COPY/PASTE SVAŠTARA

[Dj.Olivera]

Ćuretina - kraljica dobrog raspoloženja

Naučnici su potvrdili i dokumentirali da depresivnim ljudima hronično nedostaje folne kiseline koje ima puno u grašku, sočivu, zelenom lisnatom povrću, špargli, cvekli, brokolju i avokadu-
Kraljica dobrog raspoloženja je - Ćuretina! On je bogata triptofanom, aminokiselinom koja se u organizmu pretvara u serotonin. Stoga, pođite u prodavnicu, prelistajte kuvare i budite kreativni. I dobro raspoloženje zamirisaće iz vašeg tanjira.

Ćuretina s mlincima

Sastojci za 10 porcija
1 komad ćuretine ili jedna manja cela ćurka
1,5 dl ulja
150 g začinskog povrća
so, biber i supa od kostiju

Mlinci:
1 kg brašna
1 jaje
5 g masti
mlaka vode i so



Priprema
Ćurka se mora dobro očistiti od zaostalog perja i od žila. Dobro je oprati i obrisati papirnim ubrusom.
Špikovati je slaninom, posoliti i neko vreme ostaviti da navlači so, a zatim vezati koncem.
Ovako pripremljenu ćurku naglo porumeniti na plitkoj ugrejanoj masnoći.
Dodati začinsko povrće u unutrašnjost ćurke, podliti vodom i peći u pećnici na 220°C dok meso ne omekša.

Za vreme pečenja često je prelivati njenim vlastitim sokom.
Pečenu ćurku izvaditi iz pećnice i staviti na stranu do upotrebe.
Saft procediti i čuvati do upotrebe.

Mešenje mlinaca:
Od brašna, jajeta, mlake vode i soli zamesiti polučvrsto testo.
Testo podeliti u više loptica težine oko 50 grama.
Svaku lopticu razvaljati i osušiti na srednje ugrejanoj ploči, da porumeni.
Ovako osušene i ispečene mlince izlomiti u komadiće veličine 4x5 cm, staviti ih u posudu, zaliti kipućom slanom vodom, pokriti poklopcem i pustiti oko 30 minuta da se kvase.
Nakvašene mlince ocediti i još vruće zamastiti masnoćom soka od pečenja.
Mlince postaviti na tanjir zajedno sa ćurkom isečenom na lepe, tanke i jednake šnite.
Ispod mesa dodati sok od pečenja i vruće poslužiti kao glavno jelo.

[Dj.Olivera]

Ćuretina s paradajzom

Sastojci

1 ćurka
2 kg paradajza
2 kg crvenog luka
2 litra supe
1 kašičica ljute paprike
brašno
so

Način pripreme

Ćurku iseći na komade. Luk iseckati na tanke ploške i dinstati na masti dok ne postane staklast. Popariti paradajz, oguliti kožicu, naseckati na ploške i dodati prženom luku. Zatim dodati i meso, ljutu papriku, sve dobro promešati i ostaviti da se prži 15-tak minuta. Meso posuti brašnom, dobro promešati i nakon nekoliko minuta zaliti masnom supom. Ostaviti jelo da se krčka na umerenoj vatri dok ne omekša

[Dj.Olivera]

ĆILIBAR

Ćilibar predstavlja fosilizovanu smolu koju je najverovatnije lučila neka danas nepoznata vrsta crnogoričnog drveća. Na to ukazuju nešto novija proučavanja hemijskog sastava ćilibarske smole iz razdoblja tercijara. Pored različitih biljnih smola, ćilibar sadrži takozvanu jantarnu kiselinu i eterična ulja, a u njemu se mogu pronaći mehurići vode, vidljivi ostaci fosila insekata, cveća, lišća, pa čak i paukova mreža . Negde je to neko lepo opisao sledećom rečenicom: "Ćilibar je kao vremenska kapsula koju je sama priroda napravila." Pomoću njega, paleontolozi su uspeli da rekonstruišu mnoge rane oblike života, više od 1.000 izumrlih životinjskih vrsta... Ponekad i samo na osnovu izgleda može da se ustanovi područje porekla, a specijalnim analizama i godište većine primeraka ćilibara, jer svako područje proizvodi ćilibar posebnog tipa. Najpoznatiji je baltički ćilibar ili kako ga još nazivaju jantar. Kažu, kao što je za Kinu nekad bio važan Svileni put, tako je isto i za kulturu Baltika bio važan Jantarni put koji je verovatno sezao sve do zemalja južne Evrope. Naime, čitajući o tome, naišla sam i na svojevrsnu komfuziju u pokušajima nekih istoričara da ustanove stvarnu liniju pružanja jantarnog puta.


BOJA

Boja ćilibara je različita i nepostojana. Iznenadila sam se pronašavši podatke o tome u kakvim je sve bojama moguće pronaći ćilibar. Tipičan je zlatnožuti, na primer, (Ćilibar iz Dominikanske Republike, star oko 25 miliona godina, obično je žute boje; jači je od običnog ćilibara), ali boja ćilibara može da varira od bele, preko svetložute, boje meda, crvenkaste sve do tamnomrke, pa čak i tamnozelene. Ređe se nalazi zeleni i plavi (Baltički ćilibar može biti svetloplav zahvaljujući mehurićima vazduha), još ređi su sivi i crni (u Rumuniji i na Siciliji). Tamna boja ćilibara često je uslovljena starošću i sušenjem, jer ćilibar može postepeno i da prima i da gubi vodu - (u vodi može da nabubri i da se uveća za skoro 8%). Takođe, ćilibar može biti potpuno providan (poznat je veoma proziran ćilibar iz Dominikanske Republike, u Tasmaniji je pronađen providni beli ćilibar za koji je procenjeno da je star oko dva miliona godina). Susreće se i poluprovidan i neproziran, a retko i fluorescentan ćilibar. Boja ćilibara može se i veštački menjati, mehaničkom i termičkom obradom (zagrevanjem i taljenjem dobija se njegova veća prozračnost), ali i hemijskim putem. Stari Rimljani su, dodavanjem korenja pojedinih biljaka, morskog purpura i kozjeg loja, menjali boju i izgled ćilibara, dobijajući tako veštačko drago kamenje, pre svega ametist. Tako obrađen, ćilibar je imao cenu zlata.


