Tinktura za bolesti srca...


Tinktura od belog luka blagotvorno deluje kod tegoba organa za varenje, živčanih bolesti, dobra je za lečenje obolelog srca i krvnih sudova, kao i protiv crevnih parazita.
Pripema se na sledeći način:

Tinktura od belog luka

250 g belog luka,
1 l ( 60%) rakije.

Beli luk izgnječiti i preliti litrom 60% rakije i ostaviti na suncu 14 dana.

- Dnevno uzimati 10-12 kapi sa malo šećera.

TRAVA

Proizvodnja i doziranje pšenične trave

Pšenična trava i sok od nje su u Japanu i Americi više od jedne decenije najprodavaniji prirodni proizvod, u isto vreme i odlično pomoćno sredstvo u lečenju raznih bolesti. Važi pravilo: "Ko želi da ozdravi ili ostane zdrav, treba da više puta u toku dana (3 - 5 kafene kašičice) uzima sok od pšenične trave, geršle, ječma..."
Treba znati da jedna kafena kašika sušene pšenične trave, geršle ili ječma ima potpuno istu hranljivu vrednost kao 2 - 3 porcije presnog, organski gajenog povrća.

Ukoliko nemate uslova ili vremena da sami gajite pšeničnu travu, to ne znači da treba da se odreknete njene lekovitosti. Kod nas je možete poručiti svežu ili u osušenom stanju (samlevenu u prah), gajenu na čistom planinskom vazduhu, organski ispravnom zemljištu, daleko od civilizacije i bez upotrebe pesticida i herbicida...

Samoproizvodnja pšenične trave

Pšenica najviše dolazi do izražaja kada se koristi u obliku klica. Upotreba klica u ishrani je klasičan primer ishrane presnom hranom. Za samoproizvodnju klica vam ne treba mnogo preduslova. Dovoljno vam je malo dobre volje, staklena tegla, gaza i gumica za teglu. Oprana, puna zrna potopite u čistu mlaku vodu i to dva prsta zrna, tri prsta vode. Po isteku vremena natapanja, zrna procedite, a vodu nikako ne bacajte već je pijte jer je puna minerala i vitamina. Teglu prekrijte gazom i učvrstite gumicom. Dok klice ne narastu 1,5 do 2 cm ispirajte ih jednom do dva puta dnevno hladnom vodom. Moraju biti uvek vlažne, ali ne mokre. Nekoliko sati pre upotrebe, proklijala zrna (klice) stavite na sunce radi formiranja hlorofila. Neutrošene klice možete čuvati 3 do 4 dana u frižideru, zatvorene u plastičnoj posudi ili tegli. Ispirajte ih svakog dana hladnom vodom.

Vreme natapanja pšeničnog zrna je 12 sati, a vreme klijanja od 3 do 4 dana. Idealna temperatura klijanja je 20 Celzijusovih stepeni.
Na potpuno isti način mogu klijati i zrna ostalih žitarica i drugog semenja. Samo je vreme natapanja i klijanja drugačije. Pogledajte tabelu:

Potrebno vreme natapanja i klijanja žitarica
Vrsta Vreme natapanja Količina Vreme klijanja Namena
Azuki pasulj 12 sati 200 g 5 dana salate, sendviči, pire
Heljda 3 - 4 sata 100 g 2 - 4 dana musli, namaz, salate, dodatak supama
Ovas 10 sati 200 g 2 - 3 dana musli, hleb, supe
Sočivo 12 sati 100 g 3 - 5 dana salate, supe, namazi, pire
Kukuruz 12 sati 200 g 2 - 3 dana musli, corn-flex
Mungo pasulj 12 sati 100 g 3 - 5 dana supe, salate, pire, sendviči, sokovi
Pirinač 24 sata 200 g 4 - 5 dana salate, supe, prilog jelima
Susam 8 sati 200 g 2 dana preliv za salate, musli, sosevi, desert
Soja 12 sati 100 g 2 dana mleko, supe, prilog jelima
Suncokret 24 sata 200 g 2 - 3 dana sosevi, salate, dodatak jogurtu
Pšenica 12 sati 200 g 3 - 4 dana salate, musli, supe, riđuvelak, desert

