Učenje

Crna čokolada zaista predstavlja zdrav slatkiš - dobra je za srce, mozak, pa čak i za liniju. Štaviše, ukoliko se jede u umerenim količinama, crna čokolada ne samo što ne goji, već nam zahvaljujući visokom sadržaju antioksidansa katehina pomaže i da smršamo.

Bavljenje plesom poboljšava ravnotežu kod starijih osoba znatno efikasnije nego uobičajene fizičke vežbe. I to nije sve - ples takođe podstiče aktivnost u delovima mozga zaduženim za pamćenje i učenje.

Učenje tokom spavanja ipak nije mit! Naime, nedavna studija francuskih naučnika pokazala je da mozak može da pamti informacije tokom pojedinih faza sna.

Prema rezultatima nedavnog istraživanja, ekstra devičansko maslinovo ulje smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti i demencije. Maslinovo ulje održava sposobnosti pamćenja i učenja, dok istovremeno smanjuje...

Američki istraživači iz oblasti neuronauka ispitivali su navike učenja studenata sa Univerziteta u Nevadi i sa Otvorenog univerziteta iz Velike Britanije da bi utvrdili kada misaone sposobnosti studenata dostižu najviši nivo...

Studija švedskih istraživača iz 2012. godine pokazala je kako intenzivno učenje stranog jezika utiče na razvoj pojedinih regija u mozgu kod odraslih ispitanika.

Ako pored maternjeg govorite i neki strani jezik, delovi mozga zaduženi za pažnju i izvršne funkcije razvijeniji su, što može da odloži razvoj demencije.

Brojna istraživanja potvrdila su uvreženu ideju da deca brže uče strani jezik od odraslih, i da memorisanje novih rečipostaje sve teže što smo stariji. Ipak, pokazalo se da odrasle osobe imaju neke prednosti kada je u pitanju učenje stranih jezika.

Finska naučna studija iz 2013. godine pokazala je da majke koje tokom trudnoće puštaju bebi muziku podstiču na taj način razvoj bebinog mozga i pamćenja.

Škotski naučnici su utvrdili da osobe čiji posao zahteva dosta kompleksnog razmišljanja obično imaju bolje pamćenje kasnije u životu. U kompleksna zanimanja naučnici su svrstali poslove...

Koje životne navike mogu da nam pomognu da zaštitimo i poboljšamo naše pamćenje? Da bi otkrili odgovor na ovo pitanje, australijski naučnici su testirali 29.500 ispitanika.

Sledeći put kada budete imali problem da se setite nekog podatka ili detalja nekog događaja pokušajte da podstaknete pamćenje pomoću ove jednostavne tehnike.

Tim iranskih naučnika utvrdio je da dnevna doza probiotika tokom 3 meseca može da poboljša pamćenje i misaone sposobnosti kod pacijenata s Alchajmerovom bolešću.

Žumance jajeta sadrži fosfatidilholine, lipide koji podstiču stvaranje neurotransmitera acetilholina u mozgu. Sam acetilholin igra ključnu ulogu u moždanim aktivnostima.

Sve je više istraživanja koja potvrđuju pozitivan efekat fizičkih aktivnosti na misaone funkcije ljudi. Jedna prošlogodišnja studija je tako pokazala da redovno vežbanje povećava dostupnost kiseonika u delovima mozga koji su zaduženi za mišljenje, pamćenje i učenje.

Američki naučnici su utvrdili da ishrana bogata šećerima i mastima nepovoljno deluje na mozak i ubrzava opadanje misaonih funkcija. Ovakva ishrana utiče čak i na kratkoročno i dugoročno pamćenje.

Verovatno deluje logično, ali je sada i naučno potvrđeno - adolescenti koji ranije idu na spavanje ostvaruju bolje rezultate u školi. Kada je idealno vreme za odlazak na spavanje?

Kada je potrebno da neki sadržaj zapamtimo što tačnije formula za to je da što češće ponavljamo taj sadržaj. Zaboravljanje kao proces će najbrže nastati u prvih 30 minuta nakon prestanka učenja nekog sadržaja, preko 50% se zaboravi.

Kada je u pitanju normalan vid zaboravljanja to je zapravo slabljenje fizioloških tragova nastalih učenjem u samoj kori velikog mozga. Ovaj proces zaboravljanja je najbrži u prvih sat vremena učenja, na primer, dok sa vremenom ne raste proporcijalno.

Smatra se da je ljudski kapacitet za učenje i sticanje novih znanja neograničen, i da celog života možemo učiti nove stvari i veštine, ali se period 25. godine smatra periodom kada je ljudski mozak najefikasniji kada je u pitanju učenje.

Psihologija razlikuje 7 velikih grupa inteligencije ljudi. U svakoj od tih 7 grupa dominira različita karakteristika, verbalna inteligencija, numerička, emotivna, logička, tako da iz toga sledi da nisu svi ljudi skloni istom načinu učenja i usvajanja novih sadržaja i iskustava.

Učenje možemo definitasi i kao sticanje novih ili modifikovanje već postojećih veština, saznanja, vrednosti, šema ponašanja ali i kretanja. Sve ove procese menjamo jednostavnom upotrebom i upijanjem informacija, bilo u pisanom ili verbalnom i vizuelnom obliku.

Znanje je moć (Francis Bakon). Sva nova iskustva, sadržaji, nove veštine koje naučimo tokom života mogu samo povećati kvalitet istog i u velikoj meri nam olakšati svakodnevne aktivnosti i pomoći nam da izgradimo stabilnu psihološku ličnost sigurnu u svoje postupke.

Stara čečenska izreka kaže: Ono što čovek nauči, voda ne može odneti niti vatra spaliti. U tome se ogleda najbitnija ljudska osobina. Ljudska prednost u odnosu na druge, manje evoluirane vrste, jeste naša neverovatna sposobnost učenja i pamćenja novih sadržaja.