Neznam sta da vam odgovorim na misljenje med. sestre, pa nerkoticno tkivo valjda mora da se ukloni, ono ne znaci da se rana sanira, naprotiv....

Sve je to diskutabilno, ja cu ovde pokusati da vam opisem proces koji se postuje ovde (Francuska), i ove informacije su protokol bolnice, a ne neke proizvodjacke firme (da ne pomislite, da su saveti subjektivni). Pisem prevod tog procesa, i u napred se izvinjavam za lingvisticke greske (moj poslednji cas srpskog je bio u 5. razredu osnovne), i ako nesto nije jasno vrlo rado cu pokusati da objasnim...)

Razlicite faze dekubitusa:
-1.Crvene fleke
-2.Faza fliktena ili desepidermizacije (otvaranje rane
-3.Faza nekroze: crna rana
-4.Faza deterzije ili ulceracije (ulkusi): zuta rana
-5.Faza mehuranja: crvena rana
-6.Faza re-epidermizacije: roze rana (napokon zarastanje!)

Zavisno od faze u kojoj se nalazi postupci i tretmani su razliciti:

1. Crvene fleke, pocetna faza, inflamacija tkiva. Od samog pocetka nezno nanositi masnu kremu (tip Sanyren), u pocetku nije potrebno koristiti flastere, ako se crvenilo nastavi, moze se staviti providni film od polyuretana, ili tanki providni hidrokolidalni flaster (kako bi se nadgledala evolucija). Flaster se ostavi nekoliko dana, dok se sam ne odlepi (ili eventualno menjati jednom nedeljno).
Ako pacijent mora da ostane u poziciji koja pritiska crvenu fleku, mogu se koristiti i sundjerasti hidrokoloidalni flasteri (koji ce olaksati zonu i rasporediti pritisak na periferijske zone).

2. Faza fliktena (neznam kako pravilno prevesti, izgleda kao zulj, ili ampula, i puna providne tecnosti)
- Ako je povrsinska, nema potrebe za inciziranje, stavljati tanki, providni hidrokoloidalni flaster (menja se maksimum jednom sedmicno, ili kad se sam odlepi).
-ako je veca povrsina, i velika kolicina sekreta, moze samo da se probusi, i stavi isto tanki providni hidrokolidalni flaster (menja se jednom sedmicno, ili ako se sam odlepi pre).
-ako je "ampula" krvava, pozeljno je sasvim odrezati kozu, i evakuisati tecnost, kako bi se izbegla infekcija. I u ovom slucaju staviti tanki providni hidrokoloidalni flaster, menjati jednom sedmicno ili ako se sam odlepi pre toga.

3. Faza nekroze: crna rana: ta lezija obuhvata sve slojeve koze. I nerkoticno tkivo moze biti suvo, ili eksudativno (vlazno).
Nekroticno tkivo se mora eliminisati, ili posle "potparavanja rane pod flasterom, ili skalpelom, makasama).
-ako je crna krasta suva, ili je iseci skalpelom, ili staviti na nju hydrogel, zatim tanki, providni hidrokoloidalni film (menjati flaster svaki dan i pratiti evoluciju, nekroze, i postepeno je odstranjivati).
-ako je nekroticno tkivo vlazno (eksudativna nekroza), mazati hydrogel, zatim flaster tipa alginat, menjati svako dan-dva.
-ako je rana loseg mirisa i vlazna moze se staviti flaster od karbona (uglja), koji ce upijati miris, menja se svako dan-dva.

U svakom slucaju rana se pere vodom ili fizioloskim serumom, posusivanje laganim tapkanjem gaze.

4. Faza deterzije, ulceracije:
ulceracije se pojavljuju posle eliminisanja nekroticnog tkiva. Rana je zuta sa deponijom fibrina.
Deterzija je eliminisanje nekroticnog tkiva (uz pomoc leukocita i bakterija koje se nalaze u rani). I ova faza moze biti izvrsena hirurskim putem, ili autoliticnim (prirodnim putem). Cilj je da se ubrza cikatrizacija i izbegne infekcija rane.
Tretman za prirodno eliminisanje:
-ako je rana mnogo vlazna, stavlja se flaster od alginata, ako je mnogo duboka, postoje i "fitilji", zatim se stavlja hidrokoloidalni flaster koji se menja svaki dan.
-ako je rana "prosecno vlazna", samo hidrokoloidalni flaster, ako je mnogo duboka, postoji i hidrokoloidalna pasta, koja se stavlja na ranu pre flastera, previjanje se vrsi svako 5-6 dana.
-ako je rana loseg mirisa moze da se koristi karbon-flaster (direktno na ranu ako je vlazna, sa interface-flasterom ako je suva), previjanje svakodnevno.

