Ja sam cula za mogucnost izlecenja hronicnoh hepatitisa B pomocu homeopatije. U svakom slucaju bih se pre odlucila za to nego za bilo kakve lekove.
A imam jedno pitanje. Moram da nadjem hiperimuni B imunoglobulin (HBIG) koga nema u nasoj zemlji. Vrlo je bitno da se u frizideru transportuje tako da bi mi neki pouzdani ljudi morali doneti iz inostranstva. Da li ga je neko narucivao,nabavljao na neki nacin i koliko kosta?Dete bi trebalo da ga primi na rodjenju zajedno sa vakcinom.

Homeopatija,hmm,i ja sam cuo o tome da Homeopatijom se moze izleciti pa sam i otisao kod jedne ovde u Svici,naravno,prvo sam se sa doktorom specijalistom za jetrene bolesti konsultovao i dobio odobrenje da odem,al pod uslovom da prvo to njemu pokazem,opisem,objasnim sta sam dobio od doticnog Homeopate,i u koje svrhe su namenjene te globuli koje budem dobio,jer Homeopatski preparati nelece direktno bolest od koje bolujes,nego lece sporedno nesto,drugi organ koji koci jetru da vrsi svoju funkciju kako treba,jer u telu je sve povezano jedno sa drugim,pa ako jedno nefunkcionise,trpi drugo!Bio sam kod Homeopate i doktoru pokazao,opisao,sta sam dobio,on je nazvao negde da se dodatno konsultuje,dosla je zabrana iz razloga sto mi Homeopata nije objasnio nasta cilja kad mi je dao te globuli,nego mi je objasnio da cu,kao znati,telo ce prepoznati sta treba da cini i pomogne jetri,sto opet neprihvatam bas tek tako plaseci se kontradikcija,pogotovu sto je lek pokazao izvaredno dobre rezultate. jos usput da kazem,savetujem svim hronicnim bolesnicima da se nevataju sveg i svaceg sto cuju,vide,pogotovu bez znanja doktora da neprimenjuju nista,razlog je sto bolesnu jetru dodatno netreba naprezati,opterecivati raznim supstancama,netreba je kojekakvim cajevima,dodatnim biljnim lekovima bombardovati,netreba da je energetski slabimo i virusu dovoljno prostora pruzimo da je jos vise atakuje,vodite racuna o ishrani i to je sasvim dovoljno da joj olaksamo muke.savetujem usput svim koji su tek odkrili Hepatitis da pricekaju sa analizama i da slusaju sta ce im doktor reci,jer zna se da bolest iscezava u 95% slicajeva nakon sest do godinu dana,a ne da se prihvataju svega sta im ko pod nos poturi. Da leka ima,nebi milijarda bolesnih bila od Hepatitisa od toga skoro polovina hronicnih.

.

Hiperimuni B imunoglobulin,Patricija,raspitacu se ja ovde u Svici,videcu dal ima,ako ima kako se koristi, doduse,nisam razumeo dal je to Homeopatski preparat ili sta?! De mi javi da znam. Pozdrav

Milice, izgleda da je sve ono sto puse na raznim sajtovima, brosurama i knjigama o nacinu prenosenja hepatitisa B pogresno. Uvek je kao prvi faktor rizika nezasticeni seksualni kontakt.

Izgleda da je to obicna glupost. Mojoj supruzi je njen lekar opste prakse rekao da sex uopste nije faktor rizika, nego je to kod nas najcesce stomatoloska intervencija.

Neverovatno je da jedno ovako ozbiljno oboljenje moze da se dobije na tako glup nacin. Da ne pricamo o svim onim ogranicenjima koja ova bolest nosi sa sobom (hrana, pice, sport).

Ja sam po prirodi poprilican hedonista i mislim da ce mi upravo ovo najteze pasti.

Kakva su vasa iskustva u vezi sporta, suncanja, mora, plivanja.......ajd hranu da ne spominjemo.

Kako da se ponasam? Sta smem, a sta ne smem?
Nista mi nije jasno.

Ima li neko ovde ko je izlecio hepatitis B i da li je to uopste moguce?
S obzirom da je jetra organ koji se obnavlja, da li moze da se obnovi i nakon zalecenja ili izlecenja od ovog virusa?

