Kada voljeni odu...

[Jana79]

Ako je udzbenik za studente MF u Beogradu, onda bi trebalo da znam
Hvala ti na pitanju, danas sam onako.. Pocela sam da radim, pa i ta obaveza dobro dodje.
A kako ste vas dve na ovu vrucinu?

[vlada79]

Danas je dve nedelje kako mi je mama otisla,odvratno se osecam u pm. Sve stvari su i dalje tu,nisam imao snage nista da sklanjam,njena torba,njena solja za kafu,njen mobilni jos ga nisam odjavio..........zivim zivot na standby vec dve nedelje,samleveno se osecam,nemam snage da se pokrenem. Vidim je i dalje,ocekujem je ,naici ce,kao da je otisla na odmor ili sta ja znam pa ce svakog trena da dodje u njenom stilu,bila je veoma pozitivna i sklona salama zena....

[Jana79]

Vlado, primi moje iskreno saucesce
Danas mi je jedna prijateljica rekla da joj je proradila stitna zlezda nakon smrti majke. Imala je neke silne zdravstvene probleme od tog jezivog stresa. Moramo da damo sve od sebe da ne unistavamo svoje zdravlje jer to ni nasi roditelji nebi zeleli. Trudi se da se ne kidas. Drzi se.

[Bojana2311]

Vlado,
i ja imam taj osecaj kao da je tata stalno "tu negde", i posto smo moj tata i ja imali nas interni recnik, kada god dozivim ili vidim nesto smesno, pomislim, moracu da ispricam tati kada "dodje"
A proslo je nesto vise od 5 meseci...mislim da ce nas taj osecaj pratiti ceo zivot, ali ja sam to pocela da prihvatam kao nesto dobro, jer to je deo kada svi kazemo "nastavice da zivi kroz nas"...Ili se ja samo tesim, sta je da je, kako vreme prolazi nalazis nacin da samom sebi olaksas. Razumeces kada prodje malo vremena, veruj mi...
A ako si ziveo sa majkom, da, onda je mnogo teze...stalno se susreces sa njenim stvarima...
Ja sam se odselila pre 5 godina od kuce, pa recimo da mi sad nije strasno kada vidim tatin rukopis, mama je sacuvala, odnosno nije sklonila neke brojeve telefona koje je tata zapisivao...mobilni sam samo iskljucila, imao je pripejd broj, a telefon sklonila tamo gde su sve njegove stvari...tuga ostaje ceo zivot, samo menja oblik...sve je u nama i nasem umecu da nastavimo dalje na ovaj ili onaj nacin. I ne pomaze kada ti neko kaze "MORAS" nastaviti dalje! Pa sta ljudi misle? Da mi to ne znamo? Nastavi dalje kada osetis da si spreman, i ne dozvoli ikome da seje negativnu energiju oko tebe, imas svu slobodu ovog sveta da tugujes na svoj nacin, svojim tempom...bar to imas! I ne daj to nikome! Zvuci besmisleno, ali, veruj mi ima, zivot je pun laznih "milosrdnih andjela" koji ce tek sada da pametuju...bar su takva moja iskustva...

Jano,
Posao odlicno dolazi uz ovu situaciju, zapravo bilo sta, samo da "glava ima o cemu da razmislja"...
Ja sam vredna, jer svaki dan moram da kuvam dva rucka, plus da pravim detetu hleb ( ima na forumu oblast Pedijatrija, i tema fenilketonurija, da ne davim ljude jos i sa tim ), i meni to dobro dodje, ali bi mi dobro doslo i da se malo odmorim. Ja sam sada u fazi, kao ok sam, i samo u trenucima osame, ili tako kada po milioniti put shvatim da ga nema suze krenu bez prestanka...
Ali, svrca je tu, i znam da bi tata bio presrecan da moze da ga vidi...smejem se zbog sina i oca...

[vlada79]

Jana i Bojana hvala, Ma sve sam to vec prosao pre 16 godina kada je tata iznenada umro,tacno prepoznajem sta mi se desava ali je jace od mene.Milion obaveza me ceka koje moram da uradim a nemam snage,lepo vidim kako me razbija depresija .....

