Hepatitis B (hronicni)

[milica m]

Magdalena, veoma je moguce. Slicna situacija je bila i kod mene, redovno sam kontrolisala krvnu sliku, transeminaze su mi uvek bile ok, a pred porodjaj HBsAG pozitivan.
Svakako ponovo uradi test i pokusaj da se ne opterecujes previse, beba ce dobiti vakcinu odmah po rodjenju,ukoliko mozete iz inostranstva nabavite i serum imunoglobulina da se da bebi. Mislim da i patricia juri trenutno taj serum, takodje ceka bebu.

[Draganagr]

Zdravo svima!! Lepo je videti vas opet!:)
Bane, sto se tice tvog pitanja da li ce nas hepatitis kad tad ubiti... i ja imam tu nedoumicu. Ono sto pouzdano znam jeste da virus moze ostati pasivan do kraja zivota i da bukvalno nikad ne napravi ni najmanju komplikaciju. Ono sto ne znam je sta se desava sa onima koji primaju terapiju. Rekli smo da je cilj terapije za sada da se virus uspava. Ako se ponovo aktivira ponovo se krece sa terapijom (sa istom ili novom) dok se opet ne umiri. Dokle se uzimanje - neuzimanje terapije moze smenjivati - ne znam... Sta se desava onda kada terapija ne moze vise da pomogne i koliko je to cest slucaj? Pozitivno je to da u poslednje vreme idu na kombinovane terapije koje su se pokazale kao izuzetno efikasne. Verujem da ce se u buducnosti naci neko resenje. Ono sto je bitno da znas, i meni lekari stalno ponavljaju - ovoj bolesti treba dosta vremena - decenije - da bi mogla da te "ubije". Ne dolazi do ciroze i raka jetre tako lako, tako da ces, kontrolisuci se redovno znati u svakom trenutku sta ti se desava! Po meni to je vrlo bitno i da ne kazem i dovoljno!
Ja zivim u Grckoj i mogu reci da su stvari malo bolje u odnosu na nasu zemlju. Ovde ti ne bi ni u ludilu pripisali terapiju dok ti ne provere sve zivo. Takodje imaju jos jedno pravilo - pri otkrivanju hepatitisa ostavljaju da prodje 6 meseci pa te ponovo testiraju da bi utvrdili da imas hronicni a ne akutni hepatitis. Ja idem u drzavnu bolnicu i prati me grupa lekara koja je izuzetno dobra - svi su mladji i spremni da ti odgovore na svako pitanje sa punim razumevanjem.
Od literature imam svasta, ali sve je na engleskom jeziku i sve knjige su bas strucne - znaci za lekare. Ako te i dalje zanima - poslacu ti linkove odakle mozes da ih skines.
Scared, drago mi je da cujem da si dobro. Secam se da si krenula sa terapijom vrlo brzo i drago mi je da je sve u redu. Kazes da se dosta bavis sportom. Znaci dozvoljeno ti je iako primas terapiju?
Magdalena24 - na osnovu tvojih rezultata, imas hepatitis b. Transaminaze su ti odlicne, ali na zalost to ne znaci da ne nosis virus. Obavezno idi na dalje kontrole i lekari ce ti reci sta je u pitanju.

[Scared Girl]

Evo odgovora dobijenog od profesora Delica na infektivnoj klinici u Beogradu sto se tice sporta.Lepo sam ga pitala da li ja sad mogu da se bavim sportom, da li moram da se pazim oko naprezanja i slicno.On mi je jasno rekao da mogu da se bavim sportom , jedino ne mogu da budem profesionalni sportista.Dakle ljudi rekreativno sta god moze! Ja licno trcim, vozim biciklo....Ko sa voli, dakle moze.

[waltera]

Za trudnicu
Moguce je da si preboljela hepatitis b moras da uradis onu pcr metodu ili hbvdna tako nesto jer to sto si radila je obican marker a gdje su ostali.....mozda si bila u kontaktu i izbacila ga poslije sest mjeseci ...... jer se to kod vecine ljudi desi
Provjeri to.... jer transaminaze su ti vracene skroz u normalu kao i ostali nalazi
Srecno

[magdalena24]

danas sam dobila nalaz iz privatne laboratorije (prvi nalaz sam dala u zavodu za zdravlje) i nalaz mi je negativan !!!!!! da covek poludi!! sutra nosim sve kod infektologa pa da vidim sta cu dalje. A TERMIN MI SE PRIBLIZAVA!!!!