PRAVI ILI NE?

Zbog sve ređih nalazišta, cena mu je poslednjih decenija znatno porasla, što je za posledicu imalo pojavu odličnih kopija. Siguran način da proverite da li se radi o pravom, prirodnom ćilibaru jeste to da ga dobro protrljate pamučnom ili vunenom tkaninom. Kako trljanjem postaje negativno naelektrisan, privući će sitne komade iscepkanog papira i ispustiti karakterističan miris koji podseća na borovinu. (ODa li da se zabrinem? Ovaj moj ćilibar ili ne miriše, ili ga nisam dovoljno dugo trljala?) A da biste ga razlikovali od kopala, komad koji vas zanima potopite u jako slanu vodu; ako je pravi ćilibar - plutaće. (E pa sad, prsten baš i nije hteo da pluta, pa ovako radoznala dolazim u iskušenje da ćilibar izvučem iz ležišta i proverim ume li da pliva.) Može pomoći i ovaj način: komad koji vas zanima protljajte s malo alkohola; ukoliko počne da bledi, nije pravi. (Ovo već nisam smela da pokušam! Šta ako promeni boju?) Posebna priča je ćilibar koji se veoma uspešno falsifikuje u Kini i Dominikanskoj republici gde ga prave dugim kuvanjem smeše kazeina, žumanceta i brašna.

[Dj.Olivera]

ĆILIBAR

ŠTA KAŽU ETIMOLOZI?

Reč ćilibar je persijskog porekla (kah - ruba), a u naš jezik je došla preko turskog kehruba, kehlibar = onaj koji privlači slamu. Značenje te reči vezuje se za poznato svojstvo ćilibara da privlači sitnije čestice. Drugi nazivi za ćilibar kod nas su jantar (u novije vreme preuzeta iz ruskog jezika) i amber. Naziv amber ili ambar (ambra) ponekad se koristi za ćilibar, mada se isti naziv upotrebljava i za mirišljavu smolastu lučevinu iz utrobe kita, kao i za smolastu lučevinu drveta Amberboa moschata . Iako im je značenje različito, obe ove reči potiču iz istog izvora. Naime, pretpostavlja se da su bile vrlo retke i pomalo zagonetne, a obe se vezuju uz more kao nalazište, (ar. anbar, tur. amber). U starom latinskom jeziku ćilibar se zvao glaesum i succinum.


ELEKTOR - GR. ZRAKA SUNCA

"Da već stari Grci nisu otkrili onu mističnu snagu koju u sebi kriju u ćilibar pretvorene suze rasplakanih Helijada, ne bismo danas imali ni električne struje ni raspevanih zvučnika". Elektricitet, elektroni, električna struja, elektronika, elektrotehnika i mnoge druge reči koje počinju s "elektr..." potiču od grčke reči "elektor" što znači "zraka sunca". Reč elektron označavala je i ćilibar, ali i leguru zlata i srebra, koja je imala žućkastu boju ćilibara, a sve to opet zbog njegovih svojstava da privlači vlakna i sitne komade hartije, pošto se prethodno protrlja vunom. Brojanice i amajlije od ćilibara su neka vrsta kondenzatora struje: same se naelektrišu, a one koji ih nose ili prebiru oslobađaju viška elektriciteta. Grčki filozof Tales koji je smatrao kako je sve nastalo iz vode, želeći da dokaže kako i mrtve stvari imaju dušu koja je sposobna da pokreće predmete, uzimao je ćilibar kao dokaz U PRILOG OVOJ TVRDNJI. On je oko 600. god. pre n. ere otkrio magnetna svojstva ćilibara. Tu Talesovu teoriju razmatrao je i Aristotel. Takođe elektrostatičke odlike ćilibara mogu biti primenjene i u medicini.

[Dj.Olivera]

ĆILIBAR


SUZE OSUŠENE SUNCEM

Mnogi mitovi objašnjavaju nastanak ćilibara. Prema Ovidiju, Faton, sin Heliosa, boga Sunca, nagovorio je svog oca da mu pozajmi svoje vatrene kočije. Feton ih je vozio prenisko, zapalio zemlju i useve na njoj. Pobesneli Jupiter ga je za kaznu ubio munjom. Fetonova majka i sestra su se od tuge pretvorile u drveće, ali su i dalje plakale žaleći ga. Njihove suze, osušene suncem, postale su ćilibar.

Heliade (sestre Faetonove, sina Apolonovog)

Kad je Faeton poginuo vozeći neoprezno Helijeva kola, one su neutešno jecale četiri meseca. Zbog toga su se bogovi sažalili na njih i pretvorili u topole, a njihove suze u ćilibar.

