aritmija

[Predsednik]

hahaha Nisam spreman bas za tu avanturu

[jelenaa1985]

pa cek...iako ti se desi sve to za sta strahujes..postoji hitna pomoc...neko ce te vec spasiti evo ja cu da te uhodim i ako vidim da si se srusio, pozvacu hitnu

[Predsednik]

Da lako je to reci... i hvala sto bi mi pravila drustvo Jedinstven je osecaj i ne daj boze nikom, ima dosta njih ovde koji to prezivljavaju svaki dan. Sreca imam nekog ko je uz mene i sve to trpi... Postao sam sad malo fizicki aktivniji nego pre pa cemo videti kako to ide.

[No problem]

Draga Andelija samo zelim da ti pomognem!!!!
Zbog cega mislis da bi ti trudnoca bila problem?
Naprotiv beba ce biti idealna za tebe,misli ce ti biti preokupirane,ti ces biti ta koja ces voditi brigu o svom detetu.
Bices jaka i nista te nece moci slomiti,neces imati vremena misliti na sebe veruj mi.....

Devojke, necu da generalizujem, poci cu od sebe.
Moram da kazem da se, iz sopstvenog iskustva, ne mogu sloziti sa ovim gore citiranim.

Od svoje 16. godine ceznula sam da imam dete.
Kad sam pocela da dobijam napade panike i sve pratece simptome, kao sto ih navodi Andjelija, moja zelja za detetom se pojacala, jer sam bila ubedjena da kad dobijem dete necu imati kad da razmisljam o sebi, da necu imati vremena da se plasim. Da uprostim, mislila sam da dolaskom bebe sve postaje ruzicasto i svi moji problemi postaju minorni, a ja postajem ekstremno jaka. Drage moje, kako sam se prevarila ! Kad sam postala majka, moja anksioznost se udvostrucila - sad brinem i za sebe i za dete. Sin mi je naravno glavna preokupacija, sve podredjujem njemu i samo o njemu razmisljam, sad treba da se porodim i po drugi put, imacu dve najvece ljubavi o kojima cu brinuti danonocno, plus brinem za sebe. Tako da nije tacno da beba brise strahove anksioznih - samo ih pojacava.
Ne kazem da ne treba radjati, samo hocu da kazem da kod anksioznih osoba rodjenje deteta predstavlja, pored velike srece, i dodatnu beigu i gomilu novih strahova.

[drbgd]

@Predsednik,

agorafobija se javila kao odgovor na akumulaciju stresa, sto je samo potenciralo neke natalozene u podsvesti probleme. vama je jasno da se vi ne plasite ulice, niti trgova, itd.. navedene situacije simbolizuju neke druge situacije koje vas plase, a cije resavanje ste "gurnuli pod tepih"!!! prvo sto treba da uradite je da se obratite kognitivno-bihejvioralnom psihoterapeutu! sustina terapije koja ce se kod njega/nje izvoditi je da se promene vasi obrasci ponasanja, koji su trenutno pogresni. sastavicete spisak situacija koje vas plase, od onih koje izazivaju nelagodnost, pa do onih na koje kada pomislite, u ovom trenutku vec imate nelagodnost! u trenutku straha, sustina je da se paznja pomeri sa straha od straha. potrebno je da se polako, korak po korak, izlazete sve vecim zadacima - prvi ce biti odlazak do trafike, a na kraju terapije ponovo cete moci normalno da funkcionisete! sa jednom stvari treba da racunate - potrebno je neko vreme! koliko - to je individualno, ali red velicine je u mesecima. ako se predloze lekovi - nemojte ih odbijati!
jos jedna stvar, vrlo vazna! nemojte citati forume, pa ni ovaj podforum "aritmija"!!! svako je slucaj za sebe, a ljudi koji tvrde da se nisu godinama izlecili zapravo imaju korist od svoje situacije! oni -najcesce - ucenjuju ukucane svojom "bolescu", gladni su paznje i ljubavi koju cesto nemaju itd.. pa im je agorafobija nacin da to sto nemaju pridobiju!
dakle, trebalo bi da se obratite kognitivno-bihejvioralnom psihoterapeutu. ova psihoterapeutska metoda pociva na kognitivnim i bihejvioralnim teorijama, bavi se situacijama "ovde i sada", daje instant resenja koja su vam u ovom trenutku potrebna. vecina ljudi adekvatno odreaguje na nju. ukoliko nakon nekoliko meseci problem i dalje perzistira, potrebno je otici na psihoanalizu, koja kao sto verovatno znate pociva na naucnoj zaostavstini sigmunda frojda (ali i drugih naucnaika), ide "duboko" u podsvest, traje nesto duze od prethodne ali otklanja konflikte u podsvesti.
sve u svemu - resenje postoji, napisao sam vam okvir kome treba da se obratite! velika vecina, preko 90% se izlaci i vi cete!