TRAVA

Sok od pšenične trave

Sok od pšenične trave je pravi dar prirode i sadrži sve elemente neophodne organizmu.
Ogroman je izvor hlorofila (70%), enzima, minerala, vitamina, aminokiselina (proteina najbolje kvaliteta).
Hlorofil, ta biljna krv je po svojoj molekularnoj građi slična ljudskoj krvi. Razlika je u tome što hlorofil sadrži atomsko jezgro magnezijuma, a hemoglobin atomsko jezgro gvožđa.
Hlorofil i belančevine daju hemoglobin od koga se sastoji 75% naših ćelija. Zdrava krv i krvna slika su u direktnoj vezi sa zelenom biljnom hranom.
Proces dobijanja soka:

psenicu posijati,kad nikne mlada izgleda kao trava.malo iscupati sa korjenom i presaditi
u saksiju.Zaljevati da malo poraste,kad je izrasla osjeci do korjenja i staviti u masinu za mljevenje mesa i samljeti.sasuti u casu i piti

Sok sadrži:

- antioksidanse
- beta karotin
- vitamine A, B, E, C, F, K
- holin
- 70% hlorofila
- minerale
- žive enzime
- 21% aminokiseline

Lekar i biohemičar dr T. Ernst je otkrio i izolovao antikancerogeni vitamin B17 (laetrile) koji se nalazi i u pšeničnoj travi (dvostruko više ga ima u soku od ječmene trave).
Marta 1984. izlazi saopštenje dr Robinsona "žive namirnice i kancer" sa spektakularnim saznanjem:

nevarena hrana umanjuje rizik od raka 75%
- sok od pšenične trave 95%

Primena soka od pšenične trave:

- odlično sredstvo za čišćenje krvi;
- za jačanje kostiju i zglobova;
- kod stomačnih tegoba, pospešuje varenje, reguliše metabolizam;
- klistiranjem sokom od pšenične trave otklanjaju se štetne naslage sa zidova debelog creva;
- otklanja malaksalost i vraća vitalnost;
- odlično deluje na srčani mišić i cirkulaciju krvi;
- poboljšava rad pluća;
- deluje pozitivno kod muškog i ženskog steriliteta zbog visokog sadržaja vitamina C i E.
- sprečava pojavu sjede kose, usporava proces starenja;
- odličan je za regulaciju šećera u krvi;
- reguliše krvni pritisak.

