aritmija

[ivamatic]

*Ana22 da li ti imas bromazepam u tvojoj stalnoj terapiji?Mislim da bi trebalo strogo da se drzis toga sta ti doktor pise i da tacno tada pijes bromazepam.E ovo sto si napisala za pritisak,vidis,ti si vec pre polaska na more mislila da ce ti tamo biti lose i zato si ponela taj aparat,jer se uz njega osecas sigurno.To je ono sto govorim da se sve misli u vama rode pre samog napada,pa tek napad panike.A i ove referentne vrednosti pritiska,to je sve indivudualno i nije to tolikooooooooo visok pritisak,jeste povisen,ali nije preterano.Ali takav prisisak je svima iposle fizickih napora i slicnog.
*Jesensky,naravno da je stres odlozeno moze da stvara reakciju u organizmu.Ali ti nisi to sada mogao da kontrolises,jer si bio potreban ocu.Trebalo bi sad malo vise da se odmaras koliko mozes i videces da ces se bolje osecati.

*Andjelija81 ja mislim da je Propanolol "bezopasan" lek i nije stvarno problem kada ga uporeblajavs,mislim da nema on neke agresivne nezeljene efekte i kontraindikacije.
I mislim da to sto se trenutno tako osecas,nema veze sto si promenila lek,jer cesto se ima takav utisak kada se promeni terapija,iako je neki drugi lek bolji,"cezne" se za starim.
Pritisak i puls se vrlo cesto menja i kada je sve u okviru granica,nije opasno.

Zelim vam sve najbolje.

[ontario]

Drago moje drustvo!
Veliko mi je zadovoljstvo pricati sa vama i ako smo preko daljine smatram da sam nasla prave prijatelje koji me nece osudivati nego razumeti.
Doktore,kako da se izlozim fobijama?Kako da se uhvatim u kostac sa ankcioznoscu,naime kako da se suocim sa tim?Odakle da pocnem?Cekam na poziv za kliniku ali me jos niko ne zove.Zelja mi je da cujem jos strucnih misljenja ali se plasim jer ce sigurno jedan od saveta biti lekovi.Imate li kakav savet?Dali ste mi ih mnogo ali postoji li jos nesto?Zasto imam strah da cu prestati disati i da mi niko nece pomoci?Zasto ne mogu dalje od kuce?Sat mi se to desilo?Zasto je prije sve bilo uredu?Evo sutra je tacno 2 godine kako mi se prvi napad desio ili je bio neka vrasta sloma zivaca.Znam da sam se od tada promenila 100%i lutam kao izgubljena tragajuci sta je potenciralo i sta me dovelo do ovoga stanja.Hvala na svom trudu da mi pomognete.
Drugari moji ja sam juce imala zesci napad,ne samo panike nego STRAHA.
Toliko sam se uplasila za decu da sam se skoro unesvestila na poslu i da sam mogla i bila u stanju voziti auto dojurila bih kuci.Deca se nisu javljala na telefon a posto sam sinu rekla da zavrsi rucak(meso i krompire)u rerni ja sam pomislila da su se ugusili od dima jer su sigurno zaspali popodne.U glavi sam napravila scenario da je mali zaboravio iskljuciti rernu(jer se znalo desiti da stavi kuvati virsle i ode u sobu)da sam skoro platila svojom glavom.Ne znam kako sam prezivela sve to,zvala sam zenu koja cisti u zgradi(jer ne znam nikoga dugog)i molila je da ode na vrata.Ona je bila.lupala ali nije smela uci zbog mog keraOni imaju kljuc od svakog stana.Kada sam je zvala ponovo rekla je da ne oseti dim u hodniku i to me nije smirilo pa sam je molila da posalje muza.Muz joj je navodno usao u stan,video da nema nikoga i otisao.Kada mi je rekla da niko nije bio kuci kamen mi je pao sa srca mada sam se jos uvek bojala gde su.
Muz je bio kod jednih ljudi,ja sam pronasla broj u imeniku i zvala ga,on je kao izbezumljen odjurio kuci.Desilo se da mi telefon nije uposte radio CITAVO POSLE PODNE DO NAVECE,tako da je zvonio u centrali ali ne i u stanu.Sinoc sam dovezla auto za 15 minuta,moleci se Bogu da su svi zivi i zdravi.Kada sam usla na vrata mesto da ih izljubim ja sam POCELA DA VICEM od straha,ZASTO MI NIKO NIJE JAVIO NA POSAO da je sve uredu,da se ne sekiram.Deca su pocela da vicu na mene,govoreci mi da nisam normalna,muz je spavao a ja sam sela i plakala.Reki su mi da su spavali i da niko nije bio u stanu i da su rucak davno zavrsili.Da li sam ja luda ili sam samo zabrinuta majka?Niko da me razume,kao da je to puno sto trazim u zivotu.Mozda i trazim ko zna?Eto osvanula sam ziva jutros i jos uvek ne znam zasto u ni jednoj situaciji ja ne mogu gledati POZITIVNO.Kako drugi mogu?Kako da se promenim?Ako vam se ne javljam dug period prijavila sam se dobrovoljno na psihijatriju,pa neka mi daju elektrosokove bolje nego sto sam okolini naporna i sto moraju svi da me trpe i zive pored mene koja nisam vise niti majka niti zena.
Poljubac za sve preko okeana