Savet: Bakterijska kolonizacija rane (bakteriociklus), je normalan proces i koristan. Zbog toga treba izbegavati upotrebu lokalnih antiseptika i antibiotika, zato sto remete prirodni proces i samim tim zarastanje rane.
U slucaju prosirenja infekcije, uz lekarsko odobrenje njihovo koriscenje moze biti primenjeno, maksimum 8 dana.

5. Faza mehuranja, crvena rana:
- vlazna rana bez krvavljenja: koristiti hidrocelularni flaster, koji se menja svako 4-5 dana, ili ako je pre toga pun.
- vlazna rana, krvarenje: koristiti alginat flaster (nadgledati ranu jer alginat moze da se zalepi na suvim ranama).
-"prosecno vlazna" rana: hidrokoloidalni flaster, previjanje svako 5-6 dana.
- u slucaju hiper-mehuranja, mogu se koristiti lokalni kortikosteroidi (tip Diprosone).

Savet: Za dobru celularnu proliferaciju, vazno je da rana bude vlazna i topla. Vodom ili fizioloskim serumom se cisti iskljucivo periferija rane, nikako centar, kako se nebi uklonili neophodni faktori za cikatrizaciju.

6.Faza re-epidermizacije: roze rana, ovo je faza same konstitucije epiderma, ili zarastanje, pocinje od periferije rane i siri se prema centru.
U ovoj fazi je pozeljno koristiti providne hidrokolidalne flastere kako bi se moglo nadgledati stanje, oni se menjaju maksimum jednom nedeljno, ili ako se sami odlepe pre.

Savet: cisti se samo periferija rane, nikako centar. Izbegavati cesto previjanje flastera.


Za kraj sam prikupila listu gore pomenutih flastera koji se ovde koriste:

-interface flasteri: Adaptic, Mepite, Urgotul

-Polyurethan film: Dermafilm, Epiview, Hydrofilm, Mefilm, Opraflex, Opsite, Tegaderm, Tetrafilm, Visulin

- Hydrokoloidalni flasteri: Algoplaque, Askina, Comfeel, Duoderm, Hydrocoll, Sureskin

- Hydrokoloidalni providni: Algoplaque film, Comfeel transparent, Duoderm extra mince, Hydrocoll Thin, Tegasorb Thin

-Alginat: Askina sorb, Algisite, Algosteril, Comfeel Seasorb, Dosasteryl, Kaltostat, Melgisorb, Sorbalgon, Sorbsan, Urgosorb.

-Hidrocelularni flasteri: Allevyn, Askina Transorbent, Biatain, Combiderm, Mepilex, Tielle.

- Hidrogel: Askina gel, Comfeel purilon, Duoderm Hydrogel Applipak, Intrasite gel, Normlgel, Nugel, Sureskin Hydrogel, Urgo hydrogel.

-Karbon flasteri: Actisorb plus, Carboflex, Carbonet.

Sa nadom da ce vam bar nesto od ovog biti korisno, puno pozdrava!

Jao, ja se izvinjavam sto se ne javljam sa info o upotrebi Bioptrona, ali baba mi umire pa sam i ja sludjena a i ta sestra sto radi sa tim Bioptronom je na odmoru, a ove druge ne znaju tacno ali su mi rekle da ova lampu koristi 'kako pise u uputstvu, nista posebno'. No sad Vam lampa i nije prioritet kolko vidim, jedino sto mogu da Vam kazem jeste da nabavite dusek kako bi preveniraki otvaranje novih dekubita....Uzas. MOgu samo da zamislim u kakvom ste stanju i Vi i jadna zena......Sta da VAm kazem. Mi smo dekubite tretirali i Rivanolom, i jodom, ispirali fizioloskim rastvorom (NaCL), stvaljali i kantarion na te crne nekroticne delove i od toga su se te nekroticne skrame polako same odvojile i otpale a tkivo ispod se ocistilo i zaraslo.....Dakle ja bi slusala sta Gagi kaze, deluje mi najsuvislije.....Srecno i cujemo se.