Tipovi ljudi i lečenje kandidijaze

Izlečiti kandidijazu samo promenom ishrane je moguće, ali zahteva strpljenje, doslednost i dobre navike u ishrani. Dva faktora – jednostavno kombinovanje namirnica i redovno koriščenje ukiseljenog povrća – posebno su važni i pomažu da se značajno skrati period oporavka.
Kod posebno teških slučajeva kandidijaze je uz pravilnu ishranu neophodna i pomoć jakih lekova. Ekstrakt semenki citrusa je verovatno jednako delotvoran kao i lekovi a još je sigurniji za upotrebu. U dobrom rastvoru ekstrakt semenki citrusa može biti korišten i za vaginalna ispiranja kao i za većinu eksternih gljivičnih infekcija (ekstrakti semenki citrusa proizvode se u različitim koncentracijama tako da za doziranje treba slediti uputstvo).
Vrlo moćna je i hiper-oksigenizacija proizvodima kao što je hlorin dioksid, hidrogen peroksid (H2O2) i ozon. Sve ovo treba koristiti uz nadzor stručnog lica.
Pri formulisanju plana ishrane treba u obzir uzeti i fizičku snagu i stanje osobe koja se leči.
Slab tip: slab, mršav, bled; sekret iz nosa, pljuvačka i/ili vaginalne izlučevine su bistre i vodenaste. Ovaj tip osobe treba da unosi više kuvane hrane, od 75% do 90% od ukupne ishrane, i možda će biti potrebno i unošenje proizvoda životinjskog porekla nekoliko puta u toku nedelje. Trave pšenice i ječma, terapije hiper-oksigenizacije, gorke biljke treba unositi u vrlo ograničenim količinama, ili ih potpuno izostaviti. Stimulansi imunog sistema (kao što su biljka tahebo ili žen šen) su korisni, kao i drugi proizvodi predloženi u ovom tekstu.
Snažan tip: rumeno lice, jak glas; sekret iz nosa, pljuvačka i/ili vaginalne izlučevine su guste i moguće žute ili zelene. Za ovaj tip osobe preporučuje se brža, pročišćavajuća dijeta sa malo ili bez proizvoda životinjskog porekla, a sirovo povrće, izdanci i klice treba da sačinjavaju makar 50% ishrane. Ovaj tip osobe može imati koristi od svih namirnica i metoda preporučenih ovim tekstom.
Većina ljudi obično je bliža jednom ili drugom tipu. Važno je i preporuke za ishranu prilagođavati u skladu sa promenama koje se dešavaju u toku procesa izlečenja.

Kako ishranom kontrolisati kandidu?

Složeni ugljeni hidrati
Hranu bogatu ugljenim hidratima treba umereno konzumirati zato što ona često pogoduje stvaranju sluzi i povećava kiselost organizma. (Kod ljudi koji nemaju kandidijazu svojstvo integralnih žitarica i drugih nerafinisanih složenih ugljenih hidrata da stvaraju nešto sluzi može biti dobrobitno. Dobrim žvakanjem i umerenim konzumiranjem povećava se alkalnost složenih ugljenih hidrata i smanjuje se njihova sposobnost da pri varenju formiraju sluz.)
Mada se svi lekari po ovom pitanju ne slažu ipak smatramo da je za osobe sa kandidijazom preporučljivo korišćenje žitarica u ishrani: one su dobar izvor lignina i nekih supstanci koje inhibiraju rast gljivica i anaerobnih bakterija. Preporučujemo: proso, pečenu heljdinu prekupu (heljdina kaša), raž, ovas, ječam, amarant, kinou. (Žitarice kao što su mrvljena raž i ječam treba samleti neposredno pred upotrebu kako bi se izbegla užeglost. Lagano skuvane klice ječma, pirinča, prosa bogate su digestivnim enzimima i kineska herbologija preporučuje ih u slučajevima digestivne stagnacije kao i za poboljšanje asimilacije hranljivih materija. Ove klice, kao i izdanci raži, kinoe i ovsa, izuzetno su efikasan lek u kontroli preteranog rasta gljivica. U dijeti za kontrolu kandide gore navedene žitarice treba da sačinjavaju 40% ishrane, od čega barem pola treba da budu klice.
Preporučuje se i upotreba: azuki pasulja zato što on ,,suši’’ preterano vlažan organizam, a mungo pasulja zato što je on dobar detoksikant. Klice azuki i mungo pasulja, kao i sojine klice takođe su blagotvorne. Sve pasulje i drugo povrće lakše je svariti ukoliko su posuti klicama ili ukoliko se jedu sa zelenim povrćem ili povrćem koje sadrži malo skroba.
Zeleno povrće je jedna od najboljih namirnica u dijeti za kontrolu kandide. Vrlo slatko ili skrobno gomoljasto povrće (slatki krompir, jam, krompir) treba izbegavati. Drugo skrobno povrće, kao što su šargarepa, paškanat, repe i cvekla mogu se normalno konzumirati. Ukupna zastupljenost povrća u ishrani može biti između 40 i 50%. Zastupljenost mahunarki (pasulja, graška, sočiva) i njihovih klica može činiti do 10% ishrane.

