srčane mane


I na srcu, kao i na ostalim organima, mogu pre porđaja nastati razne greške i deformacije s kojima se dete rađa. Svi uzroci urođenih srčanih mana nisu poznati. Zna se da sifilis, alkoholozam i nervna oboljenja roditelja mogu prouzrokovati deformacije i pogrešan razvoj deteta. U poslednje vreme obraća se posebna pažnja na neka osipna oboljenja (rubeola) u prvim mesecima trudnoće.

Najčešće greške su postojanje otvora između leve i desne komore i između leve i desne pretkomore, što izaziva mešanje arterijske i venske krvi. Greške mogu postojati i na srčanim otvorima i zaliscima, kao i u odnosu na položaj i mesto na kojem se srce nalazi.

Novorođenče s ovakvom srčanom manom vrlo često umire za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja, ali događa se i da ostane živo. Takvo dete boluje od takozvane „plave bolesti“ (cijanoze); ona se ispoljava u stalnom ili povremenom modrilu kože i sluzokože koje se pojačava pri svakom naporu. Svaki napor praćen je otežanim disanjem i lupanjem srca.

Koarktacija aorte je, takođe nasledno oboljenje, a potiče od sužavanja aorte kroz koju, zbog toga, teško protiče krv. Dete obolelo od koarktacije srca lako se zamara, pa zato i izbegava igru i fizički rad. Leči se vrlo dobro operacijom.

STARENJE I ZNACI STARENJA


Starenje izaziva u organizmu promene koje se razvijaju progresivno i neprimetno. Znaci starenja se ne javljaju odmah čim proces starenja počne da se razvija. Oni se ne javljaju ni kod svih osoba u isto životno doba, jer ni starenje ne počinje kod svih osoba u isto vreme. Osobe koje žive urednim životom, hrane se umereno, dosta se kreću i rade, ne piju alkoholna pića, ne puše i ne uzbuđuju se lako, sporije stare i duže žive nego osobe koje postupaju suprotno. Kod njih se starenje, a i znaci starenja javljaju kasnije.

Ni svi organi jedne iste osobe nisu zahvaćeni starenjem u isto vreme. Može se reći da starenje počinje između tridesete i četrdesete godine, vidni znaci starenja počinju da se primećuju između pedesete i šezdesete, a krajem šezdesetih godina može se kod mnogih osoba već govoriti o starosti.

Arterioskleroza je jedan od prvih znakova starenja. Zato se i kaže da je čovek onoliko star koliko su mu stari krvni sudovi.

Prvi vidljivi znaci starenja primećuju se po smanjenoj pokretljivosti pogođenih osoba. Zatim se znaci starenja počnu primećivati na koži. Koža više nije tako glatka i sjajna kao ranije, postaje malo rapava, suva i na izloženim mestima istanjena. Pod istanjenom kožom poleđine šake i gornje strane stopala vide se jače istaknute proširene vene. Oko očiju i usana, na čelu i vratu javljaju se bore, kojih pre toga nije bilo ili nisu bile tako izražene. Na poleđini šaka i na licu izbijaju malo-pomalo tamne mrlje, koje su već dobro izražen znak starenja (staračka pigmentacija).

Kosa počinje da sedi i da se proredjuje. Kod izvesnog broja žena pojačava se maljavost, a kod muškaraca lice postaje oštrije, grublje, ćoškasto.

Na mišićima, kostima i zglobovima javljaju se isto izvesne promene. Mišići omlitave, postaju slabiji i teže pokretljivi, pogotovo kod osoba koje se i inače malo kreću. Kosti gube kalcijum, njihovo tkivo se razređuje postaju krte i lako se lome, a prelomi im teško zarašćuju. Nesigurne na nogama, takve osobe lako padaju i često lome vrat butne kosti, što mnogim starim osobama zagorčuje život. Zglobovi počinju da se deformišu, postaju čvornovati i kvrgavi, usled čega je hod otežan. U nekim slučajevima se zglobovi okoštavaju, naročito na kičmi koja postaje ukočena, iskrivljena i savijena napred. Osobe sa takvom kičmom hodaju manje ili više pogurene. Usled sasušivanja pojedinih organa i smanjenja njihovog obima (atrofija), kod nekih osoba se smanjuje u izvesnoj meri i njihova visina.

Broj moždanih i drugih nervnih ćelija smanjuje se a ne obnavlja. Mozak više nije u stanju da shvata i rešava probleme kao ranije. Javljaju se i izvesni duševni, psihički poremećaji (zaboravnost, slabljenje pamćenja itd.) Karakteristično za stare osobe je da pamte i sećaju se dobro događaja i doživljaja iz detinjstva, a teško se ili nikako ne sećaju onoga što je nedavno bilo. Takve osobe su krute u svom shvatanju i držanju.

Na plućima, naročito kod pušača, pokazuju se znaci proširenja pluća sa hroničnim bronhitisom i upornim kašljem. Organi za varenje ne funkcionišu uredno. Apetit i čitav metabolizam je poremećen. Kod žena usled slabljenja funkcija polnih žlezda javljaju razne tegobe (klimakterijum).

Proces starenja zahvata i pojedina čula, naročito čulo vida i čulo sluha.

Sa svima ovim i drugim promenama, koje starenje donosi sa sobom, ulazi se polako ali sigurno u doba starosti

Srčani udari


Što je srčani udar?
Tko je u opasnosti?
Kako smanjiti štetu na srcu?
Dodatno potražite obavijesti na:
Hitna pomoć
Narodni zdravstveni list (HRVATSKI CRVENI KRIŽ, PRVA POMOĆ, PRIRUČNIK)
Što je srčani udar?
Srce radi 24 sata na dan, pumpajući krv bogatu kisikom i hranjivim tvarima kroz tijelo. Samo srce se snabdjeva krvlju kroz svoje srčane arterije. Kod bolesti srčanog krvožilnog sistema stvaraju se naslage kamenca i masnih tvari duž nutarnjih stijenki arterija. Kamenac privlači i krvne komponente koje se također talože na tkivo stijenki. Nazvan atheroskleroza proces se razvija postupno, tokom mnogo godina. Često započinje vrlo rano u životu, čak u djetinjstvu.

Masne naslage ili kamenac, mogu se odlomiti i dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka. Ugrušak smanjuje protok krvi. Ciklusi stvaranja masnih naslaga, odlamanja i stvaranja ugrušaka uzrokuju suženje srčanih arterija, smanjujući protok krvi.

Preživjeli ste prvi srčani udar? Uz umjereno vježbanje imate 60% više šanse da ne doživite drugi srčani udar. Stanje kada do srca dopire premalo krvi naziva se ishemija. Moguća je bol u grudima ili angina. Bol se može javljati različito, te biti blaga i povremena, ili izraženija i postojana. Može biti dovoljno oštra da onemogućava normalan svakodnevni život. Isto to stanje nedovoljne opskrbljenosti srca krvlju može i biti bez ikakvih simptoma, stanje koje se naziva tiha ishemija.

Ako ugrušak iznenada prekine veći dio ili cijelo snabdjevanje srca krvlju, dolazi do srčanog udara. Stanice srčanog mišića koje ne dobijaju dovoljno kisika putem krvi počnu odumirati. Što je duže vrijeme bez postupka koji bi omogućio ponovo uspostavljanje protoka krvi, veće je oštećenje srca.

Tko je u opasnosti?
Srčani udari napadaju i muškarce i žene podjednako. Ipak neke osobe su izloženije od drugih zbog "faktora rizika". Faktori rizika su oblici ponašanja ili uvjeti koji povećavaju mogućnost razvoja bolesti. Neki su van vaše kontrole dok većinu njih možete mjenjati te smanjiti rizik prvog ili ponovljenog srčanog udara.

