Tromboflebitis (zapaljenje površinskih vena)


Thrombophlebitis superficialis predstavlja kombinaciju tromboze i flebitisa (inflamacije) površinskih vena bilo koje lokalizacije.

Uzročnici
Najčešća patološka stanja koja dovode do inflamatornih promena venskog zida sa sekundarnim trombotskim komplikacijama su sledeća: spoljašnje povređivanje (lokalna trauma, nepravilno plasirana elastična bandaža, itd. posebno kod bolesnika sa varikozitetima),
unutrašnja trauma (povređivanje endotela tokom venepunkcija, plasiranje katetera, injiciranje hipertonih ili citotoksičnih rastvora, i sl.

Ova stanja mogu dovesti do septikemičnih, apscesnih i embolijskih komplikacija).

Klinička slika
Thrombophlebitis acuta superficialis se manifestuje kao akutno, bolno zapaljene varikoziteta ili površinskih venskih stabala. Promene su oštro ograničena, trakasta zapaljenja kože sa okolnim eritemom i edemom kože, bolno osetljiva na dodir i povišene lokalne temperature. Bol tokom narednih nekoliko časova može postati intenzivan i širi se duž celog zapaljenog venskog segmenta.

U anamnezi se obično nailazi na podatak o povređivanju ili o prethodnoj primeni intravenske injekcije. Treba ozbiljno shvatiti anamnestičke podatke o gubitku apetita, telesne težine ili istovremenom pojavom drugih simptoma (npr. intermitentne klaudikacije) što može ukazivati na postojanje drugih oboljenja (karcinomi, thrombangitis obliterans). Nalaz otoka ekstremiteta, zategnute muskulature i drugih znakova (uvećanje limfnih žlezda itd.) može upućivati na postojanje tromboze dubokih vena ili drugih oboljenja (erysipelas, lymphangitis, lipo-dermato-sclerosis acuta).

Od posebne važnosti je prepoznavanje tromboflebitisa v. saphenae magnae, odn. v. saphenae parvae koje se manifestuju bolnim akutnim crvenilom duž stabla ovih magistralnih površinskih vena. Proksimalni rast tromba u ovim venama može dovesti do tromboze femoralne, odn. poplitealne vene, što može imati za posledicu dalju trombozu dubokih vena, pa čak i tromboembolijske komplikacije. Zato je neophodna rana dijagnoza tromboze - flebitisa magistralnih površinskih vena.

Dijagnoza
Osnove dijagnoze površnog tromboflebitisa se utvrđuju već inspekcijom u uspravnom stavu bolesnika. Pažljivom palpacijom se može otkriti postojanje trombotičnih masa duž stabla magistralne površne vene, kao i svih pet klasičnih znakova zapaljenja (calor, dolor, rubor, tumor, functio laese).

Za preciznu lokalizaciju i stepen oštećenja funkcije venskih zalistaka neophodno je koristiti funkcionalne probe (testove za otkrivanje slabosti površnih odnosno komunikantnih vena). Posebno je značajna primena EHO Doppler ultrazvuka, kojim se može isključiti ili potvrditi propagacija trombotičnog procesa i na sistem dubokih vena, čime se značajno može smanjiti upotreba flebografije ili drugih invazivnih dijagnostičkih postupaka.

Lečenje
Tromboflebitis variksa, kako je već istaknuto, najčešće se leči samo kompresivnom elastičnom bandažom. Bolesniku se savetuje hodanje tj. aktiviranje mišićne pumpe. Mirovanje i pasivno stajanje pogoduje rastu tromba.

Od medikamenata indikovana je primena malih doza aspirina. Lokalno se mogu primeniti alkoholne obloge ili masti sa heparinom (Hepalpan, Hepathrombin). Kod bolesnika sa površinskim tromboflebitisom se savetuju šetnje i kontinuirana primena elastične bandaže čime se pospešuje aktivnost mišićne pumpe i sprečava staza krvi u površinskom sistemu.