Jednostavni ugljeni hidrati i zaslađivači
Svi rafinisani i koncentrisani šećeri (šećeri, melase...) i voće podstiču rast gljivica u telu i treba ih izbegavati. Toleriše se upotreba samo jednog zaslađivača: lišće biljke stevije (Stevia rebaudiana).

Proteini životinjskog porekla
Sasvim dovoljno proteina unećete ukoliko jedete mahunarke i žitarice. Većina mlečnih proizvoda, jaja, crveno meso imaju sastojke koji podstiču razvoj gljivica i zato nisu preporučljivi u ishrani osoba koje pate od kandidijaze. Ukoliko vam se čini da je neophodno konzumiranje belančevina životinjskog porekla tada su riba i perad, ukoliko dolaze iz uzgoja u kojem se ne primenjuju antibiotici, dozvoljeni. Nekim osobama odgovara i unos sirovog kozijeg mleka, i u tom slučaju nije neophodno unositi niti jedan drugi proizvod životinjskog porekla.

Fermentisana (ukiseljena) hrana
Neka fermentisana hrana, kvasci i maja mogu podsticati razvog gljivica u digestivnom traktu. Miso, soja sos, tempeh i tofu, iako su fermentisana hrana, mogu se tolerisati ali samo povremeno i u maloj količini. Da bi se smanjio efekat fermentacije preporučljivo ih je malo skuvati. Ukoliko se pravilno koriste kvalitetni miso i soja sos razvijaju dobru crevnu floru. Osoba sa kandidijazom će znati da joj ovi proizvodi ipak ne prijaju ukoliko nakon njihovog konzumiranja osetiti slabost i umor. Pola supene kašike misoa ili soja sosa dnevno obično ne pravi nikakve probleme.
Konzumiranje sirovih ukiseljenih namirnica (alge, beli luk, povrće, kupus) se toplo preporučuje osobama sa kandidijazom. Ukiseljene namirnice pomažu razvoj acidofilnih kultura u sistemu za varenje. Svakodnevno treba konzumirati ukiseljene namirnice, a ukoliko to nije slučaj tada je neophodno uzimati neki dodatak ishrani.
Postoje i bolja rešenja od uobičajenih acidofilnih proizvoda. Proizvodi na bazi spora, L. sporogenes i B. laterosporus, mogu skoro uvek zameniti acidofil i biti daleko efikasniji (na primer lekovi kao što je Linex). Oni uništavaju gljivice i hrane se otpadom i crevnim patogenim bakterijama, a pri tom podržavaju stvaranje acidofila i drugih blagotvornih kultura. Uzimajte neki od ovih proizvoda jednom dnevno, na prazan stomak, ili čak dva puta dnevno ukoliko su simptomi kandide ozbiljni.
Pivski kvasac, kvasne hlebove, kao i obično sirće i alkoholna pića treba izbegavati. Prirodno dizano kiselo testo od integralnog raženog brašna može se koristiti. Visokokvalitetno sirće može takođe biti od koristi.

Ulja, orašasti plodovi i semenke
Većina ulja i uljem bogatih proizvoda kao što su komercijalni orašasti plodovi i semenke su često užegli i izvor su imuno-inhibitajućih ,slobodnih radikala’. Ukoliko se blago ispeku (tostiraju) smanjuje se užeglost oraha i semenki. Još je bolje slomiti ljusku i oljuštiti ih neposredno pre jela. S obzirom na činjenicu da uljem bogate namirnice mogu preopteretiti jetru i oslabiti rad pankreasa, i uopšte mogu povećati ,vlažnosti’ i ,hladnoću’ organizma preporučujemo da osobe sa kandidijazom koriste što je manje ili nimalo ovakvih namirnica (orašasti plodovi, semenke, avokado, ulja...).
Izuzetak su lan i njegovo ulja: unos do jedne kašike nerafinisanog hladno ceđenog lanenog ulja dnevno je dozvoljen. Još jedan izuzetak su i ulja bogata oleinskom kiselinom. Ukoliko se koriste u vrlo malim količinama ova ulja mogu inhibirati rast kandide. Ekstra devičansko maslinovo ulje je najbolji izvor oleinskih ulja. U kuvanju se dozvoljava dodavanje do jedne kašike ovakvog maslinovog ulja dnevno.

