Nikola11 je napisao:
'88.godinesam isao u Citluk,selo kod Mostara da bih uzeo dve kese caja od kojih je trebalo da se "otkloni" diabetes.
Ne zelim da kazem da sam skeptik jer stvarno ne znam nista o ovoj dijeti,ali mi je malo cudno,sta posle ta tri meseca?
Bilo bi dobro kad bi nam neko iz blizine,rekao svoja iskustva.
Ne, u čajeve ne verujem ni ja. Gubljenje vremena. Ali, uz ovu dijetu, neki čaj kao pomoćno sredstvo, e, to da. Kao na primer, zeleni čaj.
Kažu da se posle ta tri meseca ljudi "skidaju sa insulina". Nešto nisam ni ja verovala u početku, ali od kako imam kući onaj merač i posle klope merim šećer tačno vidim šta mnogo podiže šećer, a šta malo. Znači, hranom ga možemo kontrolisati. E,sad,kojom vrstom namirnica, to je pitanje.
Jesi bio na tom sajtu?
Evo prekucaću malo teksta iz pomenute knjige a koji se odnosi na našu boljku, pa vas molim da pročitate i malo prokomentarišete sa vaše strane
Lečenje šećerne bolesti, gojaznosti, mršavosti, bolesti jetre i želuca,ženskog steriliteta i najrazličitijih drugih bolesti.
Naše žlezde sa unutrašnjim lučenjem u velikoj meri zavise od enzima iz sirove hrane, jer jedino ti enzimi stvaraju hormone u našim žlezdama. Na to se veoma malo obazire većina lekara, jer oni, uglavnom, uopšte ne veruju u izlečenje šećerne bolesti i osudjuju dijabetičare na stalno primanje insulina i mnogo mesne hrane, sve dok prerana smrt zbog prekiseljavanja, a ne zbog šećerne bolesti ne donese kraj dugom bolovanju. Šta na to kaže priroda? Ona kaže: "Ukloni uzrok, a slučaj prepusti meni". Zato paralisanim i uspavanim žlezdama treba dati neupropaštenu prirodnu hranu, koja im je namenjena od Stvoritelja, pa će se ponovo probuditi i obnoviti se.
Beli šećer, belo brašno, rafinirana ikuvana jela od skroba, mesna hrana, pušenje i kafa, koji se češćom upotrebom pretvraju u glavne neprijatelje žlezda i nervnog sistema, nesumljivo nove veliku krivicu zbog nastanka šećerne bolesti i drugih oboljenja žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Medjutim, glavni uzrok je u kuvanju, pasterizovanju i denaturisanju hrane, a time i uništavanju enzima. Mogući nasledni faktori mogli bi da doprinesu nastajanju šećerne bolesti, ali bez pogrešne ishrane, oni nikada ne bi ni došli do izražaja. Ono što je bolesnik nasledio, ili još bolje, preuzeo od roditelja, u prvom redu je pogrešan način ishrane a tek onda samo nasledje. Na taj način pokazuje nam se tek onda samo nasledje. Na taj način pokazuje nam se put izlečenja, čak i ako on baš nije kratak u zastarelim, već godinama zapuštenim slučajevima. Odstrani iz jelovnika mesnu hranu, a na njeno mesto -semenje uljarica i sirovo povrće.
Jedi sve sirovo, ne uznemiravaj se zbog tabela, kalorija i drugih propisa ( to se naročito odnosi na gojazne) splai jelovnike koje se na to odnose. Ako u početku nekoliko slatkih plodova ili šargarepa donekle povećaju šećer, jer si pojeo odjenom previše, nemoj ih se potpuno odreći. Ta pojava je prolaznog karaktera. Voćni šećer ne može se uporediti sa belim šećerom. Prema najnovijim istraživanjima, voćni šećer troši veoma malo insulina. Medjutim, kloni se meda i sirovog šećera, pošto oni prebrzo prelaze u krv. Umesto masti i mesa u obzir dolaze orasi, semenje suncokreta, susama,prešnične klice, proso, ječam i drugo zrnevlje,sirovo mleko i jaja, ili obroci sa mikserom. piće: čaj od bobove ljuske, listova borovnice, hajdučke trave i šipka, koji mogu služiti i kao sastojci za spravljanja povrtne vode. Izuzetno krosino bi bilo pripremiti terapiju gladovanja sa povrtnom vodom ili terapiju čišćenja da delimičnim gladovanjem. Svi organi se najbrže regenerišu dužim gladovanjem, što je inače i znatno lakše, pošto u tom slučaju glad potpuno nestaje.
Insulinske injekcije ne smeju se naglo obustaviti, izuzev za gladovanje ili za neku posebnu dijetu mršavaljenja. Ako je ikako moguće, trebalo bi otpočeti s gladovanjem od 21 dan, inače sa terapijom sa sokovima od povrća, ili dužom terapijom sa povrtnom vodom i prilično gustom vodom od mekinja, osim čega se veoma malo jede.
Pošto je kako pri gojaznosti ako i pri nedovoljnoj težini, reč o belestima žlezda s unutrašnjim lučenjem, one u velikim periodima zahtevaju istu terapiju kao i šećerna bolest.Vrlo mršave osobe opiru se gladovanju jer se to suproti njihovom razumu. Naprotiv, za njih je gladovanje najlakše. Čak i njihovo mršavao telo ima dovoljno rezervi. Kratko gladovanje teško da bi donelo željene rezultate, budući da se žlezde obnavljaju tek nakon dugotrajnog gladovanja.
Poznato je da zavisnost od kafe, alkohola i pušenja stoje u vezi sa žlezdama sa unutašnjim lučenjem i da se neke od njih na taj način velikom merom oštete. "