P.s. A sta radite da malo ponegujete i pomognete sebi? Znam da je mama sad prioritet ali znam isto iz iskustva (nazalost dugogodisnjeg i dugotrajnog) da briga o tako teskom bolesniku iscrpljuje brzinom svetlosti, trosi i strasno ugrozava i mentalno i fizicko zdravlje onoga ko je u ulozi negovatelja. Razmislite sta sve mozete da ucinite za sebe i kakvu sve pomoc mozete da dobijete za sebe. Znate, to Vam je kao ono u avionima kada Vam demonstriraju postupak u slucaju opasnosti: :U slkucaju nestanka kiseonika u kabini automatski ce iz pregrada iznad vas ispasti maske za kiseonik - masku prvo stavite SEBI, pa tek onda detetu!" Ne kazu to bez razloga: ako roditelj padne u nesvest - ne moze pomoci ni detetu. U Vasem slucaju - ako Vi padnete (fizicki prvenstveno od iscrpljenja, ali i psihicki) necete moci ni za mamu nista d auradite......Znam da je tesko, verujte. Razumem. Ali ipak. Mislite i na sebe. Pozdrav

Gagi15, mnogo hvala na ovako iscrpnom objašnjenju, sada već nekako jasnije vladam "gradivom" i valjda ću sutra uspeti da sačinim spisak neophodnih stvari za borbu sa dekubitom.
Ovo je sjajan opis i svaka čast na trudu!! Beskrajno Vam hvala!!


Garfield, žao mi je za Vašu babu, a i u pravu ste, Bioptron je sada najmanje bitan u svemu ovome.
Dušeka će biti tek nakon praznika (katastrofa!!!!), a plašim se da će dotle da se otvore ove nove naznake rana, ali sada tu nema diskusije, tako je kako je.
Kantarion je odlična ideja i meni se to provuklo kroz misli juče i sada, nakon ovoga što sam pročitala u Vašem postu ću svakako probati i sa tim.

Što se tiče ovoga pod P.S. ........ znam da ste apsolutno u pravu, vidim po sebi da sam totalno "pošandrcala", već dva meseca sam pod konstantnim stresom, jako smo vezane, ja sam ceo život i previše štićena od svega, kako života tako i smrti i sve ovo mi je i više nego šokantno i jako mi je teško palo (mama se prvo šlogirala i to na moje oči, nemam pojma kako sam ja od straha ostala na nogama i odreagovala kako treba, pa je pala u komu, pa su zaključili da je šlog od tumora na mozgu, pa su to preinačili u metastazu a primarni je na plućima, nakon operacije i vadjenja toga iz mozga, to se pretvorilo u informaciju da je moguće da je to na mozgu samo neka od metastaza, usput plegična cela leva strana tela koja se sada lagano vraća, na sve to ovaj dekubit......i sve to u nepunih mesec i po dana!!
Jako se plašim za sebe, jer sam sklona anksioznosti, u svemu ovome sam imala faze na početku kada su bili udarni šokovi, da sam jedva stajala na nogama, celo telo mi se treslo, ravnotežu sam izgubila, imala svakodnevne vrtoglavice, lupanje srca i sve ostalo što uz to ide. Iskreno, zadivila sam sebe jačinom koju uopšte nisam znala da posedujem, ali se plašim narednog perioda koji će svakako biti mnogo gori nego sve ovo do sada, a još više me plaši šta će biti kad sve ovo prodje, jer ja tako reagujem na stres - guram kad je frka, a kad krenem da se opuštam, onda nastaje pakao.
Trenutno uopšte nisam u mogućnosti da sebi dam oduška, ako i ostavim mamu sa nekim od poverenja, to je odmah zvanje i milion pitanja sa njene strane (tom nekome) kada ću se vratiti, uvek se nadje nešto što je hitno a što samo ja mogu da uradim - npr da menjam vatu i uloške iz pelene čim urinira, da gori od temperature, da ima tahikardije i sl. Ona inače nije sklona takvim "scenama", ceo život me štiti i više nego što je potrebno, ne verujem da je ovo menjanje ćudi usled bolesti (ona je u momentu dok se šlogirala, kad je videla kako se ja tresem i kako mi drhti glas dok sam zvala Hitnu, uhvatila mene za ruku i rekla: "Nemoj cile ti da se plašiš i da se treseš, prestaću ja da kolutam očima i da cimam glavom, samo se ti smiri." Pre neku noć se ona tresla, kad sam je upitala što se trese, ona mi je sasvim svesno rekla da je hvata panika od same sebe, jer se pretvorila u zahtevno čudovište i da se plaši od toga!