Još neke korisne informacije
Beli luk ima izuzetne anti-virusna i anti gljivična svojstva, a ne narušava zdravu stomačnu floru. Preporučena doza je pola čena dnevno, dva puta u toku dana, pre jela. Naročito se preporučuje uzimanje belog luka nakon konzumiranja zelene magme. Žitarice štite stomak i jetru od žestokih svojstava belog luka. Ukoliko za vas sirov beli luk ima prejak ukus, proizvodi na bazi belog luka bogati antigljivičnim sastojkom alicinom mogu se konzumirati u preporučenim dozama.
Beli luk je takođe i jedan od najboljih lekova za vaginalnu kandidijazu. Gljivice je iz ovog dela tela teško iskoreniti zato što se one nastane u nekoliko slojeva tkiva i postaju međućelijski paraziti, tako da i kada se površinski sloj tkiva sljušti zaraza ostaje prisutna. Lečenje vaginalne kandidijaze mora trajati makar mesec dana. Oljušteni čen belog luka kroz koji prošijete (pamučni) konac, kako biste čen lako izvadili, treba pet noći nedeljno čitavog meseca koristiti kao vaginaletu. Ukoliko se ispostavi da je ova metoda suviše žestoka onda ostavite na čenu belog luka sloj ili par slojeva njegovog prirodnog omotača. U toku dana preporučuje se vaginalno ispiranje čajem od belog luka ili od taheba. Ispiranje rastvorom vinskog sirćeta (jedna mera sirćeta i dve mere vode) privremeno otklanja simptome iritacije.
*Tahebo ili pau d’arco ili Ipe Roxo (Tabebuia Avellanedae ili Tabebuia Altisima) je biljka čija su lekovita svojstva do 1977 bila nepoznata zapadnom svetu a vrlo poznata u kineskoj i indijanskoj narodnoj medicini. Tahebo izuzetno dobro kontroliše kandidu. Neke druge biljke, a naročito one gorke kao čičak (Arctium lappa), takođe su se pokazale kao korisne.
Svo zeleno lisnato povrće je bogato hlorofilom, a on pročišćava organizam i sprečava širenje bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama. Hlorofil podstiče rast blagotvorne stomačne flore. Peršun, kelj, zeljasto povrće, blitva, maslačak, spanać, kupus, mikro-alge (spirulina, hlorela, divlja plavozelena alga), zelena magma, izdanci pšenice i ječma (trava) – sve ove biljke sadrže veliku količinu hlorofila. Najdelotvorniji u borbi sa gljivicama su trave pšenice i ječma jer sadrže na stotine enzima koji rastvaraju supstance koje mogu biti toksične ili koje se teško vare.
Trave pšenice i ječma najbolje je koristiti u prahu ili kao tablete, a ne i kao sok (sokovi su preslatki). Preporučuje se maksimalno jedna supena kašika (10gr) praha zelene magme ili praha pšenične trave dnevno (ili odgovarajući broj tableta) neposredno pre svakog jela.
Alge imaju važnu ulogu u lečenju kandidijaze. Morsko povrće sadrži selen i mnoge druge minerale koji su neophodni za obnovu imuniteta. Osim toga, morsko povrće sadrži i jod koji enzimi u telu koriste kako bi stvorili slobodne radikale koji nose jod i koji onemogućavaju delovanje gljivica. (U prošlosti, pre kreairanja lekova protiv gljivica upravo je jod korišćen kao glavni lek.) Kada se kandidijaza javi uz rak ili tumore, tada je morsko povrće od još veće koristi. Unošenje algi, uz sva tri dnevna obroka se preporučuje.
Beleška: Kako alge hlade i čiste organizam, kontraindikovane su ljudima koji su omršaveli, imaju meku stolicu ili proliv i imaju osećaj hladnoće.