Skamenjene Apolonove suze

Postoji i keltsko predanje da je ćilibar nastao od skamenjenih Apolonovih suza, koje je bog prolio kada je bio prognan u zemlju Hiperborejaca (Kada je Apolon, proteran s Olimpa, došao Hiperborejcima, prosipao je suze od jantara. One su bile izraz njegove čežnje za rajem i veze sa Elisijem

Elektra, Ćilibar", „Blistava", „Sjajna" „

Priča se da kad su Plejade stavljane u zvezde, Elektrina zvezda je bila najtamnija jer je krila lice, oplakujući smrt svog sina Dardana. Bilo je sedam Plejada i one su postavljene na nebo kao sazvežđe.

Njihova imena su: Maja, Alkiona, Elektra, Kelena, Tajgeta, Steropa ili Asteropa i Meropa.

SPIRITUALNA ENERGIJA ĆILIBARA

Poreklo ćilibara sugeriše neke od njegovih spiritualnih kvaliteta. Drvo je biće čiji se koreni spuštaju duboko unutar zemljine površine dok se njegovo stablo proteže prema nebu. U spiritualnom smislu drvo povezuje nebo i zemlju, tako što transformiše Sunčevu energiju i uz pomoć mineralnog carstva pretvara je u manifestovanu energiju ploda. Tako životna struja drveta nosi, transformiše i predaje energiju.

Ćilibar, zatim, reguliše i duhovnu energiju, usmeravajući je prema stvaralaštvu i čistoti. Jantar predstavlja duševnu nit koja individualnu energiju povezuje s kosmičkom, a individualnu dušu s univerzalnom.

Areopagit tumači da jantar pripada nebeskim esencijama, jer, spajajući u sebi odlike zlata i srebra, simboliše istovremeno nepokvarljivu, neiscrpnu, neprolaznu i nedohvatljivu čistoću zlata i svetlosni blistav i nebeski sjaj srebra .

Smatralo se i da miris, koji se razvija prilikom spaljivanja ćilibara, pojačava moć vidovitosti


HEMIJA - MAGIJA - SIMBOLIKA

Ćilibarske soli ćilibarske kiseline pronalazimo u npr, repi i grožđu, a ova kiselina služi kao biostimulator veoma širokog spektra delovanja: od stimulacije nernog sistema, preko jačanja aktivnosti bubrega i poboljšanja protoka krvi kod starijih osoba, do antitoksičnog delovanja, pročišćenja creva i smirivanja stresa. Hemijski sastav i bakterijska svojstva ćilibara su omogućili da se u njemu sačuvaju ne samo dragoceni primeri tercijarne flore i faune, već i potpuno zdravo tkivo i neoštećene ćelije. Smola se i danas ponegde koristi kao antiseptik za otvorene rane i ima široku primenu u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. U Grčkoj se smola još uvek, kao i u antici, dodaje jednoj vrsti vina (recina) da bi se sprečilo njegovo kvarenje.

Vekovima se smatralo da ćilibar nosi u sebi magičnu energiju i lekovita svojstva, baš zbog osobine da privlači i sakuplja elektricitet oko sebe. Nošenje ogrlice od zrna ćilibara, po antičkom verovanju, bilo je zaštita od bolesti. Verovanje u njegove čudotvorne moći, pre svega u to da štiti grlo, otklanja nervozu i donosi pozitivnu energiju, bilo je rašireno i u antička vremena, a u velikom delu Rusije i danas se stavlja novorođenčetu oko grla da ga nikad ne bi zabolelo. Ćilibar se koristio i za izradu ukrasnih predmeta, talismana i amuleta za koje se verovalo da štite od zlih duhova i bolesti

Magijska i lekovita svojstva ćilibara povezuju se sa njegovom simbolikom, odnosno - sa solarnim principom. Ćilibar simboliše zlatnu prozračnost sunca, zgrušanu svetlost. Daje čarobnu snagu, a posvećen je Apolonu (Heliju) . Plinije smatra ćilibar koncentratom sunčeve energije, iz čega proističu njegova magijska i farmakološka svojstva .

Ćilibar

Simbolizuje Sunčevu energiju,

budi životnu radost,

donosi svetlost i toplinu,

privlači ljubav,

stimuliše sreću i zadovoljstvo.

[Dj.Olivera]

ĆILIBAR

Terapija ćilibarom

Pre više stotina hiljada godina ljudi su bili fascinirani neobičnim i neshvatljivim osobinama zlatastih kamenčića koje su pronalazili na plažama i šumama u priobalju.
Kamenje je gorelo kada bi se ubacilo u vatru oslobađajući u aromatičnom dimu prijatan miris četinara, a kada bi se protrljalo privlačilo je razne male predmete neshvatljivom magijom. U unutrašnjosti su se često videle male neoštećene biljke i insekti koji su tamo morali dospeti putem magije. Ovo je bilo dovoljno da izazove začuđenost primitivnih ljudi i ispuni ih divljenjem i poštovanjem prema ovom dragom kamenu, dodeljujući mu magičnu moć koju ima i dana

Ćilibar pokreće dušu, raduje oko, greje srce i budi imaginaciju u svetskim naučnim krugovima posebno u periodu razvoja kloniranja. Ova organska plastika jedna je i jedina koja može zarobiti i sačuvati organski materijal. Ta osobina iskorišćena je u novije vreme kao osnova filma Park iz doba Jure gde je iz ćilibara klonirano uz pomoć sačuvane DNK mnoštvo dinosaurusa što već sa ove tačke napretka nauke postaje krajnje izvodljivo.

Ćilibar je star između 30-90 miliona godina i cenjen je u svim drevnim kulturama kako zbog svojih zaštitnih tako i dekorativnih kvaliteta. Ćilibar nije upravljao samo srcem i umom ljudi, on je komandovao čitavim ekonomijama.