Postoje li neke alternativne metode koje mogu da pomognu (cajevi, homeopatija, bioenergija i sl)?
Kakva su vasa iskustva sa ovim?

Dragane, i kod mene je ista prica...moj decko i ja smo 2 godine imali nezasticen odnos (i zivimo zajedno) i nije imao nikakav kontakt sa virusom. Misljenja lekara su razlicita. Jedan mi je rekao da je prosto imao mnogo srece (mene to nije bas ubedilo), drugi su mi rekli da ima veze sa negativnoim HbeAg koji imam (kod neg. HbeAg zaraznost je smanjena) i takodje igra ulogu virusna replikacija (koja je kod mene relativno niska ali ne i preterano niska). Koji je odgovor na tvoje pitanje i ja bih volela da znam

Sto se tice nacina zivota obolelog od hronicnog heptatitisa - meni je receno da nastavljas da zivis najnormalnije, pogotovo ako nisi na terapiji. Ja najnormalnije idem u teretanu gde se dosta naprezem ali vodim racuna da ne predjem neku granicu (jedino ako imas nameru da se bavis profesionalno nekim sportom - zaboravi!!). Jedem normalno, s tim sto izbegavam nezdravu hranu - radi generalnog zdravlja - ne zbog hepatitisa samo. Cak i ako "zgresim" i pojedem nesto sto ne bi trebalo - ne dajem tome znacaj. Vazno je da ne konzumiras alkohol i to je po mom misljenju jedina stvar koja nas odvaja od ostalih - tj, jedina strogo zabranjena stvar. Je sam prestala da pijem i gazirano jer verujem da je i ono stetno po jetru. Takodje treba biti dosta obazriv prilikom upotrebe lekova - znaci ako dodjes u situacije da uzimas neki lek - pitaj lekara da li smes. To ne vazi za po neki andol ili nesto protiv bolova sto ces popiti jednom u mesec dana. Smatram da je i pusenje dosta stetno, pa ako si pusac - razlog vise da prekines!
Licno nisam za alternativnu medicinu u nasem slucaju. Opet savetujem da popricas sa lekarom ako nesto hoces da koristis.
Kazu da se 1% njih izleci od hronicno hepatitisa, tj. njihov HbsAg od pozitivnog postaje negativan. Citala sam jednu studiju o tome i koliko sam shvatila nije to bas potpuno ociscenje virusa i da postoji uvek sansa da se kad tad aktivira ponovo.
Toliko od mene, nadam se da sam pomogla! Ako te jos nesto zanima reci! Vazno je da upoznas ovu bolest i da shvatis da si ti taj koji je drzi u rukama.

Dragana,
hvala na odgovorima.

Juce sam pao u "bedak" jer supruga je isla kod svog lekara opste prakse i, naravno, postavljala pitanja u vezi hepatitisa B.

Prvo sto joj je rekao to je da ne smem da imam nikakve fizicke aktivnosti (sport), da ni slucajno ne uzimam alkohol, sto mi i ne pada tesko, da ne smem cak ni sve cajeve da pijem, nego samo neki ciji sam naziv zaboravio.............i jos puno saveta, koji bi sveli moj zivot na zivot jednog invalida.

Ja se potpuno normalno osecam, za dva meseca idem na kontrolu, kad ce verovatno zakazati biopsiju jetre, a onda i odluku o terapiji, predpostavljam.

Da li HBeAg iz pozitivnog moze da predje u negativan bez terapije, ojacavanjem imunog sistema na razne "zdrave" nacine? Ili je to moguce samo nekom medikamentoznom terapijom?

Nije homeopatski, koliko sam shvatila to su gotova antitela koja bi 100% zastitila bebu pored vakcine koju ce primiti. Trenutno su mi neki prijatelji bas u Cirihu pa nameravam da njih zamolim da mi ga donesu. Hvala ti puno u svakom slucaju