A sa druge strane, kako legnem, tako me na svakih par minuta zove da me pita da li sam odmorila i da li sam uspela da odspavam. Verujem da je izgubljena od tolikog ležanja i ko zna šta se sve u mozgu od te operacije poremetilo, ali da je iscrpljujuće - jeste.
Iz bolnice su je otpustili u fazonu "samo da im ne umre tamo", razmišljala sam i da je "smestim" negde, ali kad je već situacija takva kakva jeste, bez obzira na težinu, ja sam htela da dodje kući, da budemo zajedno, da mogu da je negujem, ako ništa drugo, da bar ima suvu pelenu i da pije na svaka dva minuta po par gutljaja vode, da joj dam da jede šta poželi, da bude u svom krevetu, da ima svoj pogled kroz prozor, da se mazimo kad god to možemo......pa dok traje....

Imam par ljudi oko sebe na koje stvarno mogu da se oslonim, tipa da neko dodje da bude sa mamom dok ja odspavam malo, da bude sa njom dok izadjem, bar krug oko zgrade da prošetam, da sedi ovde sa mnom, pa kad mama zove da umesto mene ustane, da mi skuva, donese ručak, ode na pijacu, imam i ko mi svaki dan pomaže oko presvlačenja i svega što uz to ide, da provede noć sa mnom, da nisam sama, jer mi je velika frka, to mi stvarno mnogo znači, a opet, premalo je naspram svega, ali ne mogu očekivati od drugih ljudi da nemaju svoj život, svoje porodice, posao i sl. zato što se nama desilo to što jeste.

Znam da ste u pravu, da bih morala više da se posvetim sebi, da promenim misli, ali i kad izadjem na kratko, i ja sama jedva čekam da se vratim, samo da vidim da li je sve ok. Ne znam kako to da promenim, kako da se organizujem, a onda kad uhvatim sebe da kukam od umora, onda pogledam u nju, pa mi bude žao i nepravedno. Znam da ni to nije u redu, nije moja krivica što se to desilo, nije ni njena, samo mi je bezgranično žao što se ovoliko muči. Nije zaslužila.

Još jednom, hvala Vam svima na savetima, a što se ostalog tiče, biće kako biti mora a ja se nadam da ću izdržati sve to i izaći (relativno) normalna iz svega. Mnogo iscrpljuje ovo nespavanje, bukvalno sam postala nepodnošljivo histerična, ali cimanje iz sna na svakih par minuta tanji moje i ovako tanke živce.

Majo, otidjite kod nekog psihijatra, najzad - da li je iko od psihijatara video ili razgovarao sa Vasom majkom? Mozda bi zena mogla da dobije malo nekih sedativa (anksiolitika) da se smiri, da zaspi? A u ovom stanju razdrazenja, i Vama bi trebalo malo nekog anksiolitika (u najmanju ruku) jer plovite opasno visoko na adrenalinu, i to je ono zbog cega se osecate na momente 'ludo'. Covek na toliko adrenalina nije realno funkcionalan na racionalan nacin - funkcionise po principu 'bori se ili bezi' reakcije na opasnost, ali ona nje prirodno rezervisana za mesece i mesece. U stanju u kakvom ste, neki adekvatan anksiolitik tipa Bromazepama Vas ne bi uspavljivao i usporavao, ali bi VAs malo spustio sa adrenalina, sacuvao Vam unutrasnje organe i ucinio Vas sposobnijom da racionalnije rezonujete, i da VAs ne hvata tolika panika (kolka VAs sigurno ponekad hvata). Naravno, NIKAKO ne preporucujem da sami sebe dozirate ili pijete nesto na svoju ruku i bez dogovora i poracenja lekara. Svakako razmislite. Topli pozdrav

Hej ljudi, šta mislite o ideji da stavim list kupusa na ove rane???