Pored biljnih materijala kao što su ostatci hrastovog lišća, ili pupoljaka, polena, spora, lišća, insekata u ćilibaru su zarobljeni delovi DNK poznatih i nepoznatih vrsta biljaka i životinja. Zbog toga ga i nazivamo »Prozorom u prošlost«. Najmanje 214 biljnih vrsta otkriveno je morfološkom analizom ćilibara. Naučne analize ćilibara pružile su nam ogromno i neprocenljivo znanje o drevnoj prošlosti koje bi inače bilo potpuno izgubljeno.

Ćilibar nije kao što se obično misli biljna tečnost već vaskularno tkivo drveća izdvojeno povredom ili radikalnom promenom klime. Prolazeći bezbrojne fizičke i hemijske transformacije kroz eone od njega je nastao ćilibar (sukcinit).»Succinim« je Latinska reč za sok, koja takođe znači i kap.

Ćilibar je bio jedan od prvih komercijalnih proizvoda kojim se trgovalo vekovima.

Još u doba Paleolita (oko 12.000 godina pre Hrista) pravljeni su od njega privesci za ogrlice. Arheološki nalazi ukazuju i na sjajne zanatlije koji su ga obrađivali u periodu Neolita.


Feničani su dugo dominirali u trgovini ćilibarom. Od 4 veka pre Hrista, Kelti preuzimaju utabane trgovačke puteve. Ćilibar pronalazimo u Mikeni, Vavilonu, Egiptu (Tutankamonova grobnica) pa i u Brajtonu gde se nalazi čuvena zagrobna posuda od ćilibara.U prvom veku Nove ere Rim postaje neprikosnoveni centar industrije ćilibara. Rimljani ga koriste u razne svrhe pa i kao novac.Ćilibar pominje i Homer u Odiseji a Plinije Stariji piše da mala skulptura od ćilibara vredi više od zdravog roba.

Neron je svoju moć i bogatstvo pokazivao time što je podijum na kojem su se borili gladijatori morao biti popločan ćilibarom. Čak su i njegove životinje ljubimci morali imati ogrlice od ćilibara. Njegova žena nametnula je modu farbanja kose u boju ćilibara. U mračnom srednjem veku Crkva je polagala apsolutno pravo na ćilibar. Svako kod koga bi bio pronađen komad ćilibara odmah je vešan.

Ćilibar čuva statički elektricitet, »elektron« kako su ga nazivali stari Grci, ono što mi danas zovemo elektricitetom. Feničani i Etrurci koristili su ga za uklanjanje zastora a u Turskoj je dobio nadimak »Kradljivac zarova«.

Ćilibar je najlakši i najmekši dragi kamen. Nalazi se u maloj grupi sa biserima, gagatom i koralima kao jedinim vegetativnim dragim kamenjem.

Ćilibar je topao i lagan za razliku od minerala i stakla koji su hladniji od sobne temperature. žad, lapis, tirkiz su hladni na dodir dok ćilibar greje. Njegova boja i toplota razlog su što ga zovu i »Sunce«.

Pravi ćilibar pluta u slanoj vodi ali ne na površini već kao sapun u kadi. Fantastičan spektar od preko 300 boja od crne do bele čini svaki komad jedinstvenim.

Ćilibarska kiselina je biostimulans i koristi se vekovima dopuštajući telu da se samo izleči absorbujući negativnu energiju i konvertujući je u pozitivnu . Ćilibar ima snažno antidepresivno dejstvo i kao magnet privlači radost onome ko ga nosi pročišćavajući um, telo i dušu. Smatra se da otvarajući 3 čakru (solarni pleksus) obezbeđuje bistrinu uma, balans raspoloženja i čvrsto samopouzdanje onoga ko ga nosi.

Ćilibar je prvi talisman koji se nosio za sreću i zaštitu posebno od »urokljivog pogleda«. On je simbol večnog života i mladosti kao i odanosti i večne ljubavi. Obavezno ga moraju nositi Lavovi i Vodolije kao i rođeni u Novembru ukoliko ne nose topaz. Poklanja se za desetogodišnjicu braka.

Hipokrat (460-377 pre Hrista) otac medicine u svojim radovima opisuje medicinska svojstva i metode aplikacije ćilibara. Rimski lekari koriste kao kao lek protiv ludila, za lečenje grla, uha, oka i stomačnih problema. Plinije Mlađi zapisao je da su ga rimljanke nosile pored zaštite kao lek za otečene žlezde, probleme sa grlom i nepcem. Persijski naučnik Ibn Sina ( Avicena ) smatrao ga je lekom za mnoge bolesti.

Termini Oleum succini, Balsamum succini, Extractum succini prisutni su u svim srednjevekovnim receptima između ostalog za lečenje žutice i reumatizma.

U Carskoj Rusiji i Nemačkoj do II svetskog rata bebe i dadilje morale su ga nositi radi zaštite, lakšeg izbijanja kao i boljeg kvaliteta zuba.

Danas se smatra da neobrađeni komadi ćilibara kao privesci imaju najveću isceliteljsku moć kod gihta. Svakako privesci prikupljaju elektrostatičku energiju kojom smo danas okruženi a oksidisana strana koja leži na koži sadrži najveću količinu acidum succinatum koja je biostimulans sa pozitivnim efektom na nervni sistem, srce, bubrege i stimuliše proces oporavka.