Daleko od toga da nisam bio svestan da ce i ona jednog dana otici,takodje sam znao kakav je ishod kada su nam u Martu saopstili dijagnozu,da je bilo koji drugi organ pa i ima sanse ali od pankreasa kao primarnog sa metastazama u jetri se niko nije izvukao,elem pokusao sam vreme koje sam tada imao pred sobom da iskoristim na najbolji moguci nacin pokazujuci koliko mi je stali itd ali nekako uvek ostane ono da je moglo vise ,to je verovatno jednostavno tako.....svakako je najgore onom koga nema i ko ode prerano ali tako je moralo biti,ocigledno da se ovom matorom gore pokvario kantar

Bice bolje,nadam se jer me nada drzi....

[lyki]

Vlado, primi moje saucesce. Tesko je kad ostanes sam bez oba roditelja, ali nazalost povratka nema.
Tuguj, placi, isprazni to iz sebe, ali ne dozvoli da previse dugo traje. Jos je rano da sklanjas njene stvari, i nemoj to da radis, sve do onog trenutka dok ne osetis da si spreman za tako nesto. I idi lagano, dan po dan. I bice bolje, sigurno, vremenom, ne gubi nadu. Jednostavno, sve je jos mnogo sveze i mnogo je rano. Zelim ti sve najbolje!
Jana79, ja vrucine slabo podnosim, a kako mi je i krvna slika slaba, bas mi je tesko. Kad dodjem sa posla nisam nizasta i celo popodne se vucem po kuci kao prebijena macka. Jedva cekam da se maknem odavde i odem malo na more i ohladim se. Valjda ce prestati ove tropske vrucine u skorije vreme..
P.S. Udzbenik je za studente MF u Nisu i Kragujevcu

[Jana79]

Bojana, Vlado, Lyki, drago mi je da ste koliko vidim malo bolje, da ste nasli neku preokupaciju, gurajte, pa valjda cemo izgurati ove najteze dane. I ja sam relativno ok. Strasno sam koncentrisana na to da ne patim i ne zderem se, i za sada mi nekako ide. Naidje mi tako u talasima tuga, pa me prodje, verovatno se i vi tako osecate. Ali zivot ode dalje i sta da se radi.. Sto se posla tice, puno mi znaci, samo bi mi mnogo vise prijao neki fizicki posao a ne ovaj koji radim, al dobro.
Valjda ce i ove vrucine proci od nedelje jer ni ja bas ne podnosim najbolje
Jedva cekam da prodje ovo leto, a i zima, samo sto vise vremena da prodje...

[Jana79]

Lyki obzirom da je Nis i Kragujevac, onda verovatno ne znam. Svakako je divno sto je nesto tako vredno ostalo iza tvoga tate.

[martina_sk]

Kako je otišla moja Zrinka!!Zrinku sam upoznala jednog vrućeg ljetnog dana u Zagrebu .Baš tada započeo je moje prvo od 15 zračenja nakon komoterapija.Zrinka je također taj dan došla na zračenje a ja onako zbunjena,neznam gdje treba da se javim.Također je kao i ja imala limfom i 28 godinica.Nekako smo se odmah na prvu našle,što bi se reklo u narodu jer je zaista bila jedna posebno dobra osoba koja je zračila dobrotom.I tako je počelo naše prijateljstvo jer smo u tom redu beskonačnom da dođemo i da nas ozrače bile najmlađe.Aparat se često kvario,pregrijavao a mi smo vrijeme kratile šečući se Zagrebom i pričajući o nevažnim stvarima.Nikad nisam ni pomislila da će to biti jedno od onih prijateljstava što završe prije i nego započnu.Žalile smo se jedna drugoj kako nam je teško,kako nas okolina ne razumije,kako smo se psihički promjenile uslijed same bolesti i zatim se smijale da smo ko stre babe i da ćemo se čim završimo sa svim tim dobro napiti i isplesati.Kako smo samo bile u krivu.Da sam ju barem imala priliku bolje upoznati??A željela sam!!Kad joj ni zračenje ni transplatacija matičnih stanica nije pomogla,tješila sam ju.Uvjeravala ju da je sve to normalno da je mlada i da je život pred njom ,a sa druge strane dok bih pisala na tastaturi plakal sam jer nisam ni sama vjerovala u to.Ali nisam niti vjerovala da će umrijeti.Zaboga pa imala je samo 30 godina-Dva dana prije nego je umrla napisala mi je da više ne može i da se osjeća grozno i da ne razumije šta se dešava jer je pred 7 dana šetala sa mamom 2 km.Tješila sam ju i rekla sam da je to sve ok i da treba biti strpljiva.Zrinka je idući dan umrla i ostavila mene u totalnoj konfuziji.bijesu,depresiji.Draga moja prijateljice ljuta sam na tebe jer se nisi jače borila.Ljuta sam i na sebe jer te nisam više tješila.Naše je prijateljstvo bilo tek počelo a ti si otišla!!!Nismo se ni napile.Nisi me na kolače odvela kao što si obećala.Ništa nismo napravile a imale smo život pred sobom.Život koji je sve samo nije dobar prema nikom.Oprosti ali morala sam to reći jer sam beskrajno tužna kad razmišljam o tebi ,tužna kad pričam s tvojom mamom,tatom.Kako im je samo bilo teško na tvom sprovodu.Kako me je tvoja mama grlila dok je plakala.Ispuštala je jauke koji nisu bili ljudski.Sve to tako nije trebalo biti .Nisam vjernik ali se nadam da si na nebu.Zbog tvoje mame i tate.Da si na nekom mjestu gdje nema smrti niti bolova i da me se nekad sjetiš jer ja se tebe sjećam svaki dan Zrinka moja!!!