Ukoliko je zapaljenskim procesom zahvaćeno stablo v. saphenae magne ili komunikantna (perforantna) vena, neophodna je primena i antibiotika, pa čak i heparina (niskomolekularnih ili standardnih) radi prevencije propagacije trombotskog procesa u duboki venski sistem. Kod izolovane tromboze velikih variksa može se uraditi incizija i evakuacija trombne mase.

Ascendentni progresivni tromboflebitis v. saphenae magnae zahteva neodložno hirurško lečenje. Ono se sastoji u podvezivanju (ligaturi) v. saphenae magnae na ušću u femoralnu venu, krosektomiji i stripingu v. sapheane magnae. Dužnost lekara je da bolesnika upozori na moguće komplikacije i neophodnost hirurškog lečenja površinskog tromboflebitisa.

Tromboflebitis najčešće počinje u potkolenom segmentu i propagira se naviše, pri čemu može zahvatati i v. saphenu magnu. Tromboza ove vene u natkolenom segmentu predstavlja ozbiljno stanje koje daleko češće nego što se misli može dovesti do proksimalne propagacije tromba i sledstvene embolizacije. Ima podataka da l2-20% plućnih embolusa ima svoje izvorište u stablu v. saphena magnae. Zato, kod bolesnika sa progresivnom, a posebno natkolenom trombozom v. saphene magnae nije dovoljno sprovoditi samo profilaksu sa antiagregacionim ili drugim sredstvima nego je neophodno učiniti urgentnu krosektomiju, ligaturu ušća i striping ili ekstirpaciju v. saphenae magne.

Tuberkuloza

Prikaz rendgenskog snimanjaTuberkuloza ili sušica (poznata pod skraćenicama TB ili TBC) je zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis.

Najčešće se javlja kao tuberkuloza pluća, ali ponekad zahvaća i središnji živčani sustav (meningitis), krvožilni sustav (milijarna TB), limfni sustav, genitourinarni sustav, kosti i zglobove.

Tuberkuloza je jedna od najraširenijih zaraznih bolesti u svijetu i računa se da je njome zaraženo između 2 i 3 milijarde ljudi. Svake godine se zarazi oko 9 milijuna ljudi.

Devedeset posto svih zaraženih ima latentni oblik bolesti bez izraženih simptoma. Od onih koji razviju aktivnu formu bolesti, svake godine od svijetu umire 2 milijuna ljudi, što čini tuberkulozu najsmrtonosnijom zaraznom bolešću iza AIDS-a.

Tuberkuloza je bila opisivana u još u drevnim medicinskim tekstovima, ali je tek u 19. stoljeću identificirana kao posebna bolest. Poticaj istraživanju je bila industrijska revolucija i nagli priljev stanovništva u gradove gdje se bolest brzo počela širiti među siromašnim radnicima. Tuberkuloza je, slično kao i kolera, dovela do preispitivanja higijenskih navika u svrhu prevencije.

24. ožujka 1882. njemački liječnik Robert Koch otkrio je uzročnika tuberkuloze. Tek je otkriće antibiotika, odnosno streptomicina godine 1946. omogućilo adekvatno liječenje. Dugo se smatralo da će tuberkuloza s vremenom biti iskorijenjena, ali je to mišljenje u posljednje vrijeme drastično promijenjeno. Razlog tome je intenziviranje protoka ljudi koji šire zarazu, epidemija AIDS-a koja slabi imunološki sustav bolesnika, te otkriće sojeva bakterija koje su rezistentne na antibiotike.