Mislila sam da ga dobro operem, da premažem hidrogenom i da stavim, možda čak ni direktno, nego preko jednog sloja gaze.

Jel mi verujete da nemam vremena da odem kod svog psihijatra??!!
Imam svoju doktorku kod koje idem, ajd da kažem- redovno, jednom u nedelju ili dve dana, ali sada, od kad se ovo desilo, nisam bila uopšte. Čula sam se sa njom kad sam bila u fazi da ne mogu da stojim na sopstvenim nogama, bilo mi je bitno da od stručnog lica čujem da mi ne fali ništa somatski, nego da je sve to posledica straha. Naravno da ne bih sama sebi odredjivala ni lek ni dozu. Pokušala sam sa Persenom, medjutim on mi je obarao pritisak na 80/50 i to mi je bilo nemoguće za preživeti, a onda mi je pritisak odjednom skakao na 130/90 "iz čista mira"
Ja sam pre svega ovoga stala sa svojim analizama (bio mi je povišen večernji kortizol, te sam već umislila neki tumor nadbubrežne , ali to je svakako posledica mog konstantnog (prevelikog) lučenja adrenalina. U te sam se analize upustila, jer imam autoimunu bolest štitne (Hašimoto), pa sam usput proučavala koje sve falinke mogu da budu od anksioznosti i tako došla do informacije da je nama (paničarima, anksioznim osobama) ne retko povišen taj večernji kortizol. A onda sam stala sa analizama, jer sam i tada imala ogroman stres, razlaz, da ne kažem razvod, jer nisam bila venčana, preseljenje, ponovo ovde kod mame, čitav stres oko svega toga, a onda je usledilo ovo. Ne smem ni da zamislim u kom su mi stanju sada antitela!!

Sa majkom niko nije od stručnih lica razgovarao. Ne znam kako bi reagovala da joj se uvede još neki lek, ona već uzima Karbamazepin i Kortizol -njega po potrebi, sada joj ne dajem jer joj je pritisak 100/60 verovatno od Mazepina, svaki drugi dan diuretik Hemopres, još neki lek za smirenje bi joj totalno oborio pritisak (bar ja tako mislim). A na sve to, dajem joj po potrebi i kapi Trodona, koji umanjuju dejstvo Mazepina....
Treba biti jako oprezan sa tim miksovanjem lekova, ako se nečega plašim to je onda to.

Za sada ja rezonujem racionalno, ALI tek kad se naspavam (kad u cugu odspavam bar 4-5 sati. Nemam one klasične panične napada (oni će doći kad počnem da se opuštam).

A iskreno, što se lekova tiče, ja sam ekstra primerak za placebo efekat , to mi se na žalost dešava nakon pseudo anafilaktičkog od penicilina. Od tada sam totalno "poremećena"-nisam svoja i od tada i imam sve tegobe, panične napade, izoštrena čula, vrtoglavice, srcolupe i ostale propratne "efekte".

Hvala Vam na preporukama i savetima.

Jel primećujete promene na ovim ranama??

Prva fotka je od juče, a ova druga je malopre slikana (na ovoj drugoj se vidi malo i sveža krv, to bi trebalo da bude ok??! ) :

Meni ova druga izgleda malo bolje, bez obzira na razliku u osvetljenju....cistije...mirnije. Mozda ja tripuijem. Sto se kupusa tice, naravno - pokusajte (nema ni razloga da ga premazujete hidrogenom, dobro operite, izlomite listove da ne budu kruti, mozda malo kantarionovog ulja na ivice rane i kupus preko). Svakako ne moze da skodi, a mozda maloi izvuce tu upalnu reakciju....

Sto se mame tice, stvarno ne znam sa kojim razlogom pije karbamazepin (koji je psihostabilizator i antiepileptik) sem da nakon mozdanog udara nije napravljeno neko epi zariste, ili da je mama imala impulsivne ispade pa da je bio neophodan psihostabilizator.....ako Trdon utice na smanjenje doze Karbapina onda jem ozda potrebno da se regulise doza karbapina? A mozda i doza tog leka za smirenje (sto ne znam sta je jer niste rekli) moze da se prilagodi da joj ne bi obarao pritisak.......