Poznato je da ruski ćilibar poseduje najveću količinu sukcinatne kiseline. Pored toga što na najlepši način ističe lepotu žena i muškaraca samo se on se koristi u medicinske svrhe. Jedino nalazište na svetu je u Kalinjingradu suverenoj ruskoj teritoriji smeštenoj u srcu otcepljenih baltičkih republika gde su Rusi mudro zadržali monopol nad ovim dragim kamenom. Zbog toga ovaj ćilibar nazivaju i baltičkim. Ogrlice pomažu kod svih oboljenja štitne žlezde a veoma brzo dejstvo se uočava kod Bazedovljeve bolesti. Ogrlice deluju kod različitih oblika glavobolja, i štite organe glave i vrata prilikom rada na kompjuteru. Najčešća upotreba kod nas je za otklanjanje tegoba kod izbijanja zubića i jačanje imuniteta dece.

Narukvice se preporučuju za one sa oboljenjima zglobova i tetiva, kod sportista za brži oporavak, kod istegnuća i iščašenja a posebno kod reumatizma. Ostale najvažnije indikacije su : telesna i mentalna slabost, stres, oslabljen imunitet, kod žena i muškaraca iznad 30 godina starosti radi usporavanja procesa starenja, harmonizacije i optimalnog rada žlezda sa unutrašnjim i spoljašnjim lučenjem.

Šta je ogrlica od ćilibara za izbijanje zubića?

Tradicionalni lek , prirodni analgetik koji se vekovima koristi zbog svojih anti-inflamatornih svojstava. Ogrlica je namenjena nošenju a ne grickanju i napravljena je od originalnog ruskog ćilibara sa Baltika. Terapeutska svojstva ovog ćilibara priznata su od strane zvanične medicine i omogućuju otklanjanje bola i smirenje bebe bez lekova.

Kome je namenjena?

Ogrlice izgledaju božanstveno i na dečacima i devojčicama.Upotrebljava se od navršenih 3-4 meseca. Problemi sa izbijanjem zubića mogu se često nastaviti do 2 godine života i duže. Nikada nije kasno da vaše dete počne da nosi ogrlicu.

Kako deluje?

Ogrlica se nosi direktno na koži.Toplota kože oslobađa lekovita ulja i aktivnu supstancu baltičkog ćilibara-sukcinatnu kiselinu.Sukcinatna kiselina apsorbuje se u krvotok popravljajući imunitet i stvarajući optimalnu PH krvi. Anti-inflamatorna i analgetička svojstva otklanjaju sve tegobe.

Perfektan poklon
Ogrlice predstavljaju idealan luksuzan poklon za rođenje, krštenje, rođendane i imendane. Ogrlice predstavljaju vrednu investiciju i nasledstvo koje se prenosi sa generacije na generaciju. Ogrlica se čuva sa detetovim stvarima od krštenja jer se smatra da nosi njegovu energiju i ne daje se nikome.

Prirodna lekovita svojstva baltičkog ćilibara

Uklanjajući crvenilo i upalu desni ogrlica istovremeno stimuliše štitnu žlezdu da smanji lučenje pljuvačke. U isto vreme stimuliše imuni sistem, smanjuje upale grla i uha, ubrzava zarastanje rana, otklanja stomačne infekcije i respiratorne bolesti. Nema tableta, lekova ili pasta koje se mogu meriti sa efikasnošću ovih ogrlica koje deluje prirodnim putem.


Čuvanje ogrlice

Ogrlica se skida tokom kupanja bebe i čuva se od dejstva hemijskih supstanci. Povremeno je treba obrisati mekanom tkaninom sa nekoliko kapi maslinovog ulja.

[jesy]

Ćelavost ne povećava rizik od infarkta

Jedna američka studija koja je obuhvatila 5.000 muškaraca opovrgla je neke ranije teorije da ćelavost predstavlja signal većeg rizika od srčanih bolesti.

Dr. Ejal Šahar i njegove kolege s Univerziteta Arizone došli su do zaključka da nema bitne razlike u riziku od srčanog udara kod muškaraca čija je glava puna kose i onih ćelavih, kao i da gubitak kose nema veze sa zadebljavanjem zida karotidne arterije (glavnog krvnog suda za transport krvi do mozga) što se smatra znakom upozorenja za aterosklerozu, izvestava Rojters.

Ranije je bilo tvrdnji da je ćelavljenje u vezi s povećanim nivoom hormona androgena, koji je bio pod sumnjom da igra ulogu u takozvanoj "koronarnoj aterosklerozi", odnosno otrvrdnjavanju arterija u srcu.
Jedno istraživanje je čak okončano zaključkom da je ćelavljenje na temenu naročito povezano sa povećanim rizikom od infarkta.

Dr. Šahar i njegov tim su, da bi proverili takve tvrdnje, proučili 5.056 muškaraca starosti od 52 do 75 godina, od kojih je 767 preživelo srčani udar. Kod trećine njih nije registrovan gubitak kose ili je on bio minimalan, kod 13 odsto beleženo je ćelavljenje samo na zaliscima, a kod 54 odsto na temenu.

Ispostavilo se da su ljudi koji ćelave na zaliscima bili za 28 odsto češće žrtve srčanog udara, a oni koji ćelave na temenu samo dva procenta ćešće žrtve infarkta. Konstatovano je takođe da se rizik od infarkta ne povećava s intenzitetom ćelavljenja.

Dr. Šahar zaključuje da, i ukoliko je ćelavljenje uopšte posledica visokog nivoa androgena, to nije važan rizični faktor za srčani udar i aterosklerozu, odnosno da hormon androgen nema znatnije negativno dejstvo na zakrečenost ni vratnih ni srčanih arterija.