Kirurški oblici tuberkuloze su hladni apsces (tuberkulozno gnojno žarište bez znakova akutne upale), tuberkulozne fistule (nastaju kada tuberkulozni proces perforira prema površini kože ili u okolni šuplji organ), te tuberkulozni limfadenditis (tuberkulozna upala limfnih čvorova

TIROZIN

Tirozin se po klasičnoj definiciji ne smatra esencijalnom aminokiselinom, pošto organizam može da ga sintetiše iz fenilalanina. Tirozin je, međutim, vitalno važan i neophodan u procesu sinteze kateholaminskih neurotransmitera u organizmu, uključujući DOPA (dioksifenilalanin), DOPAMIN, norepinefrin (NE) i epinefrin (E). Ovi navedeni neurotransmiteri igraju ključnu ulogu u radu simpatičkog dela autonomneg nervnog sistema, izuzetno bitnog za postizanje vrhunskih sportskih rezultata. Nađeno je, takođe, da je pad nivoa kateholamina prisutan u osoba sa oslabljenim pamćenjem (memorijom).

U eksperimentima vršenim na glodarima i majmunima je otkriveno, da dodavanje norepinefrina značajno poboljšava izvršavanje onih složenih zadataka, koji zahtevaju intenzivno učešće memorijskih funkcija, a koje, tokom starenja progresivno slabe. Najnovija eksperimentalna studija govori u prilog tome, da L-tirozin ako se daje u vidu udarne doze od 100 odnosno 200 mg/kg TT, 15 minuta uoči obavljanja memorijski zavisnog zadatka, značajno poboljšava učinak u izvršavanju zadatka. Navedene doze L-tirozina primenjene u životinja, odgovaraju količini od 7 odnosno 14 grama L-tirozina, preračunate na osobu 70 kg tešku. Poznato je, daje tkivna koncentracija L-tirozina znatno veća posle intraperitonealne aplikacije, nego peroralne. Nađeno je, da pad učinka u izvršavanju zadataka, kao posledica stresa, može skoro potpuno da se otkloni ako se zalihe norepinefrina u mozgu nadopune.

Tirozin je veoma važna ishodišna materija za sintezu hormona štitaste žljezde tiroksina (T4) i trijodtironina (T3), pa zbog toga igra značajnu ulogu i u regulisanju metabolizma, posebno bazalnog metabolizma (engl. basal metabolic rate, BMR).

O značaju aminokiselina i aminokiselinskih dodataka ishrani u sportista , kao i u sprečavanju i lečenju bolesti može da se kaže veoma mnogo. Ovaj mali sažetak treba da posluži samo kao podsetnik i nadopuna onome što je o aminokiselinama dosada već napisano u raznim knjigama, pa i u katalogu broj 2.

TAURIN

Kažu ko god ima mozak ima i taurin (ubrzava rad receptrora mozga a bebe ga imaju u 5x vecim kolichinama nego odrastao čovek).
Taurin je neesencijalna aminokiselina koja u sebi sadrzi sumpor, a u organizmu se nalazi u slobodnom obliku, jer nije sastavni deo proteina. Rasprostranjen je po čitavom organizmu, u srcu, mišićima, centralnom nervnom sistemu i mozgu, i od velikog je značaja za njegovo funkcionisanje, kao i za funkcionisanje čitavog nervnog sistema. Učestvuje u regulaciji krvnog pritiska i transportovanju elektrolita kroz ćelijske membrane.
Pošto se nalazi i u očima, sigurno je da je neophodan za održavanje vida i zdravlja očiju.
Mnoge namirnice su izvor taurina: meso, jaja, mlečni proizvodi iriba.
Povrće i orasi ne sadrže taurin, ali sadrže metionin i cistein, aminokiseline od kojih organizam može da sintetise taurin uz vitamin B-6 i kofaktore.
Taurin se u organizmu ponaša slično insulinu - poboljšava metabolizam glukoze i aminokiselina. Pojačava dejstvo glutamina u metabolizmu proteina i povećanju mišićnih ćelija. Ali, tokom intenzivnih i napornih treninga, količina taurina u organizmu se smanjuje, a da bi se stvorila nova količina, treba utrošiti metionin, cistein i vitamin B-6, a da bi se oni ustedeli za svoje primarne funkcije, preporučuje se dodatno unošenje taurina preko dodataka ishani.
Taurin može u velikoj meri da se nadoknadi ishranom, ali sportisti, zato sto imaju povećane potrebe, i vegetarijanci, ne mogu da unesu hranom potrebne količine. Uz sve ove važne činjenice, taurin održava holesterol u rastvorljivom obliku i normalizuje odnos i ravnotežu između drugih aminokiselina. Za srce je značajan jer kontroliše nivoe kalijuma i kalcijuma. Sve vrste stresa, uključujući i bavljenje sportom, naročito dizanje tegova i bodibilding, u velikoj meri troše taurin, koji je neophodan da spreči razgradnju (katabolizam) mišića usled jakih treninga