Dragane najbolje je da popricate sa nekim specijalistom. Meni su svi lekari od reda (a svima je uza specijalnost hepatitis) rekli ono sto sam ti gore napisala - zivis normalno samo izbacujes alkohol totalno. U slucaju akutnog hepatitisa je potrebno mirovanje. Mozda ti je zbog toga receno jer kod tebe jos uvek nije sa sigurnoscu utvrdjeno koliko vidim. Ako je akutni - tvom organizmu treba odmor kako bi se izborio sa virusom. Ako je hronicni - nema potrebe da vodis zivot invalida, drzis se samo par pravila i to je to. E u slucaju uzimanje terapije i tamo gde je utvrdjeno da je bolest dosta napredovala pretpostavljam da je bolje mirovati.
HbeAg iz pozitivnog moze preci u negativno i to bez terapije. Kod dosta ljudi dolazi do spontanog prelazenja iz pozitivnog HbeAg u negativan, sto je obicno dobar pokazatelj. Koliko ja znam imuni sistem ne mozes nikad da ojacas dovoljno da bi se izborio za ovim virusom na neki "zdrav nacin". Onda bi smo se svi lecili vitaminima, vocem i povrcem ! U tu svrhu se daje interferon ali tu je vec rec o terapiji.

Caos, i pozdrav svima,

Nov sam na ovom forumu, kao što je i moja bolest nova za mene, pa se nadam da mi niko nece zameriti ako se malo raspisem, narodski receno...
Moja dijagnoza je „hronicni hepatitis B“, a koliko ga dugo imam... hm... pa tesko je to reci. Moja devojka, koja ga je dobila od mene (srecom samo akutni, te ga je izlecila), bila je prva osoba koja me je uputila na cinjenicu da imam ovaj virus u sebi. To je bio februar 2008 godine. Ja sam se, pod njenim utiskom da to nije opasna bolest (problem je sto je govorila iz „svog ugla“ – akutnog bolesnika), testirao tek oktobra 2008 godine, a moja terapija jos nije pocela, mada sam bio u bolnici na pregledima nekoliko puta. Nakon njihovih analaza, ispada da virus nosim u sebi oko, ili preko, 2 godine, mada to sada niko ne moze da utvrdi tacno.
Citao sam dosta tekstova na formu, na ovu temu, i moram da priznam da sam posle svega jos vise zbunjen.... Ja, da vam svima iskreno kazem, o bolesti od koje bolujem ne znam nista.... Ako mu verujete, od svojih lekara ne mogu da izvucem podatak o sebi, kao da hocu da dobijem odgovor na pitanje „da li je kosmos beskonacan“!
Kada sam u oktobru 2008 godine otisao u dispanzer sa hepatitis u Beogradu, pri Infektivnoj klinici, u nekoliko navrata su mi samo radjene „krvne slike“, i pomenuta je biopsija jetere, tek u januaru, kroz tri meseca. Transeminaze su bila relatvino dobre, bolje reci blago povisene. Do tada, iz razgovora sa svojim doktorom, ja sam, mozda je to samo moja optimisticka percepcija i podsvesna zelja, stekao utisak da to uopste nije opasna i da je relativno uspesno i lako izleciva bolest, pa o svemu nisam previse razmisljao. Da mi je neko tada kazao sta ti je gore da imas – infekciju HBV ili anginu, ja bih mu bez dileme kazao anginu. Medjutim, greska....
Konacno u maju 2009 godine, odem na biopsiju jetre, stanje redovno, kao i ranije, transeminaze blago povisene, nista strasno. Zapravo, jedan je bila skoro normalna, a druga nesto veca. Tokom biopsije ostanem u bolnici oko 5 dana. A posto sam se kreten stegao tokom biopsije, rana me je bas zabolela, evo i sada, posle skoro 10 dana, osetim kako me zigne na momente.
Problem nastaje kada su trebali da me puste kuci, da cekam nalaze biopsije. Doktorka koja me leci (iz postovanja licnosti necu otkrivati imena), kaze da su meni transeminaze povisene, kao da to ranije nisam znao, ali ne govori koliko i predlaze da odmah krenem sa terapijom, od sledeceg ponedeljaka. Mene to prlicno zbuni, i dovde u dilemu, i moram vam kazati prvi put se ja iskreno zapitam – sta ja to zapravo nosim u sebi, kakav je to „bezopasni“ virus, koji odjednom mora odmah da se leci. Cemu ta trka sa vremenom? Naravno, verujem da sam neki tezak slucaj ne bi me sigurno pustali kuci, dok ne dodje vreme za terapiju, to je ono sto najvise zbunjuje! Koliko moze da ohrabri, jer verujes da postoji nada u potpuno izlecenje, toliko se cudis da odjednom sve mora „odmah“, a ja obilazim lekare od oktobra! E, tu nastanu