Faktori koji povećavaju rizik srčanog udara
Faktori koje ne možete kontrolirati

Postojeće bolesti srca, uključujući angioplastiku ili kirurške zahvate na srci ili anginu.
Životna starost. U muškaraca se rizik povećava nakon 45. godine, dok u žena se rizik povećava nakon 55. godine života.
Obiteljska povijest ranih srčanih oboljenja - otac lili brat prije 45. godine, majka ili sestra prije 55. godine života.
Faktori koje možete kontrolirati

Pušenje
Povišeni krvni pritisak
Povišeni kolesterol u krvi
Pretjerana tjelesna težina
Tjelesna neaktivnost
Dijabetes
Stres
Posljedice faktora rizika se ne zbrajaju jednostavno jedne na druge, već međusobno povećavaju svoja djelovanja. Zato je vrlo važno sprečavati i kontrolirati faktore rizika za koje je to moguće. Ako postoji jedan ili više tih faktora savjetujte se sa svojim liječnikom o tome kako smanjiti rizik prvog ili ponovljenog srčanog udara.


Da li ste znali?
Oko trećine srčanih udara završava smrću, sat vremena nakon pojave prvih simptoma. Na sreću svatko može poduzeti korake da zaštiti svoje srce i svoj život.


Kako smanjiti štetu na srcu?
Postoje postupci koji se primjenjuju prilikom srčanog udara kojima se otvaraju blokirane krvne žile kako bi se obnovio dotok krvi što prije. Time se sprečava ili ograničava oštećenje srčanog mišića i smanjuje mogućnost ponavljanja srčanog udara. Glavni postupak je trombolitička terapija kojom se nastoje razbiti ugrušci. Osim toga rabe se i angioplastika, te kirurški postupci premošćenja začepljene srčane arterije.

Da bi bili efektni sa tim postupcima se mora započetu najkasnije 1 sat nakon početka prvih simptoma. Brzo brzo reagiranje vam može spasiti život i ograničiti oštečenja srca.

Ispitajte da li kod vas postoji rizik srčanog udara!.

SRCHANI UDAR-KAKO PREZHIVETI


Kako preživjeti srčani udar? Brzo djelovanje je vaše najbolje oružje protiv srčanog udara.

Zašto? Jer lijekovi za razbijanje ugrušaka i ostali postupci otvaranja arterija mogu prekinuti infarkt koji je u toku. Oni mogu spriječiti ili ograničiti štetu na srcu, ali sa njima treba započeti odmah po pojavi prvih simptoma. Što se prije počne sa tim postupcima veča je mogućnost preživljavanja i potpunog oporavka. Da bi bile najefikasnije najbolje bi bilo započeti unutar 1 sat od početka simptoma infarkta.

Nesigurnost je normalna
Očekivanja često ne odgovaraju stvarnosi kad se radi o srčanom udaru. Očekujemo nešto poput filmskog infarkta kad se osoba uhvati za grudi i padne. Zbog takve predodžbe nismo sigurni da li zaista se radi o srčanom udaru i odlučujemo pričekati dok nismo sigurni umjesto da odmah zovemo službu hitne pomoći. To se događa i osobama koje su već imale srčani udar. Slijedeći srčani udar može imati potpuno različite simptome

Naučite prepozanti znakove srčanog udara, ali uvijek budite svijesni: čak i ako niste sigurni da se radi o srčanom udaru, morate provjeriti.

Odgađanje može biti smrtonosno
Većina osoba koje imaju srčani udar čekaju predugo i prekasno zatraže liječničku pomoć. To može biti kobna greška. Kašnjenje poziva hitne pomoći je najčešći uzrok kašnjenja pravodobne pomoći - puno češći nego kašnjenje u dolasku službe hitne pomoći ili kašnjenje u bolnici pri prijemu.

Ljudi se često odluče za "pričekati da se vidi" pristup jer:

ne poznaju simptome srčanog udara i zamjenjuju ih za nešto drugo
boje se i nisu voljni priznati da simptomi mogu biti nešto ozbiljno
ne žele "napraviti scenu" i otići u bolnicu i ustanoviti da je lažna uzbuna
ne razumiju u čemu je važnost što hitnijeg odlaska u bolnicu
Neki pacijenti češće nego drugi otežu sa odlaskom u bolnicu. Među njima su najčešće žene, starije osobe i pripadnici manjina.

Većina žrtava srčanog udara čeka dva ili više sati nakon početka simptoma prije nego li potraže liječničku pomoć. To kašnjenje može uzrokovati smrt ili trajno oštečenje srca - oštečenje koje utječe na normalno obavljanje svakodnevnih poslova

Zovite 94
Prvi što treba napraviti kada dođe do srčanog udara je zvati 94 - službu hitne pomoći - bez obzija da li ste sigurni ili niste da se radi o srčanom udaru.

Tko god pokazuje simptome srčanog udara mora primiti liječničku pomoć odmah. Ne čekajte duže od par minuta - najviše pet minuta - prije poziva 94.

Najbolji način da stignete na vrijeme u bolnicu je poziv na 94 - službu hitne pomoći. Osoblje hitne službe može započeti sa postupkom liječničke pomoći i prije dolaska u bolnicu.

Za vrijeme srčanog udara srce može prestati kucati. Osoblje hitne službe je osposobljeno za pomoć u takvom slučaju i da ponovo pokrenu srce koje ne kuca.

Osobe koje doveze hitna služba obično brže primaju pravi tretman po dolasku u bolnicu.

Ako imate simptome srčanog udarra i ne možete iz bilo kojeg razloga pozvati 94, zamolite nekoga da vas odveze u bolnicu. Ni u kom slučaju ne vozite sami, osim ako baš nemate drugog izbora.

Osoblje hitne pomoći
Poziv na 94 je poput dovođenja bolničke hitne službe do svojih vrata. Zašto?

Osoblje hitne službe može izmjeriti sve vaše vitalne znakove, ustanoviti vaše medicinsko stanje i ako je potrebno poduzeti dodatnu brigu.

Na mnogim mjestima kola hitne službe su povezana sa odjelom u bolnici i mogu prenijeti podatke o vašem stanju. Tako se u bolnici samo nastavljaju započeti postupci.

Osoblje hitne službe može započeti sa različitim vrstama liječenja već na licu mjesta zahvaljujući raznim aparatima i lijekovima koje uvijek imaju sa sobom.

Planirajte unaprijed
Napravite plan što ćete raditi u slučaju srčanog udara. Tako se štedi vrijeme i pomaže spasiti živote.

Da biste planirali unaprijed:

naučite znakove srčanog udara
razmislite što biste uradili da imate simptome srčanog udara - u slučaju da ste kod kuće, na poslu, usred noći ili na nekom mjesti ili situaciji koa zahtjeva planiranje unaprijed.
odlučite tko će se brinuti za djecu ili starije osobe o kojima normalno vi brinete. Osoblje hitne službe može kontaktirati vaše prijatelje ili rodbinu.
Razgovarajte sa obitelji i rodbinom o znakovima srčanog udara i važnosti ranog pozivanja hitne pomoći. Objasnite prednosti poziva 94 nad vlastitim prevozom do bolnice.
Govorite sa svojim liječnikom o srčanom udaru i što možete poduzeti da smanjite rizik.
Savjetujte se sa liječnikom što trebate napraviti ako ossjetite neki od simptoma srčanog udara.
Prikupite važne podatke koje trebate ponijeti u bolnicu sa sobom. Pripremite plan preživljavanja srčanog udara. Ispunite obrazac, isprintajte ga i držite kopiju uvijek u svojoj blizini - u novčaniku ili torbi.