[ontario]

Evo jos jednom da vam se javim dobila sam e-mail da mi je majka jako lose zadnjih par dana.Osetila sam da nesto nije uredu
Bojim se........jako se bojim za majku

[drbgd]

ontario,
zasto vam se sve desilo? zato sto se dogodio disbalans neurotransmitera (serotonina) u mozgu. dakle, postoji i biohemijska podloga. kada vas uhvati strah da cete prestati da disete - uradite sledecu vezbu disanja: udahnite duboko (tako da osetite da vam se puni prvo grudni kos, pa onda stomak) i zadrzite vazduh dok izbrojite do 4, potom polako izdahnite vazduh, i ostanite sa praznim plucima dok brojite do 4 (praznjenje obrnutim redom od punjenja). najveca greska koju mozete da uradite je da pocnete brzo da disete, jer tada ne dolazi dovoljno kiseonika do mozga i favorizuju se napadi panike. kada vam se dogodi sledeci napad panike - otvorite fioku u kancelariji i pocnite da brojite koliko ima olovaka i kojoh su boja. videcete da ce panicni napad otupeti. morate da napravite taj pomak, i suprotstavite se.
s obzirom na to da problem traje 2 godine, verovatno ce biti predlozeni lekovi i njih ne treba odbijati kada se daju kao potpora psihoterapiji. oni ce pomoci da se zaborave pogresni, fobijski obrasci misljenja. izlaganje strahu, i situacijama koje ga izazivaju je najbolje da isplanira psihijatar - da li postoji nacin da ubrzate pregled?
ovo sto ste rekli -deci ce se nesto desiti- predstavlja tzv. automatsku misao, i zadatak psihoterapije je da ih potisnete i eliminisete.

[ana22]

Ivamatić, da pijem bromazepam rekla mi je najpre kardiolog proletos kada mi je prepisala i 1/4 propranolola, pa onda endokrinolog, kao i dr koji je čitao holter EKG. Dok čitam tvoj post o mom nošenju merača pritiska na more shvatam koliko sam ispala smešna. To je upravo ono o čemu stalno pričamo, što je svima nama sa ovog foruma problem - mi se uplašimo unapred, pre nego što ima neki razlog da se uplašimo.
Zaboravili smo, dragi moji prijatelji, na ona stara vremena kada nismo pili ni jedan lek. A ja sada samo osluškujem svoj organizam, pratim rad srca, merim puls. Hajde i da se pohvalim da od kada sam se vratila sa mora nisam ni jednom merila pritisak .
Ontario, što se tiče brige za decu tu smo iste. Znači, ima nas još. Jednostavno smo previše brižne, pa se onda ukućanima nekad penjemo na glavu sa svojom brižnošću.
Ja imam klinca od 5 godina koji je na dijeti bez glutena i kazeina, kasni sa govorom, i bebu od godinu dana. Život nam donosi mnogo obaveza i problema i onda počnemo da pucamo.