moje muke. Pitam jednu doktorku, pitam drugu, sve su suzdrzane, cekaju biopsiju, na prosta pitanja daju hipoteticke odgovore, vise metafizicke. Meni tenzija samo raste. Vade krv, redovno nas u bolnici obilaze, ali ne govore previse.... Jedna doktorka kaze hronican je i ne moze da se leci ali nije previse opasan, druga hoce odmah terpaiju (kao da ima nade), treca mi pominje da imam neki oblik koji cak i ako hronican moze da se leci, ima u svom strucnom nazivu slovo „E“, mozda misle na HbeAg. A tamo, u bolnici, covek se tek razboli. Ima ljudi dosta sa HCV, i onih sa HBV I HCV u isto vreme, strasno… Slusas price, samo govore o cirozi jetre, o raku jetre, kako se od hepatitisa na kraju umire, kako lekovi vise stete nego sto pomazu, kako ima slucajeva da uopste i ne deluju…. Drugi ti opet kazu, obicno ovi sa HCV, kako smo mi sa HBV “sreckovici” kako kod nas uvek ima nade da se izlecimo, kako je nasa bolest skoro pa benigna u odnosu na njihovu…. Za to vreme od svojih lekara ni reci, ispada kao da samo dosao da me lece bolesnici a ne strucna lica. I sto je najstrasnije – svako ima svoju verziju bolesti. Eto, ja koji sam svasta preziveo “na nogama”, pocnem da zbog stresova pijem “bromazepam” da bih se opustio…. Oni koji trebaju da mi sve otvoreno kazu cute, a bolesnici mi samo dodaju “ulje na vatru”. Na kraju sam se zatvorio u sobu, samo sam citao, slusao muziku, i borio se sa svojom pisihom, svestan da je to poslednja “tvrdjava” koju smem da izgubim.
Sada u ponedeljak idem u bolnicu da pocnem terpaiju. Jedina je do kraja bila otvoreno moja doktorka opste prakse, koja cak insisitira i da ostali lekari moraju biti maximalno otvoreni. Znam da je njima biopsija jetre polazna osnova, ali ja sam do sada stekao utisak “prepustenog slucaja”, i niko “toplu” rec da mi uputi. Mozda ja previse trazim unapred, ali covek sam, i brinem za svoj zivot, valjda to neko moze da razume! Eto, imao sam cimera u sobi koji ima HBV preko 20 godina!!! a kod koga su transeminaze kao kod deteta, zdrav kao dren, izglegda da je samo humani nosilac, ali ostaje jos i da on saceka biopsiju jetre.
Moje opste stanje, ako odvojimo moju jadnu psihu, je dobro. Imam apetit, nemam temperature, cudne ili ceste bolove, cak imam i koji kg visika, mogu da se krecem, trcim, radim… ma osecam se kao da nemam bolest. Ali “ubija” me ta neizvesnot, i to cutanje….
A dilema je previse…. Mogu da vozim bicikl, ali ne smem da vezbam na kucnoj spravi za vezbanje!!!???, i da izbegavam masno…. i to je sve sto sam ja do sada saznao o “sebi”….. Eto, citam i ovde na forumu svasta, neki kazu ma samo vezbaj, budi aktivan, neki kazu to je pogubno, jedan se zali da ga ubi terpaija, drugi se hvali da je ozdravio….. Nigde kraja hipotezama…. Nigde kraja “ludilu”….. Ja vise o sebi ne mogu da vam napisem, neke podatke i nalaze jer jos nista nije kod mene, ali eto bar mogu da pisem “iz srca”, pa ce me bar neko makar i ovde razumeti…..
Posto sam ja jos uvek tek na pocetku svega nadam se da mi neko moze konkretno dati odogovre na ova pitanja. Unapred pominjem, da znam da je kod terpaije hepatitisa, bilo kog oblika sve individulano, da 2 i 2 nisu uvek 4, ali verujem da neka opsta pravila postoje, kao i kod svake bolesti!
1. Da li postoji mogucnost da se hronicini HBV ipak i nekada izleci?
2. Da li HBV mora da nepovratno i vremenom dovede do ciroze ili kacnera jetre?
3. U cemu je to razlika izmedju voznje bicikla I kucne sprave, ili da ne banalizujem pitanje I da budem precizniji – kako da ocuvam fizickog zdravlje ako ne vezbam? (pa ne mogu da vozim bicikl i zimi, zar ne?!)
4. Ako nema leka, da li ipak ta bolest moze da se stavi pod neku dobru kontrolu, i da covek zivi godinama, kao i da je nema?
5. Da li je u ovim slucajevima pomoc i nekog psihijatra, psihologa ili psihoterapeuta pozeljna?
6. Zasto se stalno tvrdi da je hepatitis bolest koja se kontrolise, i da posebno HBV nije preterano opasan, kada u jednom nasem dnevnom listu od pre nekoliko dana dolazim do podatka da godinje od hepatita, svih vrsta, umire oko 2 miliona ljudi???!!!!