[ontario]

No problem zbog cega se nisi lecila prije trudnoce?
Koliko god ko odbijao lekove,izabrao je sebi pacenje,jer ima stvari koje se ne mogu drugacije resiti.
Ko se izlecio sam?Gde je,neka se javi?
Na koji nacin?
Neka se upise u Ginisovu knjigu rekorda.
Ja licno NE VERUJEM u nikakvo izlecenje bez LEKOVA!
Isla sam na terapije pricom,pa je bilo lupanje u praznu slamu,samo sam odbijala cinjenicu da je stanje postajalo sve gore.
Govorim JA,i nikada vise ne bih dopustila da se patim i provodim dane u kuci zatvorena jer se bojim svega i svacega i uvek ono glupavo STA AKO?

Kada strah obuzme coveka i njegove misli uzaludni su svi saveti dok se jednog dana sam ne 'PROBUDI"i ne shvati da je polu mrtav jer nije svestan da zivi.

Kada otvori oci jedan dan,pamtice ga dok je ziv!

Ne bih dala ovaj mir sada u dusi za nikakvo zlato na svetu.

Pozdrav svima skupa

[Mrs_Parker]

[quote="drbgd]... potrebno je otici na psihoanalizu... [/quote]
Nikako da vas doktore pitam nesto sto me interesuje, pa bi mogla ovde pitati. Cesto ponavljate da se na psihoterapiju ili psihoanalizu ide kod psihijatara a ne kod psihologa. Zasto?
Verujem da je to zbog toga sto je psihijatar prvenstveno lekar a posle terapeut. Ali, zal nije psihijatru mnogo lakse da postane terapeut ili analiticiar nego psihologu? Zar psiholog ne mora vise da uci i da radi na sebi da bi dobio sertifikat za terapeuta/psihoanaliticara?
Mozda gresim. Interesuje me vase misljenje jer sam stalno u dilemi psiholog ili psihijatar.

[ontario]

jos jedna stvar, vrlo vazna! nemojte citati forume, pa ni ovaj podforum "aritmija"!!! svako je slucaj za sebe, a ljudi koji tvrde da se nisu godinama izlecili zapravo imaju korist od svoje situacije! oni -najcesce - ucenjuju ukucane svojom "bolescu", gladni su paznje i ljubavi koju cesto nemaju itd.. pa im je agorafobija nacin da to sto nemaju pridobiju!


Predsednik,ne padaj na ovu filozofiju!!!!

Ovo je uzas!

Jedan "kardiolog "glumi psihiajtra,kakvo vredanje,kakva sramota!

Nema naseg zlatnog doktora Ivice nigde

[drbgd]

Mrs_Parker,

ja uvek preporucujem psihijatra u situacijama kada se ispolji neuroza koju je potrebno medikamentozno leciti, zato sto je najbolje da jedna osoba nadzire menjanje terapije i evoluciju problema. psihijatrima ne moze da promekne neko oboljenje, koje se moze potkrasti psihologu!
edukacija je ista i za psihologe i za psihijatre.

Ontario,
u susretu sa istinom - vi uvek glavu pod pesak....
zasto ne preporucujem nekome da ovo cita? zato sto se nekoliko clanova koji ovde redovno pisu godinama vrti u krug, pisu iste stvari (kao na copy/paste) i ne resavaju svoje zivotne probleme! pogledajte postove od pre pola godine-ISTO: lupa/ne lupa srce, vrti se/ne vrti se u glavi, tesko/lako disem..itd..itd... a sve to pisu mladi i somatski zdravi ljudi! sta tu ima da se cita??!!
kardiolog nekada u toku radnog vremena vidi vise neurotizovanih ljudi neko zaista kardioloskih pacijenata, sto u ovo stresno vreme nije ni cudno.