Što ako ste sami?
Bez pomoći, osoba kojoj je srce prestalo normalno kucati i koja osjeća da počinje gubiti svijest, ima oko 10 sekundi prije nego li potpuno izgubi svijest.

Jedan način kojim si možete pomoći je ponovljeno i vrlo snažno kašljanje. Potrebno je duboko udahnuti prije svakog kašlja i kašalj mora biti dubok i produžen, kao kad pokušavate nešto iskašljati iz dubine grudi. Udah i kašalj moraju biti ponovljeni svake dvije sekunde bez prestanka sve dok ne stigne pomoć, ili dok srce ne počne ponovo normalno udarati.

Duboki udah unosi kisik u pluća, a pokreti kašljanja stišću srce i održavaju krvotok. Stiskanje srca pomaže mu da ponovo dobije normalni ritam. Na taj način žrtve srčanog infarkta mogu stići do bolnice.

Tokom kašljanja morate dozvati pomoć na bilo koji način.

Navedenu metodu sam našao na Internetu i liječnički komentar na nju nije bio ni pozitivan ni negativan. Nije službeno preporučena od strane medicinske struke, ali nije ni zabranjena kao škodljiva. Zapravo u tom trenutku nema puno toga što vam još može naškoditi. Umirete, zar ne? Pokušajte si ovako pomoći. Najgore što vam se može dogoditi da zadnjih desetak sekundi života provedete jako kašljući. A možda i pomogne...

Smanjiti opasnost od infarkta


Možete smanjiti rizik od srčanog udara - čak i ako imate bolest srčanih krvnih žila ili ste imali srčani udar.

Šest ključnih koraka za smanjenje rizika od srčanog udara:

Prestanite pušiti
Smanjite visoki krvni pritisak
Smanjite previsoki kolesterol
Dovedite tjelesnu težinu u normalne granice
Kontrolirajte dijabetes
Poduzimanje ovih koraka značajno će smanjiti rizik srčanog udara.

Prestanite pušiti cigarete
Pušenje cigareta uvelike povečava rizik srčanih udara i kod muškaraca i kod žena. Također povečava rizik ponovljenih srčanih udara kod ljudi koji su ih već ranije preživjeli. Žene koje puše i uzimaju tablete za kontracepciju, još su u većoj opasnosti nego samo pušaći. Dobra novost je da se prestankom pušenja vrlo brzo smanjuje rizik. Godinu dana nakon prestanka pušenja rizik pada na polovicu rizika pušača i po tom pada dalje do normalnog rizika nepušača. Čak i među osobama koje imaju srčane bolesti rizik opada oštro nakon godinu dana po prestanku pušenja i postupno se dalje smanjuje.

Smanjite visoki krvni tlak
Srce je prisiljeno na teži rad kod osoba koje imaju visoki krvni tlak. To povečava rizik razvoja bolesti srca kao i bolesti bubrega.

Krvni tlak se bilježi sa dva broja - sistolički (srce se steže) i dijastolički (srce se opušta) - npr. 120/80 mmHg (milimetara stupca žive).

Normalni krvni tlak je manje od 130 mmHg sistoličkog i manje od 85 mmHg dijastoličkog. Idealni pritisak je 120/80 mmHg. Rezultati mjerenja koji često prelaze 140/90 mmHg ili više, smatraju se visokim krvnim tlakom.

Da bi Kontrolirali visoki krvni tlak morate:

izgubiti višak tjelesne težine
postati tjelesno aktivni
slijediti zdravu prehranu
uzimati hranu sa manje soli
ograničiti uzimanje alkohola
redovno uzimati lijekove ako su prepisani

Najvažniji tipovi lijekova za visoki krvni tlak su: diuretici, beta-blokatori, inhibitori ACE, angiotensin antagonisti, blokatori kacija, alfa blokatori, alfa-beta blokatori, inhibitori nervnog sistema i vazodilatori.
(diuretics, beta-blockers, angiotensin converting enzyme (ACE) inhibitors, angiotensin antagonists, calcium channel blockers, alpha blockers, alpha-beta blockers, nervous system inhibitors, and vasodilators)

Smanjite visoku razinu kolesterola
Razina kolesterola u krvi uvelike utječe na rizik razvoja srčanih bolesti. Što je razina viša, viši je i rizik od srčanih oboljenja ili srčanog udara.

Zašto? Kolesterol je tvar slična masti koja se taloži po stijenkama krvnih žila. S vremenom talog toliko naraste da smanjuje ili potpuno prekida tok krvi. Ako se potpuno prekine dotok krvi u dio srca, dolazi do srčanog udara.

Razni faktori utiču na razinu kolesterola: dijeta, težina, fizička aktivnost, starost, spol i nasljeđe.

Visoka razina kolesterola sama po sebi nema simptoma, zato je važno kontrolirati razinu kolesterola kod liječnika. Osobe starije od 20 godina bi trebale kontrolirati kolesterol barem svakih 5 godina. Najbolje je obaviti test koji se zove lipoprotein profil. Njime se mjeri ukupni kolesterol, "dobri" kolesterol i "loši" kolesterol, kao i trigliceridi, još jedan oblik masti u krvi.

Visoki kolesterol se kntrolira promjenama u načinu života, zdravom prehranom, fizičkom aktivnošću, gubitkom viška težine, te ako to nije dovoljno i lijekovima. Lijekovi uključuju: statine, bile acid sequestrants, nicontinic acid, and fibric acids.

Postignite idealnu težinu
Idealna težina je presudna za dug i zdrav život. Pretjerana težina povečava rizik od srčanog udara. Isto tako povećava rizik od povišenog kolesterola, visokog tlaka i dijabetesa, što svako ponaosob dodatno poveća mogućnost srčanog udara. Ako imate preveliku tjelesnu težinu, čak i mali gubitak od samo 10% značajno će smanjiti rizik bilo koje od tih bolesti.

Budite fizički aktivni svaki dan
Tjelesna aktivnost smanjuje rizik od srčanih problema, uključujući srčani udar, poboljšava razinu kolesterola, pomaže pri kontroli povišenog krvnog tlaka i dijabetesa i regulira tjelesnu težinu. Također povečava tjelesnu spremnost, potiče psihičku stabilnost i samopouzdanje, te smanjuje depresije i napetosti.

Oni koji su već imali srčani udar također imaju koristi od tjelesne aktivnosti. Mnoge bolnice imaju program srčanog oporavka.

Da biste zaštitili svoje srce dovoljno vam je 30 minuta tjelesne aktivnosti tokom dana. Ako osjećate da vam je to previše odjednom možete rasporediti u periode ne manje od barem 10 min.

Ako ste bili duže vremena neaktivni, počnite polako povećavati tjelesnu aktivnost.

Ako imate srčanu bolest, provjerite sa svojim liječnikom prije nego li započnete sa programom tjelesnih aktivnosti. To je posebno važno ako ste stariji od 55 god., niste bili aktivni neko vrijeme ili imate dijabetes ili neku drugu bolest. Liječnik vam može savjetovati kako naporna smije biti vaša tjelesna aktivnost.

Dijabetes
Oštečuje krvne žile uključujući srčane arterije. Kod 75% ljudi sa dijabetesom razvijaju se bolesti srca i krvnih žila. Dijabetes može također uzrokovati udar, zatajenje bubrega i druge probleme.

Do dijabetesa dolazi kad tijelo nije u stanju upotrijebiti šećer kao što bi trbalo, za rast i razvoj. Tijelo dobija šećer kad mijenja hranu u glukozu (vrstu šećera). Hormon zvan inzulin je potreban da bi tijelo upotrijebilo glukozu.

