Pankreas stvara enzime za varenje masti i proteina

Pankreas je takođe jedan od organa koji spadaju u organe za varenje jer stvara pankreasnu lipazu, amilazu, tripsin, karboksipeptidazu, steapsin, fosfolipazu, himotripsin i nukleazu. Ovi enzimi vare i razlažu proteine, ugljene hidrate, trigliceride, fosfolipide.

Bez žuči ne bi bilo moguće variti masti

Jetra je još jedan od organa koji stvara sokove za varenje. Jetra stvara žuč, sok koji se čuva u žučnoj kesi kada nije potrebna da vari hranu. Kada se hrana nađe u želudcu ili našim crevima tada se žuč izlučuje kroz žučni kanal i stimuliše varenje u tankom crevu.

Koji su to sve enzimi u želudcu i šta vare?

Kada hrana dospe u želudac na nju deluje 6 enzima. To su pepsin, gastrična amilaza i lipaza, renin, i gelatinaza. Pepsin je možda enzim za koji najviše ljudi zna jer je on glavni želudačni enzim koji za glavnu ulogu ima razaranje proteina na sitnije peptidne fragmente.

Želudac se sam štiti od kiseline

Sledeća grupa sokova za varenje hrane dolaze iz žlezda koje oblažu sam želudac i proizvode želudačnu kiselinu, enzime i proteine koji vare hranu. Pitate se kako to da ovolika količina enzima i kiseline biti u želudcu a da ga ne oštete? Za to je zaslužan mukozni omotač unutrašnjeg sloja želudca.

Varenje hrane počinje u našim ustima

Verovatno je svima poznato da sam proces varenja počinje još u ustima. Kada žvaćemo hranu automatski aktiviramo pljuvačne žlezde koje su i pomoćni organi za varenje jer pljuvačka je jedan od sokova koji pomažu i stimulišu varenje hrane. Pljuvačka sadrži enzime koji pre svega rastvaraju skrob.

Želudac igra tri bitne uloge kada je u pitanju hrana

Našim digestivnivnim sistemom, može se reći, dominira želudac koji ima tri glavne uloge. Na prvom mestu je sva hrana ili tečnost koju pojedemo se čuva u želudcu, tako što se mišići želudca opuste da prime hranu koju unosimo u njega.

Mišići pokreću sve naše organe za varenje

Svaki organ digestivnog trakta je specifično građen i sadrži sloj glatkih mišića koji omogućavaju da se organi pokreću, grče i opuštaju i na taj način ustinjavaju, mešaju, pomeraju i vare hranu. Svaki pokret mišićnog sloja organa digestivnog trakta ubrzava proces pretvaranja hrane u tečni sadržaj.

Hrana se mora razgraditi do nivoa molekula

Sva hrana koji jedemo, bilo da je u pitanju hleb, meso ili povrće i voće, ili napitci poput vode, kafe ili sokova se ne nalazi u formi energije koju naš organizam može koristiti bez varenja. Sva hrana mora biti usitnjena i razložena do nivoa molekula i nutrijenata koji se mogu absorbovati u krv.

Šta to vari hranu koju jedemo?

Započinjemo seriju Vesti o zdravlju digestivnog trakta. Digestivni trakt ili sistem čine usna duplja, jednjak, želudac, dvanaestopalačno cvevo, tanko crevo, debelo crevo i anus. Sa druge strane organi koji svojim funkcijama učestvuju u radu digestivnog sistema su pankreas, žuč i jetra.

Varenje hrane zavisi od mnogo faktora

Kojom će se brzinom variti hrana zavisi pre svega od toga koje je temperature sadržaj koji jedemo, od zamora mišića samog želudca, od količine sokova i enzima, od količine vode u želudcu. Ugljeni hidrati, na primer, se najkraće zadržavaju u želudcu, dok se proteini zadržavaju nešto duže.