Oboleli od kandidijaze treba da konzumiraju so u vrlo ograničenim količinama – dovoljno soli unosi se konzumiranjem morskog povrća i drugih namirnica. Malo prave morske soli pri kuvanju mahunarki, povrća ipak se može tolerisati.

TIROIDNA ŽLEZDA



DA LI POZNAJETE VAŠU ŠTITASTU ŽLEZDU?



Šta je štitasta žlezda?

Tiroidna žlezda je jedna od žlezda koje nemaju izvodne kanale i svoje proizvode izlučuju direktno u krvotok. Ovakve žlezde se nazivaju endokrine i one sačinjavaju endokrini sistem. Po svojoj veličini, tiroidna ili štitasta žlezda je jedna od najvećih u telu. Smeštena je na bazi prednje strane vrata, ispod grkljanske hrskavice, na prednjem zidu dušnika. Ima izgled leptira sa raširenim krilima i prosečno teži u odrasle osobe oko 20 grama.
Tiroidna žlezda stvara dva tiroidna hormona, tiroksin, T4 (sadrži 4 atoma joda) i trijodtironin,T3 (sadrži tri atoma joda). Pored njih, u štitastoj žlezdi se stvara i tirokalcitonin (kalcitonin, CT) hormon koji učestvuje u regulaciji kalcijuma.
Tiroidni hormoni, T3 i T4, učestvuju u stvaranju telesne toplote i vrlo su važni za razvoj, naročito centralnog nervnog sistema.
Kada postoji poremećaj štitaste žlezde?
Bolesti štitaste žlezde su veoma česte i zahvataju desetine miliona ljudi u svetu. Dva najčešća poremećaja su pojačana funkcija, hipertiroidizam i snižen obim funkcije, hipotiroidizam. Promena građe štitaste žlezde, najčešće uvećanje, struma, može biti udruženo sa hiperaktivnošću ali i sa hipoaktivnom žlezdom. Nekada je štitasta žlezda praktično odsutna, atrofična. Ovo je obično završni stadijum u toku hroničnog zapaljenja štitaste žlezde, tiroiditisa, kada se razvija i nedovoljna funkcija, hipotiroidizam.
Nekada se u tkivu štitaste žlezde pojavljuju ograničena zadebljanja, čvorovi. Oni mogu da se razvijaju sporo, postepeno ili nastaju naglo. Naglo nastale čvoraste promene su obično hemoragijske ciste, često bolno osetljive, ali mogu biti i druge prirode (zapaljenje, tumor i sl).

http://www.tmg.org.yu/v290307.htm

TRN CRNI

Drugi nazivi: tmovina, draca, kukinja, mrki trn, trnina, trnjina, trlinka.
Latinski naziv: prunus spinosa
Eng - Blackthorn


Opis biljke: crm trn grm je visine od 1 do 3 metra. Mladi izdanci baršunasto su dlakavi, a postranicne grane završavaju oštrim trnjem. Kora cmog trna crno-smedje je boje. Na trnovitim gustim ograncima rastu mali naopako jajasti listovi, na rubovima nazubljeni. U pocetku razvoja listovi su dlakavi, a posle goli. Beli cvetovi pojavljuju se pre samog listanja i to u velikom mnoštvu, da se granje jedva primecuje. Plod je koštunica okruglog oblika velicine do 1 cm, tamnoplave boje. Ima veorna trpak i kiseo ukus ... ,

Stanište: raste po živicarna, pašnjacima, krcevinama i
rubovima šuma. .

Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se cvetovi, plodovi, i kora s korena ..