Nadam se da nikoga nisam previse smorio, i molim vas za razumevanje. Mlad sam covek, i zelim da zivim normalno, kao sto neko ranije napisao, da ne zivim kao “invalid”, nego da se radujem zivotu i svakom novom danu, a kod mene ta radost zbog pritisaka popusta….. a toga se najvise plasim…..
Pozdrav svima!

Pozdrav,
Dodao bih jos ovo…. Cesto koristim termin “ako ima nade”, da sam “otpisan” odnosno da sticem utisak kao da se prema meni tako odnose isl. Da ne bih bilo koga doveo u zabunu, jer su to mozda i suvise teske reci kada se govori o bolestima, zelim da napomenem da su to samo moje percepcije, vise neka vrsta anksioznog stanja, nego neke stvarne ili potvrdjene dijagnoze.
Naprotiv, ja se fizicki odlicno osecam, jedino sam malo malaksao od lezanja, u bolnici, pre bih kazao da sam se ulenjio…… Iskreno, ja od svojih lekara nisam dobio neke posebne informacije, pa mozda ispada i da oni nesto kriju od mene, kao da se plase neke teske istine koja bi me pogodila… ali nije tako. Generalno, puni su optimizma, ima komentara da sam mlad, i da ovo nije nista tesko za mene, da je stanje dobro, prema dosadanjim nalazima, da mi je organizam dobar (ostali propratni pregledi, na moju inicijativu, poput pregleda srca, pluca, stomaka….), i to je ono sto me buni. Sve je ok, sve je dobro, ali odmah terapija…. Zasto??? Pozivajuci se ne lekarsku etiku i kodeks casti ne verujem da bi smeli da me lazu, a opet moje stanje je takvo, fizicko, da ja i sam vidim, osecam da sam doboro…. Brine me samo moja psiha, i to sto na neka vazna, vec pomenuta pitanja, nemam jasnog odgovora……

“Jedna doktorka kaze hronican je i ne moze da se leci ali nije previse opasan, druga hoce odmah terpaiju (kao da ima nade), treca mi pominje da imam neki oblik koji cak i ako hronican moze da se leci…” OVO SAM POGRESNO NAPISAO. NISAM HTEO DA NAPISEM DA NE MOZE DA SE LECI, DA NEMA NADE… MISLIO SAM DA SE POPTUNO IZLECI, DA NESTANE IZ ORGANIZMA….. NADAM SE DA JE ZABUNA OTKLONJENA.

Ukratko, mali su slucajevi koji su totalno izbacili virus iz tela (hronicni). Ni meni nije jasno zasto je to tako kada znamo da se danas HCV uspesno leci tj. ostaje toliko mala kolicina virusa da se ne moze detektovati PCR testom. A HCV je ipak retrovirus kao i HIV, medjutim ni HBV nije nimalo naivan posto iako nije retrovirus koristi metode reverzne transkriptaze pa kako kazu knjige - odgovor imunog sistema organizma na virus je istovremeno odgovoran i za unistenje virusa (izbacivanje iz organizma) i za hepatocelularno ostecenje (jetre), jer imuni sistem 'gadja' hepatocite koje je zauzeo virus, pri cemu je najbolja vest da jetra ima odlicnu spospobnost regeneracije. Naravno ovo vise znaci za akutni HBV, hronicni je - hronicna bolest.



