Terapija jutarnjom svetlošću je najbolja za zimsku depresiju
Vremensko usklađivanje svetlosne terapije protiv zimske depresije kod ljudi koji pate od sezonskih afektivnih poremećaja može poboljšati svoj efekat.
Antidepresivni efekat svetlosti je potenciran rano - jutarnjom primenom u cirkadijalnom ritmu, tvrde istraživači sa New York State Psychiatric Institute i the Department of Psychiatry, Columbia University, New York, iz SAD-a.
Istraživanje govori da je optimalno vreme za primenu svetlosne terapije oko 8.5 sati posle početka lučenja melatonina, ili 2.5 sata posle polovine prespavanog vremena.
Da bi proučili mogući mehanizam delovanja antidepresivnog efekta primenjene svetlosne terapije u cirkadijalnom ritmu, istraživači su merili početak lučenja melatonina pre i posle primenjenog tretmana, ujutro ili uveče.
Melatonin u plazmi je uzet ujutro ili uveče kod 42 pacijenta sa sezonskim afektivnim poremećajima, i to dok su depresivni i posle 10-14 dana od primenjene svatlosne terapije (10 000 lux za 30 min.). Rezultati su upoređeni.
Jutarnja svetlost je prouzrokovala ubrzanje ritma lučenja melatonina, dok je noćna svetlost prouzrokovala zakašnjenje. Veličina zakašnjenja zavisila je od intervala između lučenja melatonina i izloženosti svetlu (jutro: 7.5 - 11 sati, veče: 1.5 - 3 sata).
Što je kasnije izlaganje svetlu, veća su zakašnjenja u lučenju melatonina; što je ranija jutarnja svetlost veće je ubrzanje ritma.
Iako je depresija bila slična u oba dela dana, odgovor na jutarnju svetlosnu terapiju je povećan ubrzanjem ritma lučenja na 2.7 sati bez obzira na početnu dužinu ritma. Slična povezanost nije zabeležena kod noćne terapije svetlošću.
U proširenoj studiji koja je obuhvatila 80 pacijenata gde je sredina spavanja uzeta kao početna tačka cirkadijalnog ritma, rano jutarnje izlaganje je bilo najefektivnije o poređenju sa večernjim i kasno noćnim izlaganjem.
A.Ž.
Antidepresivni efekat svetlosti je potenciran rano - jutarnjom primenom u cirkadijalnom ritmu, tvrde istraživači sa New York State Psychiatric Institute i the Department of Psychiatry, Columbia University, New York, iz SAD-a.
Istraživanje govori da je optimalno vreme za primenu svetlosne terapije oko 8.5 sati posle početka lučenja melatonina, ili 2.5 sata posle polovine prespavanog vremena.
Da bi proučili mogući mehanizam delovanja antidepresivnog efekta primenjene svetlosne terapije u cirkadijalnom ritmu, istraživači su merili početak lučenja melatonina pre i posle primenjenog tretmana, ujutro ili uveče.
Melatonin u plazmi je uzet ujutro ili uveče kod 42 pacijenta sa sezonskim afektivnim poremećajima, i to dok su depresivni i posle 10-14 dana od primenjene svatlosne terapije (10 000 lux za 30 min.). Rezultati su upoređeni.
Jutarnja svetlost je prouzrokovala ubrzanje ritma lučenja melatonina, dok je noćna svetlost prouzrokovala zakašnjenje. Veličina zakašnjenja zavisila je od intervala između lučenja melatonina i izloženosti svetlu (jutro: 7.5 - 11 sati, veče: 1.5 - 3 sata).
Što je kasnije izlaganje svetlu, veća su zakašnjenja u lučenju melatonina; što je ranija jutarnja svetlost veće je ubrzanje ritma.
Iako je depresija bila slična u oba dela dana, odgovor na jutarnju svetlosnu terapiju je povećan ubrzanjem ritma lučenja na 2.7 sati bez obzira na početnu dužinu ritma. Slična povezanost nije zabeležena kod noćne terapije svetlošću.
U proširenoj studiji koja je obuhvatila 80 pacijenata gde je sredina spavanja uzeta kao početna tačka cirkadijalnog ritma, rano jutarnje izlaganje je bilo najefektivnije o poređenju sa večernjim i kasno noćnim izlaganjem.
A.Ž.
Pošaljite svoj komentar