[jesy]

Opadanje kose - ćelavost (Alopecia)


Mnogobrojni štetni činioci i unutrašnji poremećaji u organizmu mogu da dovedu do prolazne ili trajne ćelavosti. Pored nasledne ćelavosti, koja se može ispoljiti odmah po rođenju, već kod male dece u drugoj ili trećoj godini, trajnu ćelavost u vidu ograničenih ploča bez kose mogu da prouzrokuju zapuštena i loše lečena gljivična i gnojna bakterijska oboljenja. Prolazno opadanje kose može da se javi kod bolesnika sa visokom temperaturom posle trbušnog tifusa ili zapaljenja pluća.

[jesy]

Otkriven gen odgovoran za ćelavost Istraživači su otkrili gen koji je u tesnoj vezi sa gubitkom kose, što bi, po mišljenju naučnih krugova, moglo da dovede do stvaranja novog leka protiv ćelavosti. Gen je odgovoran za retku naslednu bolest gubitka kose još u vreme detinjstva, poznatu kao hipotrikozis simpleks], od koje oboleva jedna od 200.000 osoba, navedeno je u članku objavljenom naučnom časopisu 'Nejčer dženetiks'. 'To otkriće nam daje veoma veliku šansu da razvijemo novu terapiju protiv ćelavosti', izjavila je Rojtersu vođa istraživačkog tima Redžina Bec sa Instituta za ljudsku genetiku. Posmatrajući DNK uzorke 11 članova jedne porodice iz Saudijske Arabije u kojoj je postojao hipotrikozis simpleks, istraživači su utvrdili da mutacija na genu P2Y5 sprečava proizvodnju proteina neophodnog za razvoj receptora u korenu kose. Nedovoljno razvijeni receptori ne prepoznaju supstance koje su potrebne za rast dlake, tako da ih njen koren i ne dobija, što dalje dovodi do opadanja kose i ćelavosti, objasnili su naučnici. Nova terapija zasnivala bi se na tome da se korenu sa oštećenim receptorima doture proteini koji bi obezbedili potreban rast dlake. 'Istraživanje se sada usmerava ka traženju srodnih supstanci koje bi zamenile taj protein', rekla je Ivon fon Kugelgen koja je o tome uradila studiju na Institutu za farmakologiju i toksikologiju u Bonu. 'Posebno je interesantna mogućnost da se jednim lekom pomogne ljudima koji pate od veoma raznovrsnih tipova ćelavosti', dodala je ona

[Dj.Olivera]

" U "

[Dj.Olivera]

UVA

narodni naziv:
divlja maginja, gornik, medvedovo uho, planika crvena, gornik, mlivnjak,medvedje grozdje

engleski naziv: Bearberry

Opis biljke:

Medvedje groždje je uglavnom polegnuti grm obrastao jajastim, čvrstim i kožastim listovima dužine 2 do 3 cm. List je krut, kožast, lomljiv i vrlo debeo. Cvetovi su sitni,zvonasti, bele ili svetlo roze boje obešeni u grozdovima. Plod je bobica, crvene boje.

Stanište:

Raste po suvim, retkim, peščanim ili kamenitim borovim i drugim crnogoričnim šumama, izmedju grmlja po sunčanim obroncima, po planinskim pašnjacima Balkanskog poluostrva, naročito u zapadnim delovima.

Lekoviti deo biljke:

Za lek se beru listovi od maja do jula . List se bere u proleće kad biljka cveta jer je tada najviše lekovit (tada ima najviše arbtozida). Kad se baci na gomilu, zvoni, što je znak da je dobro osušen. Listovi su neprijatnog, oporog i gorkog ukusa, ali bez mirisa.

Lekovito delovanje: Čaj od listova uve leci povećanu prostatu, organe za mokrenje, proliv i šećernu bolest. Listovi pomešani sa drugim lekovitim biljem služe kao dezinfekcijsko sredstvo mokraćnih kanala, naročito kod hronicne upale mokraćnog mehura i drugih bolesti.List se upotrebljava u obliku čaja za lečenje organa za mokrenje. Kod nas lekari često daju mešan čaj u jednakim količinama od uve i sitnice. Pri pravljenju čaja potrebno je list zdrobiti i duže kuvati, jer kožasta i cvrsta konzistencija lista otežava i onemogućava ekstrakciju arbutina i tanina. Inače, se list u apoteci čuva ceo, jer se tako mnogo duže i bolje održi. Od uve se takodje priprema još i čaj protiv peska ili kamena u bubregu.

[sati]

URME


Kako je Pitagora ostavio urme

Ono što se malo zna o Pitagori, a može biti od fundamentalnog značaja, je da su ga još dok je bio dete, roditelji često kažnjavali jer je preko svake mere jeo urme.

Kad god bi se u kući nasle urme, mali Pitagora bi jednostavno smazao sve dok mu ne pripadne muka.

U to vreme najpopularnija kazna bila je - ćutanje u ćošku.

Ovaj vid kaznjavanja se kasnije (iz solidarnosti prema Pitagori) zadržao u školskim sistemima obrazovanja širom sveta, pa i kod nas.

Okrenut ka zidu, mali Pitagora je često zurio u mali trougao koji su činili:
zamišljena linija koja spaja vrhove njegovih sandala i dva zida koja su činila ćošak.

Jednom prilikom, dok je tako ćutao u ćošku, Pitagora je počeo da mrmlja (onako, više za sebe):

- .. ako saberem kvadrate ovih kateta to će onda biti jednako kvadratu nad hipotenuzom..


Ne mogavši da kontroliše svoje otkriće, on povika iz sveg glasa:
- EUREKA !!!!!!