[Bojana2311]

Plakala sam kao kisa, dok sam citala tvoj post, martina_sk
Tuzno je, jako tuzno.
Suocavanje sa smrcu, pa i sama smrt nas nateraju da verujemo u stvari, koje nam nikada do sada nisu padale na pamet. I tako, kako ja verujem da je moj tata uvek "negde tu", verujem i da je Zrinka cesto sa tobom, i sa svojom porodicom.
Ova tema je i uspomena na sve nase voljene, koji su otisli prerano

Cuvaj se, Martina, i kada god osetis potrebu da pises Zrinki, ili o svojim osecanjima, svrati na ovu temu.

[vlada79]

Au koliko je tesko kada nas napuste nasi mili,ja se osecam da Bog sacuva a trebalo bi da je drugacije,imam dovoljno godina da sam totalno svestan da je jednog dana morala da ode,moja draga mama,dusa moja. Kada mi je umro tata bilo je uzasno tesko ali tada sam bio dete,ljut na ceo svet,zasto je morao da ode kada mi je najpotrebniji,tek sam napunio 17 godina. Danas imam 32 i nista nije lakse,drugacije jeste,nisam ljut ni na koga,jasno mi je sta i kako nemam frustracije po tom pitanju,barem tako mislim ali je neopisivo tesko i prazno. verovatno je tako zato sto nemam svoju decu.....tek je napunila 61 godinu puna planova i zivota kao da joj je 35.....
I mene je uzasno pogodio prethodni post,pa onda razmisljam ona je otisla sa 30 godina,ejjjjjjj 30 tek pocela da zivi covece....

[martina_sk]

Nisam vas htjela rastužiti ali morala sam to napisati da izbacim makar na kratko to što me mući već 6 mj.od kad je umrla Zrinka.Znate one stihove B alaševićeve"nikom ne pričam o tome,ali dođe taj talas i znam da ću da potonem".Vezala sam se za nju,nekako smo bile suborci u istoj bolesti i onda je otišla.Nije to fer imala je još puno života pred sobom.I bila je draga cura.Trudim se što manje o tome razmišljati ali eto teško je neke stvari prihvatiti.Svima koji su izgubili nekog želim da nađu snage u sebi i da nastave živjeti baš zbog tih osoba a oni zauvijek ostaju uz nas u našim sjećanjima.RIP moja Zrinkica.

[SVARGLA]

I moj voljeni je ,,otisao,, prije tacno 7 dana,a ja ne znam sta da pisem,valjda je rano ili nesto drugo,uglavnom ja sam prazna...
Ako dodjem sebi pisemo se...
Puno vas sve pozdravljam,drzite se

[vlada79]

svargla,moje iskreno saucesce,pratio sam tvoje postove i navijao za vas.
Nadam se da je na nekom boljem mestu,pravednijem i lepsem......budi jaka molim te.
Znam da je lakse reci nego uciniti ali to je jedino sto mozemo da nastavimo dalje a oni kroz nas da i dalje zive....

[m.defranzza]

Svargla primi moje najiskrenije saučešće.