[ivamatic]

*Ontario to sto se tebi desilo,desava se skoro svima i reakcija posle tacnije plac je logicna reakcija tvog organizma na strah ili stres.Veoma cesto se desava da ljudi posle panicnog napada placu,jer je to siguran znak da su se oslobodili nelagodnosti.Plac je u svakom slucaju dobar.Takodje psihijatar kad vidi da neko place,moze da razlikuje neurozu od psihoze.
U ovom konkretnom slucaju kod tebe,ti imas malo pesimistican pogled na svet,ali nemoj da smatras da je to samo kod tebe.Vrlo cesto se neko "puno i irealno" uplasi za svoju decu,jer nema dovoljno podataka o njihovom kretanju i aktivnostima u toku dana.To je sasvim prirodno i na to ne moras toliko da obracas paznju.Shvatam da si malo nepravedno zapostavljena,jer si se ti plasila i patila za njima,a kad si se vratila kuci,to za njih nije bila situacija od preterane vaznosti.Da su znali da si u strahu,sigurno bi drugacije reagovali.
Nazalost moram da ti kazem da ipak u nekim stanjima dok psihoteraija ne dostigne svoj puni efekat,doktori moraju da prepisu lek kao pomocno sredstvo u psihoterapiji i samo tako i posle to prekinu.
Stvarno mi je zao zbog tvoje mame,znam da si puno vezana za nju,a da ti je strah od letenja i inace,ali nemoj puno da brines,mozda je saamo prolazno stanje. Javi sta se desava sa njom,kakav problem ima?

*Ana22 mislim mozes naravno da "pratis" pritisak,ali svako preterivanje nije dobro. Samo bez osluskivanja organizma,jer se jedna negativna misao "veze ili poveze" sa drugom i onda se generalise strah od necega i eto napada panike..

Pozdrav za sve na ovom podforumu....

[jesensky]

pozdrav svima,hvala jos jednom sto se interesujete za mene i ono u vezi oca mi,on je hvala bogu dobro sada,s tim da ph nalaz jos nije gotov,..ja sam vec nesto losije,imam jake glavobolje i neki konstanti pritisak i zategnutost u dijafragmi,osobito mi se svidio post od drbd-a,mislim da se i ja tu mogu pronaci,a probacu sa tehnikom koju je savjetovao ontario,.potpuno sam sklon da vejrujem u tvrdnju da je doslo da hemijskom disbalansa u tim sinapsama valjda kao i to da nesto permanentno nadrazuje moj simpaticki sistem,..ja sam imao slicnu terapiju kao i ana22,.tj. "propranolol" 1/4 2xdnevno kao i "bromazepam" po potrebi,..to je obicno klasicna terapija koju ljekari propisuju kod manjih do srednih aritmija koje se ne smatraju mnogo opasnim i kod onih za koje se sumnja na psihogeno porijeklo,.bar mi je tako objasnjeno.
ontario,andjelija,ana22 i ostali "mucenici" ne dajmo se,.a pozdrav ivi i drbgd!

[drbgd]

beta-blokatori (propranolol, presolol, concor, itd) se vec neko vreme ne nalaze u antipanicnim protokolima. kada se sasvim sigurno utvrdi da lupanje i preskakanje srca dolazi od panike, beta-bl. se skidaju! mozak mora sam da prevazidje nelagodnost, i da prestane da odasilje signale u srce.

[ontario]