...ali ga već kod trećeg znaka uzvika spiči malj za uspostavljanje tišine u pravouglim trouglovima sa teleskopskom drškom i etiketom "Quit urma" a iz kuhinje majka prozbori "tiho tamo..!"

i..eto, tako je Pitagora ostavio urme (i počeo da nosi zavoj oko glave..)

[Dj.Olivera]

UMEBOSI SLJIVE

Lekovita umeboši šljiva (ukiseljena japanska kajsija)



Umeboši šljiva je veoma lekovit dodatak jelu, izuzetno popularan u Japanu. Ima slan, vrlo kiseo ukus. Koristi se kao slani začin u jelima od žitarica, mahunarki, za pripremu umaka ili za pravljenje lekovitih napitaka. U prodaji se može naći i u obliku paste sa dodatkom šiso (shiso) lišća. U Japanu su umeboši šljive jedan od najpopularnijih ukiseljenih proizvoda, a jedu se za doručak ili ručak.

■ lekovita svojstva:

Umeboši šljive su jako bogate mineralima i belančevinama. Sadrže mnogo gvožđa (iz lišća šiso), kalcijuma, fosfora - više nego bilo koje drugo voće: Ca 24mg, Fe 1,7mg, K 250mg, P 22mg. Sadrže i vitamine B1, B2, nijacin. Imaju antiseptičko i antibiotičko dejstvo. Dr Kio Sato sa univerziteta Hio-Saki izdvojio je dvanaest umeboši supstanci koje deluju kao antibiotik.

Sadrže veliku količinu limunske kiseline, koja je mnogo boljeg kvaliteta i većeg sadržaja vitamina C od limunske kisline koju nalazimo u limunu. Limunska kiselina čisti masnu jetru, pomaže njen rad i na taj način vrši detoksikaciju organizma.

Korišćenje umeboši proizvoda će prijati i trudnicama jer im je potreban kalcijum, a vitamin C (snažan antioksidans) iz limunske kiseline poboljšava apsorbciju kalcijuma.

Prirodni enzimi regulišu varenje i rad želuca. Katenin ubrzava rad creva, povećava svarljivost proteina i ima antiseptičko dejstvo, što dovodi do otklanjanja umora i povećanja izdržljivosti. Katenin takođe prebacuje teške metale iz pojedinih organa do bubrega i probavnog trakta i vrši njihovu eliminaciju.

Pirinska kiselina iz umebošija stimuliše funkciju jetre i pomaže čišćenju organizma od veštačkih hemijskih materija, a katenin ubrzava rad creva i ima antiseptičko dejstvo, što dovodi do otklanjanja umora i povećanja izdržljivosti.

Fermentisani umeboši proizvodi menjaju pH vrednost krvi iz kisele u baznu i stvaraju veću otpornost organizma na grip i prehlade a deluju veoma lekovito i kod stomačnih tegoba i mučnine na putovanju. Kada unosimo dosta šećera u organizam (sokovi, poslastice, voće, belo brašno...), što se u modernoj ishrani dešava veoma često, povećava se kiselost organizma. Ovakvo stanje pogoduje razvoju bakterije, virusa, gljivica. Prirodno stanje zdravog organizma je blaga baznost. Da bi povratilo balans naše telo ,,čupa’’ minerale iz svojih depoa, jer su minerali (magnezijum, kalcijum) ti koji imaju sposobnost da vraćaju baznost. Umeboši šljive su proizvod koji organizmu omogućava da lako povrati baznost.

■ način pripreme:

Umeboši šljiva se koristi kao slani začin pri pripremanju jela sa žitaricama i mahunarkama,te za pripremanje umaka i variva. Koštice se mogu staviti u supu ili pri kuvanju povrća. Njihova predivna crvena boja ukrašava i daje privlačnost i najprostijem jelu, ali umeboši šljiva nije samo dodatak jelu ona je i lek.


► za one koji žele da znaju više:

Umeboši šljive su fermentisana vrsta japanske kajsije. Njihovo ime u znači: sušene ume. Ume je drvo iz roda Prunus, i, mada se u srpskom jeziku nazivaju šljive u stvari su ovi plodovi srodniji kajsijama. One su jedna od na

Ponuda umeboši šljiva iz Bio Špajza je najboljeg kvaliteta. Šljive se uzgajaju na tradicionalan način i to u biološkom uzgoju. Ručno se beru u tačno određenom trenutku zrenja da bi zatim fermentisale prirodnim putem. Da bi održale privlačnu crvenu boju pri fermetaciji im se dodaje šiso (shiso) lišće. Šljive se beru u junu mesecu i stavljaju se u bačve, sa solju. Šljive se zatim poklope teškim poklopcem te polako iz njih izlaze dragoceni sokovi koji se kasnije sakupljaju i pakuju (umeboši ,sirće’).

Umeboši šljive našem organizmu omogućavaju da:

pročisti krv i postigne idealnu alkalnost krvi (pH 7,35)
neutrališe kiselost krvi(kod prekomernog korištenja šećera, alkohola)
se očisti od toksina odnosno izvrši detoksikaciju
smiri upalne procese posebno kod gripa i prehlada
reguliše varenje i zdravu funkciju želuca
ubrza peristaltiku creva i svarljivost proteina
stimuliše i pomaže rad jetre i bubrega
se poveća vitalnost, da se organizam relaksira i podmladi
se uspori starenje uz pomoć antioksidacionog dejstva umeboši šljiva
Umeboši šljive su korisne i za rešavanje manjih zdravstvenih tegoba:

Neizostavni su sastojak mnogih lekovitih napitaka za jačanje sistema za varenje.
Pomažu kod mučnine na putovanjima, kod prehlada, proliva.
Preporućuju se u slučajevima trovanja hranom.
Mogu poslužiti kao blagi laksativ kod konstipacije (zatvora).
Otklanjaju glavobolju i umor.
Umeboši šljive slabijeg kvaliteta se u savremeno doba masovne produkcije proizvode i bržim procesima: manje su soljene, ukiseljene su u prethodno pripremljenoj tečnosti sa kiseljenje ili u sirćetu, obojene su veštatački, a dodaje im se i ukus i slatkoća.