[bane_bgd]

Pozdrav svima,
Drago mi je da ste svi optimisti. Jer, jedino tako mozemo da se borimo sa ovim “cudom” koje imamo u sebi.
Ljudi moji, ma koliko vi meni verovali (ili ne!) svi moji problemi nisu vezani sa HBV. Istina, sada je to pitanje drasticno potencirano (bolnickim danima), ali I ta prica nece dugo. Pa ne mogu pricati samo o HBV.
Ja sam odavno, od jeseni 2008 imao potvrdu da sam zarazen, I nikada se nisam opterecivao tom cinjenicom. Prosto, ziveo sam normalno, radio, zabavljao se…. Verujte vise sam se nervirao kada mi je crklo napajanje na racunaru, nego kada su mi kazali da imam HBV.
Kada sam saznao da sam zarazen, toga se secam jako, jako dobro, to sam hladno primio, otisao u hepatolosku ambulantu, otvorio karton, dosao kuci, I vrlo kratko o tome razmisljao…. Mozda zato sto nisam znao nista o HBV (ja tada nisam imao pojma koja je razlika izmedju akutni ili hroncini HBV, nisam znao ni u koju grupu spadam). Rekao sam sebi – lecicu se, pa sta bude. Iskreno, tada sam o HBV razmisljao kao o necemu sto cu svakako da izlecim, jer su za mene HIV I HCV bili nesto sasvim drugo. Za njih je HBV bio samo “jesenja prehlada”. Jos kada mi je doktorka zakazala biopsiju tek za januar (a to je bio kraj oktobra), definitvno sam stekao utisak da je to nesto trivijalno. Cak sam I biopsiju dozivljavao kao pregled na briznu; malo “boc,boc”, malo bola I ‘ajde zdravo, odoh kuci. (Bolje da sam u januaru I uradio biopsiju, a sada cu vam kazati zasto!)
Dakle, ja nisam uopste doziveo sok kada sam saznao da sam zarazen…. Cak I brousirica koju sam dobio u ambulanti bila je toliko optimisticna. Tamo je pisalo da se fibroza I kancer dobijaju samo ako se bolest ne leci (znaci ko se leci 100% je siguran, po njima), da se HBV moze suzbijati i vitaminima, da je to bolest sa kojom se kvalitetno zivi, da je vrlo laka za lecenje ili kontrolisanje. Kada tako nesto procitate ne mozete a da niste srecni I opusteni!
Meseci su prolazili…. Ja sam bio miran, srecan, opusten….. Nikome nisam ni kazao da imam HBV, racunajuci da cu sve to sanirati manje-vise za koji mesec.
Nasao sam posao, imao prijatelje (imam ih I sada naravno). Nikada me niko u kuci nije pitao o zdravlju po pitanju HBV, svi smo na to vec zaboravili. Jeo sam sta sam hteo, naravno nikada previse masno, transeminaze su mi bile blago, blago povisene, ali ni lekari tome nisu pridavali znacaja. Funkcija jetre je bila 98,5%, bez bolova, bez bilo kakvog znaka bolesti. (doduse, tako je i sada!) Bila je zima, a poznato je I da su zimi mnoge tegobe blaze, ima raznih tumacenja zasto je tako.
Medjutim, moj jedini problem je sto sam ja po prirodi hiper-senzibilan, jako emotivan, I sto mnoge stvari prosto ne umem da kanalisem, nego se nerviram. To nikao ne znaci da sam ja neki naporan covek ili svadjalica. To “ne umem da kanalisem” se odnosi na cinjenicu da te stvari mogu da me pogode, posebno ako je to nesto sto nisam zasluzio svojim ponasanjem – prevara u ljubavi, lazni prijatelji, neposten poslodavac, problemi na poslu…. Dakle, moja velika mana je sto sve prirmam k’ srcu, kao da sam magnet za stres. Eto, vec godinama kada sedim imam obicaj da cupkam nogom, nekada brze nekada sporije. Neko kaze stres, neko navika…. Kako god bilo, to je tako vec godinama.
Opste je poznato da je stres najveci “serijski” ubica na svetu, I da mnoge bolesti nastaju ili se pogorsavaju iz stresa. Najbolji primer za to su psiho-somatske tegobe. Koje nekada mogu biti zastrasujuce teske, duge I komplikovane. Ja sam sve to znao, I puno puta kazao sebi da cu se boriti sa stresom, ali nikada nisam uspevao da stvorim stiti za njega. Jednostavno, trpeo sam sam udarce, gutao.
Poslednji posao koji sam radio bio je vrlo stresan. Oragnizacija je bila jako, jako losa, plata neredovna, medjuljudski odnosi zategnuti, cesto sam radio I prekovremeno. A verujte da sam jednom dosao u 03h ujutro da pocnem neki posao, kancelarisjkog tipa, da bi sve bilo gotovo tog dana. Takodje sam radio i do 01:30h (ujutro). Posle puna dva meseca rada, shvativsi da je to stresan posao, lisen svake moguvnosti napredovanja ili poboljsanja uslova rada, napustam ga pocetkom maja ove godine.
