Uticaj svetlosti na moždanu aktivnost

Naučnici su utvrdili da dejstvo svetlosti na delove mozga koji se aktiviraju prilikom izvršavanja zadatka zavisi od boje svetla kojem smo prethodno bili izloženi.

Uticaj boje svetla na kognitivne funkcije

Svojstva fotoreceptora melanopsina podsećaju na neke osobine fotoreceptora kod beskičmenjaka, koji su posebno osetljivi na plavo svetlo. Da bi utvrdili kako melanopsin utiče na razmišljanje, naučnici su funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI) pratili 16 ispitanika.

Šta je melanopsin i zašto je on bitan?

Naučnici su pre 10 godina otkrili melanopsin, fotoreceptor koji prenosi svetlosne informacije od oka ka brojnim centrima u mozgu. Smatra se da bi se u slučaju nedostatka ovog fotoreceptora poremetile neke ne-vizuelne funkcije.

Zašto je svetlost važna za nas?

Naučnici sa Inserma podsećaju da je svetlo preko potrebno da bismo se dobro osećali i da bi naš mozak pravilno funkcionisao. Svetlost je neophodna za vid, ona reguliše naš unutrašnji časovnik, stimuliše razmišljanje i pomaže u borbi protiv sezonskog poremećaja raspoloženja.

Kako svetlost utiče na naše razmišljanje?

Naš mozak će bolje obavljati kognitivne zadatke ukoliko smo nekoliko sati ranije bili izloženi svetlu. Ovu povezanost ispitivali su naučni timovi centra za istraživanje ciklotrona (akceleratora čestica) iz Belgije i odseka za hronobiologiju instituta Inserm iz Francuske.

Ljudi različito opažaju iste mirise

Na osnovu rezultata eksperimenta sa razlikovanjem mirisnih mešavina, naučnici su ekstrapolacijom došli do broja od trilion mirisa koje naše olfaktorno čulo može da raspozna.

Neki ljudi bolje razlikuju mirise od drugih

Bočice koje su ispitanici mirisali sadržale su kombinacije od 10, 20 i 30 od 128 molekula pomešanih u različitim odnosima. Istraživači su otkrili da su neki ispitanici bili bolji u biranju bočice koja se razlikuje od druge dve.

Kako su naučnici došli do broja od trilion mirisa?

Proučavanje čula mirisa nije moguće istraživati neposredno kao što je to slučaj sa čulom vida i sluha. Za potrebe istraživanja u kojem je utvrđeno da možemo da detektujemo trilion različitih mirisa, pripremljene su bočice sa različitim mešavinama od 128 mirisnih molekula.

Zašto se više oslanjamo na vid i sluh?

Naučnici koji su sproveli pomenuto istraživanje tvrde da su naši preci više koristili čulo mirisa. Svakodnevno tuširanje, sklanjanje hrane u frižidere i zamrzivače, korišćenje sintetičkih aroma izmestilo nas je iz raznovrsnog sveta mirisa u kojem su živeli naši preci.

Od koliko molekula se sastoji miris ruže?

Naučnici smatraju da je broj mirisa koje možemo da detektujemo i veći od trilion i da imamo osetljivije čulo mirisa nego što sami u to verujemo. Mi, zapravo, samo nedovoljno obraćamo pažnju na to čulo i slabo ga koristimo u svakodnevnom životu.