Drago drustvo pozdrav svima!
Doktore 100 puta vam hvala sto pokusavate da mi pomognete kao i svi ostali.Danas sam naletela slucajno na vrata ofisa gde je pisalo mentalni association i usla sam,predstavila se i zatrazila pomoc.Rekli su mi da ispunim formulare sa raznim pitanjima,donesem im u sredu i da imaju 6 nedelja(svakog ponedeljka)grupnu terapiju naime bas sto ste mi vi pisali Cognitive Behaviour Therapy for Anxiety i pocinje 20 Oktobra.Rado sam pristala,receno mi je da ce moja pitanja neko pregledati i da ce me zvati.Sutra ujutro idem kod psihoterapeuta,imam jos dva puta i to sam vam pisala sve je gubljenje vremena.Stvari cu preuzeti u svoje ruke jer nemam vremena da cekam.Sve cu vam pisati i javljati se cesto.
Iva,Ana,Jesensky,doktore i svi drugari majka mi nije dobro pa sam poslala pismo komsinici da je vode doktoru i ako ona odbija.Zvacu ujutro pa cu videti sta se desava.Inace danas nisam isla na posao jer sam dosla u pola 4 ujutro iz bolnice dobila sam velike bolove u mokracnom mehuru,pa su mi za upalu dali antibiotike 500 mg ujutro i uvece i nesto za bolove.Sutra planiram ici na posao,videcu nadam se da cu biti dobro jer posle prvog antibiotika sto su mi dali u bolnici osecam veliko olaksanje(da kucam u drvo).Uzasni,uzasni bolovi to mi se desilo 3 puta za ovih 10 godina u Kanadi.Jesensky,tesko ti je vidim nemoj da zaboravis da nisi sam imas nas ovde i pisi bice ti lakse.Probacu tehniku opustanja i pisacu sve u vezi mojih terapija(nadam se da ce me zvati).Budi jak,trebas starome a i zivot je pred tobom.Drago mi je pa pijes lekove a ne kao ja svega se bojim.Da imam apaurin ovde e to bi se usudila
Dosta si napet i nasekiran sve ce to proci samos to trebamo izdrzati da ne poludimo.Javlaj se redovno!
Iva draga da probacu sa tehnikom sto mi doktor predlaze jer znam da je to sve istina.Kada sam zaokupirana na poslu nemam tih i takvih problema jer nemam vremena da mislim na gusenje.Pocne napad i prestane sam po sebi.Hvala ti na svom trudu da nam pomognes i hvala ti jer si uvek tu!
Ana preterana briga nije dobra po nas ali kada drugacije ne mozemo.Sve su to majcini osecaji,ne mogu protiv toga,i nekada budem ljubomorna na muza kada vidim kako on to sve drugacije,trezvenije i razumnije gleda.Kako da smo ja i on dva razlicita sveta nekada mi se cini.On nista ne panici kao ja,ne gleda sce crno mozda je to i bolje jer zamisli da smo obadvoje isti.......Ja kada se upasim izgubim kontrolu i upadam u neki "trans"nemam orjentaciju gde sam i pocnem se toliko tresti da se zapitam pa kako mogu ne dobiti infarkt.Toliko se nekada bojim za decu da to prevazilazi granice svakog razuma.Ne mogu protiv sebe!
Doktore veliko HVALA na odlicnom savetu,zaista sve je istina sto se tice disanja i kako bi bilo odlicno da mogu odvratiti paznju kada se desi napad.Problem je u tome jer mi se tada tesko koncentrisati i vrti mi se u glavi.Ne mogu imati fokus ocima u situaciji velikog straha,kao na primer sto sam se upasila za decu.Izgubim skroz kontrolu.Hvala na svemu
Sve vas skupa puno pozdravljam do skorog javljanja

[andjelija81]

Dragi moji evo da se i ja javim.
Juce ujutru mi je bilo jako lose. Te noci sam se probudila oko 4:20 i imala sam jako cudan osecaj, kao da se borim za vazduh, kao da jedva disem, srce je pocelo da jako i neravnomerno lupa. . .ali sve bez ikakvog prethodnog upozorenja, jednostavno me je to probudilo iz sna. Najozbiljnije sam pomislila da imam apneju! Uspela sam uskoro ponovo da zaspim i spavam do jutra,a li mi je opet ujutru bilo lose: nesvestica, slabost, lupnjava srca, pritisak 105/55. . .Popila sam Concor i doruckovala i tek mi je oko podneva bilo sasvim ok.
Povremeno me i dalje boli desna plecka i ruka (ali i leva) i razmisljam da li je moguce da je to od srca ili sam zeznula kicmu u teretani. Iskreno se ponekada uplasim.
Nekako se osecam da kada odem kod doktorke da ona to sve nonsalantno radi, pa pomislim da nije dobra doktorka (ali cula sam da jeste) ili meni nije nista posebno pa me ona tako tretira, ne znam. Ali sa obzirom na moje tegobe, nekada se bas uplasim i pomislim svasta, kako me ne leci kako treba isl. ali to verovatno nije istina. Verovatno bi trebalo da joj verujem , da se pridrzavam saveta i lekova koje mi daje i da ne razmisljam o tome uopste, ali me nesto sprecava da svako jutro kada se probudim u krevetu oslusnem kako moje srce danas radi. Zastanem cim se probudim i oslusnem: kako smo danas. . . Mislim da sam malo opterecena.

