Iako se HDL holesterol često naziva i dobrim holesterolom, nedavno istraživanje američkih naučnika pokazalo je da se pri određenim količinama ovaj tip holesterola može povezati sa povećanim rizikom od srčanog udara i smrtnog ishoda.
HDL (eng. high-density lipoprotein - lipoprotein velike gustine) holesterol ima važnu ulogu - on učestvuje u transportu LDL (lošeg) holesterola do jetre gde se ovaj tip holesterola eliminiše. Na ovaj način HDL holesterol "čisti" krvne sudove i smanjuje rizik od ateroskleroze. Međutim, šta se dešava kod prevelike količine HDL holesterola u krvi?
Da bi ovo ispitali, američki naučnici su pratili stanje 5965 osoba, prosečne starosti od 63 godine. Većina učesnika u istraživanju imala je neko kardiovaskularno oboljenje. Učesnici su bili podeljeni u 5 grupa u zavisnosti od stope HDL holesterola u krvi: 1. grupa - manje od 30 mg/dl, 2. grupa - 31-40 mg/dl, 3. grupa - 41-50 mg/dl, 4. grupa - 51-60 mg/dl i 5. grupa - više od 60 mg HDL holesterola po decilitru krvi. Na kraju perioda istraživanja utvrđeno je da je 13% učesnika preminulo usled kardiovaskularnog uzroka.
Autori studije su zaključili da najmanji rizik od smrtnog ishoda imaju ljudi iz 3. i 4. grupe, tj. osobe čiji je nivo HDL holesterola između 41 mg/dl i 60 mg/dl. Izvan ovog opsega, pomenuti rizik raste. Dakle, iako je reč o "dobrom" holesterolu, utvrđeno je da je kod stope veće od 60 mg/dl rizik od srčanog udara i kardiovaskularnih bolesti viši za 50% nego kod optimalnog opsega HDL holesterola. Potrebno je još istraživanja da bi se utvrdili mehanizmi odgovorni za pomenuti, "neželjeni" efekat većih nivoa HDL holesterola u krvi.