Lekovito delovanje: caj od cvetova koristi se kao sigurno sredstvo za otvaranje i jacanje želuca. Isti caj odstranjuje kožne osipe i kožne necistoce, umiruje grceve u želucu, pospešuje izlucivanje mokrace, rastvara sluz kod katara, a preporucuje se kod vodene bolesti i stvaranja kamenaca. Pekmez od plodova pospešuje stolicu i posebno se preporucuje deci koja nemaju urednu stolicu ili pate od zacepljenosti. Caj od korena preporucuje se u lecenju groznice .

Nedao ti bog da se moras uvlaciti u njega

Majke mi, isao sam x puta za veprom u baru kroz crni trn, odjecu sam mogao baciti u vecini slucajeva, a svako mesto gde bih imao ubod, za par sati bi se pretvorilo u bubuljicu majonezaru, a imao bih na sebi 10 ine uboda Ocima ga ne mogu viditi!

čak i ako caj od crnog trna odstranjuje kožne osipe i kožne necistoce i umiruje grceve u želucu?

Verovatno zavisi od nacina. Najgore ga je uzimati supkutano

Trava hajdučka
Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje.

Hajdučka trava, hajdučica, sporiš, kunica, belo ivanjsko cveće, kunji rep, mesečina, paprac, petrovsko cveće, ravan, romanika, spor, stolista, tintorova trava (Achilea millefolium L.) je najznačajnija i najrasprostranjenija vrsta roda Achilea. Raste kao korov pored puteva, na kamenjarima, zapuštenim mestima, kserofitnim šumama. Kod nas rastu i neke druge vrste ovog roda koje nemaju široku upotrebu u narodnoj medicini, već samo lokalni značaj.

Kao višegodišnja zeljasta biljka hajdučka trava ima uspravnu maljavu stabljiku visoku do 80 cm, pri vrhu granatu i obraslu listovima izduženolinearnog oblika, koji su dvostruko do trostruko perasto deljeni u režnjeve. Listovi su sa obe strane pokriveni dlačicama. Cvetne glavice su sitne, veličine do 5 mm, bele boje, sakupljene na vrhu stabljike u štitaste cvasti. Cveta preko celog leta. Plod je spljoštena ahenija. Hajdučka trava je polimorfna vrsta koja se u prirodi javlja sa više podvrsta međusobno različitih citogenetski i hemijski.

Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.

Hajdučka trava se koristi u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. Deluje kao amara aromatica, blag hemostatik i kao spazmolitik.

U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola, te otuda potiče i naziv biljke. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slično kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajdučke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a čaj da piju u manjim količinama.

Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odsečeni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromatičnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vreće ili kartonske kutije i čuva zaštićena od svetlosti godinu i po dana.

Odnos pri sušenju nadzemnog dela hajdučice je 4:1.

Prof dr. Jan Kišgeci


--------------------------------------------------------------------------------
Izvor: List "Poljoprivrednik"

TRAVA PSHENICHNA

http://www.psenicnatrava.com/html/psenicna_trava.html

TEST INTELIGENCIJE

Test je sredstvo kojim se mjeri jedan fragment ponašanja, a količnik inteligencije (IQ - inteligence quotient) predstavlja odnos između skora (rezultata) koji ispitanik postiže na određenom testu inteligencije i skora koji postiže prosječna osoba istog kalendarskog uzrasta na istom testu, kada su oba skora izražena istim načinom obilježavanja. Objašnjenje fenomena inteligencije zahtjevalo bi puno prostora. Postoje psihometrijske metode za odredivanje koeficijenta, kao i razni kriterijumi koje se uzimaju u obzir kada se vrši mjerenje. Grubo rečeno koeficijent inteligencije predstavlja količnik vaših sposobnosti prikazanih na testu i životne dobi.

Riječ inteligencija potiče od latinske riječi inteligere i znači razumeti, shvatiti.