Trombocitopenija

Methemoglobinemija je bolest kod koje je hemoglobin u oksidisanom obliku i ne može vezivati kiseonik.


Podela
Trombocitopenije se dele na osnovu etiologije (uzroku nastanka) na primarne i sekundarne. U grupu primarnih trombocitopenija ubrajaju se imunološka trombocitopenija, ciklična trombocitopenija, a u grupu sekundarnih one koje prate određena oboljenja (bolesti hematopoeznih organa, slezine, infektivna oboljenja i slično).

Trombocitopenije se zatim mogu podeliti na nasledne i stečene.

Patofiziološka podela trombocitopenija zasnovana je na kinetici stvaranja trombocita, veku trombocita u cirkulaciji i njihovoj raspodeli u organizmu. S obzirom na kinetiku trombocita, dele se na:

trombocitopenije zbog smanjene trombocitne proizvodnje (amegakariocitne trombocitopenije)
trombocitopenije zbog povećane razgradnje trombocita (megakariocitne trombocitopenije)
trombocitopenije zbog poremećene trombocitne raspodele, koje nastaju usled nagomilavanja i zadržavanja trombocita u uvećanoj slezini (hipersplenijske trombocitopenije)

Klinička slika
Bez obzira na etiologiju klinička slika se ispoljava spontanim krvarenjima u koži i sluznicama koje se naziva purpura. Promene po koži mogu biti u vidu sitnih tačkastih krvarenja (petehije), koje se mogu međusobno sliti i dati ekhimoze (krvne podlive, modrice). I petehije i ekhimoze mogu da izmene boju, što zavisi od starosti krvarenja i stvaranja bilirubina iz hemoglobina. Petehije i ekhimoze mogu postojati u bilo kom predelu, a krvarenje iz sluznica nosa i genitalnih organa je najčešće. Karakterističan nalaz u trombocitopenijama je krvarenje u usnoj šupljini u vidu mehura ispunjenih krvlju. Najopasnije je krvarenje u centralnom nervnom sistemu, koje može da dovede do fatalnog ishoda, a krvarenja u fundusu (dnu) oka mogu dati trajna oštećenja vida.

U trombocitopenijama postoji rizik od većeg krvarenja posle povreda i hirurških intervencija. Ta krvarenja počinju neposredno posle povrede, dobro reaguju na lokalnu kompresiju i obično potpuno prestaju posle 48 sati.


Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih nalaza, krvne slike (smanjen broj trombocita), razmaza periferne krvi, pregleda kostne srži.


Lečenje
Osnovu terapije čine kortikosteroidi i splenektomija (odstranjenje slezine). Bolesnike koji ne reaguju na splenektomiju treba lečiti imunosupesijom (vinkristinom, ciklofosfamidom, azatiprinom). Kod izrazitih krvarenja primenjuje se suportivna terapija trombocitima.