ontario, dobro je da si se bacila na resavanje problema! Samo napred, znas da ovde imas nasu punu podrsku.

Pozdrav za sve vas!

[Neshar]

Cao svima....

Malo sam citao ovde sa cime se sve susrecete i vase simptome, pa sam se pronasao medju njima, pa da podelim s vama i eventualno neki savet ako neko ima slicno...

Opisao sam u jednom postu neke simptome, ali najvaniji su da je pocelo pre 10 dana posle prelezane stomacne infekcije. Prvo me probudilo kao neka nelagoda, neki cudan osecaj da bi yatim poceo da gubim dah, da plitko i ubrzano disem, pa onda hladan znoj i ubrzano lupanje srca. Izmerio sam pritisak bio je oko 160/100.. Zvao sam hitnu pa je doktorka rekla da popijem bensedin da se smirim. Vratio sam se da spavam i tokom tog dana sam bio sav lelujav ali je ok. Od tada, malo malo, pa ponekad, narocito rano ujutru kad radim prvu smenu, imam bas neke cudne osecaje.... to je kao neka slabost, pa osecaj u glavi... nemam nesvesticu klasicnu ali to je kao lebdenje, pa me prodju trnci kroz celo telo, pa teze disanje, hladan znoj... i prodje... to traje neki minut... pa se posle ponovi 2 -3 puta...

Bio sam kod interniste, skroz me gledala, radila EKG, pritisak bio 145/95... konmstatovala kao blagu hipertenziju, sve sam opisao u postu Cudni simptomi i krvna slika.... ali mene najvise brinu bas ti simptomi... Opterecen sam dosta mislima o tome, sta mi je, brinem se dosta... Juce npr mi bilo super ceo dan, i onda uvece izmerim pritisak, vidim 140/100 i odmah pocinjem da razmisljam o tome.. i posle 5 minuta.... krene hladan znoj, noge mi klecaju, osecaj gubljenja daha, dublje disanje... kazem sebi smiri se, smiri se, ne panici... i proslo... valjda zbog toga...

Nervira me strasno to moje stanje, ne znam da li hipohjondrisem, posto sm i tome malo sklon (cim cujem neke simptome ili da je nekom nesto bilo, odmah se zabrinem i sabiram da li imam nesto slicno ) Pocelo je bas da me ometa i u zivotu i u poslu.... Danas isto celo jutro kao malaksalost... u talasima... i sve vreme naravno razmisljam o tome ....

Help, please!

[drbgd]