Simptomi dijabetesa su povečana žeđ i mokrenje, gubitak tjelesne težine, magljenje vida, glad, umor, česte infekcija i sporo zacjeljivanje rana i ozljeda.

Postoje dva tipa dijabetesa: tip 1, ovisan o inzulinu ili tip 2 neovisan o inzulinu. Tip 1 se obično pojavljuje nenadano prije dobi od 30 god. Tip 2 se razvija postepeno najčešće kod osoba starijih od 40 god. Tip 2 obuhvača 95% oboljelih. Imate puno veću mogućnost da obolite od dijabetesa ako ste debeli posebno u struku, preko 40, imate visoki krvni tlak i obiteljsku povijest dijabetesa. Zbog povezanosti sa srčanim oboljenjima, važno je da osobe koje naginju dijabetesu kontroliraju i ostale faktore rizika.

Na sreću, nova istraživanja pokazuju da isti koraci koji smanjuju rizik od srčanih bolesti, također smanjuju i rizik oboljenja od dijabetesa tipa 2. Kod ljudi koji već boluju od dijabetesa ti koraci zajedno sa propisanim lijekovima mogu odgoditi ili spriječiti razvoj komplikacija dijebatesa kao što su bolesti očiju ili oštečenje živčanog sustava.

Prema istraživanjima gubitak od 7% tjelesne težine i 150 min. umjerene tjelesne aktivnosti tjedno smanjuju mogućnost razvoja dijabetesa za 58% kod osoba visokog rizika. Promjene načina života smanjuju rizik razvoja dijabetesa tipa 2 bez obzira na starost, spol ili tjelesnu težinu.

Da biste smanjili rizik od razvoja dijabetesa i srčanih bolesti trebate:

sljedite program zdrave prehrane - što manje zasićenih masti i kolesterola, te umjerenost u ukupnoj masti.
težiti normalnoj tjelesnoj težini
biti fizički aktivni svaki dan. Barem 30 min. umjerene aktivnosti, poput žustrog hoda, svakog dana.
ne pušite
sprečite i kontrolirajte povišeni kolesterol
Ako već imate dijabetes, usporite ili sprečite njegov razvoj:

jedite jela svaki dan u isto doba dana
provjerite sa svojim liječnikom koje su fizičke aktivnosti najbolje za vas
uzimajte lijekove svaki dan u isto doba dana
provjeravajte razinu šećera u krvi. Javite se liječniku ako je previsoka ili preniska u periodu od 2-3 dana
provjeravajte stopala da li postoje ogrebotine, žuljevi, otekline, crvenilo ili urezani nokti.
četkajte zube i desni svaki dan
provjerite sa liječnikom uzimanje aspirina svaki dan ako imete srčano oboljenje

"TOTALNA TERAPIJA"

Bez zdravlja ništa ne vredi

Istorija gladovanja

Gladovanje je čoveku najstarija poznata terapeutska metoda. Pre pojave veštine lečenja čovek se instiktivno uzdržavao od hrane dok mu se zdravlje ne bi poboljšalo.
Gladovanje se koristilo kroz istoriju, pa i danas, ne samo u terapeutske svrhe lečenja, nego u cilju podmlađivanja i regeneracije organizma. Ono je najdelotvorniji način pročišćavanja tela od nagomilanih otpadaka.
Kroz istoriju medicine gladovanje se smatralo najpouzdanijim lekovitim i podmlađujućim sredstvom. Otac medicine, Hipokrat, je i sam preporučivao gladovanje protiv bolesti, kao i Galen i Paracelzus. Mnogi mislioci poput Platona i Sokrata takođe su ga upražnjavali radi postizanja veće mentalne i fizičke sposobnosti.
Suprotno uobičajenom verovanju, organizam ne biva oslabljen ili iscrpljen, već suprotno - zdravstveno stanje biće poboljšano, a fizički i mentalni kapaciteti povećani i organizam podmlađen.
Dolaskom moderne medicine i hemijskih lekova, ovaj od davnina poznat metod je pao u zaborav, pa se na njega danas gleda vrlo podozrivo. Srećom, ljudi se ponovo okreću prirodi, a samim tim i naučnici kreću u istraživanje ovog metoda, pa se i u Evropi i Americi javljaju klinike, koje ga uspešno sprovode u cilju lečenja i prevencije bolesti.
Svaku ćeliju organizma treba nahraniti kiseonikom i hranljivim materijama. Usled nedostatka hranljivih materija, usporenog metabolizma, statičnog načina života, nedostatka svežeg vazduha, stresa, prekomernog unošenja aditiva i konzervansa kroz ishranu, nedostatka fizičke aktivnosti, ćelije nemaju potrebnu hranu, počinje njihovo propadanje i degeneracija, kao i proces taloženja otrova u organizmu.
Tako neotporan organizam napadaju razne bolesti. Ukoliko ćelije propadaju brže nego što se izgrađuju nove ubrzava se i proces starenja.
Uzdržavanjem od hrane moguće je ozdraviti i podmladiti organizam, a objašnjenje je vrlo logično: za vreme gladovanja organizam ne dobija čvrstu hranu, naročito proteine i masti pa će u procesu autolize ili samoprobave početi da koristi sopstvene rezerve i to uvek istim redosledom. Tu i leži tajna delotvornosti gladovanja: organizam će prvo "pojesti" ćelije koje su bolesne, oštećene i stare. Za vreme gladovanja organizam će se hraniti najlošijim materijama, kao što su tumori, apscesi, oštećena tkiva, masne naslage.
Zdrava tkiva, vitalni organi i žlezde potpuno su pošteđeni ovog procesa. Ujedno se u toku gladovanja podstiče izgradnja novih ćelija. Uz pomoć jetre, bubrega, pluća i kože mnoštvo nagomilanih otrova se izbacuje iz organizma.
Gladovanjem pomoću čajeva i tinktura, kada se ne unosi čvrsta hrana, telo će izgoreti sve manje vredne proteine i masti. Sokovi se apsorbuju neposredno u krvotok bez uobičajenog procesa varenja.
Terapiju gladovanjem je tridesetih godina prošlog veka primenjivao dr Oto Buhinger i prema njegovom iskustvu ona predstavlja jedini put ozdravljenja. Ovu terapiju je austrijski iscelitelj Rudolf Brojs kroz svoju praksu usavršio i prilagodio današnjem načinu života. Pod imenom "totalna terapija" danas se sprovodi na mnogim klinikama u svetu, iako nije priznata od strane zvanične medicine. (Ne sme se zaboraviti niti podceniti podatak objavljen 1986. godine da je ovom terapijom izlečeno preko 40 000 obolelih od raka i drugih bolesti).
Iskustvo onih koji su primenili ovu terapiju ukazuje na mogućnost lečenja obolelih od raka i drugih opakih bolesti, ukoliko pokažu veru, hrabrost i snagu da je u potpunosti sprovedu. Suština ove terapije je gladovanje uz upotrebu čajeva, tinktura i odgovarajućeg soka u trajanju od 42 dana.
Kod bolesnika koji su prethodno bili lečeni medicinskim metodama, koji su primali zračenja i snažne citostatike - imunitet biva oslabljen i oštećen. U tom slučaju treba najpre ojačati organizam i vratiti imunitet pa tek onda primeniti terapiju.
Rak i slične bolesti mogu se uništiti jedino izgladnjivanjem, a ako se tome doda i jaka vera u Boga, uspeh je neminovan.
Za sve vreme gladovanja, ma koliko ono trajalo, ne smete da se pasivizirate. Nastavite sa svojim redovnim fizičkim aktivnostima, aktivno šetajte ili lagano radite telesne vežbe.
U poslednje vreme se sve više i zvanična medicina bavi proučavanjem fenomena gladovanja i njegovim blagotvornim delovanjem na ceo ljudski organizam. To studiozno rade uglavnom naučno-medicinski instituti u Evropi, kao što je institut "Karolinska" u Švedskoj pod nadzorom dr Reizensteina i dr Kellberga. Među zastupnicima ideje gladovanja kao metoda lečenja nalazi se i nobelovac dr Ragnar Berg koji kaže da je i sam nekoliko puta gladovao, zatim dr Verner Zabel, dr Buchinger i mnogi drugi.
Među najpoznatije pobornike terapije gladovanja u cilju lečenja raka i drugih opakih bolesti spada legendarni Rudolf Brojs iz Bludenza u Austriji. Radi se o poznatom narodnom lekaru koji se preko 40 godina izuzetno uspešno bavio ovom metodom.
Ništa u životu nije slučajno, pa ni to da sam igrom sudbine živeo i radio 26 godina u istom gradu (Bludenz - Austrija) kao i legendarni iscelitelj Brojs.
.