E tu pocinje problem…. Taman kada sam se malo smiro, sto od rada, sto od stresova, jedno vece sedim za racunarom, igram neku igru. Odjednom osetim snazan bol u grlu (vec sam imao zapaljenje koje sam lecio), a potom se taj bol pretvorio u stezanje, zatim je pocelo lupanje srca, napetost u stomaku, mucnina, preznojavanje…. Pri tom, ponavaljam, ceo dan mi je lepo prosao bez stresova, bez tegoba… jedan sasvim obican I dosadan dan.
Te tegobe traju satima, I po savetu lekara, preko telefona Hitne pomoci za savete, pijem 2x3mg bromazaepama, I tek negde posle 02h ujutro moje tegobe potpuno prolaze. Sledece vece sve se ponavlja, ali u nesto blazem obliku, uz jedan dodatak, blago povisenu temepraturu (tzv febrilno stanje). To vece sam, potrazio pomoc kod dezurnog lekara Infektivne klinike, upalsen da moje stanje nema veze sa HBV. Medjutim, srecom, nije imalo.
Svi nalazi na srcu, plucima, jetri (nakon biopsije) su mi bili uredni. Trenutno jos jedino ostaje jedan temeljan gastro pregled. Ali, moja napetost se nasatavila danima kasnije, uz blage promene, sto je sve direktno uticalo na moju psihu. Potpuno mu je neshvatljivo kako je do toga doslo (mozda zbog 2 meseca stresova), ali mi je bilo i potpuno cudno zasto lekari nisu sacekali da se malo smirim, da se povratim od svega nego me salju u bolnicu na biopsiju, gde je stres doziveo kulminaciju. Eto, to je razlog zasto ja imam tegobe psihicke prirode, zasto sam uznemiren, a ne “HBV chr”. Meni treba dobar gastroenterolog, i psihoterapeut, nije me sramota da ovo kazem, pre nego infektolog. Dosao sam iz bolnice jos 10-og ovog meseca a jos uvek sam pod utiskom svega. Na momente osetim ta stezanja, uvece, ali retko I kratko. Oporavljam se, I polako sve manje mislim na bolest. Potenciranje HBV u citavoj prici je samo u kontekstu cinjenice da, odnosno da li, ti sresovi mogu da uticu kako na tok bolesti, tako I na delovanje leka, jetru? Jer, bilo bi apsurdno da imam dobre nalaze, a da posle 3 meseca terapije Zeffixom budem u losijem stanju, I to da ironija bude veca ne zbog HBV nego zbog sporednih problema. Nadam se da me svi razumete.
“Scared Girl” apsolutno se slazem sa tobom da je jaka psiha temelj svega. Mozda cemo ti ja zvucati kao dve budale ali dajem ti potpuno podrsku u tvrdnji da se psihom moze sve, ili barem puno, postici. Nije redak slucaj da ljudi, koji su bili vrlo tesko bolesni I koje je zvanicna medicina vec smatrala za otpisanae, samo zahvaljujuci svojim naporima I jakoj volji uspevaju da prezive, I da pobiju sva ocekivanja svojih lekara. Ne kazem da je to pravilo, ali nije ni retkost. Mislim da prognoze, makar I u procentima, ne treba zanemarivati, jer ma koliko bile pesimisticke, ili vise teoretkske nego moguce, ipak pokazuju da nista nista nije ne moguce. Prosto, covek nije ni svestan svojih maximuma, I vecina nas provodi zivot a da nikada ne shvatimo sta sve mozemo, I koliko. Kakvi su ti to “ruski vitamnini”, gde se nabavljaju? Da li ti je lekar odobrio da to koristis, ili je u pitanju samolecenje? To mi je jako vazno da znam! Kako je moguce doci do profesora Delica, voleo bih da popricam sa njim, jer mislim da ima dijemtralno suprotne pogleda na HBV od mojih lekara. Kako je to moguce….. Kako se osecam tokom upotrebe Zeffixa, da li postoji sanasa uspavas virus, sts kazu?
“Draganagr” hvala na odgovoru! Svakao da je lepo cuti da do nezeljenih komplikacija nije lako doci, I da uvek ima nade da se nesto uradi. Nekako, u podsvesti verujem, da ipak HBV nece biti moj “ubica”, I da cu uspeti da ga pobedim. Naravno, da je termin “decnije” relativan, jer to moze biti I “samo” 10 godina, moze biti I 50 godina. Pa posto je literatura na elgneskom, a taj jezik ne poznajem bas najbolje, mislim da ne treba da mi salje. Bolje I tako, nego da citam pa da nesto pogresno (ili potpuno negativno) protumacim. Sto se tvojih lekara tice mislim da imas ludu srecu. Eh, da su svi moji bili takvi. Ono sto mene cudi jesu ti “humani nosioci” HBV chr., koji ga dugo imaju, a sve je ok, cak ni druge ne mogu da zaraze. Da li to zapravo neka vrsta prirodne “uspavanosti” virusa, gde opet nema pravila sta ce biti u buducnosti?!
Inace jako mi je cudno da “Scared Girl” I pored fibroze I-stepena ima dozvoljne sve akativnosti, sto je za svaku pohvalu, dok su meni koji nemam fibrozu zabranili I da vezbam sa spravom (orbitek), da umerno vozim bickil, cak da u pocektu terapije vise budem miran nego pokretan! Cudno, zar ne?!