ontario,
ovo je prvi pravi korak koji ste uradili u borbi, a to je da ste uspeli da primenite tehniku disanja kada se dogodio napad panike! nemojte pred sebe da stavljate previsoke zahteve, lecenje ce ici malo po malo, ali ovo je bila prva prekretnica. iako je posle toga ipak doslo do simptoma, sigurno ste osetili uspeh sto niste ubrzano disali! uhvatite se za tu nit-svaka sledeca pobeda ce biti veca! pokusajte da primenite jos jednu vezbu-kada disete kao sto sam vam rekao, pocnite u sebi da brojite 100-7, pa od toga oduzmite 7, pa opet 7. tako cete pomeriti paznju sa panike. znaci, sledeci put pored ovog disanja sa kojim uspostavljate kontrolu pocnite da brojite po 7 unazad (ili 9), vazno je da je nesto malo komplikovanije, a ne samo brojanje unazad da bi paznja bila angazovana.
vasa misao da ce se deci"nesto desiti" je tzv. automatska misao. razmotrite je sa svih strana-zasto mislite da ce im se ensto desiti? (zdrava, prava, sita, zbrinuta) da li je zaista moguce da ce im se nesto desiti? (naravno da nije, znate to i sami) pretpostavimo da vam se neka koleginica pozali sa slicnim problemom-sta biste joj rekli? (sigurno to da nema razloga za strah). razmisljajte o ovome i gledajte da ove, logicne odgovore na pitanja polako utisnete sebi u svest. kada se dogodi napad panike, vodite mali dijalog sa sobom-zasto mislim da ce se deci nesto dogoditi? zato sto trenutno imam problem sa anksioznoscu, i moja biohemija u mozgu proizvodi problem, a deci se, naravno, nece nista dogoditi!
to sto kazete da ne mozete imati fokus u ocima je tzv. derealizacija (kao da niste tu gde ste), i blizak je i fenomen depresonalizacija (kao da ja nisam ja). oni su produkt biohemije mozga, i nestajace kako bude dolazilo do poboljsanja. predstavljaju zastitne mehanizme, tj. da vama preti realna opasnost od neke situacije oni bi mogli da ne osipate paznju na druge stvari nego na recimo odbranu od divlje zivotinje. u ovom slucaju, straha koji nema osnovu, nema funkciju.
ZNACI - kada se javi panika, obavezno primenite tehniku disanja. zatim, recite sebi ovo nije ni lupanje srca, ni vrtoglavica, ni... NEGO moja anksioznost! zasto mislim da ce se deci nesto desiti-zato sto mi je trenutno biohemija u mozgu drugacija! ja znam da im se nista nece desiti!
videcete da ovo deluje! odlicno sto ste se prijavili za terapiju!

Neshar,
nemate srcani problem! ne opterecujte se osluskivanjem srca, itd! nastavite dalje, kao da se nista nije dogodilo! da ste imali recimo uganuce zgloba, i da ste skinuli zavoj, ne biste o tome vise ni mislili, osim kada eventualno na nekoj utakmici kaera zumira bas taj zglob kod fudbalera! zar ne?

[ivamatic]

*Andjelija,ovo sto si ti opisala da ti se desilo u snu,je takodje napad panike,verovatno si bila u nekom "polu snu" i mozda ti se isto tako desila neka neprijatna senzacija ili nesto pre toga ,sto je dovoljno da ti proizvede napad u toku sna.Vise ljudi se zali da im se napad panike desi bas u snu.Zato nemoj da brines,terapiju pij kako ti je kardiolog napisao,nemoj da je dodajes kada ti se dese ovi simptomi panike,vec pokusaj da disanjem (vise izdisaja nego udsaja) ili odvracanjem paznje ili jednostavno bodrenjem "sebe" prevazidjes problem.Znam da je to lako reci,a tesko uraditi,ali bar pokusaj,malo po malo.Secas se onoga iz filmova da ljudi koji imaju ovakve napade,na zapadu stavljaju papirnu kesu i disu doboko u nju.Ne znam da li je bolji sistem sa kesom ili ovaj sa disanjem koji sam navela,ali jedno sigurno pomaze.

*Neshar i iz tvog izlaganja ovde vidi se da se radi o klasicnom panicnom napadu.I to sto mislis da si hipohondor,to je sve povezano.Obicno se ovakve stvari desavaju bas hipohondorima,jer stalno osluskuju svoj organizam,posebno srce. Iz toga proizilazi da su ti ljudi "emotivniji",jer nije cudo sto je bas srce izabrano za organ cije se bolesti hipohondori najvise plase.

*Ontario,bas lepo sto si krenula na terapiju,javni nam kakav ti je utisak vremenom.Samo da znas da psihoterapija nekad traje godinama,da nije to tako brzo.Sve je to individulano.Pacijent mora da dodje do uvida,a i utisak o psihoterapji varira od seanse do seanse,nekad nam bude prijatno,nekad ne,nekad "pacijent voli psihijatra",nekad "ga strasno mrzi"..Zelim da kazem da ipak treba da porodje vreme dok ti ne uvidis da li tebi taj pravac u psihoteraiji prija ili ne,da li ti psihijatar prija ili ne i sto je najbitnije koliko psihoterapjia koristi tvom opstem psihickom i fizickom stanju?