[Dj.Olivera]

Umeboši sirće najzdravije

Možda se upravo u tom dodatku namirnica krije hiljadugodišnja tajna dugovečnosti Azijata
Jedan od neizbežnih začina u svakoj kuhinji je svakako sirće.
- Radi se o umeboši sirćetu, koje se koristi već hiljadama godina u Kini i Japanu. Pravi se od lekovite umeboši šljive, koja među voćem stoji na prvom mestu po svojim hranljivim sastojcima. Slanog je ukusa jer se dobija kroz proces kiseljenja umeboši šljive. Pored divnog ukusa, umeboši sirće je veoma lekovito jer sadrži belančevine, minerale i vitamine, a veoma je bogato kalcijumom, gvožđem i fosforom.

Svakodnevno konzumiranje ove vrste sirćeta ili šljive pomoći će nam da se oslobodimo umora, jer sadrži veliku količinu limunske kiseline, koja je mnogo boljeg kvaliteta od one u limunu, a sadržana je u većem procentu. Sem toga, limunska kiselina pomaže rad jetre i izbacivanju radioaktivnih supstanci iz tela.

- Korišćenje umeboši sirćeta će prijati i trudnicama jer im je potreban kalcijum, dok limunska kiselina poboljšava apsorpciju kalcijuma.

Ph vrednost umeboši sirćeta je 2.8, dok bakterije umiru ispod Ph vrednosti 4.3, zbog čega je ono veoma lekovito kod stomačnih tegoba. Naime, umeboši šljiva će u trenutku neutralisati mučninu, morsku bolest i pomoći detoksikaciji organizma pri trovanju hranom. Umeboši sirće je potpuno prirodan proizvod i može se koristiti kao i svako drugo sirće. Pri njegovom korišćenju u jela nije potrebno dodavati so - što je posebno bitno jer se smanjuje negativan uticaj soli na krvne sudove.

Ukoliko se tokom leta umeboši sirće razblaži sa vodom ili doda u banča čaj - ima rashlađujući efekat i deluje blagotvorno na organizam jer nadoknađuje minerale koje se gube znojenjem - objasnili su zaposleni u makrobiotičkoj prodavnici, čiji redovni kupci dolaze ovde - umesto u apoteku.

Spomenuti banča čaj se u istočnjačkoj kulturi pije umesto vode, a radi se o preprženim listićima zelenog čaja koji imaju tri puta više kalcijuma nego što ih ima u istoj količini mleka. To je letnja varijanta zelenog čaja, dok se zimi pije kukiča čaj od preprženih grančica zelenog čaja.

[Dj.Olivera]

UDON


Sakurai udon testenina iz biološkog uzgoja je testenina od pirinčanog brašna koju proizvodi zanatska radionica porodice Sakurai. Ovo je proizvod zaista vrhunskog kvaliteta. Udon se pravi od integralnog brašna i bogatog je ukusa. Odlično će se uklopiti sa različitim sosovima, u salatama, ili na japanski način - u tamari sosu sa vasabijem.

Ovaj proizvod nosi oznaku ,garantovano biološki uzgoj'. Ukoliko želite da saznate šta je to biološki uzgoj kliknite ovde.

Sadržaj: brašno integralnog smeđeg pirinča iz biološkog uzgoja, brašno integralne pšenice iz biološkog uzgoja, brašno pšenice iz biološkog uzgoja, voda i morska so iz biološkog uzgoja.

zemlja porekla: Japan



■ lekovita svojstva:

Japanska testenina vrhunskog kvaliteta ima mali procenat masti i visok sadržaj složenih ugljenohidrata, te brzo i lako telo obezbeđuje energiju. Udon testenina je, zahvaljujući integralnom smeđem pirinču, dobar izvor aminokiselina.

U Japanu udon testenina je čuvena po svojoj dobroj probavljivosti. Naučna istraživanja pokazala su da je udon testenina vari brže od svih ostalih testenina, a čak tri puta brže od, na primer, govedine. Udon testenina se brzo vari a telo obezbeđuje toplotu koja traje duže nego toplotu koju stvaraju ramen ili soba testenina, ili bilo koja zapadnjačka durum testenina. Zato je udon testenina nezaobilazno zimsko jelo, ali i jelo za sve koji se razbole od gripa (udon testenina obezbeđuje preko potrebnu toplotu, a kako se lako vari ona ne udaljava krv i bela krvna zrnca od procesa u kojima su u tom trenutku potrebniji).

■ način pripreme:

U šerpu sipajte vodu (osam čaša vode) i stavite da uzavri. Dodajte testeninu u kipuću vodu i promešajte. Kuvajte 6-8 minuta i odmah zatim isperite u dosta hladne vode.

Slobodno kombinujte udon testeninu sa povrćem, mesom i raznim sosovima. Tradicionalno udon testenina se služi sa tamari sosom, mladim lukom i vasabijem.


► za one koji žele da znaju više:

Radionica porodice Sakurai nalazi se u centralnom Japanu, u podnožju planine Gifu. Udon testenina od integralnog smeđeg pirinča proizvod je koji je radionica Sakurai proizvela specijalno za kompaniju Mitoku.