[Jesen stize dunjo moja]

danas sam dobila nalaz iz privatne laboratorije (prvi nalaz sam dala u zavodu za zdravlje) i nalaz mi je negativan !!!!!! da covek poludi!! sutra nosim sve kod infektologa pa da vidim sta cu dalje. A TERMIN MI SE PRIBLIZAVA!!!!

Zanimljivo, mozda je doslo do serokonverzije? Ili je moguce da drzavne bolnice koriste krsh testove koji daju lazno pozitivne rezultate, ne znam.... Ili pak ti iz priv. laboratorije koriste slabo osetljive testove.

Verovatno ce vam traziti rezultat sa infektivne klinike, to je navodno 'referentna ustanova'.

Inace, da li kod nas trudnice obavezno testiraju na HBV, HCV, HIV...? Kakva je situacija u svetu, nesto mi se cini da je tamo to dobrovoljno i da bez pristanka niko ne moze naterati trudnicu da se testira?

[milica m]

Magdalena, svakako kod infektologa, tamo ce ti raditi ponovo test, ja sam prvi put otisla sa pozitivnim testom iz priv.labaratorije, pa su mi opet tamo radili, kazu da je oko njih obavezno testiranje.

Jeseni, kod nas jedan od rezultata koji treba poneti na porodjaj je i taj na hep.B (ne i na C i HIV). Naravno, poradjaju se zene i bez toga, cak i bez krvne grupe , kad krene porodjaj ne mogu da te vrate da radis testove.