[Predsednik]

@drbgd
Razumem ja to sto meni kazete i moram reci da ja za razliku od pre 6 meseci radim mnogo stvari vise nego onda. Mogu ja da radim 90% stvari dnevno bez problema, ali uvek u iscekivanjima sta ce se desiti, kad ce poceti da lupa itd. Da napomenem da meni stvarno nije do toga da imam korist od toga, nego sta vise izludjuje me i hteo bih da se resim toga.
Moram reci da je mom stanju imalo sta da doprinese, znaci ludacki zivot pun poroka, ludila, kockanja, neravnomerne ishrane (smrsao na 60 kila), stresa, teskog posla...
90% od ovih navedenih losih stvari sam sanirao. Ja sad cak i treniram svakodnevno, ali uvek s mislima na najgore, zasto ne znam.
Sto se tice pregleda lekarskih, krv hormoni srce sve je ok, samo su mi pronasli konstitucionalnu hipoplaziju leve strane vertebralnog sliva, kazu da to nije problem..
I isto tako ocni lekar mi je rekao da moj mozak ne dobija dovoljno kiseonika ali da ona ne zna zasto ?

[ontario]

Andelija kako sti?
Majo kako si ti?
Mora da si zauzeta pa nam se ne javljas.Ja idem danas na masazu,prvo moraju napraviti plan pa cemo onda videti kada mi krecu terapije.Moram da vam se pohvalim jer sam sinic pobedila jedan od strahova koji imam od detinjstva.Prisla sam keru koji je toliko veliki da je meni do stomaka i zagrlila ga(verovali ili ne) pored mene je bila prijateljica i taj covek sto ima kera prvo me savetovao i podrzavao,pomilovala sam kera prvi puta uz njegovu pomoc,stavila sam ruku preko njegove i onda sam se opustila i mazila sama kera.Posle toga sam mu prisla i zagrlila ga.U nasoj okolini to je najveci ker,bas sam bila jako sretna.Od malena se bojim svih zivotinja,jedini je moj mali kuco da sam ga pomilovala i odma smo ga kupili.
Slececi plan mi je uci u lift
Polako se pocinjem vracati u normalu
Ljubi vas Ontario

[andjelija81]

