šećeri

Istraživači sa Univerziteta Kolumbija želeli su da utvrde kako ishrana utiče na kvalitet sna i koji nutrijenti nam pomažu da se dobro naspavamo tokom noći.

Američki naučnici su utvrdili da ishrana bogata šećerima i mastima nepovoljno deluje na mozak i ubrzava opadanje misaonih funkcija. Ovakva ishrana utiče čak i na kratkoročno i dugoročno pamćenje.

Urme sadrže saharozu, glukozu i fruktozu tako da predstavljaju odličnu užinu između obroka ili na kraju dana, i brzo nam vraćaju energiju kada se osetimo umorno.

Znate li kako izgleda tradicionalni doručak u Engleskoj? Obavezan deo doručka je pasulj. Pasulj se nalazi u grupi namirnica koje imaju izuzetno nizak glukozni nivo, naspram npr. ugljenih hidrata iz testenine ili hleba. Proteini se u organizmu zadržavaju čak duplo više vremena.

Kada naše telo traži dodatne kalorije? Kada se nađemo u situacijijama velikog emotivnog ili čak fizičkog stresa, jer tada naše telo luči veće količine kortizola. Kortizol je glavni krivac naše iznenadne i povećane gladi, osećaja kada želimo da pojedemo velike količine ugljenih hidrata tj. slatkiša.

U sastav krvi još ulazi krvna plazma koja je specifičnog sastava jer je čine voda, šećeri. natrijum hlorid, kiseonik, hormoni i krvne belančevine (fibrinogen, albumini, globulini) koje imaju kao glavnu ulogu održavanje viskoznosti krvi.