[dragan_b]

Sto se tice "referentnih ustanova" nije bas sve tako sjajno, kao sto lekari tvrde. Jedna moja drugarica se svojevremeno testirala na sve moguce viruse na Infektivnoj klinici. Na neki od tih virusa (ne znam koji) bila je pozitivna. Istovremeno analize je radila i na VMA gde su joj pronasli koksaki virus. Isti nisu nasli na Infektivnoj klinici, dok onaj koji su nasli na Infektivnoj na VMA ga nije bilo. Da bi prekratila svoje muke analize je uradila na Torlaku, jer po preporuci jednog doktora to je jedina nasa ustanova koja ne gresi i koja ozbiljno radi svoj posao i tamo nije bilo ni jednog virusa, sto se kasnije i ispostavilo kao tacno.

Ocigledno je da analize treba raditi u vise ustanova, posebno analize virusa, jer ne postoji 100% sigurna metoda.

[magdalena24]

e pa i meni ce prekratiti muke! dobila sam uput za Torlak da uradim markere HBV : HBeAg, anti-HBe at, anti-HBcIgM. To bi trebalo da resi sve dileme. Nisu mi naravno priznali test iz privtne laboratorije ali s obzirom na sveukupne nalaze misle da je to mozda bio virus pa da sam ga "izbacila". ovih 6 dana mi je bilo mnogo tesko , slabo spavam ,non stop razmisljam kako , zasto, muz i j smo se optuzivali medjusobno, on je bio skoro u kini a nije stigao da se vakcinise ali nije pio njihovu vodu i nije jeo nista ne kuvano, ja sam 2007 rodila prvo dete -tada mi je nalaz bio negativan , odavno smo svesni raznih bolesti koje se mogu preneti seksualnim putem i ne zivimo neki rizican zivot. ali sigurno da ima puno ovakvih prica na ovom forumu!moj muz ce se testirati ovh dana da vidimo kako on stoji sa ovim , samo ne znamo gde to da uradimo posto vise nikom ne verujemo. nadam se da cemo se i on i ja izboriti sa svojim sumnjama i postati jos jaci a beba ce biti zasticena cim se rodi . to bi trebalo da me za sada smiri, da se usresredim na porodjaj jer beba oseca moj nemir.

[bane_bgd]

Pozdrav svima,
Gde su moji raniji “sagovornici”??? Prvo kazu – pitaj sta hoce; a sada ih nigde nema!
Sto se “referentnih” ustanova tice vrlo sam zbunjen… Prosto ne mogu da verujem da na vise testova razlicit rezultat bude… Ako je to moguce onda ce jednom da ispasti i da ja, ili niko od nas nema HBV. Sto, uzgred receno, ne bi uopste bilo lose cuti…
Salu na stranu zar je “Torlak” jedina ustanova u cije testove je mogucno verovati???
Ja mislim da “Infektivna klinika” u Beogradu, bez obzira neke moje ranije tvrdnje, jeste vrhunska ustanova, sa sjajnim strucnjacima (sada pricamo samo o sturci), gde ne verujem da bi se smele desavati takve greske…. Pa sta bi bilo da sada neko od nas greskom pije “Zeffix” ili prima “Interferon”??? Zaista apsurdna vest. Vrlo!

[Jesen stize dunjo moja]

Sto se tice "referentnih ustanova" nije bas sve tako sjajno, kao sto lekari tvrde. Jedna moja drugarica se svojevremeno testirala na sve moguce viruse na Infektivnoj klinici. Na neki od tih virusa (ne znam koji) bila je pozitivna. Istovremeno analize je radila i na VMA gde su joj pronasli koksaki virus. Isti nisu nasli na Infektivnoj klinici, dok onaj koji su nasli na Infektivnoj na VMA ga nije bilo. Da bi prekratila svoje muke analize je uradila na Torlaku, jer po preporuci jednog doktora to je jedina nasa ustanova koja ne gresi i koja ozbiljno radi svoj posao i tamo nije bilo ni jednog virusa, sto se kasnije i ispostavilo kao tacno.