1. ono sto je sigurno jeste da moze da se 'drzi pod kontrolom' tj. da se uspava kako to kazu mnogi = to bi znacilo kao da ni nemas virus, zivis apsolutno isto kao i svi drugi samo sto moras dodatno da vodis racuna o zdravoj ishrani i da zaboravis sta to znaci alkohol i masna hrana.
Inace, podatak da je virus HBV prvi put registrovan jos 1885. dovoljno govori o razmerama pandemije. Teoretski ni za jedan virus nema leka koji cilja bas sam virus, koji ga ubija totalno, tako ni za HBV. Po mnogima nece ni biti u skorije vreme - toliko o napretku medicine... nesto slicno kao sa hemoterapijom koja ubija celije raka ali i zdrave celije. Nema idealnog leka koji bi ubijao samo rak, ili virus.

Obrati paznju na ovo:
"Although none of the available drugs can clear the infection, they can stop the virus from replicating, and minimize liver damage such as cirrhosis and liver cancer."
http://en.wikipedia.org/wiki/Hepatitis_B#Treatment


2. "Chronic hepatitis B may eventually cause liver cirrhosis and liver cancer"
Nema razloga da slusas tudje price, vec da gledas pozitivno na stvar... obicno se kaze da kod onih koji ni ne znaju da imaju virus i ne primaju nikakvu terapiju moze doci prvo do ciroze, a zatim mozda i do HCC-a. Dakle najbitnije je da ti znas da imas virus, i da ces da se lecis. Stoga bez brige i ne misli o ovakvim crnim temama!!!


3. Nije mi jasno to za bicikl, da li ti je neko rekao da ne smes da ga vozis? Sigurno da ne bi bilo OK da se profesionalno time bavis, ali svaki vid rekreacije je vise nego OK, to mozes da procitas i par postova iznad od ljudi koji imaju hronicni HBV i sta im njihovi lekari savetuju.

4. Vidi odgovor pod 1.

5. Ako osecas potrebu - zasto da ne! Sigurno ce ti biti od pomoci, ali isto tako i 'druzenje' na ovakvim mestima gde ljudi iz topline svoga doma razmenjuju informacije i saznanja o svojoj bolesti,.

6. Tacno je da je svest o hepatitisima generalno malo zastupljena i razvijena kod nas. Nista novo.
Tacno je i da veliki broj godisnje u svetu umire od posledica nekog hepatitisa. To sto si ti procitao mislim da nije samo za HBV, vec ukupno za sve hepatitise, a ima ih od A do G! Takodje nisu H*V jedini koji prave ovaj problem - citomegalovirus, Epstein-Barr virus (mononukleoza) kao i narodna 'zutica' isto prave hepatitis. Da ne pricamo o nezaraznim hepatitisima tipa alkoholni, autoimuni, od lekova....
Podaci stoje ovako nekako da je u svetu cak 170 miliona inficiranih HCV-om, a ako se prisetimo da je nosilaca HIV virusa 'samo' 30-ak miliona onda je sve jasno koja zarazna bolest preovladava tj. koji virus! HBV je isto 'popularan', pogledaj podatke ovde: http://en.wikipedia.org/wiki/Hepatitis_B#Epidemiology

Kada kazu da je HBV manje opasan to je zato sto preko 95% odraslih uspe spontano da izbaci virus u akutnoj fazi, bez ikakve terapije. Mnogi ga 'preleze' a da nisu ni svesni toga jer nemaju nikakve simptome, ili imaju neku laksu prehladu nalik gripu a da ni ne znaju da to nije grip vec hepatitis virus i da organizam razvije trajni imunitet tako sto stvori antitela protiv virusa.
Znaci u odnosu na HCV, HBV jeste mnogo blaza varijanta samim tim sto imuni sistem ogromne vecine ljudi uspe da ga izbaci spontano. Kod HCV-a nekih 80% prelazi u hronicni.



Sto se tice lekara i Infektivne.... No comment.

