Parkinsonova bolest

Sve je više istraživanja koja potvrđuju povoljan uticaj vina na zdravlje. Za početak, grožđe, a samim tim i vino, bogato je polifenolima koji ublažavaju zapaljenja i smanjuju oksidativni stres u organizmu.

Osim što kokosovo ulje može da se koristi za negu kose i kože, i što se pokazalo da može povoljno da deluje na srčano zdravlje i na mršavljenje, ulje kokosa povoljno deluje i na zdravlje mozga...

Američki naučnici su nedavno utvrdili da pojedine pečurke sadrže dva antioksidansa za koje se smatra da produžuju život i usporavaju proces starenja. Naime, pečurke predstavljaju najbolji izvor antioksidansa ergotioneina i glutationa...

Sledeći put kad vam neko kaže da kafa nije zdrava, pokažite mu današnji tekst! Kafa je bogata antioksidansima, tako da redovno pijenje ovog napitka može čak da pomogne u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja...

Naučnici su otkrili da jedan popularan začin može da poboljša učenje i pamćenje, i da na taj način uspori gubitak pamćenja kod osoba koje boluju od Alchajmerove bolesti.

Koenzim Q10 je supstanca nalik na vitamine, koja se prirodno nalazi u ljudskom telu, naročito u srcu, jetri, bubrezima i pankreasu. Koenzim Q10 igra ključnu ulogu u proizvodnji energije u ćelijama.

Japanske jabuke sadrže katehine, moćne antioksidanse koji nas štite od kancera, i kojih takođe ima u zelenom i crnom čaju, kakau, naru i jagodičastom voću.

Istraživanja su pokazala da borovnice pozitivno utiču na očuvanje mentalnog zdravlja kod starijih osoba. Redovnim konzumiranjem borovnica ili soka od borovnica dolazi do poboljšanja u kognitivnim funkcijama.

Kada se umereno konzumira, kafa može da ima mnoštvo pozitivnih efekata na zdravlje. Budući da sadrži kofein, kafa poboljšava našu koncentraciju, brzinu reagovanja i koordinaciju pokreta.

Više istraživanja je potvrdilo da kofein može da umanji rizik od dijabetesa tipa II i to za 23% do 67%! U čak 18 studija, na 457 922 učesnik utvrđeno je da svaka šoljica kafe na dnevnom nivou umanjuje rizik za 7%.

Kao jedan od glavnih simptoma Parkinsonove bolesti koji smo pomenuli, a javlja se uvek u kliničkoj slici ovog odboljenja je tremor ili podrhtavanje ili ukočenost. Ova ukočenost može nastati usled pojave spazma. Spazam mišića je nevoljna aktivnost nekom mišića ili grupe mišića.

Najozbiljnija stanja koja nedostatak dopamina može izazvati su podjednako opasna po organizam. Na prvom mestu je klinićka depresija i stanje koje vodi u samodestrukciju, ovi pacijenti su skloni suicidu pa se vrlo često tako i završi bolovanje od ove depresije.

Parkinsonova bolest ili Parkinsonizam je najčešće primarnog tipa, iako se razlikuju nasledni Parkinsonizam, sekundarni ili Parkinson plus sindrom. Osoba koja boluje od Parkinsonove bolesti će razviti podrhtavanje glave i vrata, drhtanje ruku ili fenomen pod nazivom brojanje novca.

Parkinsonova bolest se dijagnostikuje na osnovu anamneze, pregleda neurologa, utvrđivanja karakterističnih simptoma, jer Parkinsonova bolest je jedna od retkih koje se ne potvrđuju analizama poput EEG, elektroencefalograma, magnetne rezonance ili CAT skenera glave.

S obzirom da je glavni razlog nastanka Parkinsonove bolesti nedostatak ili nedovoljno stvaranje dopamina kao neurotransmitera koji kontroliše voljne pokrete, logično je da se kao prvi simptom oboljenja javljaju upravo nevoljni ili nekontrolisani pokreti.

Još davne 1817. godine u Londonu je doktor Džejms Parkinson uspostavio definiciju tada sasvim nove bolesti centralnog nervnog sistema. Naravno to oboljenje i danas nosi njegovo ime, Parkinsonova bolest.