Ocigledno je da analize treba raditi u vise ustanova, posebno analize virusa, jer ne postoji 100% sigurna metoda.

Bila je i ona cuvena prica da su coveku nasli da je HIV+ i rekli mu idi kuci stekaj pare za crne dane, terapija je mnogoo skupa (valjda je ovo bilo jos tokom 80-ih) i covek dosao posle nekih 15-ak godina i kaze pa ljudi sta je ovo ja zdrav ko dren, i urade mu ponovo test ono negativan.... ali to je stara prica sa lazno pozitivnim testovima iz tog perioda, navodno danas ne da ne bi smelo da se tako nesto desi (bez dodatnih provera i potvrda) nego ono... ali ko zna!

U kakvoj situaciji je zemlja i zdravstvo govori cinjenica da nije ovog mexickog gripa Torlak bi bio zatvoren/privatizovan! Prosle godine je bila afera oko vakcina za obican grip i tome kako su bankrotirali a drzava nema para da ih vise finansira.... zapitajte se ako su dozvolili da takva institucija dodje do propasti, sta ocekivati od ostalih?! E zemljo....]


@magdalena24: kakvo optuzivanje, pa valjda verujete jedno drugome, tj. da niko od vas nije svrljao sa strane?
A to za Kinu i njihovu vodu - pa zar mislite da se virus prenosi putem vode?!

@bane_bgd: Kod nas nista nije sigurno, tj. nista nije onako kako bi trebalo. Pocev od toga kada ce ti biti gotovi rezultati, preko drskih sestara i pomocnog osoblja... lista je podugacka. Na kraju je izgleda ono kako se kome zalomi. Neko ima srece, neko nema.... bilo i bice.
Infektivna u BG da je vrhunska ustanova ne bi test sada za ovaj novi mexicki grip radio isklljucivo Torlak (a potvrdjivao London!). Po svoj logici stvari za infektivne bolesti moze i mora da bude nadlezna i infektivna klinika. Samo ime kaze sta joj je posao, zar ne? Ali to ipak nije tako...
I ovde se govori o lazno negativnim/lazno pozitivnim rezultatima, a ne o terapiji.... nije test jedini motiv za pocetak terapije, vec mnogo drugih analiza.

[magdalena24]

1, Ne zivim u Bgd i u mom gradu se desavaju lekarske greske kakve ne mozete da zamislite a i laboratorijske analize takodje.
2,IZVINITE AKO SAM UNELA NEMIR MOJIM POZITIVNO-NEGATIVNIM REZULTATIMA, NIJE MI TO BIO CILJ.
3,covek je cudo , sta on moze da izmisli i umisli - svi ste ponekad doziveli.

[Scared Girl]

bane_bgd: Izvini sto ranije nisam odgovorila Slazem se sa tobom u pogledu uticaja psihe na ozdravljenje coveka.
Kao sto kazem ja imam cvrstu veru u izbacivanje virusa, premda po svemu sudeci, slusajuci i citajuci, ne bi trebalo da je imam. Ali ja mislim da kada se u nesto cvrsto veruje onda se to na kraju obistini.Dakle samo pozitiva.
Sto se tice pitanja o vitaminima, evo ovako... Pocela sam da ih pijem pre saznanja o virusu, ja sam dugi bila kilava, stalno malaksala, sklona prehladama, malo malo pa temperatura do 37 sa 5 i slicno... i tako godinama... to se ispostavilo da je od virusa:) e onda sasvim slucajno saznam za ove vitamine i pocnem da ih pijem..neverovatno kakvu sam energiju dobila, ja nisam otisla do lekara punih 7 meseci sto je za mene bio neverovatni uspeh...medjutim moj virus se aktivirao i onda sam otkrila za bolest... nastavila sam da ih koristim i snizile su mi se transaminaze na normalu, ja se odlicno osecam, imam energiju i sa obzirom na rezultate ljudi vezane za raznorazne bolesti verujem da cu njima da ga uspavam ako ne i izbacim i jos uz pomoc leka... Nadam se najboljem. Sto se tice moje reakcije na Zeffix to je jedan jako blagi lek kad su u pitanju nezeljna dejstva.Gotovo da ih nema.Jedina stvar je moj konstantni kasalj i problem sa grlom , sto je posledica koriscenja leka... ali kad se uporedi sa interferonom koji je uzasan ovo je maciji kasalj. Vidim ljude koji ga koriste i koji su zaista propali.I ja sam mogla da uzmem interferon, ali sam se odlucila za Zeffix i ove ruske vitamine.Za sada moja reakcija je odlicna. Sve mi je u normali.