Trombocitopenija uzrokovana lijekovima


Uzrok
Mnogi lijekovi uzrokuju smanjenje broja trombocita (trombocitopeniju), a mehanizmi kojima to postižu jest izravno uništavanje trombocita imunološkim procesima te smanjenje stvaranja trombocitne pra-stanice u koštanoj srži (potisno djelovanje). Lijekovi koji dokazano izazivaju trombocitopeniju su: citozin arabinozid, daunorubicin, ciklofosfamid, busulfan, metotreksat, 6-merkaptopurin, vinka-alkaloidi, tiazidi, etanol, estrogeni, neki antibiotici (sulfasalazin, novobiocin, p-aminosalicilat), kinidin, kinin, sedativi, apronalid, karbamazepin, lijekovi koji sadrže arsen, digitoksin, metildopa, stibofen.
Lijekovi za koje postoji sumnja kako izazivaju trombocitopeniju su: salicilati, klorpropramid, klorokin, soli zlata, insekticidi, sulfonamidi.
Pijenje alkohola u velikim količinama ima sličan učinak na potiskivanje rada koštane srži. Od hrane, jedenja boba može izazvati trombocitopeniju.
Većina lijekova smanjuje broj trombocita imunološkim procesima kada trombociti stradaju zbog vezanja na njih kompleksa lijek-antitijelo. Najbolji dokaz o krivnji lijeka jest nagli porast broja trombocita nakon prestanka uzimanja lijeka.

Liječenje
Većina bolesnika se oporavi unutar desetak dana i ne zahtijeva liječenje. Vrlo rijetko lijekovi smanjuju broj trombocita ispod 20 000 po mikrolitru i u tom je slučaju potrebno liječenje: primjena kortikosteroida, plazmafereza (pročišćavanje krvi) ili transfuzija trombocita dok njihov broj ne poraste.
Važno je lijek koji je izazvao trombocitopeniju više ne uzimati jer su i male količine lijeka ubuduće dovoljne za istu reakciju.
Fenitoin i soli zlata mogu uzrokovati produženo smanjenje trombocita jer se lijek vrlo sporo otpušta iz tkiva. Heparin je također potrebno primijeniti s oprezom jer u 10-15% bolesnika može dovesti do trombocitopenije i krvarenja.

Тетреб (лат. Tetrao) Kralj ptica (moja primedba)
је род шумских птица из породице кока (Phasianidae), који обухвата две врсте. Тетребу је сродан род малих тетреба (Lyrurus).

Татреби углавном насељавају врхове планинских масива. Женке тетреба имају перје рђастосиве боје са црим пругама, док су мужјаци различито пребојени и имају знатно богатије перје. Насељава се најчешће у мирнијим стаништима, а храни се пупољцима, семенкама, шумским воћем, разним врстама инсеката и сл.

Сезона парења ове птице обухвата период од средине марта до краја маја. Мужјаци воде борбу за женке и сваки од њих настоји да сакупи што веће јато кока. Након парења јединке се разилазе. Кока снесе 4-12 јаја и на њима лежи 28 дана.

Природни непријатељи тетреба су лисица, сове, дивља мачка и др.

Taro flaster (albi flaster)

Flaster od krompira taro izbacuje kroz kožu toksične materije iz organizma. Naročito efikasno izvlače minerale kojih često ima u tumorima. Ako se, uporedo s makrobiotičkom ishranom, redovno nanose, taro flasteri će postepeno smanjiti veličinu tumora.

Taro krompir je po obliku sličan običnom krompiru, ali ima mrku dlakavu ljusku. Za flaster kupite sitmije taro krompire.

Najbolje je pre flastera staviti oblog od đumbira. Priprema flastera: oljuštite i izrendajte dovoljno taro krompira da imate da prekrijete obolelo mesto 13mm debljine. Dodajte jedan deo sitno nastruganog đumbira na devetnaest delova taro krompira izrendanog. Sloj te smeše rasporedite na parče čiste pamučne krpe. Sloj da bude debljine 13mm.Flaster stavite tako da pasta od krompira bude u neposrednom dodiru sa oboleloim mestom. Menjajte flaster svaka 4h. Po želji flaster se može ostaviti preko noći bez menjanja. Ako se tretirano mesto rashladi, zamenite flaster vrelom đumbirovom oblogom-3min, pre nego što stavite drugi flaster. Ako osećate jezu to mesto zagrejte slanom oblogom ali ga nemojte pregrejati.