"TOTALNA TERAPIJA"

Gladovanje kao metod lečenja

Izraz rak-rana narod vrlo često koristi kao sinonim za nepremostivo, nepobedivo ili veoma teško stanje. Međutim, govoreći o raku kao bolesti savremenog doba, tačna je samo poslednja tvrdnja, da je to veoma teško, ali ne nužno nepremostivo ili nepobedivo stanje. Zapravo, prvi korak u borbi protiv ove opake bolesti je pobediti samog sebe, odnosno pobediti sopstveni strah koji normalno nastaje posle prvog saznanja da se ova bolest uvukla u organizam, ali i pobediti zabludu da je shodno tome kraj neminovan.
Nakon toga naoružajte se upornošću koja će Vam biti neophodna i pročitajte sledeće redove. Pri tome imajte u vidu da autor ovih redova nema nameru da Vam preporuči da u potpunosti zanemarite odlazak kod sopstvenog lekara ili da u potpunosti zanemarite njegove savete.
Savremena medicinska saznanja, nažalost, još uvek nisu u stanju da pruže složenu hemijsku formulu u vidu tableta, injekcija ili nečeg sličnog, koja bi izvesno lečila od raka. To što Vam predlažem nije nikakav čudotvorni lek već snaga Vašeg sopstvenog organizma.
Ljudski organizam je tako "ukomponovan" da čovek u slučaju bolesnog stanja nagonski gubi apetit i bitno manje jede, odnosno gladuje dok takvo stanje traje. Životinje se ponašaju potpuno isto.
Kroz celu istoriju čovečanstva gladovanje se smatralo vrlo bitnim metodom lečenja. Neki su čak govorili i o "unutrašnjem lekaru" koji se nalazi u svakom organizmu.
Danas skoro niko ne spori činjenicu da se gladovanjem pospešuje izbacivanje štetnih supstanci iz organizma. Gladovanjem se prekida hranjenje tumora, a da se istovremeno u organizmu bude sopstvene, unutrašnje snage koje ga pročišćavaju i revitalizuju.
Budite sigurni, iskustvo je to pokazalo, da na taj način nećete oslabiti organizam, već naprotiv, uz pomoć čajeva, tinktura i soka od pšenične trave probudićete u njemu do tada skrivenu snagu kako biste izašli na kraj sa bolesnim stanjem.
U toku terapije gladovanjem telo će koristiti vlastita rezervna tkiva. Doći će do "samosagorevanja" tkiva, ali ne bilo kojim redom, već će telo sagoreti prvo stara, bolesna i mrtva tkiva. Zapravo, organizam će se hraniti masnim naslagama, tumorima i oštećenim tkivima.
Možda zvuči čudno, ali je definitivno utvrđeno da se istovremeno pospešuje izgradnja novih, zdravih tkiva. Ovo je zbog toga što se proteini u ljudskom organizmu i druge materije razgrađuju i nanovo izgrađuju, prelazeći iz jednog stanja u drugo.
Za vreme gladovanja pomoću soka od pšenične trave i čajnih mešavina itekako se stimuliše izbacivanje štetnih materija. Količina ovih materija u mokraći je mnogostruko veća od uobičajene.
Gladovanje pruža i pravu relaksaciju probavnim i drugim organima. Posle njega probava je neuporedivo bolja.
Jednom rečju, gladovanje uz istovremenu upotrebu soka od pšenične trave povoljno utiče na kompletan organizam. Tumor se smanjuje ili nestaje, krvni pritisak se normalizuje, poboljšava se rad jetre, bubrega, srca, pluća i svih drugih organa. Pri tome ne treba prenebregnuti ni mršavljenje u estetskom smislu reči, jer nema pouzdanijeg i zdravijeg načina mršavljenja, bez upotrebe štetnih i skupih preparata kojih ima u ogromnom broju.
Sve to skupa se povoljno odražava kako na fizičku, tako i na psihičku stabilnost ličnosti.
Skeptici bi rekli da višednevno gladovanje može ugroziti vitalne funkcije organizma. Ovo jednostavno nije tačno. Iskustvo je pokazalo da gladovanje od četrdeset i više dana, uz upotrebu čajeva i soka od pšenične trave, ne ostavlja nikakve štetne posledice po organizam, već prouzrokuje potpuno suprotan efekat.
Dodajmo da ako se boluje od kancera, kardio-vaskularnih ili neke druge teške bolesti, neophodan je nadzor lekara. Ovo je bitno, pogotovo ako postoji bilo kakva sumnja u pogledu ove metode ili ako gladovanje traje više od dvadeset jedan dan.
Inače, gladovanje od četrnaest dana dva puta godišnje iskreno preporučujem kao potpuno bezopasno i zdravim osobama u cilju regeneracije kompletnog organizma.

"TOTALNA TERAPIJA"

"Totalnom terapijom" u borbi protiv bolesti

U praksi se gladovanje od 42 dana pokazalo kao optimalna dužina trajanja terapije.
Moje iskustvo mi samo potvrđuje ovaj, već odavno oprobani, provereni i najjednostavniji metod isceljenja.
Suština terapije je uzdržati se 6 nedelja od uzimanja čvrste hrane i sa verom u Boga i ozdravljenje, dozvoliti da se aktivira unutrašnja sila organizma koju svi mi posedujemo.
Zahvaljujući odličnoj kombinaciji čajnih mešavina, tinktura i soka od pšenične trave nastaće proces izlučivanja toksina.
U daljem toku podstiče se rad bubrega, prečišćava krv, upale se smiruju, a poremećaj disanja ćelija se otklanja.
Za vreme trajanja terapije organizam obično izgubi do 15 kg težine, što ne dovodi ni do kakvog psihofizičkog poremećaja, već naprotiv, telo postaje vitalnije, pokretljivije, a mentalna i radna sposobnost se povećavaju, pa ovu terapiju možemo sprovoditi i preventivno.
"Totalna terapija" okrepljujuće deluje na organizam, poboljšava krvnu sliku, blagotvorno deluje na bolesti zglobova, ali je i najefikasniji način mršavljenja.
Ukoliko se sprovodi u preventivne svrhe i u cilju mršavljenja, ne treba da traje duže od 21 dan.
Znajte da niste prvi koji primenjuje ovu terapiju. Milioni ljudi su to učinili pre vas.
Uveren sam da ćete biti iznenađeni čudesnim zdravstvenim i podmlađujućim delovanjem gladovanja.