Pozdrav za sve na ovoj temi od Ive..

[ontario]

Drustvo moje pozdrav svima!
Doktore pa vi ste bolji od svih psihijatara i psihoterapista koje znam i koje nisam nikada upoznala.Odgovarate tacno na pitanja i ne zaobilazite sve sto vas pitam.Tako divno mi sve objasnite da mi jednostavno ulivate nadu i zelju da istrajem u ovoj borbi i bez-izlaznom lavirintu.Da bojim se za decu jer znam da ih niko nikada ne moze zastititi bolje nego ja i pruziti svu sigurnost na svetu.Mnoge smo noci proveli u bolnici i mnoge stresove doziveli,od astme,preloma vilice,udarca autom itd.Vidim da je moj strah ogroman i da ja to ne mogu kontrolisati.Ne znam kako zaustaviti i kako trezveno razmisljati i vi ste mi objasnili na primerima.Jos uvek ne znam kako se ljudi mogu kontrolisati,a ja nemam kontrole kada su deca u pitanju.
Primer:Danas sam morala ici raditi i mali je isao kod specijaliste za nogu jer ima problema sa kolenom vec nekih 3-4 godine.Ja nisam mogla ici sa njim...isao je sam.....i kada sam ga nazvala sa posla rekao mi je moram na operaciju 16-og jer moraju otkloniti deo kosti koja pravi problem.Ja sam ostala skamenjena,tuzna i pitala sam se zato nisam isla sa njim.Ne znam nista o tome,ne znam koliko ce sve trajati,,moze li izbeci operaciju niti ikakve detalje o tome.Citavu vece sam tuzna,boli me srce jer ce proci kroz bolove a kada boli njega boli i mene.
Veliko hvala na odgovorima!
Iva draga vidi kod mene,sada se sekiram za malog,pa sto nije meni nego njemu......
Eto vec razmisljam da otkazem za sutra jer cu njemu biti potrebna posle operacije pa sto da tracim dragoceno vreme na "gluposti"---terapije!
Vidi kako ja razmisljam veceras,a juce sam drugu pricu pricala.
Majka mi nije dobro zvala sam i kaze da ce morati kod doktora.....
Zvacu je ponovo kada se probudim,jako sam umorna,....
Andelija draga muz mi ima opasnu apneu i idemo po aparat 8-og...
mozda bi trebala da ides na testiranje ako ima kod nas......
Hvala ti na podrsci,eto ja sve vec menjam kako mi mali rece za operaciju jer bih rade provela vreme pored njega nego isla na terapije.....
Neshar,dobro dosao vidis nisi sam
Utesi se malo citaj moje postove od pocetka--prije dve godine sto sam pisala pa ces videti kroz sta sam prolazila i koliko su mi saveti drugih sa foruma ulivali nadu i zelju da se borim i koliko su se ljudi trudili da me "probude"iz sna i jos uvek to rade......Nemoj misliti puno o tome jer ces zagaziti duboko kao ja......i onda je tesko "isplivati"......
Sve vas grli i pozdravlja Ontario

[drbgd]

ontario,
stvarnost je jedna jedina-onakva kakva jeste! samo je sve pitanje tumacenja! evo na primer, dok ja vama ovo pisem moja mama ne stoji pored mene! smesno, zar ne? tako je i za vaseg sina vazno i jedino presudno to sto je odluceno na pregledu. on je dovoljno odrastao da zna da morate da radite. zasto sam rekao ovo za svoju majku? zato sto je i kod vas slicna situacija, vase prisustvo nista ne utice na ishod! sta bi bilo da zivite pre 70 god? ne bi isao na operaciju i copao bi za desetak godina dozivotno! dakle, ovo nije predmet price.
terapiju nemojte otkazivati, bolesnicima u intenzivnoj nezi ne treba poseta, nego medicinska nega i odmor! mozete da mu unesete infekciju, itd..itd.. dakle posle operacije kraca poseta a ne sedenje u int. nezi.
sta ste sprovodili od onoga o cemu smo pricali do sada? kako napredujete?