Ako taro krompir ne možete nabaviti u vašem okruženju, možete kupiti u prahu i dodavanjem čiste izvodske vode i đumbirovog korena, napraviti flaster. Takođe možete izrendati običan krompir i pomešati 8 delova krompira sa 8 delova izmrvljenog (u avanu tučkom) sirovog lisnatog zelenog povrća kao što su spoljni delovi kupusa, kolard kelja ili kelja, s jednim delom sveže nastruganog sirovog đumbira i dovoljno integralnog brašna da se napravi pasta. Mada nije tako efikasan kao taro flaster, ali će i ovaj diti delotvoran.




Tofu flaster

Efikasno izvlači visoku temperaturu .Priprema: iscedite vodu iz tofua i izgnječite ga. Na 6 delova tofua, dodajte 1 deo sveže narendanog sirovog đumbira i 3 dela brašna za kolače. Od izmešanih sastojaka napravite pastu i nanesite direktno na kožu. Menjajte taj flaster svaka 2-3h, a može i ranije, ako flaster postane suviše topao.

Tamari banča čaj

Neurtališe suviše kiselo stanje krvi. Priprema ulijte u šolju banča čaj od grančica (kukicha) i dve kašičice tamari soja-sosa, promešajte. Popijte vrelo

Tempeh

Tempeh, ili sojino meso, je fermentisani sojin proizvod koji se dobija kontrolisanom fermentacijom sojinih zrna pomoću gljivice Rhizopus. Fermentacija ovom gljivicom vezuje sojina zrna u kompaktnu strukturu nalik na kolač. Ovo jelo potiče iz Indonezije, ali postaje sve popularnije na Zapadu.
Tempeh je posebno interesantan vegetarijancima i veganima zbog bogatog ukusa, koji donekle podseća na pečurke. Obično se isecka na listiće i prži dok ne postane hrskavo braon boje. Može se jesti samostalno, ili dodavati u supe, salate i sendviče.
Tempeh je kompletna proteinska namirnica koja sadrži sve aminokiseline. Fermentacijom tempeha nastaju supstance koje deluju kao prirodni antibiotici, dok izoflavoni i većina saponina, koji su veoma korisni sastojci soje, ostaju potpuno očuvani.
Tempeh spada u delikatesne namirnice od soje.

TOFU

Tofu, ili sir od soje, predstavlja visokokvalitetan izvor belančevina za one koji ne konhzumiraju namirnice životinjskog porekla. Soja u sebi sadrži 40% belančevina koje se lakše apsorbuju i vare nego belančevine životinjskog porekla. Tofu je blago bazna (jang) hrana i izvrstan izvor hranljivih sastojaka.

Tofu se može služiti kuvan, pečen ili pržen, a takođe i u supama sa povrćem. Dobro se slaže sa svim začinima, posebno sa tamarijem. On se može pripremiti na mnogo raznih načina i odličan je za kulinarske eksperimente svih vrsta.

Tamari i šoju

Tamari i šoju su delikatesni slani začini koji se dobijaju kao nusproizvod fermentacije sojinog zrna prilikom proizvodnje miso paste.

Tamari je prevreli sok od soje i morske soli, proizvod višemesečne fermentacije. Ovo je veoma kvalitetan, aromatičan i ukusan začin koji se koristi umesto soli (sadrži manje soli), bogat je organskim aminokiselinama i odličan izvor belančevina. On sadrži korisne mikroorganizme neophodne za fermentaciju koji pomažu varenju.

Šoju je sličan tamariju, samo što se dobija od sojinih i pšeničnih zrna. Nešto je blažeg ukusa, i dok se tamari uglavnom koristi za kuvanje, šoju se koristi kao začin, dodatak u salate i sl.

"TRAVA NAPALJENE KOZE" alternativa za Viagru

Rezultati istraživanja italijanskih naucnika su dokazala da bi kineska trava sugestivnog naziva "Trava napaljene koze", koja ima dugogodišnju reputaciju kao afrodizijak, mogla efikasno da zameni Viagru. Eksperimenti u laboratoriji su pokazali da biljka sadrži supstancu icariin koja ima isto dejstvo kao Viagra. No ipak, potrebna su dodatna testiranja na životinjama i ljudima, ali se naucnici nadaju da je ekstrakt "trave napaljene koze" potencijalni novi tretman protiv poteškoca s erekcijom.