U prilog "totalnoj terapiji"

Do sada je u svetu potrošeno više desetina hiljada milijardi američkih dolara za razna istraživanja bolesti raka. Time se bavi bezbroj naučno-istraživačkih ekipa sa instituta, ali nažalost, bez nekog posebnog rezultata. Ono do čega se došlo jesu zračenja, hemoterapija, masovna upotreba citostatika ili hirurško odstranjivanje bolesnog tkiva. Ništa od toga nije zadovoljavajuće. Hirurškom intervencijom se odstranjuje deo bolesnog organa ili ceo organ, što znači da ne može da mu se vrati prvobitno, zdravo funkcionisanje, a često dolazi i do pravog sakaćenja. U ostalim slučajevima dolazi do uništavanja imuno sistema kompletnog organizma, te tako bolesnik ne samo da nije izlečen, već je podložniji novim bolestima. "Totalna terapija" kao alternativa ovome je neuporedivo bolji i efikasniji način borbe protiv raka. Ne samo da dovodi do izlečenja, već nema nikakvih neželjenih posledica po imuni sistem organizma, vraća osnovnu funkciju obolelog organa, po okončanju lečenja ne pravi nove invalide i neuporedivo manje košta.
Bez velikih i nepotrebnih reči, o ovome svedoče na desetine hiljada izlečenih.

Zašto?

I pacijenti i lekari često postavljaju jednostavno pitanje: zašto i pored velikih medicinskih dostignuća današnjice pojedine bolesti ostaju neizlečive godinama, pa i decenijama?
Jedan od mogućih odgovora je prekomerna upotreba hemijskih zaštitnih i drugih sredstava.
U poljoprivrednoj proizvodnji masovno se koriste hemijska sredstva za povećanje prinosa. Slična situacija je i u stočarstvu i živinarstvu. U prehrambenoj industriji takođe se koriste najrazličitije hemikalije u obliku aditiva, konzervansa, zaslađivača i slično. Naftalin u raznim oblicima se koristi kao insekticid, a u sebi sadrži jedan od najjačih otrova - arsenik. Ne smemo zaboraviti ni kozmetička hemijska sredstva čija upotreba često prelazi granicu razuma. Nerazumno trujemo sebe i svoju okolinu. Zaključak izvedite sami.

TOTALNA TERAPIJA

Primeri ishrane pre početka "totalne terapije"

I
Doručak: čaša soka od cvekle
Ručak: 2 supene kašike borovnice izmiksati u 1/4 l sojinog mleka
Večera: povrtna voda 1/4 l sa dodatkom 1 kafene kašike đumbira.
II
Doručak: čaša soka od ananasa i šargarepe 50/50
Ručak: čaša soka od cvekle
Večera: čaša pirinčane vode
III
Doručak: miksane klice u zelenom čaju
Ručak: skuvati jedan paradajz i izmiksati, začiniti đumbirom
Večera: čaša soka od cvekle
IV
Doručak: čaša soka od ananasa i šargarepe 50/50
Ručak: miksane klice u zelenom čaju 1/4 l
Večera: povrtna voda od suvog voća
V
Doručak: miksane klice u sojinom mleku
Ručak: supa od crnog luka sa kafenom kašikom đumbira
Večera: čaša soka od celera
VI
Doručak: čaša povrtne vode od svežeg voća
Ručak: sok od rotkve i celera 50/50
Večera: čaša soka od šargarepe
VII
Doručak: sok od čuvarkuće
Ručak: čaša povrtne vode od svežeg spanaća i brokolija
Večera: pirinčana voda

TOTALNA TERAPIJA

Nagli prelazak na čvrstu hranu može biti koban. Zato on traje onoliko dugo koliko je trajala terapija.
Prvih dana po završetku terapije, unositi uglavnom tečnu hranu i to u razumnoj količini.

Primeri ishrane za prvu nedelju nakon "totalne terapije":

I
Doručak: čašu jogurta razrediti sa prokuvanom vodom ili čajem i uzimati polako, gutljaj po gutljaj, tokom prepodneva.
Ručak: čaša soka od šargarepe.
Večera: šolja čaja od šipka zaslađenog kafenom kašikom malteksa (ječmeni slad).
II
Doručak: čašu razređenog jogurta izmiksati sa jednom supenom kašikom voća (jagoda, malina, kupina, ribizli).
Ručak: 2 dl bistre supe od povrća (brokoli, karfiol, šargarepa, celer...).
Večera: šolja pirinčane vode.
III
Doručak: 1 kašiku bilo kojih klica izmiksati u čaši soka od celera.
Ručak: 1/3 banane izmiksati u čaši sojinog mleka.
Večera: šolja kompota od šljiva (šljive ne jesti).
IV
Doručak: 1 supenu kašiku semenki suncokreta izmiksati u čaši soka od cvekle.
Ručak: skuvati jedan paradajz u 3 dl vode i izmiksati.
Večera: pire od jedne jabuke i kašiku klijale geršle.
V
Doručak: 1 supenu kašiku badema, lešnika ili oraha izmiksati u čaši sojinog mleka i zasladiti 1 kafenom kašikom malteksa.
Ručak: napraviti ređu kašu od 2 dl proključale vode i 1 - 2 kašike integralnog pšeničnog ili raženog brašna.
Večera: kaša od prokuvane šargarepe.
VI
Doručak: 1/2 banane izmiksati u čaši surutke.
Ručak: u 1/4 l pirinčane vode izmiksati 1 supenu kašiku klijale pšenice.
Večera: šolja čaja od matičnjaka zaslađenog supenom kašikom malteksa.
VII
Doručak: šolja voćne salate (bez citrusnog voća).
Ručak: šolja retko skuvanog integralnog pirinča.
Večera: ređa supa od celera.

Svaki obrok tokom prvih sedam dana treba uzimati kašikom, odnosno gutljaj po gutljaj, nikako naglo niti sve odjednom.
To znači, 2 - 3 gutljaja ili kašika, pa tek nakon 20 - 30 minuta ponovo.

Za vreme "totalne terapije" ne treba remetiti uobičajeni tempo života. Nije potrebno nikakvo posebno mirovanje, naprotiv, što više šetnje u prirodi i laganih vežbi.
Ukoliko živite u urbanoj sredini, poželjnije je ako ste u prilici da ovu terapiju sprovedete u priridnom okruženju - banji ili planini na primer.


Čim upoznamo bolest, već smo blizu ozdravljenja!

Da biste izlečili posledicu, treba najpre ukloniti uzrok. Pre svega treba obratiti pažnju na ishranu, a to znači: izbaciti iz upotrebe belo brašno, beli šećer, rafinisanu so, konzerviranu hranu, meso i mesne prerađevine... i preći na ono za šta je čovek stvoren - presnu hranu. To znači, žitarice (koje treba da čine 50% ishrane), voće i povrće u velikim količinama (oko 30%), umesto crvenog mesa i visoko zasićenih životinjskih masti koristiti morsku ribu i plodove mora, odnosno koristiti namirnice bogate vitaminom D za koji se veruje da deluje protiv kancera dojke. Umesto prerađenih ulja i svinjske masti koristiti hladno ceđena biljna ulja, pre svega maslinovo, kukuruzno, sojino, susamovo, laneno... Pijte zeleni čaj, žalfiju, neven, čaj od pečurke šitake, sok od pšenične trave, sveže ceđene sokove od šargarepe, cvekle, celera, bele rotkve.
Da je rak izlečiv pokazuju nam primeri više hiljada ljudi koji su se izlečili "totalnom terapijom" - metodom gladovanja.

Ako pratite prirodu ne možete pogrešiti, a ljubav prema prirodi je jedina ljubav koja Vas neće izneveriti. Bog nam je darovao lek u prirodi, a razuman čovek ga ne gazi.


