Vesti

Kao i većina povreda koje zahvataju loko-motorni sistem, i teniski lakat se leči kombinacijom terapija. Nakon uspostavljanja dijagnoze svakom pacijentu se pristupa individualno, ali se lečenje sprovodi kombinacijom medikamentozne terapije, pre svega analgetika ali i procedurama fizikalne terapije.

Šta je to prvo što ćete osetiti ako imate epikondilitis? Naravno to je bol, jak bol koji se javlja na samom mestu tetive koja se pripaja za epikondil humerusa i često se širi ka šaci ili ramenu. Bol je toliko jak da onemogućava pokrete savijanja i opružanja lakta.

Epikondilitis je zapaljensko oboljenje spoljašnjeg epikondila zgloba lakta tj, tetive koja se tu pripaja a kao glavnu ulogu ima spajanje mišića ekstenzora za kost. Ovaj epikondilitis se drugačije naziva teniski lakat jer ova povreda i zapaljenje mesta gde se pripajaju mišići koji pokreću podlakticu.

Lakat je jedan od kompleksnih zglobova u našem loko-motornom sistemu i čine ga tri kosti, ulna, radius i humerus ili kost nadlakta i kosti podlaktice. Teniski lakat zahvata epikondil ramene kosti, i to spoljašnji. Teniski lakat je povreda koja čini bolnim savijanje ili fleksiju lakta.

Verujem da ste svi čuli barem jednom za dijagnozu pod nazivom teniski lakat. Ovakav naziv nas navodi da mislimo da samo teniseri mogu oboleti ali to zapravo nije tako. Teniski lakat ili lateralni epikondilitis je veoma često oboljenje koje može zahvatiti oba pola, sve profesije.

Najčešće je u pitanju deformitet zgloba ili više segmenata. Lečenje zglobova zahvaćenih degenerativnim procesima kombinuje lečenje antiinflamatornim lekovima, vitaminima i blokadama direktno u zglobove, procedure fizikalne medicine ali i operativno lečenje.

Prvi simptomi koji će se pojaviti kod nekoga ko ima degenerativni reumatizam su svakako otok zgloba, bolni pokreti u zglobu i smanjen obim pokreta u tom zglobu. Bol u zglobu ili zglobovima je stalan, javlja se i u miru i tokom pokreta, ne prestaje sa prestankom kretanja.

Zglobne hrskavice su veoma važan deo zgloba i bez njih naše kretanje ne bi bilo moguće i naši zglobovi i same kosti bi trpele veliki pritisak i obimna oštećenja. Zglobne hrskavice nemaju svoj krvotok i hrane se isključivo preko sinovijalne tečnosi koja ih okružuje.

Degenerativni artritisi su samo jedna vrsta artritisa koji zahhvataju ljudski organizam. Postoje zapaljenski, degenerativni i idiopatski tj, oni za koje se ne zna tačan razlog nastanka. Degenerativni su najčešći jer se mogu javiti kod svake osobe.

Osteoartritis ili degenerativni artritis je jedan od najčešćih sindroma koji zahvataju naše zglobove nakon 40te godne života. Svakako da je moguće da se artritis razvije i ranije, ali na to utiču genetske predispozicije, gojaznost, povrede ili druga oboljenja.