Vesti

Najčešča infekcija izazvana povećanim brojem gljivica jeste kandidijaza. Candida albikans je gljivica koja u maloj količini sasvim fiziološki živi u vaginalnoj flori žene, mada postoji mogućnost da je infekciju izazval ai neka druga gljivica.

Kako bi smanjili verovatnoću nastanka gljivične infekcije treba da vodite računa pre svega o svom imunom sistemu. Snažan imunitet će se lako izboriti sa gljivicama i sprečiti bilo koju infekciju.

Gljivice nisu samostalni organizmi već im je potrebam domaćin da bi opstale, tj. ljudi. Ove infekcije obuhvataju sve nacije, sve starosne grupe i lečenje zna biti podjednako dugo ko svih ljudi ukoliko se infekcija ne leči pravilno.

Ta sitna i uporna, skoro neuništiva bića, gljivice, su uvek veoma neprijatna pojava ako ih ima u većem broju od onog koji je normalan. Gljivice su, kao što već svi verovatno znaju, normlani stanovnici našeg tela. Nalaze se svugde, ponajviše na koži, u usnoj duplji, crevima.

Hirurška intervencija se vrši u totalnoj anesteziji, i oporavak traje par nedelja. Uz redovne kontrole, vitaminsku ishranu i redovnu ličnu higijenu ova neprijatna infekcija postaje lako rešiv problem.

Dlaka koja postaje centar infekcije se nalazi par santimetara iznad analnog otvora, na donjem delu kičmenog stuba. Veoma često se infekcija zakomplikuje i dođe do pojave obimnog gnojnog sadržaja, abscesa koji prodire duboko kroz kožu u vidu konusne šupljine, otuda i naziv sinus.

Žene imaju veći broj uraslih dlaka u kosmatom delu genitalne regije dok je kod muškaraca to drugačije. Kod muškaraca je pak veoma česta pojava pilonidalni sinus, tj. infekcija kože izazvana urastanjem dlake ili više dlaka u predelu između sedalnih mišića.

Svi mi smo jedinstvene jedinke i nemamo svi iste predispozicije za stvaranje ovako jednostavnog a prilično dosadnog kožnog problema. Urastanje dlake pogađa više nege ljude od nekih drugih, kao što smo svi različito skloni stvaranju ožiljaka.

Nema osobe koja nije barem jednom tokom svog života imala problema sa uraslom dlakom. Ovo je veoma često stanje do kog dolazi kada dlaka počne da raste u smeru prema koži a ne prema spoljašnjoj sredini. Ovo može rezultovati pojavom infekcije, lokalizovanog otoka, crvenila i bola.

Jasno nam je da različiti delovi svinjskog mesa sadrže različite procente masti u sebi, pa tako najmanje masti sadrži krtina mesa, samo 6% ili 6g u 100g mesa. U svinjskom se mesu nalazi i mala količina zaštitne n3 masne kiseline, nalazi se veći broj nezasićenih nego zasićenih kiselina.