TRNJINE


Kada je reč o divljenm voću, njegovom korišćenju u ishrani izdravlju ostala je samo priča o trnjinama. Zato ako ne znašte šta biste danas učinili za svoje zdravlje, idite u polje, pronađite neki žbin zrelih trnjina i najedite se tog ukusnog, malo oporog voća.

Šetnja poljem na čistom vazduhu i prgršt, dve zrelih, ukusnih, malo opopih trnina su dorbi stimulatori zdravlja u vašem telu. Ali nije dovoljno to učiniti samo jednom. Iskoristite još koju priliku do kraja novembra da se najdete zrelih trnjina. Oni koji su preuzimljiviji i vredniji mogu od njih napraviti kompot ili sok koji ćete piti još neko vreme pošto kupine opadnu ili ih pojedu gladne ptice.

Za one koji vole više da znaju rekao bih samo još da trnjine deluju na zdravlje svojim sastavom. Njihov trpkav ukus potiče od tanmina, koji je dobar da poboljša funkcija organa za varenje onih koji su osetljivi i na svaku promenu hrane reaguju prolivom.

U tnjinama ima još nekoliko hrnaljivih sastojaka, kao što su pektini, organske kiseline i vitamin C. Te materije se nalaze recimo u jabukama koje jedete češće od drugog voća u toku godine da biste bili otporniji i zdaviji.

Eto, vidite da ima razloga jesti trnjine. One će vam preneti u telo snagu prirode.

SAVET

Ako vas muče grčevi u crevima i želucu, želite da pročistite krv, ili ojačate organizam, iskoristite lekovite osobine pomalo zaboravljene trnjine. Beli cvetovi i bobičasti, tamnoplavi plodovi ovog grma (prunus spinosa) koriste se za bolji apetit, u slučaju osipa na koži, rastvoraju sluz kod katara i pospešuju mokrenje.
* u 2 dl vrele vode sipajte 5 g osušenih cvetova trnjine i pijte 1 šolju na dan