doktore, drago mi je da se bar slazemo oko toga da mi lekovi nisu potrebni!
evo ovako . . prvi put sam imala problem kada sam obnovila godinu na fakultetu, to je bilo davno .. jako sam tesko to podnela.
nisam nikada bile bolesna kao te godine. ubrzo sam shvatila da se zapravo osecam lose. . . psihicki
pogresila sam jer sam otisla odmah kod psihijatra, a ne psihologa kako je trebalo. dobila sam terapiju koja me je jako uspavljivala, pila sam je nekoliko meseci, pa je posle kontrole promenjena, pa smanjivana, pa izbacena. . .
uporedo sam pocela da idem kod psihologa. ona mi je rekla da smatra da nije imalo potrebe da mi se prepisuju lekovi
ja se od njih nisam osecala bolje dok nisam pocela da napredujem na terapijama kod psihologa.
radile smo na racionalizaciji mojih misli kojih je tada bilo dosta.
imala sam zadatak da izmedju nasih vidjanja pisem .. to bi izgledalo ovako: jedna kolona - situacija, druga kolona - iracionalne misli , treca - jacina, cetvrta - racionalizacija
i verujte, stvarno sve ima tezinu kada se stavi na papir!
moj napredak je bio znacajan.
isla sam godinu dana, a posle toga sam isla samo kada bih osecala potrebu da joj nesto ispricam, ako bi mi se nesto jako bitno desilo ..recimo jednom u mesec ili dva
posle toga je ona meni rekla da to vise cak nisu ni savetodavni razgovori!
za to sto sam ja sa njom pricala i resavala, mogla je da posluzi i najbolja drugarica!
ako sam tada imala koristi od jadnog takvog stanja (bezanje u bolest) stvarno ne vidim zasto bih sada imala koristi?
posle dugog perioda nesredjenosti moj zivot je doveden u red.
ispisala sam se sa starog fakulteta koji je bio moja rak rana, upisala nesto novo i potpuno drugacije sto mi je dalo strasnu motivaciju .. polozila sam 18 ispita za 2 godine!
desetogodisnja veza je pre mesec dana ozvanicena
sigurna sam da sam dve najbitnije zivotne odluke - izvor pravog zanimanja i izbor partnera donela ispravno!!!
jedinica sam i jako vezana za roditelje .. zato me je uzasno potresla situacija sa njima: najpre je mama prosle jeseni isla na ultra zvuk koji nije valjao pa na mamografiju, onda je u januaru operisana, nalaz sumnjiv . .onda se tata onesvestio, zavrsio u hitnoj, pa u urgentnoj neuroloskoj i urgentnoj internistickoj .. . pa su onda mami usledile razne postoperativne komplikacije, puktiranja dojke svake nedelje .. pa je tata dobio nalaze gde pise da se sumnja da ima metastaze, pa smo cekali rezultate skenera i rezonance .. . onda je majka dobila strasnu alergiju sa gusenjem (inace je asmaticar) i sa anginoznim bolovima. .pa je mesec dana pred moju svadbu provela 3 nedelje u bolnici.
e, tako sam ja provela dane pred svadbu, umesto da se radujem kao svaka mlada zena pred vencanje, meni je jednog dana pozlilo u gradu .. kada sam stigla do moje doktorke, imala sam pritisak 140/100 i puls 140!!! naravno i zavrsila sam na lekovima!
ja znam da cete vi sad reci da svako ima problema i da vas zapravo ne interesuje od cega su bolesni moji roditelji (sto je normalno). ali ja sam dosla u situaciju da se sada ja brinem o njima, a ne oni vise o meni. ja idem sa njima kod lekara, ja im cekam rezulate, ja razgovaram sa doktorima, ja se brinem! i verujete mi, dozivela sam izvesnu vrstu SOKA zbog toga!!! jer ja nisam bila spremna na to!
znam da prolaps nije bolest vec stanje. i znam da su mi se ovakvi simptomi pojavili od prevelikog stresa.
tako sam i proslog juna dovela sebe u stanje potpune fizicke i psihicke iscrpljenosti zbog ucenja, jer sam imala ambicije da ocistim godinu u junu. nisam spavala, nisam jela, samo sam pila kafu i ucila. rezultat toga - ociscena godina, a ja dobila lekove za srce! do oktobra mi je bilo dosadno jer nisam imala sta da ucim. samo da se lecim. tek toliko.
i kako sad ja da naucim da se ponasam kao normalna osoba i da normalno reagujem? kako kad na stres reagujem nenormalno, panicarenjem! nisam u stanju da se priberem i da kazem sebi: stani, vrati se u sad i ovde! ako se stvarno bude nesto lose desilo, brinuces onda! ne sada!
i nikako da naucim nesto od mog muzica koji je flegman kakvog nema. nikako da naucim da se opustim i brinem malo o sebi, a ne samo o drugima (a mozda je to samo zato sto je muskarac )
u svakom slucaju, opusten ostatak dana zeli vam vasa andjelija
POZZ svima

[drbgd]

andjelija,

prema vasem opisu vidi se da ste isli ma kognitivno-bihejvioralnu psihoterapiju. to je, kao sto sam i Predsedniku rekao instant metoda, metoda prve pomoci koja je u vasem slucaju rekla sve sto je mogla. tehnike koje ste tamo naucili primenjujte svuda gde je potrebno. ALI, s obzirom na to da vama nije 100% bolje - trebalo bi da se javite PSIHOANALITICARU, da se malo poradi na vasoj podsvesti! analiticka terapija se odrzava redovno i u kontinuitetu, a na prve rezultate se ceka nesto duze nego kog bihejvior, ali su efekti trajni zato sto se otklanja uzrok neuroze.

[Predsednik]

@drbgd
Da li biste mi mogli odgovoriti na prethodni post zadnja dva pitanja da sad ne ponavljam, bio bih vam zahvalan.

Ja nazalost nisam u mogucnosti da posecujem psihoanaliticare i ostale koji god su potrebni jer mi mesto ne dozvoljava to. I jos da dodam svaki dan se pojacava aktivnost posto sam dugo bio zakucan u kuci i vidim da nema smisla-mislio sam kao ono kad se iznervirate, smirite se malo i prodje ali ovo ne prolazi. Borba se nastavlja...

[drbgd]

Predsednik,

najefikasnija pomoc bi bila sajt www.anksioznost.net i potrebno je strpljenje! stvari ce se vratiti u normalu