosfor i vitamin B2.

Bademi su bogti mineralima i vitaminom E

adem je namirnica bogata vitaminom E, kalcijumom, fosforom, gvožđem i magnezijumom. Sadrži i niacin, cink, selen i dobre masti. Badem je savršena namirnica kojom možete obradovati svoj organizam u peirodu između glavnih obroka, ali vodite računa da jedete blanširane ili pečene i neslane bademe.

Drvo u porodici ruža a plod koštunjavo voće

Badem je slatkasto koštunjavo voće koje raste an drvetu koje pripada porodici ruža. Badem koji često grickamo ili koristimo tokom spremanja kuvanih jela ili ga jednostavno stavljamo u salate je zapravo semenka ploda bademovog drveta.

Savet lekara je zlata vredan ukoliko patite od noćnih mora

Stvorite rutinu u spavanju. Potrudite se da spavate redovno i u peirodu dana kada je to Vašem organizmu fiziološki najpotrebnije. Nikako nemojte uzimati lekove poput pilula za spavanje bez da se pre toga ne posavetujete sa svojim lekarom.

Izbegavajte hranu bogatu šećetima pred san

Ukoliko se noćne more ponavljaju, iz dana u dan, ukoliko počinju da Vas opterećuju sadržaji koje sanjate tokom noći, ukoliko Vaš san nije više kvalitetan i ne pruža Vam dovoljnu količinu odmora, onda je vreme da se obratite lekaru i da pre svega sami shvatite šta je to što izaziva Vaše noćne more.

Šta to sve može prouzrokovati noćne more?

Pokretači noćnih mora mogu biti korišćenje narkotika, droga, upotreba alkohola, akutna trovanja alkoholom ili cak nagla promena tj. nagao prestanak korišćenja istih. Noćne more će izazvati i lekovi koji imaju direktan uticaj na centralni nervni sistem.

Noćnim morama vladaju snažne i neprijatne emocije

Noćna mora se definiše i kao neprijatan san, san koji može izazvati snažnu emotivnu reakciju u našem mozgu, poput osećaja nervoze, straha, očaja i tuge. Ovakav san je pun neprijatnih događaja, kombinacija opasnih i brzih realnih scena, ali najčešće je u pitanju san u kom dominira osećaj bola.

Veoma čest poremećaj u spavanju su noćne more

Noćne more su poremećaj sna, u strućnoj literature su u grupi parasomnija, poremećaja spavanja koji se karakteriše brzim pokretanjem oka tokom sna (REM faza sna-Rapid Eye Movement), ali do dana današnjeg stručnjaci nisu utvrdili konkretan razlog ovog poremećaja spavanja.