TRUDNOCA-MUCHNINA U TOKU TRUDNOCE

Da li je svim trudnicama muka na početku trudnoće? Ne svim, ali većini, nažalost jeste. I, mada se misli da se ovaj problem javlja samo ujutro, trudnice znaju da to nije uvek istina, jer se može desiti da iim je muka preko celog dana, pa i uveče. Kod nekih se to stanje ograničava na povremen osećaj koji ne smeta mnogo, a kod nekih se komplikuje povraćanjem, koje može da bude povremeno, ili da se pogorša toliko da zahteva smeštanje u bolnicu i nadoknadu tečnosti. Šta je uzrok muke i povraćanja na početku trudnoće? Ne zna se tačan uzrok muke i povraćanja, ali se smatra da su ove tegobe povezane su sa hormonskim promenama i mogu početi već oko pete ili šeste nedelje, a traju obično do 14. nedelje, s tim što se, retko, mogu produžiti i do kraja trudnoće. Da li je opasno ako povraćam? Ne, ali ako povraćate više od četiri do pet puta dnevno, ne unosite hranu niti vodu, gubite na težini i manje mokrite, onda može postati opasno jer možete postati dehidrirani. U tom slučaju, treba da se javite vašem lekaru, koji će proceniti da li je potrebno da budete primljeni u bolnicu, da bi se nadoknadila tečnost, infuzijama, sa vitaminima. Šta da radim kada mi je muka? Nema načina da sprečite muku i povraćanje, ali možete smanjiti učestalost i intenzitet tegoba, tako što ćete jesti manje obroke, češće, ne previše začinjenu hranu koja nema intenzivan miris. Treba da pijete dosta tečnosti, a probajte da doručkujete pre nego što ustanete iz kreveta. Kada ležite, ustanite sporije, nemojte praviti nagle pokrete. Izbegavajte napitke sa kofeinom i alkohol, nemojte pušiti niti boraviti u prostorijama u kojima se puši. Ako ne možete da jedete pravu hranu, prebrodite krizu muke ponekim slanim štapićem, slanim keksom ili golim tostom. Što više vremena provodite na svežem vazduhu, umereno šetajte. Nekada čak i vitamini posebno napravljeni za trudnoću mogu da izazovu muku, pa probajte da ih uzimate sa nekom blagom hranom. Posebno gvoždje na prazan stomak može da bude problem, pa ga nemojte tako uzimati. Pokušala sam da smanjim mučninu i povraćanje i ništa ne pomaže. Šta da radim? Svakako o tome obavestite svog lekara – posebno ako mnogo i uporno povraćate. To može da dovede do dehidratacije i ozbiljnih poremećaja u vašem organizmu i morate reagovati na vreme. Sem izmenama u ishrani, protiv jutarne mučnine možete se boriti i drugim sredstvima. Probajte sa vitaminom B6, tri puta dnevno po 25 mg, do pet dana. Ako vam pomaže, za produžetak terapije morate da se konsultujete sa lekarom. Mada se kod nas ne nalazi uvek lako, možete pokušati s sa djumbirom – bilo da koristite sušeni ili sveži koren od koga ćete napraviti čaj, ili da popijete “Švepsov” “Ginger Ale”! Postoje i tablete sa đumbirom, ali nikako ne uzimajte više od 1 gr u četiri dnevne doze, do pet dana, nakon čega se konsultujte sa lekarom.

TAHEEBO

Opis biljke: Pau D`Arco, kao sto se pokazalo, je prava lekovita biljka, ali ne i nova. To je lekovita biljka koja je otkrivena 1977.godine, a pre toga bila je poznata Indijancima.

Doktori Teodoro Meyer i Prats Ruiz, su upotrebili ovu biljku i lecili s njom razne vrste raka, ukljucujuci leukemiju i mnoge druge neizljecive bolesti, sa fantasticnim rezultatima.

Brazilske novine i magazini posvetili su cele stranice cudesnom lecenju koje je postignuto sa Pau D`Arco. Caj se pravi od unutrasnje kore drveca Lapacho Colorado ili Lapacho Morado (Tabebuia Avellanedae ili Tabebuia Altisima).

To drvece se obicno zove Ipe Roxo ili Pau `D Arco. Indijansko ime mu je

Taheebo. To je ozoniferno drvo sa ekstremno dubokim zilama i raste na mestima bogatim ozonom.Te dve vrste drveca imaju lepe cvetove, jedan ljubicaste a drugi crvene, a

oba su mesozderi, sto znaci da jedu insekte. Naucna istrazivanja su u kori ovih drveca pronasla sastojke izvanredno otporne protiv gljivica i spora, mada je susedno drvece i raslinje s njima gotovo pokriveno . ,

Taheebo najvise upotrebljavaju oboleli od raka i alergija. Buduci da Pau D`Arco oslobadja telo od toksina, telu se daje nova vitalnost, a sto utice i na psihu i na um. Depresivna stanja, insomnija (nesanica) i patoloske teskobe ublazuju se s Pau D`Arco. Postoje naznake da pomaze i kod AIDS-a (SIDE). Postoje izvestaji o izvanrednim uspesima kod herpesa i drugih prenosnih bolesti.


Opste napomene: 1 soljica = 2 dcl. Obicno se uzima kolicina od 1 velike vrhom pune supene kasike caja na 1 litru vode za laksa obolenja pa do 5 supenih kasika kore na nekoliko litara vode dnevno za teza obolenja.

Alergije: Kod nekih izaziva reakcije nepodnosljivosti ovog caja. U tom slucaju, u pocetku se preporucuje 1 soljica dnevno, a onda se postepeno povecava kolicina caja.