Ukoliko sami sprovodite ovu terapiju, recepturu za spravljanje čajnih mešavina i soka od povrća možete naći u Brojsovoj knjizi. Naročito treba voditi računa o kvalitetu bilja. Ono mora biti sa nezagađenog područja, propisno osušeno i pravilno skladirano. Ne treba koristiti staro i industrijski gajeno bilje.

Izvod iz knjige "Bez zdravlja ništa ne vredi"-Ljubiša Stojanović.

Timijan - Thymus vulgaris



Timijan je sličan majkinoj dušici, ali je viši i stabljika mu ne puzi po zemlji, nego raste uspravno (do 30 cm); listovi su uži, cvasti nisu tako zbijene i biljka ne raste kod nas divlje, nego se gaji. Droga je gornja polovina biljke u cvetu, list (najbolja droga, jer ima najviše etarskog ulja i tanina), etarsko uje i timol (Thymi herba, foliurn, aetheroleum et thymolum). Mlade grančice su četvorouglaste, kratke i gusto obrasle beličastim dlačicama, a starije su oble, gole i drvenaste. Lišće je sitno, sedeće ili na kratkoj dršci, u celini duguljasto, skoro iglasto , po obodu, celo, nadole jako povijeno, kruto, od gore skoro golo, a na naličju obraslo finim, mekim, sivim dlačicama i posuto mrkim kvržicama. Cvast ima oko 5 ružičastih, 3—6 mm dugačkih cvetića na kratkim drškama. Čašica je cevasta, kratko maljava, zelena ili malo ružičasto-ljubičasta i dvousnata: donja ima dva igličasta, a gornja tri tupa zuba. Krunica je ružičasta; donja je usna opuštena i trozuba.


Svojstvenog, jakog, aromatičnog, toplog, oporog ukusa i jakog prijatnog mirisa na timol. U jesen, čim počnu prve kiše, dele se busenovi i rasađuju. Ukoliko je klima toplija i sunčanija a zemljište rastresitije, utoliko su uspeh, prinos i kvalitet bolji. Cveta od juna do oktobra. Gaji se i kao ukrasna i medonosna biljka. bere se gornja polovina biljke u cvetu ili pred samo cvetanje.

Sastav: Timijan sadrži etarskog ulja, malo smole, tanina, gorkih materija i saponozida. Količina ulja zavisi od mnogih okolnosti, a najviše od vremena kad se bere. Najviše ulja ima timijan uzabran oko 2 sata po podne. Aetheroleum Thymi je etarsko uljje dobijeno destilacijom pomoću vodene pare iz svežeg timijana u cvetu. To je bezbojna tečnost, koja brzo postaje crvenožuta ili crvenomrka; jakog mirisa na timol, aromatičnog i ljutog ukusa. Ulje mora imati ni manje od 20% ni više od, 42% fenola: timola i karvakrola. Ima još i cimena, borneola, linalola, pinena i dr.


Upotreba: timijan je lek i začin. Ulazi u sastav raznih preparata protiv običnog, a naročito protiv velikog kašlja, Extractum Thymi fluidum i Sirupus Thymi compositus. Etarsko ulje je zbog prisutnog timola i karvakrola izvrsno antiseptično sredsvo. Ulje ulazi u sastav voda i pasta za usta, lekova protiv vrenja. Timijan, njegovo ulje, a naročito timol daju se protiv crevnih parazita (trihoficalusa, duodenalne ankilostome i oksiura). Timol je izvrstan konzervans. Antidijaroik zbog tanina.

Narodna imena: bosiljak, majčina dušica, manja mažurana, manji sanseg, timas, timljan.

TROSKOT


Troskot (Polygonum aviculare L.) pripada porodici dvornjača (Familiae Polygonaceae).
Medicinski naziv mu je Herba Polygoni. prirodni je antiinflamatorik, adstrigent, antiseptik, antioksidant, antidiaroik, antimikrobik, antidijabetik, antiflogistik, antihelmetik, antipiretik, diuretik, emolient, ekspektorant, emetik, febrifug, gastro katara, hemostatik, holagog, kardik, kardiotonik, laksativ, relaksant, stimulans, vazokonstriktor.
Druga imena troskota su: oputina, pasija trava, ptičja trava, ptičji dvornik, troskovac. Engleski naziv mu je Knotgrass-Knotweed-Small-leaved knotweed; njemački Vogel-Knoterich, Knoterich-Niedriger Vogel-Knoterich-Verschiedenblattriger Vogel-Knoterich; francuski Renouee des oiseaux-Trainasse; talijanski Corregiola-Coreggiola-Poligono centinodia; slovenski ****, **** ptičja, svinjska kaša, troskavec, žabja solota: srpski: dvornik, pologon, troska, troskot ptičji, truskavac.


Lekovito delovanje

Kod pripreme čajne mešavine za pojedina oboljenja kao što su bolesti pluća, krvi, kože, želuca, creva, materice, bubrega i bešike, troskot je obavezan sastavni deo tih čajnih mešavina. Kažu da svaki travar ima poverenje kojim biljkama može verovati ili imati poverenja to jest za sigurno njihovo lekovito delovanje, a u ovom slučaju to se tiče i troskota. Evropsko-nemačka komisija preporučuje uzimanje troskota za lečenje tegoba s respiratornim katarom, kao ekspektorant za liječenje kašlja, prehlade, bronhitisa, kao i sva zapaljenjska i infektivna stanja sluznica usta i grla (u tu svrhu koristi

Čaj

1 čajna kašičica bilja, 2 dl vode,
Uputstvo za pripremu: vrućom vodom prelijemo bilje ili kratko prokuvamo, poklopimo da odstoji 1 sat i procedimo. Biljku možemo prethodno natapati 2 sata.
Uputstvo za upotrebu: uzimamo 2-3 šalice čaja na dan.


Tinktura

200 grama troskota, 1 lit 70-postotnog alkohola,
Uputstvo za pripremu: natopimo 30 dana u alkoholu bilje i procedimo.
Uputstvo za upotrebu: uzimamo 3 puta po 10-15 kapi na dan s malo vode ili čaja.

Vino

Ako 1 čajnu kašičicu troskota kratko prokuvamo u vinu 2 dl vina i pustimo da odstoji 1 sat i procedimo pijemo za jačanje.

Iz istorije

Latinski naziv aviculare dobija po grčkom »avis« što u prijevodu znači ptica, jer su ptice jele semenke troskota. Najstariji zapisi datiraju iz vremena kineske dinastije Shin-nong oko 3000. godina prije rođenja Krista, koji govore o lekovitoj upotrebi troskota. Lekovitost troskota primjenjivali su za liječenje Plinije i Dioskorid.
se ekstrakt troskota koji ima svojstvo antibakterijskog i antiupalnog delovanja, gingivitisa, bakterijskih infekcija zubnog mesa itd.), te za podsticanje biosinteze prostaglandina, flavonoida itd. Narodna medicina tradicionalno koristi lekovito djelovanje troskota u lečenju: pluća i disajnih puteva (astma, bronhitis, tuberkuloza, katar bronha, porebrica, upala pluća, laringitisa, tegobe s grlom i zubnim mesom, grlobolje,zapaljenja ždrela itd.), bolesti krvi (detoksikacija krvi kod kožnih i ostalih bolesti, čišćenje ili pročišćavanje krvi, jačanje krvi, regulacija-regulira itd.), bubrega i bešike (bubrežnih kamenaca koje rastapa, infekcije bubrega i bešike, infekcije bakterijama, prehlade bešike, krvarenja, krv u mokraći, katara bešike, kod tegoba s mokrenjem, oligurije, za jače mokrenje i izlučivanje mokraće, grčeva mjehura i mokraćnih puta, za izbacivanje kamenaca, izbacivanje pijeska iz bubrega i bešike itd.).