A sto se Vas tice, nadjite kako umete i znate tih sat-sat ipo da odete nedeljno svom psihijatru, posebno obzirom na to da mi se cini da imate dobar kontakt. Neophodna Vam je podrska i ventil. I najzad, mozda zaista i neki lekic, da Vas malo spusti. Bicete neophodni jos dugo dugo vremena (za ovakav tempo i napor kada se radi o mesecima - to je zaista 'dugo. dugo vremena') POzdrav i javljajte sta se desava.

Da, drugačije je osvetljenje, ali i meni se čini da je bolje!!
A sutra obavezno kupujem kupus i NAPADAM dekubit!!

To je dobila u bolnici još kao terapiju i propisano je na otpusnoj kao dalja terapija. Oni su onaj šlog prvo i definisali kao epi napad, pa je verovatno zato to i tamo dobijala i pre operacije.
Trodon utiče na smanjenje delotvornosti Mazepina, piše na uputstvu za Trodon. Ali interesantna je stvar da sam jednom prilikom, onako sva sludjena zaboravila mami da dam jutarnju dozu Mazepina i ona je bukvalno od tada živnula malo. Naravno, dala sam joj večernju i nastavila na dalje po starom, ali eto, to sam nekako primetila kao interesantnu pojavu.

Niste me dobro shvatili, ona ne pije ništa za smirenje, ja sam to pomenula kao eventualno "nešto" - kad bi pila.


Da, imam odličan kontakt sa svojom doktorkom, prezadovoljna sam , i znam da ste u pravu, da moram naći to vreme za sebe, ali imam samo dve osobe u koje imam APSOLUTNO poverenje da ostavim mamu, one su mi uglavnom stalno tu, ali to vreme iskoristim da bar malo odremam.

Javljaću dalja dešavanja a od sutra kad krenem sa kupusom i kantarionom postavljaću i nove slike.

Pozz i hvala, majja

Sestra mi je rekla da će doći "hirurška sestra" da obavi to ali tek nakon što se sve zatvori i postane crno.

Sutra bi trebalo da mi stigne iz Zg paket, naručila sam izmedju ostalog i gel

Comfeel Purilon Gel
Indikacije: suhe i nekrotizirajuće rane
rane sa miješanim nekrotizirajućim i granulacijskim tkivom
može se općenito koristiti kao suplement za vlažno cijeljenje rane

Hidrogel za učinkovito i nježno odstranjivanje nekrotičnog tkiva

* hidratizira nekrotično tkivo
* jedinstvena kombinacija hidratantnih i apsorpcijskih svojstava koja povećava

autolitički debridement i vlažno cijeljenje rane, po potrebi rehidrira i apsorbira
ostatke eksudata

* smanjuje rizik od maceracije
* visoka kohezija omugućava da gel ne klizi sa mjesta na koji je apliciran


Uz kupus i kantarion i sve ostalo navedeno nadam se da će biti uspeha i da ću uspeti da "razbijem" to crno nekrotično tkivo i sve se nadam da ću izbeći taj hirurški deo!

Majo ,nažalost ne mogu nikako pa ni savetom da ti pomognem ,čitam ovo ovde i samo se molim da krene malo na bolje jer se boriš sa jako teškom situacijom ,i to jako hrabro ,ali .........

Čuvaj se i želim tebi konačno jedno smirenje a mami ,ma znaš već da se ne ponavljam ,da opet bude vedra i nasmejana ,jer obe ste veliki borci!
Veliki pozdrav vam šaljem i čujemo se ti i ja!