[bane_bgd]

Scared Girl: Pozdrav! Ma nije frka, pisi kada mozes. Verujem da su ti vitamni pomogli, ali jos uvek mi, ako nisi primetila , nisi kazala njihovo ime,gde da ih nabavim…. Slazem se za “Interferon”, jer sam i ja cuo da je “tezak” lek. Verujem, takodje, da ce moj mali, slatki “Zeffix” da odradi posao, pa da mi nista drugo nije ni potrebno.
Sto se podnosenja leka tice ja sam za sada ok. Nesto me kao malo bole zglobovi, ali to nije nista. A sto se kasljanja ili bolova u grlu tice - to mi je najmanji problem. Meni je grlo i bez HBV osetljivo, tako da hronicne upale nisu retkost (citaj: vec se navikao na sve ).
Zanimljivo da ja nisam nikada imao tegoba zbog HBV, ili barem nista znao. Po neka upala grla, imunitet koji je cas opadao, cas bio dobar, ali prosto nista od toga nije bilo naglo, alarmantno. Eto, cak i ti problemi koje sam imao nedavno, zbog stresa, nisu imali veze sa HBV.
Meni je sada sredjivanje psihe vaznije… Ako tu uspem sto pre, bice super. A jbg, gde god da se covek “okrene” neki stres. Ajd’ izadjes iz bolnice, odmah juri za ostatak plate, pa posle kod gastroenterologa, pa smiruj se, pa nemoj ovo ili ono… Sto kaze Bora Todorovic u seriji “Balkan expres”: “… pobegnes od jednih, docekaju te drugi; pobegnes od njih docekaju te treci….”
Da, tvoja tvrdnja da se zivot moze promeniti na bolje je razumljiva. Licno sam pristalica toga, a i sami lekari kazu – radite samo ono sto vas ispunjava, sto nije stetno, i uzivajte u svakom danu. Znas, zdravi ljudi nekada na zdravlje i zivot gledaju s’ podsmehom, nepostovanjem.. prosto kao da je to nesto vecno dato, i samo njima. Tek sada, shvatis da je sve relativno u zivotu, zdravlje posebno, i da brinuti o sebi ne znaci biti hipohondar (osim ako nije u pitanju takva opsesija), vec znaci voleti sebe i biti svestan sebe.
Inace, svima preporucujem da procitaju ovde knjige jer osobama koje su u posebnom psihickom stanju kao mi, ali I svima uopste (posebno ako ih tumacite uz pomoc svog psihologa ili psihijatra, ako ga imate), jako puno pomazu. Uce nas da jacamo volju, i verujem, tako mnogi kazu, da nisu iz opusa “lake” I kvazi-psiholoske literature.
• “Ziveti ili zivotariti”, domaci autori – Nebojsa Jovanovic, Tatjana Firevski Jovanovic i Sandra Jovanovic (ali i ostali pomocnici-autori)
• “The Mindgym” (prevedeno kao “Gimnastika uma”, izdavac “Alnari”, 2008 godine)
Obe knjige su nastale na osnovu dugogodisnje prakse, iskustva sa razlicitima ljudima i problemima. Vec sam pristup temama iz svakodnevnog zivota pokazuje da nije u pitanju samo jos jedan u nizu naslova popularne psihologije, vec ozbiljan rad koji stoji iza svake napisane recenice.
A da, opsti savet – sto manje mislite na bolest. Nekao ona “ima svoje vreme” samo dok pijete lek, I ne duze… ne duze…