Deluje i protiv celulita

Troskot može pomoći i kod bolesti želuca i creva (prehlađenog želuca, čireva u želucu i na dvanaestopalačnom crevu, katara želuca i creva, za jačanje želuca, enteritisa, proliva, dijareje, kod tragova – prisutnosti krvi u stolici, dečjih proliva, dizenterije, bakterijskih upalnih stanja želuca i creva, raznih parazita, krvarenja creva, povraćanja, podrigivanja, krvarenja hemoroida, zapaljenja hemoroida itd.), ženskih bolesti (belog pranja, infekcija, jakih menstruacija, menoragije, dismenoreje, bolnih menstruacija itd.), bolesti jetre i žuči (za detoksikaciju jetre, za jače izlučivanje žuči, žutice, žučnih kamenaca, masne jetre, itd.) zapaljenja očiju i zapaljenja uva (koristi se sveža kaša od listova, itd.), dijabetesa, zaraznih bolesti s povišenom telesnom temperaturom, pa čak i protiv celulita.

Listovi troskota deluju kao antiheletik, diuretik i emolient, a cela biljka kao antiheletik, antiflogistik, adstrient, holagog, diuretik, febrifug, hemostatik, kardiotonik, lithotriptik (rastvara kamence) itd. Sveži sok koristimo za zaustavljanje krvarenja iz nosa, umiruje bolno mokrenje i kao diuretik, ekspektorant, vazodiletator, hemostatik itd. Seme troskota je emetik i purgativ. Koren je dobar antidiaorik i antihelmetik

TAMJAN


Tamjan i sveće ugrožavaju zdravlje: Opasan "sveti dim"
Nećete verovati: "sveti dim" ugrožava zdravlje! Otapanje tamjana i sagorevanje sveća u crkvama ispuštaju opasna isparenja.


Upravo su to ustanovili nemački istraživači sa Univerziteta u Esenu, a obelodanio stručnjak za zagađenje atmosfere Stefan Veber. Prethodno proučavanje u Holandiji ukazalo je da su gasovi nastali ovakvim gorenjem otrovniji nego što se pretpostavljalo. Čak i od izduvnih gasova automobila!

Mnoštvo istraživanja potvrdilo je štetno delovanje usputnih sastojaka izgorevanja napolju, poteklih iz vozila ili termoelektrana. Naučnici su često ispitivali i pojedine izvore zagađenja u prostorijama, uključujući peći. Ali samo nekoliko puta su merili delovanje na zdravlje svećnjaka i kandila u bogomoljama, ponekad pretrpanim vernicima, koje nemaju nikakvo provetravanje.

Stefan Veber je novo merenje upriličio u katedrali Svetog Engelberta u Milhajmu (Nemačka). Postavio je dva uređaja koji su neprestano upijali uzorke 13 dana, počevši od Badnje večeri 2004. Praćene su dve vrste čestica u vazduhu: nešto veće od deset mikrometara u prečniku i desetostruko manje. I jedne i druge ugrožavaju srce, pluća i arterije. (Mikrometar je hiljaditi deo milimetra.)

Tamjan i sveće su najviše goreli pred ponoć, u ranim jutarnjim satima na Božić, sledećih nekoliko dana i uveče pred Novu godinu. Ostalih dana su paljene samo sveće.

Količina i krupnih i sitnih čestica se udvostručila kada su bile upaljene sveće. A čak sedam puta bio je veći iznos krupnih, a devet puta sitnih kada su istovremeno gorela kandila!

Iako je nagomilavanje naglo opalo posle gašenja sveća, još 24 sata su se zadržali opasni sastojci u vazduhu posle gorenja i sveća i kandila.

Tea de Koka sa Univerziteta Mastriht u Holandiji, međutim, zabrinjava i skromno povećanje izazvano izgaranjem sveća. U nekoliko ispitivanja on je dokazao da su krupne čestice štetnije, jer se u telu lako udružuju sa ostalim činiocima slobodnih radikala. Odranije je poznato da slobodni radikali oštećuju ćelije.

Holandski istraživač je, posle devet sati sagorevanja sveća u jednoj kapeli, zabeležio deset puta više slobodnih radikala u česticama iz plamena nego pokraj veoma prometnih ulica.

Uprkos kratkotrajnom izlaganju u bogomoljama, procenjuje se da su moguće zdravstvene tegobe kod pojedinih vernika, pogotovo kod astmatičara. Niko još nije izučio da li ima više obolelih od raka među sveštenicima i redovnim vernicima.

Tamjan se koristi i za uklanjanje neprijatnih mirisa u stanovima

Tromboflebitis


"Tromb" znači krvni ugrušak a "flebitis" zapaljenje vene, tromboflebitis se javlja kada krvni ugrušak izaziva zapaljenje jedne ili više vena. Najčešće se javlja u venama nogu, veoma retko zahvata venu ruke ili vrata.

Zahvaćena vena može da bude blizu površine kože - površinska tromboza ili u veni duboko unutar mišića - dubinska venska tromboza.

Često je izazvana dugim periodom mirovanja npr. posle dugačkog putovanja avionom ili kolima, usled dugog ležanja tokom oporavka posle operacije. Dugi periodi bez aktivnosti dovode do usporenog protoka krvi što stvara uslove za stvaranje krvnog ugruška. Drugi mogući uzroci su paraliza npr. usled moždanog udara, neki tipoivi raka, lečenje estrogenom, debljina, proširene vene kao i nasledna sklonost.

Simptomi tromboflebitisa su: crvenilo, povećana toplota, oticanje i bol u zahvaćenom području.

Kada je zahvaćen deo površinske vene pojavljuje se čvrsta, bolna guka odmah ispod površine kože. Ukoliko je zahvaćena neka dubinska vena noge ona može da otiče, otok je bolan a ovi simptomi su vidljiviji ukoliko osoba stoji ili se kreće. Ovo stanje može biti praćeno groznicom ali većina ljudi sa dubinskim tromboflebitisom nema nikakve simptome.

Lekaru se treba javiti ukoliko se pojavi otečena vena, ukoliko je oteklina povišene temperature i crvena. Hitnu pomoć treba zatražiti ukoliko se javlji veliko oticanje sa intenzivnim bolom ili praćeno visokom temperaturom ili problemima sa disanjem.Ovakvi simptomi mogu da ukažu na dubinsku trombozu i putovanje tromba krvlju ka plućima.

Ukoliko se tromboflebitis pojavio na nekoj površinskoj veni retke se pojavljuju komplikacije dok se kod tromboflebitisa u dubinskim venama mnogo češće ozbiljne komplikacije koje mogu biti:

Plućna embolija kod koje krvni ugrušak putuje kroz krvne sudove pluća gde može da dospe do plućne arterije što je opasno po život; srčani ili moždani udar. Oštećenje vena usled kojih venska krv ne teče normalno ka plućima pa mogu nastati komplikacije kao što su: proširene vene, oticanja nogu (edem), diskoloracija kože i ulceracije kao i trajna opstrukcija vene.

Kod površinskog venskog tromboflebitisa lekar obično preporučuje neke nestereoidne anti-inflamatorne lekove, stavljanje toplih obloga na bolno mesto, držanje noge ispruženo i blago uzdignute. Simptomi se povlače tokom jedne do dve nedelje.

Lečenje dubinskog tromboflebitisa traje nekoliko meseci uz stalni lekarski nadzor.