Dragane: na zalost to sa patronazom ne funkcionise, hirurg NECE da dodje na poziv, kao ni psihijatar (zavisi od doma zdravlja do doma zdravlja naravno, ali znam kada smo mi zvali da nisu hteli da dodju, dosao je hirurg iz doma kada sam ja licno kao lekar otisla i zamolila ga na kolegijalnoj osnovi, inace nece-nije im to u opisu radnog mesta d aizlaze na teren iz maticne kuce, i ja ih tu razumem, zakon je zakon). Takod amislim da ona ne moze da racuna na hirurga iz drzavne sluzbe a privatna poseta kosta 50 eura. Da bi se uradial mala hiruska intervencija kuci - dakle tesko. Salkoseril je super, no vidis da zena pokusava sta zna i ume s asvim i svacim.....Boze me sacuvaj. Jedino sto mogu da kazem jeste da bar sto se moje babe tice mi smo uspeli da dekubite na nogama resimo bez hiruske intervencije i to u njenoj 98. godini pa se nesto nadam da bi kod ove gospodje koja je slutim znatno mladja i vitalnija to ipak moglo d aprodje bez hirurgije.....MA uzas. Stvarno uzas da ukoliko je pacijent nepokretan kod kuce ne moze da dobije osnovnu, elementarnu adekvatnu medicinsku pomoc. Bas sam ljuta...!

......a ni jedna bolnica ga neće, a i da hoće to bi bilo užasno. Ne mogu ni da zamislim da leži u uprljanoj peleni i da čeka vreme za negu (a opet, i to je neki bolnički red!) ili da joj neko da gutljaj vode.
Mada, evo sada kad je ležala u bolnici, mogla sam da primetim da se "cimeri" izuzetno korektno ponašaju jedni prema drugima. Mama je nepokretna, pored nje je bila dobrodržeća baka koja joj je stalno davala vodu i hranila je po potrebi. Baka nije iz Bg i nije svaki dan imala posetu, ali sam joj zato ja svaki dan donosila kad bi joj nešto trebalo. Dok je mama bila u šok sobi (ostala je par sati duže nego što obično ostaju pacijenti a ja sam došla u posetu pa je nisam zatekla u sobi, nego sam otišla do šoka da pričam sa sestrom), vratila sam se u sobu i pomogla toj baki, dodala joj šta joj je trebalo, sipala vodu, dala joj da pije.... (jer je i ona u medjuvremenu operisana).
To uvek nekako legne na svoje......ljudi su čudo!!

Danas se jedan deo kraste odlepio (slikaću kasnije,sad mi nije u "pozi") i sve se nadam da ćemo izbeći ovaj hirurški deo. Ovo ispod je dosta žuto, bože me sačuvaj za opis, ali liči mi na reklamu za Lion čokoladice, kad tigar razjapi usta! Postaviću sliku kasnije.

Liči mi da ćemo uskoro ući u ovu fazu (kako je Gagi15 opisala):

4. Faza deterzije, ulceracije:
ulceracije se pojavljuju posle eliminisanja nekroticnog tkiva. Rana je zuta sa deponijom fibrina.
Deterzija je eliminisanje nekroticnog tkiva (uz pomoc leukocita i bakterija koje se nalaze u rani).


Ajd videćemo......


Garfield, mama ima 62, ali je u jako lošem stanju, dosta je slaba, atrofirali su joj mišići totalno, dva puta je radjen dvostruki bajpas zbog angine pektoris, ima tome već 24-25 godina, jako je mlada obolela od toga, pre 13 godina je operisala isto glavu, imala je izliv krvi na mozak-aneurizam, sa tog istog mesta je sada izvadjen ovaj maligni tumor, a nakon operacije aneurizme je ponovo išla pod totalnu, jer deo kosti sa lobanje nije dobro "ulegao", te se rana stalno cepala, pa je nakon par bezuspešnih pokušaja pod lokalnom, sečenja ožiljka i ponovnog ušivanja, morala da ide na "doradu", opet u totalnoj anesteziji-da se brusi deo kosti....... ma bože me sačuvaj. Vanmateričnu koju je imala pre svega toga, kao i operaciju ileusa i takodje pod lokalnom, intervenciju zašivanja grudnog koša gde je "šelna" kojom je grudni koš spojen štrčala napolje, da i ne pominjem, to mu dodje kao sitnica u odnosu na ovo....
I onda, kad sagledam sve to, pa još i ovo što je snašlo, ja se stvarno pitam koliko to čovek može da izdrži i gde su granice??!!
A na sve to se za sebe uopšte ne čudim zašto sam hipohondrična.

Evo, slikala sam, nije više onako vlažno (ne razvlači se), sada se krasta skroz skorila (ova što se podvrnula) pa sam stavila malo kantarionovog ulja na gazu i stavila preko kako bi omekšalo, jer će da je "kolje" prilikom okretanja.