@draganagr & dragan_b:

Setio sam se one price o prenosu - evo jednog interesantnog podatka pa bas uporedite da li se poklapa sa vasim statusom, ako je odgovor potvrdan onda zato vasi partneri nisu inficirani!

server zabo'

Pozdrav,
Ovo sto sam procitao je ipak ohrabrujuce. Mozda cu zvucati kao ludak, posle svega gore napisanog, ali verujem, i zelim, da budem u tom malom, ali vrednom, procentu onih koji su izbacili virus HBV, mada je bio hronican.
Ovde se pominje i Homeopatija, narodski lekovi (cajevi, surutka, mladi sirevi…), verujem da to u kombinaciji sa lekovima moze da pomogne. Ali, znati kako obicno mnogi lekari reaguju na pomen tih stvari, kao na – “babske price”, u fazonu “sujeverije lokalnog plemena”. Ali koliko pomaze?!
Ne bih se slozio da su lekari na Infektivnoj klinici u Beogradu bas za status “no comment”. Koliko sam cuo, sto od pacijenata, sto od lekara “sa strane”, radi se o vrhunskih infektolozima, i odlicnim poznavaocima hepatitinih oboljenja. E sada, sto su tako “tajnstveni” (to je odnos prema svima), tako “nedodirljivi”, i cemu sve to, ja ne mogu da razumem. Mozda se oni rukovode drugom logikom – manje znas, manje se plasis od svega.
Meni je posebno cudno da mi se zakazuje pocetak terapije a da jos nisu stigli rezultati biopsije jetere. Ako se lecenje, od oktobra, vezuje za biopsiju, a sada se i bez zvanicnih rezultata insisitra na pocetku terapije, onda ispada da je od oktobra do juna, punih 8 meseci!!! samo izgubljeno vreme. A za lecenje bilo koje bolesti to nije malo vremena!!!
Zanimljivo je da tokom cele price o terapiji, biopsiji, lekovima, idr, niko ne pominje da treba da uradim PCR test. Nekome su to direktno savetovali, sto kao pozeljno, sto kao pod obavezno, ali kod mene ni pomena. Kao da je to ne bitno. Da li tu mozda ima nekih ohrabrujucih naznaka, a mozda to niko ne zeli unapred da potencira, jer lekari su ipak ekzakni, nisu vracare.
Bicikl mi niko nije zabrano. Samo kazu da vozim umereno. Ali, to umereno je potpuno neodredjena “rec”. Nekome me je umreno i dovoljno 2-3KM voznje, a ja mogu da vozim i po 50KM dugu stazu, sa pauzama naravno. Sprava za vezbanje, koja postade sporna, je “nordijsko skijanje” poznatije i kao “orbitek”, simulacija brzog hodanja, nista manje ili vise naporno od bicikla (posebno kada se bicikl vozi uzbrdo). U cemu je tu razlika? Doktorka kaze ne mozes, ne smes, dok traje terapija, ali buduci da sam tada bio u bolnici, taj odgovor je potpuno dvosmislen. Koja terapija??? Dok ne prodje bolnicka (pa necu sigurno da donesem trenazer u bolnicku sobu), ili dok ne prodje terapija uopste (koja moze da traje i preko 1 godine!). Ali, koliko ja do sada kapiram infekciju HBV, terapija pa to je – citav zivot (ako mora da ostane kao hronicna zaraza). Mozda ja gresim, ispravite me, ja o terapijama za sada nema informacija.
I za kraj, kada se i ako se uspe sa “uspavljivanjem virusa” (da ne cini stetu na jetri), da li je to resenje na duze, ili ce se virus ipak opet pokrenuti, bilo krivicom bolesnika, bilo protokom vremena (npr., postane otporan na lekove)?
Tacno, i ja sam cuo licno od lekara da se HCV moze, u odredjenom procentu, izleciti, pa ako smo mi sa HBV “laksi” slucajevi, kako onda nas hronicni oblik ne moze da se pobedi.
Voleo bih da znam kako da napravim balanas izmedju cinjenice da sam bolestan ali i da zelim zivot zdravog coveka. Pri tome, to je vazno napomenuti, ja i dok nisam znao da imam HBV nisam bio alkohol, gazirano, jeo preterano masno itd.
Osim Infektivne klinike da li postoji jos neka ustanova gde mogu, ako ovde ostane po “starom”, dobti sve potrebne informacije, mozda i lecenje….. jer ja genralno shavtam u kakavoj sam poziciji, osnovne stvari su mi jasne, ali cak i sitince sada mogu da odredjuju sudbinu, zar ne?!

Kako se HBV tretira i leci u svetu, ima li tamo nekih bitnijih pomaka???