Depresija i Parkinsonova bolest nastaju zbog nedostatka dopamina

Najozbiljnija stanja koja nedostatak dopamina može izazvati su podjednako opasna po organizam. Na prvom mestu je klinićka depresija i stanje koje vodi u samodestrukciju, ovi pacijenti su skloni suicidu pa se vrlo često tako i završi bolovanje od ove depresije.

Manjak dopamina menja ličnost čoveka

Manjak dopamina u organizmu se može manifestovati velikim brojem simptoma, većina od njih su povezani sa pojavom kliničke depresije, manjka volje za životom, opšte demotivacije, gubi se svaki smisao za osećanje zadovoljstva ili sreće. Mogu se javiti i poremećaji spavanja, paradoksalna insomnija.

Dopamin proizvodi sam naš organizam, tačnije mozak

Sam ljudski organizam stvara dopamin i to ga sintetišu tri grupe ćelija u centralnom nervnom sistemu. Dopamin se stvara u crnoj supstanci, u jedrima hipotalamusa i u limbičkom sistemu. Dopamin je zadužen za motoričku kontrolu, za sve voljne pokrete.

Dopamin reguliše naše razpoloženje

Dopamin ima više od samo jedne funkcije koju obavlja u našem mozgu. Dopamin je odgovoran za naše voljno ponašanje, voljne pokrete, motivaciju, prepoznavanje stvari i lica. Bez dopamina ne bi bilo moguće regulisati spavanje, sanjanje, pažnju, radnu memoriju.

Dopamin kao jedan od glavnih neurotransmitera

Kako smo pomenuli Parkinsonovu bolest, čiji je glavni uzročnik nedostatak dopamina kao regulatora voljnog pokreta, pravi je trenutak da saznamo više o samom dopaminu. Dopamin je jedan od neurotransmitera koji vladaju našim centralnim nervnim sistemom.

Lečenje Parkinsonove bolesti je doživotno

Parkinsonova bolest ili Parkinsonizam je najčešće primarnog tipa, iako se razlikuju nasledni Parkinsonizam, sekundarni ili Parkinson plus sindrom. Osoba koja boluje od Parkinsonove bolesti će razviti podrhtavanje glave i vrata, drhtanje ruku ili fenomen pod nazivom brojanje novca.

Dijagnostikovati Parkinsonovu bolest nije lako

Parkinsonova bolest se dijagnostikuje na osnovu anamneze, pregleda neurologa, utvrđivanja karakterističnih simptoma, jer Parkinsonova bolest je jedna od retkih koje se ne potvrđuju analizama poput EEG, elektroencefalograma, magnetne rezonance ili CAT skenera glave.

Usporeni pokreti, drhtanje i poremećaj ravnoteže

Osoba koja boluje od Parkinsonove bolesti imaće manje ili više primetne smetnje u kretanju. Ove smetnje će se pre svega odnositi na nestabilnos pri stajanju i hodanju zbog poremećaja balansa ili ravnoteže. Tremor ili drhtanje mišića ili celih segmenata tela će tome još više doprineti.

Prvi simptomi Parkinsonove bolesti

S obzirom da je glavni razlog nastanka Parkinsonove bolesti nedostatak ili nedovoljno stvaranje dopamina kao neurotransmitera koji kontroliše voljne pokrete, logično je da se kao prvi simptom oboljenja javljaju upravo nevoljni ili nekontrolisani pokreti.

Parkinsonova bolest nosi ime lekara koji je otkrio

Još davne 1817. godine u Londonu je doktor Džejms Parkinson uspostavio definiciju tada sasvim nove bolesti centralnog nervnog sistema. Naravno to oboljenje i danas nosi njegovo ime, Parkinsonova bolest.