Procjenjivanje inteligencije

U procjenjivanju inteligencije kao složene psihičke funkcije uzimaju se u obzir opšta sposobnost ličnosti (G-faktor ili generalni faktor) i mnoge naročite sposobnosti (S-faktori ili specifični faktori). Inteligencija se ne određuje samo na osnovu izrazite karakteristike jedne određene sposobnosti, ako druge opšte sposobnosti nisu prisutne. Tada se obično govori npr. o prosječnoj inteligenciji sa posebnom nadarenošću za neku određenu sposobnost. U ovakvim slučajevima se nerjetko sreće nešto niža inteligencija, nego što bi se možda čak očekivalo. Ovakvo razmatranje podjelom na glavni i na specifične faktore koji određuju inteligentnost osobe nailazi na kritike autora koji se zalažu za multifaktorijalnu teoriju inteligencije, koja u obzir uzima sve relevantne sposobnosti. Za procese inteligencije potrebno je funkcionisanje i drugih psihičkih funkcija, kao što su svijest, opažanje, mišljenje, pamćenje, koje su neophodne za normalno odvijanje procesa inteligencije. Po teoriji o nasljeđu razmatra se genetska uslovljenost u razvoju inteligencije. Pritom se navodi veliki značaj činilaca sredine koji aktiviraju genetsko nasljeđe i potom razvijaju inteligenciju do stepena određenog u genetskom kodu jedinke. Do ovih shvatanja došlo se dugogodišnjim proučavanjem razvoja inteligencije kod blizanaca koji su živjeli u različitim sredinama zajedno ili odvojeno. Vrijeme u kojem se razvija inteligencija je predmet rasprave i neslaganja među mnogim istraživačima. Dok jedni tvrde da se inteligencija razvija do 15-16 godine, drugi smatraju da se procesi razvoja privode kraju oko 24-25 godine života. Ima autora koji su stanovišta da se inteligencija, a naročito kod pojedinih osoba, razvija čak i poslje 50. godine života.

Kako se mjeri inteligencija?

Prvi instrument namjenjen proučavanju kompleksnih mentalnih funkcija konstruisao je 1905. godine Binet, i to za potrebe izdvajanja djece koja usljed zastoja u mentalnom razvoju ne mogu da prate normalnu školsku nastavu. Prvih deset godina poslje objavljivanja, Binetov test i njemu slična sredstva korišcena su prvenstveno za ispitivanje djece ili umno zaostalih. Binet je standardizovao svoju skalu inteligencije samo do petnaeste godine starosti. Prakticari su, medutim, uvidjeli da se testovi inteligencije mogu upotrebljavati i za odrasle (najprije je to bila populacija kaznenih zavoda i psihijatrijskih klinika). Tek 1917. godine, kada je američka armija angažovala psihologe da bi joj pomogli pri klasifikaciji regruta, došlo je do šire upotrebe testova inteligencije u ispitivanju odraslih. Rat sa svojim potrebama za masovnim testiranjem doprinjeo je konstrukciji novih testova inteligencije koji su se mogli zadavati grupno ...

Prosječne ljudske osobe imaju IQ između 90 i 110. Nadarenima se smatraju oni čiji se IQ nalazi izmedu 120 i 140 po Katelovoj skali. Svi rezultati preko 140 predstavljaju izuzetno inteligentne osobe.
Ako je vaš koeficijent visok (preko 133), možete postati član mense ili čak internacionalne grupacije (preko 124). Test može da položi samo 2% ukupne populacije. Grubo rečeno koeficijent inteligencije predstavlja kolicnik vaših sposobnosti prikazanih na testu i životne dobi.

Šta znaci riječ Mensa?

Riječ Mensa na latinskom znaci "okrugli sto", što ukazuje na jednu od njenih osnovnih ideja - društvo jednakih, bez razlika po vjerskoj, polnoj, rasnoj ili bilo kojoj drugoj osnovi.

Tet titegentije, 'esam li polozio snajke