Detelina i zdravlje: šta nauka zna o dobrobitima i rizicima crvene deteline

Detelina je biljka koju većina ljudi poznaje s livada i travnjaka, ali se u narodnoj medicini koristi vekovima. Kada se govori o njenom uticaju na zdravlje, najčešće se misli na crvenu detelinu (Trifolium pratense), čiji se cvetovi nalaze u čajevima, tečnim ekstraktima i dodacima ishrani. U nastavku pregledamo šta je poznato o njenom sastavu, mogućim koristima, ograničenjima dokaza i merama opreza.

Šta sadrži crvena detelina?

Najviše pažnje izazivaju izoflavoni, biljna jedinjenja iz grupe fitoestrogena. To su pre svega genistein, daidzein, formononetin i biohanin A. Fitoestrogeni su po strukturi slični ženskom polnom hormonu estrogenu, pa se mogu slabo vezati za estrogenske receptore u organizmu. Detelina sadrži i flavonoide, fenolne kiseline, male količine vitamina i minerala, kao i kumarinska jedinjenja, što je važno kada je reč o bezbednosti.

Menopauza i vazomotorni simptomi

Najčešća primena crvene deteline jeste ublažavanje simptoma menopauze, pre svega talasa vrućine i noćnog znojenja. Rezultati istraživanja nisu ujednačeni. Pojedine studije beleže skroman pad učestalosti talasa vrućine, dok druge ne pokazuju značajnu razliku u odnosu na placebo. Zbog toga se crvena detelina ne smatra zamenom za lečenje koje preporučuje lekar, već eventualnom dopunom, i to samo kod žena koje nemaju razloga da izbegavaju fitoestrogene.

Zdravlje kostiju

Pošto estrogen ima važnu ulogu u održavanju gustine kostiju, ispitivano je da li izoflavoni mogu usporiti gubitak koštane mase posle menopauze. Dosadašnji podaci ukazuju na mogući blagi efekat, ali su studije male i kratkotrajne. Ne postoje dovoljno čvrsti dokazi da crvena detelina smanjuje rizik od preloma, pa ne treba da zameni kalcijum, vitamin D, fizičku aktivnost i terapiju koju propiše lekar.

Srce i krvni sudovi

Izoflavoni su ispitivani i u vezi sa holesterolom i elastičnošću krvnih sudova. Neki radovi sugerišu blago poboljšanje pojedinih pokazatelja, ali rezultati nisu dosledni. Zaštitni efekat na srce i krvne sudove nije potvrđen u meri koja bi opravdala preporuku za opštu upotrebu.

Koža i tradicionalna upotreba

U tradicionalnoj medicini detelina se koristila u obliku čaja kod kašlja i prehlade, a spoljašnje u oblozima kod blagih iritacija kože. Naučni dokazi za ove namene su ograničeni. Čaj od cvetova može biti prijatan napitak, ali ne treba očekivati lekovito dejstvo.

Moguće neželjene reakcije

Crvena detelina se u kraćem periodu obično dobro podnosi, ali se mogu javiti:

• glavobolja i mučnina,
• kožni osip,
• osetljivost dojki,
• nepravilna ili neočekivana krvarenja i tačkasto krvarenje,
• nadutost i druge blage probavne tegobe.

Dugoročna bezbednost, naročito kod visokih doza iz dodataka ishrani, nije dovoljno ispitana.

Ko treba da izbegava crvenu detelinu?

Zbog hormonskog dejstva i kumarinskih jedinjenja, oprez je neophodan u sledećim situacijama:

• hormonski zavisni tumori (karcinom dojke, materice, jajnika) ili endometrioza i miomi, kao i lična ili porodična istorija takvih oboljenja,
• trudnoća i dojenje,
• terapija antikoagulansima (na primer varfarin) ili lekovima koji utiču na zgrušavanje krvi, jer postoji mogućnost pojačanog rizika od krvarenja,
• planirane operacije, kada se upotreba obično prekida najmanje dve nedelje ranije,
• terapija tamoksifenom ili drugim hormonskim lekovima, jer su moguće interakcije.

Crvena detelina može uticati na metabolizam nekih lekova u jetri, pa je savetovanje s lekarom ili farmaceutom važno pre svake upotrebe, posebno kod hroničnih bolesti.

Ne mešati različite vrste

Nije svaka detelina ista. Bela detelina (Trifolium repens) sadrži jedinjenja koja mogu osloboditi cijanid, a kvarenjem pojedinih srodnih biljaka, kao što je nadzemna masa slatke deteline (Melilotus), nastaju supstance koje ometaju zgrušavanje krvi. Zato ne treba samostalno brati i konzumirati biljke s livade, već birati proizvode poznatog sastava iz apoteka i proverenih prodavnica.

Kako je bezbednije koristiti detelinu?

• Prednost dati standardizovanim proizvodima s jasno navedenim sadržajem izoflavona.
• Pridržavati se doze sa deklaracije i ne produžavati upotrebu bez saveta stručnjaka.
• Pratiti reakcije organizma i prekinuti upotrebu ako se jave neželjeni efekti.
• Obavestiti lekara o svim biljnim preparatima koje uzimate.

Zaključak

Crvena detelina je biljka sa zanimljivim sastavom i određenim potencijalom, pre svega kod blažih simptoma menopauze. Ipak, naučni dokazi su ograničeni, a hormonsko dejstvo i mogućnost interakcije s lekovima zahtevaju oprez. Pre nego što je uvedete u svakodnevnu upotrebu, posavetujte se s lekarom, naročito ako imate hroničnu bolest, uzimate terapiju ili ste trudni.