Trudnice - oprezno sa plombama
Iz Norveške stižu prilično zabrinjavajuće vesti, posle par godina ispitivanja pokazalo se da trudnice koje imaju stomatološki problem u prvom tromesečju mogu roditi dete sa rascepom usne i nepca.
Iako većina žena u blazenom stanju zna da je najkritičniji period trudnoće prvih tri meseca od začeća i trudi se da u tom periodu sačuva svoj imuni sistem i zdravlje često se dešavaju problemi sa zubima koji zahtevaju intervenciju stomatologa. Tokom prvih tri meseca trudnoće, tačnije od šeste do desete nedelje razvijaju se mozak i centralni nervni sistem, ovaj se period razvoja ploda naziva organogeneza. Kako bi se izbegao rizik od nastanka bilo kakvog urodjenog deformiteta, lekari uvek preporučuju ozbiljnije medicinske intervencije i lečenje tek nakon ovog perioda, posle navršenog trećeg meseca trudnoće.
Najnoviji podaci koji su u javnost izašli u oktobru 2010. godine, ukazuju na direktnu povezanost nastanka urodjenog deformiteta usne i nepca sa stomatološkim intervencijama koje su žene imale tokom prvog tromesečja svoje trudnoće. Popravka zuba i plombiranje mogu dovesti do pojave cheiloschisis ili palatoschisis tj. nepotpunog razvoja gornje usne i nepca, deformiteta poznatog u narodu kao rascep usne koji se manifestuje nezatvaranjem kože gornje usne i nepotpunog razvoja gornje vilice, koji tokom intrauterinog razvoja treba da se završe do kraja trećeg meseca.
Doktor Susan London je sprovela istraživanje u Norveškoj kojim je dokazala pojavu ovog urodjenog deformiteta kod trudnica koje su imale problem sa bolesti zuba koje su zahtevale intervenciju od strane stomatologa u toku prvih tri meseca trudnoće. Ovim putem je ukazala na to da se o oralnom zdravlju mora misliti pre planiranog perioda trudnoće, te svoje zube uvek negovati i lečiti redovnim pregledima kod stomatologa. Isto tako, svi smo znamo da se problemi sa zubima jako često jave tek u periodu trudnoće, zbog hormonalnih promena u organizmu trudnice i povećanoj potrošnji kalcijuma koji je potreban fetusu za normalan razvoj. U tom slučaju intervencije stomatologa treba odložiti za drugo tromesečje trudnoće.
Studija je obuhvatila oko 570 novorodjenčadi koja su rodjena sa rascepom usne i nepca za koje se pokazalo da su majke imale u kritičnom periodu problem sa kvarom zuba koji je zahtevao popravku i plasiranje plombe. Naime, tvrdi se da obične srebrne plombe postavljene u zub majke imaju odredjenu količinu žive, tačnije oko 52% žive u jednoj plombi i da se vremenom živa otpušta u organizam majke i tako dolazi do placente i do ploda. Alamgamske plombe pak sadrže mnogo manju količinu žive ali je ipak sadrže.
Žene koje su tokom prvih tri meseca trudnoće imale potrebe za plombiranjem zuba su za čak četiri puta povećale rizik od nastanka ovog urodjenog deformiteta ploda, a u mnogo većoj meri su to uradile trudnice koje su tokom trudnoće imale više plombiranja zuba i intervencija stomatologa.
Iako ovakva studija zahteva još mnogo istraživanja i podataka, doktor London je sigurna u podatke koje do sada obradila i nastavlja svoj rad uz savete svim ženama koje planiraju trudnoću da brigu o svojim zubima vode svakodnevno i da sve probleme koje eventualno imaju reše pre trudnoće ili da popravku i plombiranje zuba odlože za period u kom će takva intervencija biti najmanje štetna za plod, i da se svakako o svemu savetuju sa svojim lekarom koji vodi njihovu trudnoću.
Iako većina žena u blazenom stanju zna da je najkritičniji period trudnoće prvih tri meseca od začeća i trudi se da u tom periodu sačuva svoj imuni sistem i zdravlje često se dešavaju problemi sa zubima koji zahtevaju intervenciju stomatologa. Tokom prvih tri meseca trudnoće, tačnije od šeste do desete nedelje razvijaju se mozak i centralni nervni sistem, ovaj se period razvoja ploda naziva organogeneza. Kako bi se izbegao rizik od nastanka bilo kakvog urodjenog deformiteta, lekari uvek preporučuju ozbiljnije medicinske intervencije i lečenje tek nakon ovog perioda, posle navršenog trećeg meseca trudnoće.
Najnoviji podaci koji su u javnost izašli u oktobru 2010. godine, ukazuju na direktnu povezanost nastanka urodjenog deformiteta usne i nepca sa stomatološkim intervencijama koje su žene imale tokom prvog tromesečja svoje trudnoće. Popravka zuba i plombiranje mogu dovesti do pojave cheiloschisis ili palatoschisis tj. nepotpunog razvoja gornje usne i nepca, deformiteta poznatog u narodu kao rascep usne koji se manifestuje nezatvaranjem kože gornje usne i nepotpunog razvoja gornje vilice, koji tokom intrauterinog razvoja treba da se završe do kraja trećeg meseca.Doktor Susan London je sprovela istraživanje u Norveškoj kojim je dokazala pojavu ovog urodjenog deformiteta kod trudnica koje su imale problem sa bolesti zuba koje su zahtevale intervenciju od strane stomatologa u toku prvih tri meseca trudnoće. Ovim putem je ukazala na to da se o oralnom zdravlju mora misliti pre planiranog perioda trudnoće, te svoje zube uvek negovati i lečiti redovnim pregledima kod stomatologa. Isto tako, svi smo znamo da se problemi sa zubima jako često jave tek u periodu trudnoće, zbog hormonalnih promena u organizmu trudnice i povećanoj potrošnji kalcijuma koji je potreban fetusu za normalan razvoj. U tom slučaju intervencije stomatologa treba odložiti za drugo tromesečje trudnoće.
Studija je obuhvatila oko 570 novorodjenčadi koja su rodjena sa rascepom usne i nepca za koje se pokazalo da su majke imale u kritičnom periodu problem sa kvarom zuba koji je zahtevao popravku i plasiranje plombe. Naime, tvrdi se da obične srebrne plombe postavljene u zub majke imaju odredjenu količinu žive, tačnije oko 52% žive u jednoj plombi i da se vremenom živa otpušta u organizam majke i tako dolazi do placente i do ploda. Alamgamske plombe pak sadrže mnogo manju količinu žive ali je ipak sadrže.
Žene koje su tokom prvih tri meseca trudnoće imale potrebe za plombiranjem zuba su za čak četiri puta povećale rizik od nastanka ovog urodjenog deformiteta ploda, a u mnogo većoj meri su to uradile trudnice koje su tokom trudnoće imale više plombiranja zuba i intervencija stomatologa.
Iako ovakva studija zahteva još mnogo istraživanja i podataka, doktor London je sigurna u podatke koje do sada obradila i nastavlja svoj rad uz savete svim ženama koje planiraju trudnoću da brigu o svojim zubima vode svakodnevno i da sve probleme koje eventualno imaju reše pre trudnoće ili da popravku i plombiranje zuba odlože za period u kom će takva intervencija biti najmanje štetna za plod, i da se svakako o svemu savetuju sa svojim lekarom koji vodi njihovu trudnoću.
Pošaljite svoj komentar