Kada voljeni odu...

[Bojana2311]

Jako mi je zao, Svarglo, primi moje saucesce.
Doci ces sebi, polako, dan po dan...ljubim te.

[SVARGLA]

Hvala Bojanice

[SVARGLA]

Vlada i m.defranza hvala i vama
Tako se i tjesim,nema vise muka,ali nema ni njega...

[cikiciki]

svargla primi moje saucesce,jako mi je zao,nadam se da se nije mucio..
I moj otac je jako lose,po meni pitanje je dana..ne znam kako cu izdrzati sve ovo..

[SVARGLA]

hvala cikiciki
Pa mucio se mjesecima,bolovi i ostalo,a sam kraj nije bio ni jednostavan,ali ja sam se plasila jos komplikacija,ali se nisu desile,nije mu bilo lako,ni psihicki ni fizicki,ali su muke gotove....
Tebi zelim puno snage i izdrzaces,vjeruj,kad sam ja mogla svako ce!

[Imelda]

Svargla primi moje iskreno saucesce.

[cikiciki]

i kod mene je ista situacija,mesecima ima jake bolove,a svaki dan je sve gore i gore,prosto ne mogu da verujem da neko moze toliko da se muci..
nemam pojma kako da pomognem sebi,o cemu da razmisljam,cemu da se nadam..

[Bojana2311]

cikiciki,
ako dozvolis, moram da ti odgovorim...kako da pomognes sebi. Tako sto ces pomoci ocu, ako nista drugo, olaksati mu muke. Ne znam u kakvom je stanju, ako je bas jako lose, mazi ga po ruci, ljubi ga, pricaj mu, zagrli ga.
Pricaj mu bilo sta, skreni mu misli, ako je pri svesti, probaj da ga zasmejavas malo...ja sam do poslednjeg dana svog oca zamejavala, uskoro ce 6 meseci kako nije sa nama, i boli, jos uvek jako boli, ali znam da sam uradila sve sto sam mogla. Ljudi su mi se cudili zasto nosim u bolnicu mobilni sa snimljenim malim Pericom, kako cita pismo deda Mrazu, a ja sam to radila jer je moj otac to voleo, i zajedno smo se uvek puno smejali. Orila se bolnicka soba od njegovog smeha, par nedelja pre njegove smrti. Znala sam da ce me boleti, ali sam dok je jos bilo vreme oca stavila u prvi plan, a sebe sam ostavila "za kasnije".
Ne zameri mi, razumem te, ali daj sada puno ljubavi i paznje ocu, veruj mi da ce ti biti tako lakse...

[Jana79]

Svargla nedaj se, jako mi je zao, primi moje iskreno saucesce.
Cikiciki Bojana je apsolutno u pravu. Ti ces uciniti sve sto mozes i vise od onoga sto mozes, a bozja volja je bozja volja. Bice sta bude.. Drzi se.

[cikiciki]

Bojana 2311: naravno da sam tu pored njega sve vreme,da se trudim da mu olaksam koliko je to moguce,da svaki trenutak provodim sa njim,ali toliko je tesko..
znam da vreme leci sve,ali ne znam kako da zamislim zivot bez njega..ne mogu da podnesem cinjenicu da je kraj blizu..ne znam kada cu se smejati ponovo..

[Bojana2311]

O tome pricam, ne razmisljaj unapred kako ces bez njega, to je uzaludno trosenje energije. Vreme ne leci sve, vreme zaleci, i vremenom naucis da zivis bez nekog voljenog. Nezahvalno je pricati unapred, jer ne mozes znati kako ces se osecati kada dodje do najgoreg.
I nikada, nikada neces moci unapred da se pripremis za smrt najblizih.

Dok je moj otac bio ziv, kratko vreme sam provela razmisljajuci kao ti, i mislila sam da cu se raspasti od tuge kada dodje do "toga". Onda sam se trgla, i pred nim glumila kao da je milion godina pred nama, zivela sam za trenutke sa ocem, kuvala mu, pricala, zasmejavala ga, odnosila mu unuka da ga vidi, hranila ga.
Kada je umro drzao me je neki bes, nepravda, i hiljadu obaveza...i samo sam mislila kako "tatu vise nista ne boli". Uz potoke suza, od onda do sada, sada cak i vise...
Toliko sam plakala da vise nisam znala ni zbog cega placem, zalim li sebe sada, mamu koja je ostala bez muza, svog sina, koji nema dedu, ili zbog tate sto ce da propusti sve lepe dogadjaje...
Zato ti napisah, za suze ce biti vremena, na zalost, ti sada daj sve od sebe, i misli samo na "sada" i "danas", zivi zajedno sa ocem za "svaki trenutak", jer nikada neces biti dovoljno spremna.
Drzi se, cikiciki!

[Natasa1980]

Svargla, moje iskreno saucesce. Sta da ti kazem, drzi se... Stvarno mi je zao...

[Anjso]

Svarglo,primite moje iskreno saucesce.

[SVARGLA]

Hvala vam svima,ljubim vas

[neoplanta]

Svargla moje iskreno saučešće, baš sam se pre neki dan zapitao kako li vam ide, da li borba još traje.
Reč "moraš ostati jak", "zivot teče dalje", i slične, ne znače puno, barem meni nisu, više sam ih slušao kako jednostavno po inerciji ljudi izgovaraju, i meni udje na jedno uho, na drugo izadje. Pisao sam i ovde svoje misli, nije lako nikako.
Jedina vazna stvar koju morate znati, kako švargla, tako i svi ostali, da sa ove tačke , u ovom tunelu, trenutno ne vidimo svetlost. Koliko god ti neko govorio da će biti bolje, ti jednostavno u ovom trenutku ne vidiš to.
Reče mi jednom jedna rodjaka. Proćiće vreme, neće ti biti puno lakše, već tek mrvicu. e ta mrvica je dovoljna taman toliko da u datom trenutku mozes da nastaviš dalje.
Nastaviti dalje kroz ovaj tunel, sve dok se ne vidi jednog dana svetlost, i zivot ponovo ima smisla.
Verujte mi, da evo prvi put u zadnjih deset godina mi kreću suze. Imam neku barijeru, ne znam ni sam kako da vam opišem. Toliko ljudi je umiralo oko mene, pa evo i tatinu sahranu sam bez suza prebrodio. Sada kroz suze vam moram reći, ZIVOT IMA SMISLA, I DA, BIĆE BOLJE, KOLIKO GOD MI TRENUTNO NE MOZEMO TOLIKO U DALJINU DA VIDIMO!